Svi ovih dana slušamo i čitamo razne teorije. Svaka kriza iznedri buljuke mudrosera i „poznavalaca“ i tu kao što znamo, nema ništa novo.
Sve to zvuči nekad logično (uz ogradu da logika ne mora nužno da ima veze sa istinom), nekad suludo, nekad zastrašujuće, retko kada prijatno i ohrabrujuće, ali..
Ali ono što retko ko uviđa je da je sve to izvanredan materijal za one koji to umeju da iskoriste i koji će to dabome i iskoristiti.
Kako to funkcioniše?
Pazi ovo:
Dok sam bio mlađan vojnik, bio sam komandni kadar. Pod svojom komandom imao sam 100-tinjak ljudi za koje sam bio odgovoran (obuka, disciplina, izlasci u grad, kazne, nagrade i tako ta sranja)
Imao sam i par pomoćnika sa kojima je trebalo sve to vreme u JNA nekako osmisliti i izgurati, a da sve opet nekako liči na vojsku jel’te i što je najvažnije, da svi budu Ok.
Bilo je međutim dana, kada nismo imali baš nikakvu ideju šta ćemo i kako da radimo. Dani praznog hoda (koji su, treba li reći, totalno nepožejni kada je vojska u pitanju) i koje je trebalo nekako popuniti.
E tu dolazim na očekivanje.
Recept je jednostavan: Samo osluškuješ šta vojska priča – pa tako doznaš da se među vojnicima, kao u košnici šuška o npr uzbuni, ili o tome kako će morati da čiste naoružanje..uglavnom, šuškalo se o svemu onom čega su se pribojavali ili šta im se nije radilo. Jako retko, skoro nikada se nije pričalo o nečemu što će biti super radosno za sve, već su se svi uglavnom pribojavali nekih sranja pa o tome naglas trovali jedni druge.
Mudar komandir nikako nije smeo da dozvoli da ti dani praznog hoda potraju, a ni šuškanja (jer šuškanja unose nervozu, a nervoza donosi probleme, naročito kada je vojnicima ograničeno kretanje, sloboda ovoga i onoga isl)
Tada jednostavno pružiš svojim potčinjenima ono što su i očekivali i tako zatvoriš krug i svi zadovoljni.
Kao dete koje traži pažnju od roditelja, pa makar ta pažnja bila i u vidu batina.
I kao što dete negde u psisi kaže „ e, to je moj tata..“, tako i ovi kažu „ e, to je komandir“. Kapirate..
Međutim, kada su Sistemi poput države, firme ili neke veće organizacije u pitanju, potrebno je znati da Sistemi uglavnom sami sebe vode. Podela rada i poslova nije izmišljena bezveze jeltakotakoje.
Ideja o „glavi kuće“ koji smišlja šta će se i kako uraditi je naivna i u praksi ne postoji. Dirigent ne mora nužno da zna svaki instrument da svira, već da vodi računa o tome da instrumenti prate ritam i dinamiku i njegov je posao da osluškuje, inače je dirigent bez orkestra (i muzike) samo elegantni rukomlat.
E sad, zamislimo šta cela ova kriza sa virusom može da pruži onima koji bi zaista poželeli da treniraju diktaturu, ili da se igraju sa ekonomijom, da obaraju berze i valute, da eksperimentišu kako im se prohte na makro-planu ? Šta god da urade (and I mean - Šta god) to će biti negde i „očekivano“, right? Nema te „teorije“ koja to nije ili najavila ili već najavljuje.
A ko je glavni krivac?
Glavni krivac su mandrili poput nas, mudroseri o svetskim zaverama koji čačkaju nos i znaju gde Papa piša. Religijski fanatici koji navijaju da se konačno ostvare sva „proročanstva“ (koja su btw prevođena i prekrajana bezbroj puta onako kako je Sistemu odgovaralo). Paranoidni labilci koji fobično čekaju da se njihove mračne slutnje potvrde e kako bi svima rekli „Jesam vam rekao ! i tako sebe uverili kako nisu ludi (pa taman ceo svet propao)
Krivci ćemo biti svi mi koji smo nestrpljivi da saznamo, koji nismo mogli da izdržimo (jer nam je fitilj kratak i jer smo dobrano godinama sami radili na njegovom skraćenju, umesto da smo radili na toleranciji i strpljenju).
