Modiljani je bio zavisnik od žena i bio je genije

[Poli46]

Njegova dela danas vrede milione i o njih se na retkim aukcijama otimaju pasionirani kolekcionari.
Sve ovo pomalo je ironično jer je, za života, Amedeo Modiljani okusio tek delić ove slave, samo da
bi umro u potpunoj bedi i siromaštvu.

Godine 1898. Modiljani se razboleo od tifusa. Posle oporavka bilo mu je dozvoljeno da napusti školu i da pohađa
nastave crtanja i slikanja u umetničkoj akademiji u Livornu.

Nekoliko godina kasnije, Modiljani prelazi u Pariz i tu formira svoj prepoznatljivi stil - slikanja, ali i života!
U “gradu svetlosti” Modiljani počinje da se druži sa drugim slikarima, siromašnim pesnicima, propalicama
i vagabundima i uskoro i sam usvaja takav način života počevši da prezire parisku gospodu i “lažni sjaj”
buržoazije.

Negde u ovo vreme kod slikara su se verovatno pojavili i prvi tragovi tuberkuloze, ali on je prikriva alkoholom,
opijatima i drogama, pa sve češće napade kašlja i iscrpljenosti pripisuje svom poročnom životu, a ne bolesti.
Najviše je pio apsent, a od opojnih droga obožavao je hašiš. U izmaglici koju su stvarale ove dve supstance
znao je da provede i po više nedelja za redom.

 

[Damian Stark]

Volim njegova dela, neobična i snažna .

 

[Poli46]

Bio je poznat i po skandaloznom ponašanju koje je šokiralo tadašnje Parižane. Umeo je
da se skine go nasred ulice samo da bi provocirao reakcije uglađenih prolaznika.
Pratile su ga i mnogobrojne ljubavne afere sa udatim ženama.

Janie Modigliani

Godine 1916. započeo je veliku seriju izuzetno erotičnih aktova po kojoj će i postati najprepoznatljiviji. Često ih je poklanjao u zamenu za hranu.

Ironično, neki istoričari umetnosti smatraju da je upravo poročni život koji je Amedeo Modiljani
vodio zaslužan za njegov originalan stil. Poklonici ove teorije smatraju da bi, da je ostao
trezan, da nije toliko uživao u apsIntu i hašišu, Modiljani bio tek osrednji slikar kog do danas
niko ne bi zapamtio.

 

[Poli46]

Landscape, South of France, 1919 by Amedeo Modigliani

Godine 1917. slikar je upoznao devetnaestogodišnju umetnicu Žan Ebutern sa kojom je počeo
da živi i koja je postala jedan od njegovih glavnih modela. Naslikao ju je više od 25 puta.

3. decembra te godine Modiljani je prvi i poslednji put za života imao samostalnu izložbu.
Svoju seriju aktova izložio je u pariskoj galeriji “Bert Vejl”, a prizor je bio toliko šokantan
da je intervenisala policija i naredila da se platna skinu.

 

[Poli46]

Autoportret
Modiljani i Žan su se na oko godinu dana iz Pariza sklonili su se u Nicu i u tom periodu nastaju njegova napoznatija i danas najskuplja dela. Krajem 1918. Modiljanijeva partnerka je rodila
njihovu ćerku nazvavši je svojim imenom - Žan.

Po povratku u Pariz za Modiljanijeva dela počeli su da se interesuju engleski kolekcionari i
na trenutak je delovalo da će sve ipak biti u redu.

Ali, godine poročnog života došle su na naplatu. Ignorišući podmuklu bolest, Modiljani je
samo ubrzao napredovanje tuberkuloze. Konačno je izgubio bitku sa bolešću
24. januar 1920. Bilo mu je samo 35 godina.

 

[The Graeat Gatsby]

Njegova dela danas vrede milione i o njih se na retkim aukcijama otimaju pasionirani kolekcionari.
Sve ovo pomalo je ironično jer je, za života, Amadeo Modiljani okusio tek delić ove slave, samo da
bi umro u potpunoj bedi i siromaštvu.
Pogledajte prilog 928105
Godine 1898. Modiljani se razboleo od tifusa. Posle oporavka bilo mu je dozvoljeno da napusti školu i da pohađa
nastave crtanja i slikanja u umetničkoj akademiji u Livornu.

