gost 265142
Primećen član
- Poruka
- 629
Moć misli / autosugestija
KAKO GOSPODARITI SOBOM
Pojam sugestije, odnosno autosugestije, je istovremeno i nov i star koliko i čovečanstvo. Nov je zato što do sada nije bio dovoljno ispitivan i proučavan, a star zato što postoji koliko i ljudska vrsta.
Autosugestija je sposobnost sa kojom se rađamo. Njena ogromna, neizmerna moć, u zavisnosti od okolnosti, može izazvati najbolje ili najgore posledice. Zato poznavanje autosugestije može koristiti svakom od nas, a posebno je značajno za lekare, advokate, vaspitače, roditelje.
Ovladavanje njenim svesnim korišćenjem omogućava nam da izbegnemo da kod drugih ljudi nehotično izazivamo štetne autosugestije koje mogu imati teške posledice. Svesnim stvaranjem dobrih autosugestija vratićemo fizičko i psihičko zdravlje bolesnima, neurotičnima i svima drugima koji su kao nesvesne žrtve prethodnih autosugestija izgubili pravi put u životu.
Svesno i nesvesno biće
Za razumevanje pojma sugestije, odnosno autosugestije, neophodno je znati da u nama istovremeno postoje dva bića, potpuno odvojena jedno od drugog. Oba su obdarena razumom ali, dok je jedno svesno, drugo je nesvesno. To je razlog što postojanje ovog drugog obično ostaje neprimećeno.
Postojanje nesvesnog bića, može se, međutim, uz malo truda lako dokazati. Dovoljno je analizirati neke pojave i nad njima se malo zamisliti. Evo primera:
Svi znaju šta je somnambulizam tj.mesečarenje. Mesečar ustaje noću, a da se pri tom ne probudi, izlazi iz svoje sobe, oblači se ili ne, silazi niz stepenice, prolazi kroz hodnike i obavlja neke poslove, vraća se u svoju sobu i ponovo leže, a sutradan je veoma iznenađen kada ustanovi da je urađen posao koji prethodnog dana nije uspeo da završi. On je međutim bio taj koji ga je uradio, iako o tome ništa ne zna. Koja sila je mogla upravljati njegovim telom, osim one nesvesne, one koja čini njegovo nesvesno biće?
Poređenje svesnog i nesvesnog bića pokazuje da je svesno obdareno prilično nesigurnim pamćenjem dok nesvesno, naprotiv, poseduje izuzetnu, nepogrešivu, memoriju koja, a da mi to i ne znamo, registruje najsitnije događaje i najbeznačajnije činjenice iz našeg života. Osim toga, ono lako i bez otpora prihvata svaku sugestiju. A kako nesvesno biće, preko mozga, kontroliše rad svih naših organa, ma koliko to izgledalo neverovatno, da ako nesvesno "veruje" da neki organ radi dobro ili loše, on zaista počinje da radi dobro ili loše.
Nesvesno biće ne samo da upravlja funkcijama našeg organizma, već upravlja svim našim aktivnostima bez obzira na to kakve su one. Nesvesno biće nazivamo uobraženjem i, suprotno raširenom uverenju, ONO je pokretač našeg delovanja, a ne volja.
Volja i uobraženje
U rečnicima se obično nalazi sledeće određenje značenja reči volja: "Volja je sposobnost da se slobodno odluči na izvesno delovanje". Ova definicija se najčešće prihvata kao tačna i neosporna.
Ipak, ništa nije netačnije od nje, jer volja na koju se pozivamo sa toliko ponosa uvek ustupa mesto uobraženju. To je apsolutno pravilo koje isključuje bilo kakvo odstupanje.
"To je neverovatno!" uzviknućete. "Nikako. To je istina i samo istina", odgovoriću vam.
Da bih vas ubedio, zamoliću vas da otvorite oči, pogledate oko sebe i naučite da razumete ono što vidite. Tada ćete shvatiti da ovo što saopštavam nije besmislena teorija, stvorena u bolesnom mozgu, već samo jednostavan izraz onoga što zaista postoji .
Pretpostavimo da jednu dasku od 10 m dužine i 0,25 m širine stavimo na zemlju, jasno je da će svako biti u stanju da pređe sa jednog njenog kraja na drugi, a da pri tome ne zakorači nogom sa strane. Promenimo uslove ogleda i pretpostavimo da je ta daska postavljena na visinu, između dva zvonika neke crkve. Ko bi smeo da se usudi da pređe samo i jedan metar po toj uskoj dasci? Da li neko od vas? Ne, nikako ne. Ne biste napravili ni dva koraka, a već biste počeli da drhtite i uprkos svim vašim voljnim naporima, neizbežno biste pali na zemlju.
