Од када је Вилијам трећи (познат као Вилијам од Оранжа – Вилијам од наранџасте боје) дозволио Ротшилдима да штампају папирни новац „ни из чега“, дајући им 4% на укупну номиналну вриједност одштампаних папира, изградња „светске банкарске пирамиде“ је почела. Не улазећи у детаљни опис развоја банкарства, ово је био главни начин пљачке производа и природних добара од стране Британске империје, као и других Западно-европских земаља које су све мање више биле колонијалне империје. Неупућени „домородци“ у колонијама давали су све за безвредне папире без покрића. Додуше Британска империја, као и остале колонијалне силе штитиле су своје папирне новчанице војном силом, као и разним протекционистичким законима. Такозвано „слободно тржиште“ није постојало све док Британија није постала супериорна у производњи у то време најтраженијих индустријских производа (19. век). Лондонска берза је била главни центар малверзација и лихварских шпекулација, које су проглашене за економски закон понуде и потражње.
Британска колонија у Северној Америци, прва је увидјела погубност малверзација Британске владе, као и нелогичност у размени безвредних фунти са робама и ресурсима у које је био уграђен огроман људски рад. Британци су једноставно преко Ротшилда штампали фунте и одвозили их бродовима у своју колонију у Северној Америци, а назад враћали стварне вредности у производима и природним ресурсима. Када је њихова северноамеричка колонија ојачала у броју становника и оружју, дошло је до рата и тако су настале Сједињене Америчке Државе. У почетку је ова држава имала златно покриће за своје доларе, све до Првог светског рата када је њихов председник Вудро Вилсон дозволио Рокфелерима да слично, као Ротшилди у Европи, штампају новац ни из чега, наравно уз 4%.
Ово је трајало до прве велике економске кризе и краха Њујоршке берзе, али су Рокфелери са онима који су их подржавали (и подржавају) схватили да се тада већ безвредни долари морају бранити јаком војном силом, како би се свет приморао да користи долар као главно средство плаћања - иако је већ тада било 1.5 пута више одштампаних долара него целокупно светско богатство, што је и довело до велике економске кризе и краха берзе. Проценивши да је стратешка сировина 20-ог века - нафта, САД су наметнуле насилничком политиком и снажном војном силом употребу долара у свим трансакцијама са нафтом, што је имало за последицу огромну потражњу долара, а и неконтролисано штампање од стране централне америчке банке. Након Другог светског рата, управо због огромне војне силе, Америка је почела да се понаша као да је то центар који све најбоље ради и зна.
Оснивајући ММФ, Светску трговинску организацију као и Светску банку, САД су дефинитивно постале „власници“ целог света. Преко притисака од стране представника ММФ-а, диктирају владама готово целог света како да се понашају. Процена је да је тренутно волумен америчког долара у оптицају у свету ШЕСТ ПУТА већи него сва светска добра која се могу купити. Завршићу овај опис овим коментаром:
САД када су у економској кризи повећавају потрошњу (чак и ратују) да би изашли из кризе, нама сада предлажу супротно – смањење потрошње ... отказе (ето и у просвети), што ће сигурно само продубити кризу. Размислите сами о свему овоме.