Nekoliko godina kasnije, Modiljani prelazi u Pariz i tu formira svoj prepoznatljivi stil - slikanja, ali i života!
U “gradu svetlosti” Modiljani počinje da se druži sa drugim slikarima, siromašnim pesnicima, propalicama
i vagabundima i uskoro i sam usvaja takav način života počevši da prezire parisku gospodu i “lažni sjaj”
buržoazije.

Negde u ovo vreme kod slikara su se verovatno pojavili i prvi tragovi tuberkuloze, ali on je prikriva alkoholom,
opijatima i drogama, pa sve češće napade kašlji i iscrpljenosti pripisuje svom poročnom životu, a ne bolesti.
Najviše je pio apsent, a od opojnih droga obožavao je hašiš. U izmaglici koju su stvarale ove dve supstance
znao je da provede i po više nedelja za redom.

Svi smo mi na neki nacin zavisni od zena, ta
t'ko da taj tvoj maldini il kako se rece da ga zoves nije jedini genije, ja sam ti reka da si ti genije

 

[Sensei]

Ja "kapiram" njegove portrete i aktove, možda zato što sam gledao film o njegovom životu pa je to kompletiralo utisak

 

[FDDD]

mazalo na opijatima

 

[canavaro]

ima odlican film o Modoglianiu…
Garcia je to maestralno odglimio:
https://www.imdb.com/title/tt0367188/

 

[Poli46]

Amedeo Clemente Modigliani je bio italijanski jevrejski slikar i vajar koji je uglavnom radio u Francuskoj. Poznat je po portretima i aktovima u modernom stilu koji se odlikuju izduženošću lica, vratova i figura koji tokom njegovog života nisu bili dobro prihvaćeni, ali su kasnije naišli na prihvatanje.

Seated Boy With Cap

 

[radeta62]

Njegova dela danas vrede milione i o njih se na retkim aukcijama otimaju pasionirani kolekcionari.
Sve ovo pomalo je ironično jer je, za života, Amadeo Modiljani okusio tek delić ove slave, samo da
bi umro u potpunoj bedi i siromaštvu.
Pogledajte prilog 928105
Godine 1898. Modiljani se razboleo od tifusa. Posle oporavka bilo mu je dozvoljeno da napusti školu i da pohađa
nastave crtanja i slikanja u umetničkoj akademiji u Livornu.

Nekoliko godina kasnije, Modiljani prelazi u Pariz i tu formira svoj prepoznatljivi stil - slikanja, ali i života!
U “gradu svetlosti” Modiljani počinje da se druži sa drugim slikarima, siromašnim pesnicima, propalicama
i vagabundima i uskoro i sam usvaja takav način života počevši da prezire parisku gospodu i “lažni sjaj”
buržoazije.

Negde u ovo vreme kod slikara su se verovatno pojavili i prvi tragovi tuberkuloze, ali on je prikriva alkoholom,
opijatima i drogama, pa sve češće napade kašlji i iscrpljenosti pripisuje svom poročnom životu, a ne bolesti.
Najviše je pio apsent, a od opojnih droga obožavao je hašiš. U izmaglici koju su stvarale ove dve supstance
znao je da provede i po više nedelja za redom.

Ja onda mogu da kazem za sebe da sam genije.

 

[Poli46]

Ja onda mogu da kazem za sebe da sam genije.

Za njega kažu drugi da je genije..Nije sam sebe proglasio genijem.

 

[radeta62]

Za njega kažu drugi da je genije..Nije sam sebe proglasio genijem.

Od 1 do 10 po tebi koju bi ocenu dobio.

 

[Poli46]

Od 1 do 10 po tebi koju bi ocenu dobio.

Dobio bi jaku 8 ,jer ima i genija nad genijima

 

[radeta62]

Dobio bi jaku 8 ,jer ima i genija nad genijima

Hvala na dobroj oceni.

 

[Branko Lori]

Амедео Модиглиани, (Ливорно, 1884-Париз, 1920) ... "Седећа женска гола", (1916) ... Уље на платну, 92,4 к 59,8 цм ... Институт уметности Цоуртаулд ...

