Mladen Burazerović prvi srpski samuraj

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
336.900
1675845860-mladen9.jpg


Mladen Burazerović (31)je prvi Srpski i jedini samuraj na Balkanu, a kako kaže simpatije prema istočnjačkom načinu života i razmišljanja gaji od malena.
Više od 20 godina bavi se borilačkim veštinama, ali kaže da je samuraj mnogo više od toga - tu je i pitanje obrazovanja, ličnosti i još mnogo čega.

Danas je on majstor aiki-buda (šesti dan), džiju-džicua (šesti dan), ko-budoa (šesti dan) i aikidoa (peti dan).

Na pitanje kako se postaje samuraj, on kaže da je minimum uslova da neko ima peti dan u nekoj tradicionalnoj japanskoj borilačkoj veštini
Mladen je dobio titulu samuraja od Japanske samurajske organizacije, nakon godina treniranja i pažljivog izučavanja borilačkih veština. On je završio dva fakulteta – Medicinski i Fakultet za fizičku kulturu, a govori engleski, ruski, italijanski i nemački jezik. Trenutno završava master iz organizacije. Odrastao je u Beogradu, ali je odlučio da porodicu podiže u Loznici, odakle mu je majka.

„Nisam znao da ću biti preporučen, majstor iz Italije Alfonso Toregrosa je poslao preporuku za mene u Japan. Kada je od mene tražio neophodnu dokumentaciju, znao sam o čemu se radi. Nakon par meseci je usledila promocija od strane Japanske samurajske organizacije, čiji je predsednik Masaši Jokojama“, govori Mladen.

Pozivu su prethodile godine predanog treniranja i posvećenosti veštinama, koje je zavoleo još od malih nogu. Mladenovi otac i majka su trenirali karate, a deda džijudžicu. Otac mu je vojno lice, pa je odmalena navikao na disciplinu.
Međutim, da bi neko postao samuraj, nije dovoljno da bude samo vešt borac.
Svaki samuraj treba da bude obrazovan, da radi na sebi, da se usavršava, da teži ka napretku, kaže Burazerović.

 
Clipmladen.jpg


Samuraji od 60 godina seku metak u letu
Burazerović nam je otkrio i da ima mnogo većih majstora od njega, i da jedan broj njih, iako su u poznim godinama, može da izvede stvari koje se graniče sa naučnom fantastikom.

- Najimpozantnija stvar je kada mačem preseku metak u letu, i ako je neko mislio da je to montirano, ja mogu da posvedočim da nije jer sam video svojim očima. Što je najzanimljivije, ti najveći majstori imaju više od 60 godina i fizičku formu kao mladići. Treniraju svaki dan i sa mačem zaista izvode neverovatne stvari. Oni su moji uzori - rekao nam je Burazerović.

Na pitanje da li je ikada upoznao ili čuo za nekog samuraja koji je viši od njega, Mladen je odgovorio:

- Nisam nikada, visok sam 186 santimetara i svi ostali samuraji su uglavnom znatno niži od meni. Ubedljivo najveći broj samuraja je iz Japana
ili azijskih zemalja, a oni su i prirodno nižeg rasta. Međutim, visina kao takva nema preterano velike veze sa veštinom - kaže Mladen
 
Dobra priča za ove aikido majstore i ostale kung fu gluposti je to što oni zaista misle da su sposobni i da nešto znaju, u suštini svako ko iole trenira borilačke sportove, zaista sportove tipa boks ili kik, da ne kažem MMA može da ih upropasti od batina da je to mučno gledati.
 
Dobra priča za ove aikido majstore i ostale kung fu gluposti je to što oni zaista misle da su sposobni i da nešto znaju, u suštini svako ko iole trenira borilačke sportove, zaista sportove tipa boks ili kik, da ne kažem MMA može da ih upropasti od batina da je to mučno gledati.
I ja mogu Tajsona da upropastim nožem s leđa ili vatrenim oružjem, šta sad?
 
I ja mogu Tajsona da upropastim nožem s leđa ili vatrenim oružjem, šta sad?

