Mladenović: Bugarizacija Goranaca dala rezultate u Albaniji, ali male šanse da uspe na Kosovu

Casual Observer

Legenda
Poruka
62.397
80DB0E3C-662D-4C2C-A5DB-CEC02A86E734.jpeg

Proglašavanjem Goranaca nosiocima bugarskog jezika i etničkog identiteta Bugarska pokušava da dobije status nacionalne manjine na Kosovu. Prof. dr Radivoje Mladenović iz Instituta za srpski jezik SANU, kaže za Kosovo onlajn da je takvo etničko opredeljenje iznuđeno, a motivi su najčešće koristoljubivi - pasoš zemlje u Evropskoj uniji. Da li će Bugarska uspeti, kako navodi, ostaje da se vidi na popisu.​

Prof. dr. Mladenović objašnjava da se pripadnici severnošarplaninskih muslimanskih grupa po mnogome razlikuju, tako da se, pre svega, ne može govoriti o kompaktnoj celini.


"Na jugozapadu Kosova i Metohije na Šar-planini i podbrđu ove planine, ima više slavofonih etnokulturnih muslimanskih grupa. Reč je o stanovništvu u Gori, u Župi (koja je poznata i pod imenom Sretečka župa), u Podgori (skupini od tri sela u severnom podbrđu Šar-planine). U južnoj Metohiji, u Orahovcu, za razliku od grupa na Šar-planini, koje se i administrativno i unutar grupe, samodefinišu kao slovenske u muslimanskom sadržaju, grupa u Orahovcu, koja govori ili koja je donedavno u unutargrupnoj komunikaciji koristila srpski orahovački govor identičan sa govorom Srba, sebe samodefiniše kao albanskom i u popisima, i unutar grupe. Navedene grupe se dijalekatski međusobno razlikuju. Goranski govor – iako u najstarijem jezičkom sloju nesumnjivo srpskog porekla – u sadašnjem stanju pokazuje srodnost sa zapadnomakedonskim govorima. Sretečki govor, sa druge strane, većim delom srodan je srpskim govorima, podgoranski govor – opet – jedinstvena je jezička kombinacija zatečenog srpskog južnometohijskog govora i govora doseljenika iz goranskog pravca. Pored jezičkih, pripadnici ovih grupa razlikuju se i etnografski, tako da se ne može govoriti o kompaktnoj celini. U ovim grupama, dakle, postoji specifičan odnos jezičkog, konfesionalnog i etničkog identiteta. Ovaj odnos, očigledno, različito se razrešava na Šar-planini i u Orahovcu", kaže Mladenović.

On dodaje da je administrativni, popisni etnicitet ovih grupa promenljiv i da je iznuđen okolnostima i težnjom da se opstane u oblasti u kojoj se živi.

"On je flotantan, sa potvrđenim etničkim transferom prema istorijskim, političkim okolnostima. Za ove grupe, međutim, nije od primarnog značaja administrativni već regionalni identitet, koji je za pripadnike ovih grupa i jedini konstantni identitet. Kada je deo pripadnika ovih grupa 1999. godine prihvatio bošnjački administrativni identitet, on je za pripadnike ovih grupa iznuđen okolnostima i težnjom da se ostane i opstane u oblasti u kojoj se živi, ali i da se ostane u slovenskoj suštini sa muslimanskom sadržajem", navodi profesor.

Slično je, objašnjava Mladenović, i kada je u pitanju bugarski etnicitet u ovim grupama.

"Ovde se ne radi o autentičnom etnicitetu, „o etnicitetu srca”, kako ga nazivaju neki od istražitelja etničkih identiteta. U pitanju je ili iznuđeno etničko opredeljenje da se ostane na teritoriji na kojoj se vekovima živi u regionalnom identitetu, a neretko u pitanju su i koristoljubivi razlozi: prihvatanjem da je neko bugarskog porekla, postaje se državljanin zemlje koja je u Evropskoj zajednici i čiji pasoš omogućava brojne privilegije", kaže on.

Mladenović dodaje da o broju pripadnika ovih grupa koji su prihvatili bugarsko državljanstvo može samo da se nagađa.

