Moćna Melanholija

[Poli46]

Postoje neki naopaki dani,ne ne mislim na čuvenog Marfija,mada je u pravu. Ti moji naopaki
dani su nešto,što se oseća u vazduhu...kožom,kosom,noktima, svi moji senzori su u znaku uzbune..
Koža naježena,kosa na juriš..spremna..a nokti,taj znak da sam potomak mačjeg roda..

pored zelenih očiju koje vide u mraku...dakle nokti u pripremnom stanju..
E tih naopakih dana,a ovo je jedan od takvih...dok se krećem svojim mačjim korakom poznatim putanjama,osećam elektricitet i nevidljive strelice sa svih strana...kako ubadaju moju nakostrešenu kožu

dok govore ljubazne reči,nevine reči,ljubavne reči,strelice otrovnih vrhova ubadaju
duboko u moju suštinu,u dušu i srce..Tih dana naopakih u stanju sam da osetim sve..podrugljivi ton
u glasu,osetim tuđu zavist,neprijateljsko sićušno sevanje u nečijim očima...ali spremna sam i ja da
u munjevitim izlivima svih svojih ljubaznosti...ubodem,zagrebem,tamo gde ne očekuju..
Da u prolazu sevnem smaragdnim pogledom..i ostavim ih tako zamrznute u vremenu...dok ne svane neki potpuno drugačiji dan....dan moje blagosti i stvaralačke inspiracije..U tom danu prebogatom bojama i lepotom življenja...sešću pred moje drago belo platno i oživeti ponovo.
Poli

 

[Poli46]

Depresija,bolest savremenog čoveka,dolazi od težnje za uspehom i bogatstvom..
Bogatstvo na kraju nosi prazninu i siromaštvo duha...prazninu duše.
Zato treba da nadjemo smisao..u sadašnjem trenutku,da budemo ljubav,radost,slavlje..
tada možemo sve,ali novac i besmisao nas može uništiti..
Jureći za novcem zapostavljamo sve,misleći da možemo da kupimo sve,
a onda otkrijemo da je to lažna slika,a da smo tome posvetili ceo život..i ostali
duhovna sirotinja i da nam ja duša prazna..Pad u bezdan..mesto bez mesta,
gde su sve stvari pomešane u jednu,gde se čini da se vasiona stiče u beskraju,
gde se sva bića u čitavom svemiru spajaju i izranjaju,utiču i ističu jedno iz drugoga...
Tamo gde nije ni svetlo ni tama,mesto gde snovi odlaze i vraćaju se.
Tamo gde sve smrti umiru..i odakle izvire život..tamo sam pošla da sretnem svoju dušu..
Poli

 

[Poli46]

Vezana za vreme,tu nesigurnu kategoriju ..držim se čvrsto,a crne ptice, svaka od njih po jedna emocija...vuku me svaka na svoju stranu. Rastržu mi dušu već rastrganu..Kidaju me crne ptice.
Kuda ću? Ne znam...Vidim danas oprečne emocije u sebi...sive ,tmurne ,nevoljne neželjene..i one radosne koje se guraju da izbiju na površinu. Ali tegobno je to u ovom mom drhtavom trenutku.
Sukob je u toku...pobednik neizvestan.Uz svetlost sveća...igraju senke ,prizivaju sećanja na tebe,
dok smo zajedno ruka u ruci..gledali se ..ne ne,ne želim ta sećanja sada dok senke igraju...
Negde duboko u meni stoji kamen..preko njega smenjuju se emocije..vesele, tužne ,šarene,sive,
tamne..Taj kamen je oduvek bio tu kao temelj moj..stoji,stoji,stoji...

 

[Vlad Dragulija]

Predobro.

 

[Vlad Dragulija]

"..Kidaju me crne ptice."

Te ptice , kao besne , crne zveri
Gladne naše boli,
Žedne naših suza,
Ptice golih vrhova krila....
Iz slomljene krletke
Oslobođene....
A oni ostaci kaveza
U srcu još zabijeni
I dok krvarimo nevidljivo-
Ptice kidaju našu nemoć,
Osećaju našu slabost ,
Dilemu ,
Nepripadanje......

