Е, даде ми шлагворт за оговарање:
Ја имам пар таквих другарица....и почела сам да их избегавам и у широком луку.
Једну баш и буквално избегавам јер шири ужасну негативну енергију: стално је кивна на све око себе, сви други су јој криви за све, стално само гунђа како су ови ''ђубрад'', они ''скотови''...а ништа не чини да промени ствари у свом животу, пошто, јелте, није грешка у њој, него у ''њима'' (свим другима).... Осећам се исцрпељено после сваког случајног сусрета са њом...
Друга је удата, нема посао, ништа не ради сем што мало скува...и стално кука како јој је живот тежак, како пада на нос од кућних послова, како је тешко бити мајка, како немају пара, како једва састављају крај с крајем, како је бесна што нема посла а кад јој се укаже прилика за посао онда каже:''Не исплати ми се да радим за 200 евра''...
После сусрета са њом осћеам се исто тако безвољно као она... Скроз пренесе своју паптију и огорчење на мене. Зато је посећујем све ређе...и жао ми је што наше дугогодишње другарсвто нестаје....
Е, не знам да ли сам утрефила тему, али ја се искуках!