"Iz razgovora sa pripadnicima ovih grupa, i sa nekima koji poseduju i bugarski pasoš, rečeno mi je da tačan broj niko ne zna, pošto zbog nelagode često ne obaveštavaju druge da su potpisali pristupnicu Bugarskoj kojom potvrđuju svoje bugarsko poreklo, i da su dobili pasoš. Prema, opet, zvanično nepotvrđenim podacima, u poslednjih petnaestak godina oko 150 novopečenih Bugara iz ovih župa studiralo je na bugarskim univerzitetima o trošku bugarske države", navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, težnja Bugarske da asimiluje određene etničke grupacije nije ništa novo.

https://youtu.be/7XSk8Pq5hjE?si=mU0VWZV2K36wIjfl

"Od samog početka stvaranja modernih nacija i država na Balkanskom poluostrvu u 19. veku, u Bugarskoj je konstantan stav da su sve slavofone grupe od Egejskog do Crnog mora “bugarske” i da pripadnici ovih grupa govore “bugarskim dijalektima”. Pošto se radi o veoma raznorodnim dijalekatskim sistemima, ovo je besmislica koja, međutim, opstaje u Bugarskoj. Nove istorijske okolnosti, kada je Bugarska postala deo Evropske zajednice, uočava se povećana agilnost i agresivnost u sprovođenju projekta "Zagraničnite Bьlgari". Rezultat toga je i proglašavanje Gorana, Župljana, Podgorana i Orahovčana nosiocima bugarskog jezika i bugarskog etničkog identiteta", navodi Mladenović.

Projekat je dao rezultate u Albaniji, pošto je deo Gorana u devet goranskih sela u Albaniji prihvatio bugarski etnicitet. Isto se dogodilo i sa nekim drugim slovenskim grupama u Albaniji. To je dovelo do toga da je i zvanično u Albaniji prihvaćeno postojanje bugarske nacionalne manjine. Ipak, naš sagovornik ne veruje da će na Kosovu biti mnogo onih koji će se u popisu izjasniti za Bugare.

"Kako će se administrativno etnički izjašnjavati pripadnici ovih slovenskih grupa ja ne znam. Ono što znam je da je slovensko stanovništvo u Gori, Župi i Podgori najvećim delom iseljeno posle 1999. godine. Koliko se njih iselilo u zemlje Evropske unije sa bugarskim pasošem, može samo da se nagađa. A šta će biti sa zahtevom predsednika Bugarske da se prizna status bugarske nacionalne manjine na osnovu izjašnjavanja dela pripadnika ovih grupa? Pretpostavljam da to zavisi od rezultata popisa. Sa druge strane, ne verujem da će biti mnogo onih koji će se u popisu izjasniti za Bugare", zaključuje Mladenović.

https://youtu.be/Gmret_p_aAk?si=5zU1Pibotm0u4RiS

https://www.kosovo-online.com/vesti...ezultate-u-albaniji-ali-male-sanse-da-uspe-na

Šta li na ovo imaju da kažu sprski antinacionalisti koji se ovde 24/7 gnušaju srpskog nacionalizma? Kako objašnjavaju to da EU toleriše i podstiče (pružanjem finansijske podrške bugarizaciji) etnički inžinjering sa jasnom podlogom u neograničenim teritorijalnim ambicijama Republike Bugarske?
 
“Kada bugarska vojska ušla u Srbiju 1915. godine, jedan od prvih koraka bila je likvidacija srpske elite, koja je uključivala učitelje, trgovce i sveštenike, odnosno sve one koje je Bugarska smatrala čuvarima srpskog nacionalnog duha”, dodaje on.

„U nekim dokumentima koje sam koristio u knjizi, negde stoji da bi njih (pripadnike srpske elite) trebalo odmah ubiti, a negde je bilo i naredbi da bi ih trebalo deportovati u koncentracione logore”, rekao je Pisari.

Istovremeno, na okupiranim teritorijama formirane su bugarske institucije.

„Kada su srpski učitelji likvidirani, doveli su učitelje iz Bugarske, uveli su bugarski, a zabranili srpski jezik, i promenili prezimena ljudi. Isto se dešavalo i sa crkvom – doveli su bugarske sveštenike, uveli novi kalendar bugarske pravoslavne crkve“, objašnjava on.