Zašto bi se to desilo? Jednostavno, zato što u prvom slučaju, smatrate da je lako ići do kraja daske, dok u drugom mislite da to ne možete. Primetićete, takođe, da ćete uzaludno pokušavati da napravite korak: ako uobrazite da to ne možete učiniti, nikakvo naprezanje ne pomaže. Radnici na skelama i na pokrivanju krovova u stanju su da to čine, upravo zato što su uvereni da to zaista mogu. Vrtoglavica nema drugog uzroka osim
predstave pada koju naše svesno panično stvara. Ova slika se odmah pretvara u stvarnost, bez obzira na sve naše voljne napore i ona je utoliko jača ukoliko su voljni napori da je se oslobodimo snažniji.
Posmatrajmo jednu osobu koja pati od nesanice. Ako se ne trudi da zaspi, usniće mirno u svom krevetu. Ako se, naprotiv, napreže da zaspi, biće sve uznemi renija. Zar niste primetili da što se više trudite da se setite imena jedne osobe koje mislite da ste zaboravili, ono vam tim više izmiče. Međutim, u trenutku kada misao "zaboravio sam" zamenite mišlju "setiću se", ime vam dolazi samo, bez i najmanjeg napora? Neka se oni koji voze bicikl prisete svojih početaka. Bili su na putu, čvrsto držeći upravljač u strahu da će pasti. Iznenada,ugledavši na sred puta konja ili čak neki sitan kamen, bili su prinuđeni da traže način da izbegnu prepreku, ali što su više nastojali izvesnije su išli pravo na nju. Kome se nije desilo da dobije napad smeha i da se smeje sve jače, što više pokušava da se zaustavi?
Šta je zajedničko u psihičkom stanju svih osoba u navedenim slučajevima? Ja hoću da ne padnem, ali ne mogu sebe u tome da sprečim. Hoću da spavam, ali ne mogu. Hoću da se setim imena g-đe X, ali ne mogu. Hoću da izbegnem prepreku, ali ne mogu. Hoću da zadržim smeh, ali ne mogu. Kao što vidimo, bez izuzetka, u svakom od ovih konflikata, uobraženje je UVEK pobeđivalo volju! Reply With Quote
--------------------------------------------------------------------------------
The Following 2 Users Say Thank You to Anand For This Useful Post:
Unreachable, Yello
KAKO GOSPODARITI SOBOM
Pojam sugestije, odnosno autosugestije, je istovremeno i nov i star koliko i čovečanstvo. Nov je zato što do sada nije bio dovoljno ispitivan i proučavan, a star zato što postoji koliko i ljudska vrsta.
Autosugestija je sposobnost sa kojom se rađamo. Njena ogromna, neizmerna moć, u zavisnosti od okolnosti, može izazvati najbolje ili najgore posledice. Zato poznavanje autosugestije može koristiti svakom od nas, a posebno je značajno za lekare, advokate, vaspitače, roditelje.
Ovladavanje njenim svesnim korišćenjem omogućava nam da izbegnemo da kod drugih ljudi nehotično izazivamo štetne autosugestije koje mogu imati teške posledice. Svesnim stvaranjem dobrih autosugestija vratićemo fizičko i psihičko zdravlje bolesnima, neurotičnima i svima drugima koji su kao nesvesne žrtve prethodnih autosugestija izgubili pravi put u životu.
Svesno i nesvesno biće
Za razumevanje pojma sugestije, odnosno autosugestije, neophodno je znati da u nama istovremeno postoje dva bića, potpuno odvojena jedno od drugog. Oba su obdarena razumom ali, dok je jedno svesno, drugo je nesvesno. To je razlog što postojanje ovog drugog obično ostaje neprimećeno.
Postojanje nesvesnog bića, može se, međutim, uz malo truda lako dokazati. Dovoljno je analizirati neke pojave i nad njima se malo zamisliti. Evo primera:
Svi znaju šta je somnambulizam tj.mesečarenje. Mesečar ustaje noću, a da se pri tom ne probudi, izlazi iz svoje sobe, oblači se ili ne, silazi niz stepenice, prolazi kroz hodnike i obavlja neke poslove, vraća se u svoju sobu i ponovo leže, a sutradan je veoma iznenađen kada ustanovi da je urađen posao koji prethodnog dana nije uspeo da završi. On je međutim bio taj koji ga je uradio, iako o tome ništa ne zna. Koja sila je mogla upravljati njegovim telom, osim one nesvesne, one koja čini njegovo nesvesno biće?