Mi, besni, nezadovoljni, zavidni i ljubomorni na one koji su sledili (i ostvarili ) svoje snove. Na one koji su celog života bili disciplinovani i odricali se i koji su sada u poziciji da drže konce u rukama, žare i pale i (što da ne moliću lepo) – pomažu ako im je do toga.
i? Šta mislite..hoće li nas iebati sve redom? Ili ih neće biti briga jer ćemo se (kako nas istorija uči) izujedati međusobno?
Hoće li Sistem izdati neko naređenje? Ili će se ljudi sami podeliti na one koji veruju (da je epidemija npr prošla) i na one koji ne veruju (pa će nositi maske do kraja života ako treba)?
Na one koji će slušati sebe i svoju intuiciju i na one koji će ostati zbunjeni i sluđeni? Na one koji se neće vakcinisati i na one koji će u firmama, komšilucima (na ulici?) potkazivati nevakcinisane?
Ja ću vam reći.
Ako je država diktatorska, to je zato jer su ljudi očkivali diktatora.
Ako je firma despotska, to je zato jer su ljudi očekivali da „neko vodi firmu“ i utrkivali se ko će pre nekog seronju da oslovi sa „šefe“.
Kada je M. Obrenović pitao svog čoveka šta radi narod, a ovaj mu kazao kako narod na sva usta priča, *****, besni, žali se i kuka, Obrenović je rekao „dobro je. Ne valja kada narod ćuti“.
Mi ne umemo da ćutimo i da mudro pratimo situaciju.
Mi ne umemo da ignorišemo strah. Mi smo ovce, a vuk..vuk se njenim strahom hra..? hra..?
I da završim, da se ja pitam, sve bi vas izvakciniso špricem u golo dupe i to ne po dobrovoljnoj osnovi, već tako da tražite vezu i molite boga da dođete na red i preko reda. Da se odreknete rođene dece, žena u muževa ako se i oni ne vakcinišu. Da prodate i babino zlato i majčin escajg i da se zadužite (ponovo u Švajcarcima) samo da dobijete ono što iskate.
Ne zato što mislim da će vakcina da vam pomogne, već čisto da vam ispunim očekivanja.
Say no mo’
Sve to zvuči nekad logično (uz ogradu da logika ne mora nužno da ima veze sa istinom), nekad suludo, nekad zastrašujuće, retko kada prijatno i ohrabrujuće, ali..
Ali ono što retko ko uviđa je da je sve to izvanredan materijal za one koji to umeju da iskoriste i koji će to dabome i iskoristiti.
Kako to funkcioniše?
Pazi ovo:
Dok sam bio mlađan vojnik, bio sam komandni kadar. Pod svojom komandom imao sam 100-tinjak ljudi za koje sam bio odgovoran (obuka, disciplina, izlasci u grad, kazne, nagrade i tako ta sranja)
Imao sam i par pomoćnika sa kojima je trebalo sve to vreme u JNA nekako osmisliti i izgurati, a da sve opet nekako liči na vojsku jel’te i što je najvažnije, da svi budu Ok.
Bilo je međutim dana, kada nismo imali baš nikakvu ideju šta ćemo i kako da radimo. Dani praznog hoda (koji su, treba li reći, totalno nepožejni kada je vojska u pitanju) i koje je trebalo nekako popuniti.
E tu dolazim na očekivanje.
Recept je jednostavan: Samo osluškuješ šta vojska priča – pa tako doznaš da se među vojnicima, kao u košnici šuška o npr uzbuni, ili o tome kako će morati da čiste naoružanje..uglavnom, šuškalo se o svemu onom čega su se pribojavali ili šta im se nije radilo. Jako retko, skoro nikada se nije pričalo o nečemu što će biti super radosno za sve, već su se svi uglavnom pribojavali nekih sranja pa o tome naglas trovali jedni druge.
Mudar komandir nikako nije smeo da dozvoli da ti dani praznog hoda potraju, a ni šuškanja (jer šuškanja unose nervozu, a nervoza donosi probleme, naročito kada je vojnicima ograničeno kretanje, sloboda ovoga i onoga isl)
Tada jednostavno pružiš svojim potčinjenima ono što su i očekivali i tako zatvoriš krug i svi zadovoljni.