Jedan od najzanimljivijih dokumenata koje je Pisari pronašao odnosi se na srpske žene, koje su se smatrale za drugog najopasnijeg neprijatelja, nakon sveštenika, koje je potrebno držati pod strogom kontrolom.

https://balkaninsight.com/sr/2019/0...okumentovanje-zlocina-iz-prvog-svetskog-rata/
 
83FD6119-9532-48A2-95FE-56E1884DD232.jpeg

F5021C65-C1CB-46EE-A63C-3CA62E0E32C5.jpeg

Nova knjiga Milovana Pisarija „Na balkanskom frontu: rat i zločini nad civilnim stanovništvom u Srbiji 1914-1918”, bavi se temom koju su, kako kaže autor, srpski i evropski istoričari zanemarili - ubistvima civila u Srbiji pod bugarskom okupacijom tokom Prvog svetskog rata.

„Kada je reč o Prvom svetskom ratu u Srbiji i Evropi, istoričari su se uglavnom bavili vojnim, političkim i diplomatskim aspektom - bitkama, uzrocima rata i političkim dogovorima”, objašnjava Pisari u intervjuu za BIRN.

„Jedina slika koju smo u Evropi imali o Prvom svetskom ratu je slika vojnika u rovovima”, dodaje on.

Prve studije koje su se bavile smrću civila pojavile su se devedesetih godina, kada se saznalo da su „civili bili meta specifičnih politika, a ne samo kolateralna šteta”.
Centralna tema Pisarijeve knjige, zapravo njegove doktorske disertacije koja je prvobitno objavljena na italijanskom jeziku, je zločin protiv srpskih civila u oblastima Kraljevine Srbije koji su bili pod okupacijom Bugarske 1915. godine. Srpski prevod ove knjige biće dostupan od ove jeseni.
U knjizi se takođe govori i o drugim važnim događajima iz doba Velikog rata, epidemiji tifusa koja je odnela oko 70.000 civilnih života, povlačenju srpske vojske preko Albanije, međunarodnim mirovnim konferencijama i pitanju izbeglica, kao i o balkanskim ratovima 1912-13. i civilnim žrtvama svih strana.

Pisari kaže da je prvi balkanski rat – kojim je Osmansko carstvo izgubilo moć na Balkanu – doveo do nasilja, pljačke i masakra nad muslimanima od strane bugarskih, srpskih i grčkih vojnika i boraca širom regiona.

Drugi balkanski rat vođen je između Srba i Grka sa jedne i Bugara sa druge strane. Zločine su činili i jedni i drugi.

Pisarijeva knjiga se fokusira na zločine koji su u Kraljevini Srbiji počinjeni na teritoriji pod okupacijom Bugarske, koja je pored Nemačke, Austro-Ugarske i Otomanskog carstva bila jedna od centralnih sila tokom Prvog svetskog rata.

Otprilike u isto vreme, veliki zločini nad civilima počinjeni su i u delovima Srbije koji su bili pod austrougarskom okupacijom.

Tokom rata, pod bugarskom okupacijom su bili istočni i južni delovi Srbije, dve trećine Kosova i deo Makedonije.

Pisari naglašava da je glavni cilj Bugarske bio trajna aneksija ovih teritorija i bugarizacija lokalnog stanovništva.„Bugarska politika u istočnoj i južnoj Srbiji i Makedoniji je bila veoma dobro organizovana. Govorimo o bugarizaciji, koja obuhvata sve segmente društva: administraciju, vojsku, crkvu i obrazovanje“, kaže on.

“Kada bugarska vojska ušla u Srbiju 1915. godine, jedan od prvih koraka bila je likvidacija srpske elite, koja je uključivala učitelje, trgovce i sveštenike, odnosno sve one koje je Bugarska smatrala čuvarima srpskog nacionalnog duha”, dodaje on.
„U nekim dokumentima koje sam koristio u knjizi, negde stoji da bi njih (pripadnike srpske elite) trebalo odmah ubiti, a negde je bilo i naredbi da bi ih trebalo deportovati u koncentracione logore”, rekao je Pisari.
Istovremeno, na okupiranim teritorijama formirane su bugarske institucije.