Porediti različit stil borbe i učenja, odnosno, veštinu i sport sa hladnim ili vatrenim oružjem je toliko besmisleno da ne znam kako bih objasnio.

Aikido majstora će da posloži klinac od 20 godina koji trenira boks dovoljno dugo.

Tako da to dovoljno govori o vrednosti te veštine.
 
Porediti različit stil borbe i učenja, odnosno, veštinu i sport sa hladnim ili vatrenim oružjem je toliko besmisleno da ne znam kako bih objasnio.

Aikido majstora će da posloži klinac od 20 godina koji trenira boks dovoljno dugo.

Tako da to dovoljno govori o vrednosti te veštine.
Pa, ti si to isto uradio poređenjem tradicionalnih borilačkih veština sa modernim borilačkim sportovima. Promenio si okolnosti, izbor oružja i pravila.

U vezi sa aikidom se potpuno slažem pošto skoro uopšte nema praktičnih primena i svi "udarci" su bazirani na napadu oružjem, ali džudžucu se za razliku od aikida ili vušua pokazao i dokazao nebrojeno puta u full contact borbama, pritom ne mislim konkretno na brazilski derivat koji se više fokusira na borbu na zemlji, nego na tradicionalni koji u arsenalu sadrži i udarce rukom, nogom, otvorenim dlanom, laktom i kolenom. Cenim da bi većina džudžucuka, ako su zaista majstori veštine, a ne tipični "mekdodžo" učenici, u uličnoj tuči obrisali pod s bokserom ili kikbokserom čiji trening po prirodi ne obuhvata ni borbu na zemlji ni odbranu od rvačkih zahvata, poluga, bacanja, gušenja, itd, a podrazumeva zaštitne rukavice koje džudžucuke ne koriste. Uvek se svodi individualno na borca, ali bokser i kikbokser imaju manji izbor oružja u arsenalu. A jedino pravilo u uličnoj borbi je da nema pravila, pa kad zabiješ liku nogu u jaja, ili dohvatiš šipku ili izvadiš nož, džaba godine treninga, vrhunska kondicija i osvojene titule.

Kod MMA boraca je već druga priča pošto to najčešće nisu poznavaoci samo jedne borilačke veštine i veći arsenal daje ogromnu prednost, ali opet sve najviše zavisi od samog borca i okolnosti.
 
Pa, ti si to isto uradio poređenjem tradicionalnih borilačkih veština sa modernim borilačkim sportovima. Promenio si okolnosti, izbor oružja i pravila.

U vezi sa aikidom se potpuno slažem pošto skoro uopšte nema praktičnih primena i svi "udarci" su bazirani na napadu oružjem, ali džudžucu se za razliku od aikida ili vušua pokazao i dokazao nebrojeno puta u full contact borbama, pritom ne mislim konkretno na brazilski derivat koji se više fokusira na borbu na zemlji, nego na tradicionalni koji u arsenalu sadrži i udarce rukom, nogom, otvorenim dlanom, laktom i kolenom. Cenim da bi većina džudžucuka, ako su zaista majstori veštine, a ne tipični "mekdodžo" učenici, u uličnoj tuči obrisali pod s bokserom ili kikbokserom čiji trening po prirodi ne obuhvata ni borbu na zemlji ni odbranu od rvačkih zahvata, poluga, bacanja, gušenja, itd, a podrazumeva zaštitne rukavice koje džudžucuke ne koriste. Uvek se svodi individualno na borca, ali bokser i kikbokser imaju manji izbor oružja u arsenalu. A jedino pravilo u uličnoj borbi je da nema pravila, pa kad zabiješ liku nogu u jaja, ili dohvatiš šipku ili izvadiš nož, džaba godine treninga, vrhunska kondicija i osvojene titule.

Kod MMA boraca je već druga priča pošto to najčešće nisu poznavaoci samo jedne borilačke veštine i veći arsenal daje ogromnu prednost, ali opet sve najviše zavisi od samog borca i okolnosti.

Nisam promenio izbor oružja, kao što rekoh mi možemo diskutovati sad da li je i koji sport, veština učinkovitija jedna od druge, ali u priču petljati hladno i vatreno oružje... Nije baš isto. :)
 

Back
Top