 

[Max_64]

Moćna Melanholija
Melanholija je moćna emocija,jedna od najmoćnijih. Stanje duše.. Velika dela su umetnici
svih vrsta napisali,naslikali u stanjima melanholije.Muzika,ima li lepših sonata i etida,balada,
od onih koja je stvorio kompozitor..pesnik u stanju nekog snovođenja i melanholije,ne.
Nema...melanholija ili seta je stvaralačka,a svi smo mi umetnici,jer smo rođeni takvi.
U časovima samoće, mi smo stvaraoci,bar mislima,ako nas ruka ne sluša ili oči i uši više ne služe.
Melanholija je dar kojim smo svi darovani,samo neki više...neki nešto manje.Ako nista drugo
stvaramo u snovima. Pletemo najlepše priče...moguće i nemoguće koje budni nismo u stanju...
ovim nasavršenim govorom,a po volji bogova,da izrazimo rečima,jer ne posedujemo reči kojima bi
imenovali te lepote i neobične svetove,koje smo ispleli dušom...u snovima..jer duša tada govori..

Poli

Moćno.

 

[Lada]

Kao i uvek prepoznacu tvoje reci,teske u lepoti ne odustajanja.Volim kako pises,jer pises,onako kakav ti je potpis...

 

[Sanovnik]

Само Срби и Руси умиро од мелахолије. Неки други народи који су склони, спашавају се на разне начине. Неки имају " Фадо". Други имају "Фламенко". Трећи имају "Танго". Севеним европским народима то не треба. Они немају метафизику. Шта ће им то? Њима би то била сметња, а нама је то један од показатеља дубне живота и подсетник да су читави безобални пашњаци подсвести важнији од свакодневице.

 

[Branko Lori]

 

[*pustinjakinja]

Depresija,bolest savremenog čoveka,dolazi od težnje za uspehom i bogatstvom..
Bogatstvo na kraju nosi prazninu i siromaštvo duha...prazninu duše.
Zato treba da nadjemo smisao..u sadašnjem trenutku,da budemo ljubav,radost,slavlje..
tada možemo sve,ali novac i besmisao nas može uništiti..
Jureći za novcem zapostavljamo sve,misleći da možemo da kupimo sve,
a onda otkrijemo da je to lažna slika,a da smo tome posvetili ceo život..i ostali
duhovna sirotinja i da nam ja duša prazna..Pad u bezdan..mesto bez mesta,
gde su sve stvari pomešane u jednu,gde se čini da se vasiona stiče u beskraju,
gde se sva bića u čitavom svemiru spajaju i izranjaju,utiču i ističu jedno iz drugoga...
Tamo gde nije ni svetlo ni tama,mesto gde snovi odlaze i vraćaju se.
Tamo gde sve smrti umiru..i odakle izvire život..tamo sam pošla da sretnem svoju dušu..
Poli

Teškim Putem si pošla, mnogo teškim. No, meni je važnije da si Pošla, jer neko poput Tebe će sigurno brzo pronaći mesto gde je nit prekinuta, jer, Duša uvek nađe put do same sebe. Ona pokidana nit se ne vezuje u čvor, isceljuje se i zaceljuje postajući opet potpuna.
Nema praznine tamo gde se stvara. Ti si neko ko Stvara. Postoje samo okolnosti koje bacaju kraću ili dužu senku, kidaju niti Duše na kraće ili češće stanje nepovezanosti. Biti svestan tih kidanja i tih trenutaka, je već samo po sebi Put ka povezivanju...A biti svestan, prihvatiti kidanja...to je najteži deo Puta.
Krajnji cilj je kad se jedanom spoje svi pokidani delovi, da se više ne pokida nit. Osećaj malenholije, sete i sl. nije pad u bezdan, ponekad je prosto - Život. I tu bih napravila onu suptilnu razliku između Bezdana i Života. Od Tame do Svetla. Od bezdušnosti do malodušnosti ( koja pritom i nije uvek samo malodušnost ).
Ti si od onih koji nikad sasvim ne gube Nit sa Dušom, i koliko god se niti kidale, naći ćeš Put do isceljenja. Put do same sebe. Put do celovitosti Duše.
Poznaješ Tišinu, a onaj koji poznaje Tišinu nikad ne izgubi sasvim Put Duše.