„Kada su srpski učitelji likvidirani, doveli su učitelje iz Bugarske, uveli su bugarski, a zabranili srpski jezik, i promenili prezimena ljudi. Isto se dešavalo i sa crkvom – doveli su bugarske sveštenike, uveli novi kalendar bugarske pravoslavne crkve“, objašnjava on.

Jedan od najzanimljivijih dokumenata koje je Pisari pronašao odnosi se na srpske žene, koje su se smatrale za drugog najopasnijeg neprijatelja, nakon sveštenika, koje je potrebno držati pod strogom kontrolom.

Dokumenat datira od maja 1918., „kada je već bilo jasno da će Bugari izgubiti rat i kada je njihovo stanovništvo gladovalo, a oni su se još uvek bavili asimilacijom Srba”. „Kada sam prvi put naišao na ovaj dokumenat, bio sam zbunjen – zašto žene?” kaže Pisari.

„Razlog leži u njihovim pedagoškim funkcijama, jer pevajući srpske pesme i uspavanke deci, one su čuvale srpski nacionalni duh”, ističe on.

82B6F63B-187F-43DB-8650-14F843849065.jpeg


Oklopni vozovi i koncentracioni logori

Tokom i nakon Prvog svetskog rata, osnovano je nekoliko nacionalnih i međunarodnih komisija sa ciljem dokumentovanja zločina i identifikacije njihovih počinitelja, uoči Pariske mirovne konferencije 1919. godine, na kojoj su pobedničke savezničke sile postavile uslove poraženim Centralnim silama.

Jedna od njih je bila Intersaveznička komisija, sastavljena od domaćih i međunarodnih stručnjaka, koju je osnovala srpska vlada u novembru 1918. godine u Skoplju. Među istaknutim stručnjacima, članova ove komisije, bio je i švajcarski kriminolog Arčibald Rajs.

„Oni su prikupili i analizirali veliki broj dokumenata, uključujući i one koje su izdali Bugari, kao i svedočenja žrtava i fotografije. Tako smo saznali za logore“, naglasio je Pisari.

„Često deportacije vozovima vezujemo za Drugi svetski rat, ali one su se dešavale i u Prvom – oklopni vozovi su prevozili određen broj ljudi (žene i deca takođe), neki od njih su bili mrtvi jer su putovali bez hrane i vode i u strašnim uslovima.”, dodao je on.

Prvi logori u Bugarskoj uspostavljeni su krajem 1915. i početkom 1916. godine. Međutim, većina njih formirana je nakon Topličkog ustanka, koji je trajao od februara do marta 1917. godine, kada su se srpski ustanici sukobili sa bugarskim okupatorima.

Ustanak je bio ugušen, nekoliko hiljada srpskih civila je brutalno pogubljeno, a veliki broj je prebačen u logore u Bugarskoj, u koje su ih, ponekad, vodili i peške, ističe Pisari.

„Uspeo sam da rekonstuišem događaje i napravim malu mapu od 18 logora na bugarskoj teritoriji. Sećam se iz svedočenja da je logor Sliven (u istočnom delu zemlje) bio jedan od najužasnijih, u kom je nekoliko hiljada zarobljenika živelo u barakama, bez krova ili kreveta i često bez vode. Zatvorenici su takođe bili podvrgnuti prinudnom radu“, kazao je Pisari.

Međutim, nema tačnih podataka o broju ljudi koji su za vreme okupacije bili u logorima, iako se, prema nekim procenama, radi se 100.000 osoba.
Osim o deportacijama, bilo je i brojnih izveštaja o silovanjima, mučenjima i masovnim grobnicama.
Jedno od mesta koje je najviše stradalo bila je Surdulica kod Niša, na jugu Srbije, kaže Pisari.
„Kolone zarobljenih ljudi su prolazile kroz Surdulicu na putu za Bugarsku. Postoje svedočenja koja kažu da su Bugari znali pogubiti celu grupu ljudi ili deo nje. Rajs je bio na licu mesta kada su ekshumirane masovne grobnice“, ističe on.

Pitanje odgovornosti

Iako su zločini nad civilima činjeni od samog početka Prvog svetskog rata, međunarodno pravo u to vreme nije moglo adekvatno da se nosi sa tim dešavanjima, objašnjava Pisari.