 

[Poli46]

Prilazio je ženama bez zadrške, spontano, širokog osmeha. Kada je na Monparnas 1914.
stigla engleska slikarka Nina Hamnet (Nina Hamnett), prve večeri joj je u kafeu prišao
nasmejani čovek i predstavio se: “Modiljani, slikar i Jevrejin”. Osvojio ju je istog časa.
Postali su veliki prijatelji. Ona je na slici iz 1917. “Žena s crvenom kosom”.

Modiljani-Žena s crvenom kosom-Nina-Hamnet-1917

 

[Poli46]

Obilazio je barove u boemskoj četvrti Monparnas u prestonici Francuske gde je pio apsint
sve dok ne ostane bez prebijene banke. Kad bi do toga došlo, prodavao bi svoj talenat za
sledeću turu demonskog pića. Iako je bilo leto 1917. u jeku Prvog svetskog rata, Pariz je
bio prepun turista.

Kad god bi neko od tih uglađenih posetilaca seo do njega u njegovom omiljenom baru,
on bi im nacrtao brzi portret, pre nego što bi im rekao: “Ja sam Modiljani. Jevrej. Pet franaka”.

 

[Poli46]

Skulptura žene

1909., nakon susreta sa Konstantinom Brancusijem, Modigliani je počeo da izvodi skulpture urezujući u kamen, dovršavajući dvadeset i pet dela tokom svoje kratke karijere. Stil ovih apstrahovanih, izduženih glava odjeknuo je i na njegovim sledećim slikama figura i portreta. Verovatno je da je ova glava, sa snažnom vezom sa afričkom skulpturom, prvobitno bila u vlasništvu američkog umetnika i afričkog kolekcionara umetnosti Frenka Burtija Havilanda.
Haviland je živeo u Francuskoj, a Modigliani se upoznao sa njegovom kolekcijom. Pored
afričke umetnosti, Modiglianijeve skulpture odražavaju njegovo znanje o drevnoj kikladskoj, sumerskoj, egipatskoj i grčkoj umetnosti.

 

[Poli46]

Modiljani je bio bolešljivo dete. Kada je imao 11 godina, oboleo je od zapaljenja plućne
maramice. Iako je pobedio bolest, nikada se nije u potpunosti oporavio, a kasnije je
oboleo od tuberkuloze koja je tada bila takoreći neizlečiva.

Da bi se brže oporavio, majka ga je vodila na putovanja. Modiljani je još tada želeo da
postane slikar, ali je bio i veliki zavodnik. Imao je 16 godina kada je spavao sa turistkinjom
na Kapriju, gde ga je majka odvela na oporavak. Norvežanka je bila prvi među njegovim
brojnim “trofejima”.

Do svojih ranih 20-tih Modiljani je studirao i slikao u rodnoj Italiji, ali je za njega, kao umetnika
koji je želeo da uspe, postojao je samo jedan cilj: Pariz.

Stigao je 1906. Tamnog tena, lep, u sakou od rebrastog somota, sa šeširom sa širokim obodom
i crvenim šalom oko vrata, više je ličio na ekstravagantnog kicoša nego na odrpanog boema.

 

[Neprilagođena]

Madam Pompadur (1915)
A.Modiljani

Inspiracija za ovu sliku bila je Beartis Hejsting sa kojom je Modiljani
Imao romantičnu vezu.

 

[Poli46]

1909. godine Modigliani je upoznao rumunskog vajara Constantina Brancusija, po čijem
je savetu ozbiljno proučavao afričku skulpturu. Da bi se pripremio za stvaranje sopstvene
skulpture, intenzivirao je svoje grafičke eksperimente. Na svojim crtežima Modiljani je pokušao
da doda funkciju ograničavanja ili zatvaranja volumena svojim konturama. 1912. godine izložio
je na Salonu d’Automne osam kamenih glava čiji izduženi i pojednostavljeni oblici odražavaju
uticaj afričke skulpture.

Head Woman limestone sculpture-Amedeo Modigliani-Washington

 

[Neprilagođena]

Ciganka sa bebom (1919)
Modiljani

 

[Branko Lori]

Amedeo Modigliani

 

[Neprilagođena]

The Jewish Woman (1908)
Modiljani