Poređenje svesnog i nesvesnog bića pokazuje da je svesno obdareno prilično nesigurnim pamćenjem dok nesvesno, naprotiv, poseduje izuzetnu, nepogrešivu, memoriju koja, a da mi to i ne znamo, registruje najsitnije događaje i najbeznačajnije činjenice iz našeg života. Osim toga, ono lako i bez otpora prihvata svaku sugestiju. A kako nesvesno biće, preko mozga, kontroliše rad svih naših organa, ma koliko to izgledalo neverovatno, da ako nesvesno "veruje" da neki organ radi dobro ili loše, on zaista počinje da radi dobro ili loše.
Nesvesno biće ne samo da upravlja funkcijama našeg organizma, već upravlja svim našim aktivnostima bez obzira na to kakve su one. Nesvesno biće nazivamo uobraženjem i, suprotno raširenom uverenju, ONO je pokretač našeg delovanja, a ne volja.
Volja i uobraženje
U rečnicima se obično nalazi sledeće određenje značenja reči volja: "Volja je sposobnost da se slobodno odluči na izvesno delovanje". Ova definicija se najčešće prihvata kao tačna i neosporna.
Ipak, ništa nije netačnije od nje, jer volja na koju se pozivamo sa toliko ponosa uvek ustupa mesto uobraženju. To je apsolutno pravilo koje isključuje bilo kakvo odstupanje.
"To je neverovatno!" uzviknućete. "Nikako. To je istina i samo istina", odgovoriću vam.
Da bih vas ubedio, zamoliću vas da otvorite oči, pogledate oko sebe i naučite da razumete ono što vidite. Tada ćete shvatiti da ovo što saopštavam nije besmislena teorija, stvorena u bolesnom mozgu, već samo jednostavan izraz onoga što zaista postoji .
Pretpostavimo da jednu dasku od 10 m dužine i 0,25 m širine stavimo na zemlju, jasno je da će svako biti u stanju da pređe sa jednog njenog kraja na drugi, a da pri tome ne zakorači nogom sa strane. Promenimo uslove ogleda i pretpostavimo da je ta daska postavljena na visinu, između dva zvonika neke crkve. Ko bi smeo da se usudi da pređe samo i jedan metar po toj uskoj dasci? Da li neko od vas? Ne, nikako ne. Ne biste napravili ni dva koraka, a već biste počeli da drhtite i uprkos svim vašim voljnim naporima, neizbežno biste pali na zemlju.
Zašto bi se to desilo? Jednostavno, zato što u prvom slučaju, smatrate da je lako ići do kraja daske, dok u drugom mislite da to ne možete. Primetićete, takođe, da ćete uzaludno pokušavati da napravite korak: ako uobrazite da to ne možete učiniti, nikakvo naprezanje ne pomaže. Radnici na skelama i na pokrivanju krovova u stanju su da to čine, upravo zato što su uvereni da to zaista mogu. Vrtoglavica nema drugog uzroka osim
predstave pada koju naše svesno panično stvara. Ova slika se odmah pretvara u stvarnost, bez obzira na sve naše voljne napore i ona je utoliko jača ukoliko su voljni napori da je se oslobodimo snažniji.
Posmatrajmo jednu osobu koja pati od nesanice. Ako se ne trudi da zaspi, usniće mirno u svom krevetu. Ako se, naprotiv, napreže da zaspi, biće sve uznemi renija. Zar niste primetili da što se više trudite da se setite imena jedne osobe koje mislite da ste zaboravili, ono vam tim više izmiče. Međutim, u trenutku kada misao "zaboravio sam" zamenite mišlju "setiću se", ime vam dolazi samo, bez i najmanjeg napora? Neka se oni koji voze bicikl prisete svojih početaka. Bili su na putu, čvrsto držeći upravljač u strahu da će pasti. Iznenada,ugledavši na sred puta konja ili čak neki sitan kamen, bili su prinuđeni da traže način da izbegnu prepreku, ali što su više nastojali izvesnije su išli pravo na nju. Kome se nije desilo da dobije napad smeha i da se smeje sve jače, što više pokušava da se zaustavi?
Šta je zajedničko u psihičkom stanju svih osoba u navedenim slučajevima? Ja hoću da ne padnem, ali ne mogu sebe u tome da sprečim. Hoću da spavam, ali ne mogu. Hoću da se setim imena g-đe X, ali ne mogu. Hoću da izbegnem prepreku, ali ne mogu. Hoću da zadržim smeh, ali ne mogu. Kao što vidimo, bez izuzetka, u svakom od ovih konflikata, uobraženje je UVEK pobeđivalo volju! Reply With Quote
--------------------------------------------------------------------------------
The Following 2 Users Say Thank You to Anand For This Useful Post:
Unreachable, Yello