Haške mirovne konferencije 1899. i 1907. godine dovele su do kodifikacije običaja i zakona ratovanja, ali je to nejasno primenjivano na civilima.

Zato je, na kraju rata, na Pariskoj mirovnoj konferenciji konstituisana međunarodna komisija sa ciljem definisanja zločina i kažnjavanja odgovornih. Komisija je po pitanju odgovornosti onih koji su započeli rat i izvršenja kazni kodifikovala 32 klase zločina protiv zakona ratovanja i humanosti, kao što su masakri, silovanja, deportacije, zatvaranje, mučenja, namerno izgladnjivanje, prisilni rad i sistematski terorizam.

„Kada uzmemo listu i proverimo gde su se zločini desili, vidimo Srbiju kao žrtvu, a Bugarsku kao počinioca”, rekao je Pisari.

Od 32 kodifikovana zločina, bugarska vojska je protiv srpskog civilnog stanovništva izvršila 18, naglašava on.

Iako je inicijalno postojala volja da se počinioci procesuiraju, samo je mali broj izvršilaca osuđen. Njihove zemlje izrekle su im simbolične kazne za zločine koje su počinili.

„Srbija je napravila spisak svih počinilaca, uključujući i imena 500 Bugara. Bugarska je procesuirala samo trojicu od njih, a jedan je preminuo i pre samog početka sudskog procesa“, dodaje Pisari.

Još od mirovnih pregovora u Parizu i izveštaja različitih nacionalnih i međunarodnih komiteta, bugarska vlada negira optužbe. Kako su godine prolazile, tako su i zločini zaboravljeni.

https://balkaninsight.com/sr/2019/0...okumentovanje-zlocina-iz-prvog-svetskog-rata/
 
Poslednja izmena:
Да смо ми, уместо Бугара, ушли у Европску унију,

околни народи би се грабили за српски пасош и српско држављанство, а и етнички се одређивали као Срби,

али...ми смо хтели да пјевамо пјесму "не може нам нико ништа, јачи смо од судбине".
 
Да смо ми, уместо Бугара, ушли у Европску унију,

околни народи би се грабили за српски пасош и српско држављанство, а и етнички се одређивали као Срби,

али...ми смо хтели да пјевамо пјесму "не може нам нико ништа, јачи смо од судбине".
Ma sad neko drugi kriv zbog toga što je Druga Srbija lagala birače prijemima u EU?

Da li znaš šta je Đinđić obećavao? 2003-ću! A tvoj gazda Zoki Živković 2007!
Sećaš se onih “zamora od proširenja”?
 
Да смо ми, уместо Бугара, ушли у Европску унију,

околни народи би се грабили за српски пасош и српско држављанство, а и етнички се одређивали као Срби,

али...ми смо хтели да пјевамо пјесму "не може нам нико ништа, јачи смо од судбине".
Da li imaš racionalni odgovor? Upravo je DOS bio na vlasti kad Nemačka nije htela ni da čuje o prijemu Srbije u EU.
 
Сви ти бугаризовани, хрватизовани, шиптаризовани, милогоризовани итд ће пре или касније, кад загусти, сви да се врате на почетне тачке њихових предака по принципу повратне спреге јер ко покаже склоност ка конвертовању он ту склоност задржава кроз генерације тако да све то може да се окрене кад једног дана наступе повољне историјске околности по Србију и Србе....само што је то један спор генерацијски процес
 
Да смо ми, уместо Бугара, ушли у Европску унију,

околни народи би се грабили за српски пасош и српско држављанство, а и етнички се одређивали као Срби,

али...ми смо хтели да пјевамо пјесму "не може нам нико ништа, јачи смо од судбине".
Vidi ti evropske susede:
7FE1DD1A-6A38-4EB0-B753-C542CA2FC211.jpeg
 
Ma sad neko drugi kriv zbog toga što je Druga Srbija lagala birače prijemima u EU?

Da li znaš šta je Đinđić obećavao? 2003-ću! A tvoj gazda Zoki Živković 2007!
Sećaš se onih “zamora od proširenja”?

Не сјећам се да је Зоки 1 обећавао 2003. годину, а Зоки 2 јесте обећавао 2007. годину, али Зоки 2 није баш неко ко је у стању да прави реалне процене.