 

[Poli46]

Ljudi su prestali da pitaju zašto i kada,čemu ovo služi i zašto je to tako...samo
su prihvatili stvarnost i misle da to tako treba da bude..Prihvatili su ono što
vide i što znaju da je bilo.Prihvatili su i veruju u ono što im se kaže...
To je nov način spavanja...Usnulost uma..Dubok san i neprekidno sanjanje ..
otvorenih očiju.Tišina je veliki učitelj,a da bismo naučili njenu lekciju,moramo
da usmeravamo pažnju na nju.Osluškujmo govor tišine...razumimo šta i čemu
nas ona uči. ..Nema kreativnog znanja ni inspiracije,dok ne stupimo u kontakt sa
središtem unutrašnje tišine....Svojim Bićem.

Kada su svi glasovi odsutni,unutrašnje biće podstiče nas u tišini na odredjenu akciju,
u odredjenom smeru.Ne dolazi u vidu reči,samo je nemo uputstvo.Nema glasa
unutrašnjeg bića.
Zato,kada svi glasovi utihnu i kada zavlada potpuna tišina,unutrašnje biće u stanju je
da nas uzme za ruku i da nas pokrene.To je momenat kada se treba prepustiti,
i dozvoliti mu da nas povede kuda god hoće...Uvek će biti trenutaka kada smo
nesrećni.Pa šta! Ima ljudi koji su nesrećni i koji još nikada nisu osetili ni trenutak sreće..
Mi imamo sreće..Čak i u svojoj tuzi treba da se setimo da ona neće trajati zauvek.
I zato ne dozvolimo da nas tuga poremeti..Ostanimo mirni.Poput dana i noći,ima
trenutaka radosti i trenutaka tuge..to je dualnost prirode..
Prihvatimo to kao činjenicu,sve je prolazno....
Poli

 

[Poli46]

"A biti svestan, prihvatiti kidanja...to je najteži deo Puta. "
Hvala @*pustinjakinja..misaono biće moje drago.Kidanja nam se dešavaju
Moramo ih prihvatiti,biti svesni da smo malo skrenuli sa svog puteljka.
svako skretanje je prekid..nit života nas čeka na našem putu..divna i neoštećena.

 

[*pustinjakinja]

"A biti svestan, prihvatiti kidanja...to je najteži deo Puta. "
Hvala @*pustinjakinja..misaono biće moje drago.Kidanja nam se dešavaju
Moramo ih prihvatiti,biti svesni da smo malo skrenuli sa svog puteljka.
svako skretanje je prekid..nit života nas čeka na našem putu..divna i neoštećena.

...izuzetna mi je čast poznavati Te na neki način. Hvala Tebi, oplemenjuješ svet oko sebe pa i ovo mesto.

 

[Poli46]

...izuzetna mi je čast poznavati Te na neki način. Hvala Tebi, oplemenjuješ svet oko sebe pa i ovo mesto.

Obostrano je i ti to znaš ili si bar naslutila

 

[Poli46]

Čuješ me..čuješ li me..dok ispredam pretanke niti, tamne poput noći..drhtave na povetarcu..
niti crne kao moja kosa..valovite i nemirne..željne
Čuješ me..čuješ li me dok tkam laganu tkaninu,boje duboke poput bezdana,protkanu ponekom
belom niti..kao moja kosa,lagano prošarana sedim..
Čuješ me...čuješ li me,dok šijem haljinu,dugu,predugu...boje jesenjeg maglovitog jutra...
olovno sivu kao moja kosa,kroz koju proviruje poneki crni pramen.
Čuješ me ..čuješ me sada znam, sada kada sam obukla svoju prostranu,predugačku
belu haljinu...belu kao neugaženi sneg...potpuno belu poput moje kose,koju krasi inje
ovog zimskog ledenog jutra..
Znam da me sad čuješ..nije kasno veruj ,pruži mi ruke..zajedno ćemo koračati..večno.
Poli