Kao dete koje traži pažnju od roditelja, pa makar ta pažnja bila i u vidu batina.
I kao što dete negde u psisi kaže „ e, to je moj tata..“, tako i ovi kažu „ e, to je komandir“. Kapirate..
Međutim, kada su Sistemi poput države, firme ili neke veće organizacije u pitanju, potrebno je znati da Sistemi uglavnom sami sebe vode. Podela rada i poslova nije izmišljena bezveze jeltakotakoje.
Ideja o „glavi kuće“ koji smišlja šta će se i kako uraditi je naivna i u praksi ne postoji. Dirigent ne mora nužno da zna svaki instrument da svira, već da vodi računa o tome da instrumenti prate ritam i dinamiku i njegov je posao da osluškuje, inače je dirigent bez orkestra (i muzike) samo elegantni rukomlat.
E sad, zamislimo šta cela ova kriza sa virusom može da pruži onima koji bi zaista poželeli da treniraju diktaturu, ili da se igraju sa ekonomijom, da obaraju berze i valute, da eksperimentišu kako im se prohte na makro-planu ? Šta god da urade (and I mean - Šta god) to će biti negde i „očekivano“, right? Nema te „teorije“ koja to nije ili najavila ili već najavljuje.
A ko je glavni krivac?
Glavni krivac su mandrili poput nas, mudroseri o svetskim zaverama koji čačkaju nos i znaju gde Papa piša. Religijski fanatici koji navijaju da se konačno ostvare sva „proročanstva“ (koja su btw prevođena i prekrajana bezbroj puta onako kako je Sistemu odgovaralo). Paranoidni labilci koji fobično čekaju da se njihove mračne slutnje potvrde e kako bi svima rekli „Jesam vam rekao ! i tako sebe uverili kako nisu ludi (pa taman ceo svet propao)
Krivci ćemo biti svi mi koji smo nestrpljivi da saznamo, koji nismo mogli da izdržimo (jer nam je fitilj kratak i jer smo dobrano godinama sami radili na njegovom skraćenju, umesto da smo radili na toleranciji i strpljenju).
Mi, besni, nezadovoljni, zavidni i ljubomorni na one koji su sledili (i ostvarili ) svoje snove. Na one koji su celog života bili disciplinovani i odricali se i koji su sada u poziciji da drže konce u rukama, žare i pale i (što da ne moliću lepo) – pomažu ako im je do toga.
i? Šta mislite..hoće li nas iebati sve redom? Ili ih neće biti briga jer ćemo se (kako nas istorija uči) izujedati međusobno?
Hoće li Sistem izdati neko naređenje? Ili će se ljudi sami podeliti na one koji veruju (da je epidemija npr prošla) i na one koji ne veruju (pa će nositi maske do kraja života ako treba)?
Na one koji će slušati sebe i svoju intuiciju i na one koji će ostati zbunjeni i sluđeni? Na one koji se neće vakcinisati i na one koji će u firmama, komšilucima (na ulici?) potkazivati nevakcinisane?
Ja ću vam reći.
Ako je država diktatorska, to je zato jer su ljudi očkivali diktatora.
Ako je firma despotska, to je zato jer su ljudi očekivali da „neko vodi firmu“ i utrkivali se ko će pre nekog seronju da oslovi sa „šefe“.
Kada je M. Obrenović pitao svog čoveka šta radi narod, a ovaj mu kazao kako narod na sva usta priča, *****, besni, žali se i kuka, Obrenović je rekao „dobro je. Ne valja kada narod ćuti“.
Mi ne umemo da ćutimo i da mudro pratimo situaciju.
Mi ne umemo da ignorišemo strah. Mi smo ovce, a vuk..vuk se njenim strahom hra..? hra..?
I da završim, da se ja pitam, sve bi vas izvakciniso špricem u golo dupe i to ne po dobrovoljnoj osnovi, već tako da tražite vezu i molite boga da dođete na red i preko reda. Da se odreknete rođene dece, žena u muževa ako se i oni ne vakcinišu. Da prodate i babino zlato i majčin escajg i da se zadužite (ponovo u Švajcarcima) samo da dobijete ono što iskate.
Ne zato što mislim da će vakcina da vam pomogne, već čisto da vam ispunim očekivanja.
Say no mo’