Опет, мораш да имаш разумевања за њега. На страну његово незнање о процесу придруживања, тада је било друго време и велика ЕУ еуфорија у целој Европи, а ЕУ није имала неке посебне критеријуме за пријем (низбрдо је кренуло од 2008. године).

Нпр. тада су у ЕУ примљене и, горепоменута, Бугарска и Румунија. А, свакако, реалне критеријуме за пријем нису испуњавале ни Бугарска ни Румунија, па су опет примљене.

Зоки се, неоправдано, надао да ће Србија моћи да буде, у неку руку, у истом кошу са Бугарском и Румунијом.

Гледачи географског атласа ће писати сада како су Бугарска и Румунија биле примљене у ЕУ јер је неко тамо много мрзео Русију, па решио да прими Бугарску и Румунију.

Па, ипак, озбиљне расправе не можемо да градимо само на гледању у географски атлас, већ на озбиљнијим анализама.
 
Сви ти бугаризовани, хрватизовани, шиптаризовани, милогоризовани итд ће пре или касније, кад загусти, сви да се врате на почетне тачке њихових предака по принципу повратне спреге јер ко покаже склоност ка конвертовању он ту склоност задржава кроз генерације тако да све то може да се окрене кад једног дана наступе повољне историјске околности по Србију и Србе....само што је то један спорт генерацијски процес
Nije baš izvesno: ovi su se islamizovali, a sad se i bugarizuju. Inače, konvertiti su najlakši na nožu, videlo se još pd Turaka.
 
Зато хрвати свој национализам базирају на мржњи према Србима јер без Срба они су свесни да не могу да постоје као нација јер једино што држи оног у Славонији и оног у Далмацији и Истри је та мржња према Србима иначе би одавно то биле три републике или би постали италијани или мађари. Мржња према Србима је оно једино што им држи на окупу липу њихову и домољубност

Nije baš izvesno: ovi su se islamizovali, a sad se i bugarizuju. Inače, konvertiti su najlakši na nožu, videlo se još pd Turaka.

Па све то може да се окрене кроз пар генерација назад само је ствар околности.
 
Не сјећам се да је Зоки 1 обећавао 2003. годину, а Зоки 2 јесте обећавао 2007. годину, али Зоки 2 није баш неко ко је у стању да прави реалне процене.

Опет, мораш да има разумевања за њега. На страну његово незнање о процесу придруживања, тада је било друго време и велика ЕУ еуфорија у целој Европи, а ЕУ није имала неке посебне критеријуме за пријем (низбрдо је кренуло од 2008. године).

Нпр. тада су у ЕУ примљене и, горепоменута, Бугарска и Румунија. А, свакако, реалне критеријуме за пријем нису испуњавале ни Бугарска ни Румунија, па су опет примљене.

Зоки се, неоправдано, надао да ће Србија моћи да буде, у неку руку, у истом кошу са Бугарском и Румунијом.

Гледачи географског атласа ће писати сада како су Бугарска и Румунија биле примљене у ЕУ јер је неко тамо много мрзео Русију, па решио да прими Бугарску и Румунију.

Па, ипак, озбиљне расправе не можемо да градимо само на гледању у географски атлас, већ на озбиљнијим анализама.
O kakvim bi ti to ozbiljnim analizama kad je jasno kao dan da EU ne namerava da primi Srbiju iako tvoja ideološka opcija ne prestaje sa “putevima u EU”.

Demantuj me.
 
Зато хрвати свој национализам базирају на мржњи према Србима јер без Срба они су свесни да не могу да постоје као нација јер једино што држи оног у Славонији и оног у Далмацији и Истри је та мржња према Србима иначе би одавно то биле три републике или би постали италијани или мађари. Мржња према Србима је оно једино што им држи на окупу липу њихову и домољубност



Па све то може да се окрене кроз пар генерација назад само је ствар околности.
Kako se nije okrenulo za vreme onih silnih Jugislavija?
 
O kakvim bi ti to ozbiljnim analizama kad je jasno kao dan da EU ne namerava da primi Srbiju iako tvoja ideološka opcija ne prestaje sa “putevima u EU”.

Demantuj me.

И ја са сам ЕУ не бих примао шугаву Србију у своје друштво.

А ти?
 

Back
Top