Svaka sličnost sa minijaturnom ekspoziturom RuZije na Balkanu je 100% slučajna... Whataboutisti tipa ''aAmErIkA'' da od**bu u troskocima.
Rusija je totalitarna, ekstraktivna država kojom se upravlja apsolutnom, despotskom vlašću. Izlog-prestonica ni na koji način ne predstavlja pravu Rusiju, koju je mnogo bolje opisati kao oronulu pustoš koja se nalazi na ivici zaborava, nego bilo šta što liči na „veliku silu“ kojom se hvale car-tiranin Putin i njegove ponizne sluge.
Razlog zašto Moskva, Sankt Peterburg i još možda nekoliko gradova blistaju od raskoši je taj što Rusija, kao i svi despotski sistemi, funkcioniše na hipercentralizovanoj društveno-ekonomskoj paradigmi eksploatacije i pljačke.
Setite se starih kolonijalnih carstava, osim što ovde umesto tzv. "nižih rasa" bivaju ugnjetene i potčinjene široke narodne mase prostih kmetova, pijanaca i nomada, koji čine lavovski deo stanovništva Rodine.
Pojednostavljeno rečeno, Rusija je nacija koja samu sebe pljačka i kolonizuje.
Ishod ove matrice ekstraktivne moći je jasan.
U Carstvu Robova, par gradova od državnog značaja žive ono što je suštinsko drugačije od ostatka zemlje. Oni su, namerno i planski, paraziti i pijavice večito žedne nafte i plina, koji se hrane lešom suštinski propale zemlje čiji izdašni resursi maskiraju odvratnu kulturu zaostalosti, varvarstva i brutalnosti.
Nemojte pasti u iskušenje da nasednete na potemkinovsku varku da je šačica veličanstvenih spomenika lociranih u Moskvi i St. Petersburgu na bilo koji način istinska posledica i plod ruskog narodno-kulturnog karaktera.
Jer takva veličanstvenost je izgrađena na grbači kmetova i sebara koji su naseljavali i nastavljaju da naseljavaju ovakav svet (slika dole).
E to je PRAVA RUSIJA, mračnjačka septička jama trajne bede, hroničnog beznađa i patetične aljkavosti.
Njeno stanovništvo bitiše u večitom grču ludačke iracionalnosti od kolevke do groba, koju karakteriše gotovo jednoobrazni prezir prema Logici, Istini i Zdravom Razumu.
Jer takva jadna bitisanja su neizbežan ishod sistema koji davi svoje žrtvene jarčeve pod gvozdenim stiskom tiranskog despota koji živi, radi i umire po principu sirove i brutalne neograničene moći.
Dakle, sada dolazimo do zaključka: zašto je ruski ekonomski proizvod po glavi stanovnika tako mali, pitate se?
A zašto ne bi i bio?
Istorija nas uči da su ekstraktivni, eksploatatorski sistemi retko svetionici istinskog bogatstva i prosperiteta.
Jer istinski prosperitet ne leži u slučajnim rudama u ili na zemlji.
Ona leži u kreativnoj konstelaciji ljudskih umova koji sarađuju i nadmeću se jedni sa drugima, sa ciljem da unaprede razvoj i stanje civilizacije, nudeći jednu po jednu inovaciju.
Nacija sposobna samo da raskopava i isisava Zemlju u nadi za slučajnim bogatstvom je nacija predodređena da čami u večitom zastoju.
Zloćudna i jalova pravoslavno-centralnoazijatska kultura Rusije je u samom korenu njene apatije, njenog fatalizma, njene nefunkcionalnosti i sveopšte slabosti.
Svaki pokušaj da se „civilizuje“ ili „modernizuje“ primitivna Imperija Robova kroz istoriju je propao iz jednog jednostavnog razloga:
DIVLJAK UMOTAN U CARSKI PLAŠT JE SAMO VARVARIN I NIŠTA VIŠE.
Rusija je totalitarna, ekstraktivna država kojom se upravlja apsolutnom, despotskom vlašću. Izlog-prestonica ni na koji način ne predstavlja pravu Rusiju, koju je mnogo bolje opisati kao oronulu pustoš koja se nalazi na ivici zaborava, nego bilo šta što liči na „veliku silu“ kojom se hvale car-tiranin Putin i njegove ponizne sluge.
Razlog zašto Moskva, Sankt Peterburg i još možda nekoliko gradova blistaju od raskoši je taj što Rusija, kao i svi despotski sistemi, funkcioniše na hipercentralizovanoj društveno-ekonomskoj paradigmi eksploatacije i pljačke.
Setite se starih kolonijalnih carstava, osim što ovde umesto tzv. "nižih rasa" bivaju ugnjetene i potčinjene široke narodne mase prostih kmetova, pijanaca i nomada, koji čine lavovski deo stanovništva Rodine.
Pojednostavljeno rečeno, Rusija je nacija koja samu sebe pljačka i kolonizuje.
Ishod ove matrice ekstraktivne moći je jasan.
U Carstvu Robova, par gradova od državnog značaja žive ono što je suštinsko drugačije od ostatka zemlje. Oni su, namerno i planski, paraziti i pijavice večito žedne nafte i plina, koji se hrane lešom suštinski propale zemlje čiji izdašni resursi maskiraju odvratnu kulturu zaostalosti, varvarstva i brutalnosti.
Nemojte pasti u iskušenje da nasednete na potemkinovsku varku da je šačica veličanstvenih spomenika lociranih u Moskvi i St. Petersburgu na bilo koji način istinska posledica i plod ruskog narodno-kulturnog karaktera.
Jer takva veličanstvenost je izgrađena na grbači kmetova i sebara koji su naseljavali i nastavljaju da naseljavaju ovakav svet (slika dole).
E to je PRAVA RUSIJA, mračnjačka septička jama trajne bede, hroničnog beznađa i patetične aljkavosti.
Njeno stanovništvo bitiše u večitom grču ludačke iracionalnosti od kolevke do groba, koju karakteriše gotovo jednoobrazni prezir prema Logici, Istini i Zdravom Razumu.
Jer takva jadna bitisanja su neizbežan ishod sistema koji davi svoje žrtvene jarčeve pod gvozdenim stiskom tiranskog despota koji živi, radi i umire po principu sirove i brutalne neograničene moći.
Dakle, sada dolazimo do zaključka: zašto je ruski ekonomski proizvod po glavi stanovnika tako mali, pitate se?
A zašto ne bi i bio?
Istorija nas uči da su ekstraktivni, eksploatatorski sistemi retko svetionici istinskog bogatstva i prosperiteta.
Jer istinski prosperitet ne leži u slučajnim rudama u ili na zemlji.
Ona leži u kreativnoj konstelaciji ljudskih umova koji sarađuju i nadmeću se jedni sa drugima, sa ciljem da unaprede razvoj i stanje civilizacije, nudeći jednu po jednu inovaciju.
Nacija sposobna samo da raskopava i isisava Zemlju u nadi za slučajnim bogatstvom je nacija predodređena da čami u večitom zastoju.
Zloćudna i jalova pravoslavno-centralnoazijatska kultura Rusije je u samom korenu njene apatije, njenog fatalizma, njene nefunkcionalnosti i sveopšte slabosti.
Svaki pokušaj da se „civilizuje“ ili „modernizuje“ primitivna Imperija Robova kroz istoriju je propao iz jednog jednostavnog razloga:
DIVLJAK UMOTAN U CARSKI PLAŠT JE SAMO VARVARIN I NIŠTA VIŠE.
