Casual Observer
Legenda
- Poruka
- 62.397
Proglašavanjem Goranaca nosiocima bugarskog jezika i etničkog identiteta Bugarska pokušava da dobije status nacionalne manjine na Kosovu. Prof. dr Radivoje Mladenović iz Instituta za srpski jezik SANU, kaže za Kosovo onlajn da je takvo etničko opredeljenje iznuđeno, a motivi su najčešće koristoljubivi - pasoš zemlje u Evropskoj uniji. Da li će Bugarska uspeti, kako navodi, ostaje da se vidi na popisu.
Prof. dr. Mladenović objašnjava da se pripadnici severnošarplaninskih muslimanskih grupa po mnogome razlikuju, tako da se, pre svega, ne može govoriti o kompaktnoj celini."Na jugozapadu Kosova i Metohije na Šar-planini i podbrđu ove planine, ima više slavofonih etnokulturnih muslimanskih grupa. Reč je o stanovništvu u Gori, u Župi (koja je poznata i pod imenom Sretečka župa), u Podgori (skupini od tri sela u severnom podbrđu Šar-planine). U južnoj Metohiji, u Orahovcu, za razliku od grupa na Šar-planini, koje se i administrativno i unutar grupe, samodefinišu kao slovenske u muslimanskom sadržaju, grupa u Orahovcu, koja govori ili koja je donedavno u unutargrupnoj komunikaciji koristila srpski orahovački govor identičan sa govorom Srba, sebe samodefiniše kao albanskom i u popisima, i unutar grupe. Navedene grupe se dijalekatski međusobno razlikuju. Goranski govor – iako u najstarijem jezičkom sloju nesumnjivo srpskog porekla – u sadašnjem stanju pokazuje srodnost sa zapadnomakedonskim govorima. Sretečki govor, sa druge strane, većim delom srodan je srpskim govorima, podgoranski govor – opet – jedinstvena je jezička kombinacija zatečenog srpskog južnometohijskog govora i govora doseljenika iz goranskog pravca. Pored jezičkih, pripadnici ovih grupa razlikuju se i etnografski, tako da se ne može govoriti o kompaktnoj celini. U ovim grupama, dakle, postoji specifičan odnos jezičkog, konfesionalnog i etničkog identiteta. Ovaj odnos, očigledno, različito se razrešava na Šar-planini i u Orahovcu", kaže Mladenović.
On dodaje da je administrativni, popisni etnicitet ovih grupa promenljiv i da je iznuđen okolnostima i težnjom da se opstane u oblasti u kojoj se živi.
"On je flotantan, sa potvrđenim etničkim transferom prema istorijskim, političkim okolnostima. Za ove grupe, međutim, nije od primarnog značaja administrativni već regionalni identitet, koji je za pripadnike ovih grupa i jedini konstantni identitet. Kada je deo pripadnika ovih grupa 1999. godine prihvatio bošnjački administrativni identitet, on je za pripadnike ovih grupa iznuđen okolnostima i težnjom da se ostane i opstane u oblasti u kojoj se živi, ali i da se ostane u slovenskoj suštini sa muslimanskom sadržajem", navodi profesor.
Slično je, objašnjava Mladenović, i kada je u pitanju bugarski etnicitet u ovim grupama.
"Ovde se ne radi o autentičnom etnicitetu, „o etnicitetu srca”, kako ga nazivaju neki od istražitelja etničkih identiteta. U pitanju je ili iznuđeno etničko opredeljenje da se ostane na teritoriji na kojoj se vekovima živi u regionalnom identitetu, a neretko u pitanju su i koristoljubivi razlozi: prihvatanjem da je neko bugarskog porekla, postaje se državljanin zemlje koja je u Evropskoj zajednici i čiji pasoš omogućava brojne privilegije", kaže on.
Mladenović dodaje da o broju pripadnika ovih grupa koji su prihvatili bugarsko državljanstvo može samo da se nagađa.
"Iz razgovora sa pripadnicima ovih grupa, i sa nekima koji poseduju i bugarski pasoš, rečeno mi je da tačan broj niko ne zna, pošto zbog nelagode često ne obaveštavaju druge da su potpisali pristupnicu Bugarskoj kojom potvrđuju svoje bugarsko poreklo, i da su dobili pasoš. Prema, opet, zvanično nepotvrđenim podacima, u poslednjih petnaestak godina oko 150 novopečenih Bugara iz ovih župa studiralo je na bugarskim univerzitetima o trošku bugarske države", navodi naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, težnja Bugarske da asimiluje određene etničke grupacije nije ništa novo.
https://youtu.be/7XSk8Pq5hjE?si=mU0VWZV2K36wIjfl
"Od samog početka stvaranja modernih nacija i država na Balkanskom poluostrvu u 19. veku, u Bugarskoj je konstantan stav da su sve slavofone grupe od Egejskog do Crnog mora “bugarske” i da pripadnici ovih grupa govore “bugarskim dijalektima”. Pošto se radi o veoma raznorodnim dijalekatskim sistemima, ovo je besmislica koja, međutim, opstaje u Bugarskoj. Nove istorijske okolnosti, kada je Bugarska postala deo Evropske zajednice, uočava se povećana agilnost i agresivnost u sprovođenju projekta "Zagraničnite Bьlgari". Rezultat toga je i proglašavanje Gorana, Župljana, Podgorana i Orahovčana nosiocima bugarskog jezika i bugarskog etničkog identiteta", navodi Mladenović.
Projekat je dao rezultate u Albaniji, pošto je deo Gorana u devet goranskih sela u Albaniji prihvatio bugarski etnicitet. Isto se dogodilo i sa nekim drugim slovenskim grupama u Albaniji. To je dovelo do toga da je i zvanično u Albaniji prihvaćeno postojanje bugarske nacionalne manjine. Ipak, naš sagovornik ne veruje da će na Kosovu biti mnogo onih koji će se u popisu izjasniti za Bugare.
"Kako će se administrativno etnički izjašnjavati pripadnici ovih slovenskih grupa ja ne znam. Ono što znam je da je slovensko stanovništvo u Gori, Župi i Podgori najvećim delom iseljeno posle 1999. godine. Koliko se njih iselilo u zemlje Evropske unije sa bugarskim pasošem, može samo da se nagađa. A šta će biti sa zahtevom predsednika Bugarske da se prizna status bugarske nacionalne manjine na osnovu izjašnjavanja dela pripadnika ovih grupa? Pretpostavljam da to zavisi od rezultata popisa. Sa druge strane, ne verujem da će biti mnogo onih koji će se u popisu izjasniti za Bugare", zaključuje Mladenović.
https://youtu.be/Gmret_p_aAk?si=5zU1Pibotm0u4RiS
https://www.kosovo-online.com/vesti...ezultate-u-albaniji-ali-male-sanse-da-uspe-na
Šta li na ovo imaju da kažu sprski antinacionalisti koji se ovde 24/7 gnušaju srpskog nacionalizma? Kako objašnjavaju to da EU toleriše i podstiče (pružanjem finansijske podrške bugarizaciji) etnički inžinjering sa jasnom podlogom u neograničenim teritorijalnim ambicijama Republike Bugarske?