Mitrovdanska ofanziva

Reflektor:
Тако је у свим народним војскама.Саморањавања, убистава из нехата, непажње, пијаног стања је било на свим странама. ВРС је била народна војска и у њој су биле све слабости из народа.
Kliknite za proširenje...

Alkoholizam se makar mogao preduprediti ostrijom disciplinom i kaznjavanjem. Pricao mi je jedan pukovnik avijacije sa Ponikava da mu je Mladic pricao kako nas alkohol unisti!
 
Kapetan Dusan Radovic:
Kol;ko njih? Znam da je uvek malo, ali me zanima koliko!!! Nadam se da su svi imali 18 godina!!!!
Kliknite za proširenje...

Čitao sam pre par godina neku knjigu(ili članak) o istočnoj Hercegovini i bilo je da je neka "elitna" hrvatska jedinica iz Širokog zauzela Velež a potom su ih u kontranapadu Srbi iz Nevesinja bukvalno pregazili. Nekih dvatesetak(?) tela je predato u razmeni hercegovačkim Hrvatima. Bio je i dan žalosti u Širokom tada Brijegu. Koliko ih je tamo tačno izginulo ne znam.
 
quote_icon.png
Оригинал поставио GolubBabic

Na danasnji dan, pre 20 godina, u ranim jutarnjim satima su brojne, mesovite, hrvatsko-muslimanske snage napale polozaje Nevesinjske brigade, Hercegovackog korpusa Vojske Republike Srpske u velikoj operaciji koja je nosila naziv "Bura".

Napad je planirao i predvodio hrvatski general Janko Bobetko.

Malo ko zna, a i slabo se navode uspesi srpske vojske uopste, da je Mitrovdanska ofanziva 8. Novembra 1992. god. bila najveca bitka u prethodnom ratu, po broju vojnika, broju utrosene municije i granata, i po teritoriji koja je napadana.

Nakon te bitke, pa sve do kraja rata, nikada vise hrvatsko-muslimanske snage nisu napale taj front istom ili pribliznom zestinom. Razlog tome je i pocetak hrvatsko-muslimanskog sukoba u dolini Neretve.


Slava palim borcima nevesinjske brigade. Pozdrav i zahvalnost svim srpskim borcima iz doline Neretve koji su bili na Podvelezju, Ljubljenici i ostalim ratistima Hercegovine.
Kliknite za proširenje...

СЛАВА ПАЛИМ БОРЦИМА - А ЧАСТ И ПОШТОВАЊЕ ПРЕЖИВЕЛИМ.......

п.с. Ко је крив глупердама муслиманским који трче ко лудаци на метак и још вичу: Алаху акбар!!!:dash:
 
ВОЈВОДА РАДЕ РАДОВИЋ

СИН КОСОВСКИХ ЈУНАКА

Раде Радовић, прослављени херцеговачки војвода, родом је са Косова; у Херц
еговину се доселио 1981. године. У Билећи је засновао породицу, а Бог га је обдарио с троје дивне деце.
У Билећи је Раде и дочекао почетак рата, и то онако како само синови славних косовских јунака знају. Формирао је ратну јединицу за одбрану српског народа и простора. "Билећки добровољци", како се звала Радовићева елитна јединица, важили су за најхрабрије и најборбеније на подручју Источне Херцеговине. То потврђује и податак да је од 94 борца који су били у саставу јединице, њих 24 оставило животе на олтару отаxбине, а готово сви су били једном или више пута рањавани.
Војвода Раде Радовић важио је за истинског хероја и за једног од најистакнутијих и најхрабријих бораца читавог Херцеговачког корпуса. Брутално је ликвидиран под неразјашњеним околностима, а убица се и даље крије у Београду. Његовој сахрани присуствовала је цијела Источна Херцеговина.
Због занимљивости садржаја преносимо говор Рада Радовића о окончању ратних дејстава:
"Помаже Бог, часни скупе! Све ово нас обавезује да се увијек сјећамо јунака палих за нашу отаxбину, и увијек морамо бити спремни да на позив свог народа, гдје год били, станемо поново под национални барјак.
Зато, са вјером у Бога, за уједињење српског народа, борба, гдје год се водила, мора бити схваћена као бој за народ свој. С вјером у наше јединство и јунаштво, све вас поздрављам и захваљујем вам што сте дошли да заједно са нама преживјелима попијете чашу меда са чашом жучи. Хвала вам, ваш војвода Раде".
Билећа је дала двојицу војвода: Славка Алексића и Рада Радовића. Херојство Билећана показало се и доказало и у досадашњим ратовима. Партизани су у Билећи у Другом свјетском рату направили прави покољ међу цивилним становништвом и међу четницима, а изгледа да је и покојни војвода такође жртва црвеног режима. Да подсјетимо, војвода је убијен у Билећи, на самом почетку косовске кризе (1998). Добро се зна да је позивао своје некадашње саборце да се поново окупе и крену у одбрану Косова. Закључак се сам намеће, али, Бог зна - човек снује, а Бог одлучује.
Слава нашем храбром витезу Раду Радовићу! Нека му Господ подари мјесто у рају, уз светог Милоша Обилића и наше православне свете ратнике.
Са војводом сам разговарао три месеца пре његове погибије.
ПОГЛЕДИ: Војводо, како је, по Вашем мишљењу, требало водити овај рат?
ВОЈВОДА РАДОВИЋ: Прије свега, политичари су били јако лоши. Ми смо требали узети градове Сарајево и Мостар, јер смо то могли, али нам "вође" то нису дозвољавале. Било је крени - стани, а то нас је највише упропастило. Ушли смо у рат, и требало је ићи до краја - у тотални рат. Наш народ је најбољи, а да смо имали вође, имали бисмо и више успјеха.
Да сам ја отишао у Београд, као што су отишли Караxић и Мартић, и да су мени рекли да ми неће помоћи, ја бих знао шта народу да савјетујем. Рекао бих: "Народе Српске и Крајине, укопавајте се и уздајте се само у себе и Бога. Нећемо са њима да шверцујемо, већ хоћемо да бранимо родну груду."
Крајина није смјела пасти, требало се непрестано укопавати и минирати терен. Радио бих као што нико није радио. Не кажем да смо ми могли сами против Хрватске, али морало се издржати.
Ја сам рекао једном приликом: Ко може да нареди повлачење? Ко је тај? Не може нико да нам нареди повлачење. Да је мени неко дошао да то нареди, ја бих га убио. Ми смо бранили своје.
ПОГЛЕДИ: Шта мислите о Дејтонском споразуму и о губитку Сарајева?
ВОЈВОДА РАДОВИЋ: Звао сам одавде Славка Алексића кад се то дешавало. Рекао сам му: "Ево мене са мојим људима. Хоћете ли да се браните?" "Не", каже он мени, "овде се нешто друго дешава". Кажем ја: "Хоћу да браним тих 120.000 Срба у Сарајеву". Нисмо требали да идемо из Сарајева због пијаног Милошевићевог потписа у Дејтону.
ПОГЛЕДИ: Шта мислите о Хашком трибуналу?
ВОЈВОДА РАДОВИЋ: Што се тиче Хага, моја јединица је била у војничком смислу једна од најтолерантнијих јединица. Мирно спавамо, јер не осјећамо кривицу. Чисти смо пред собом, што се тиче Хага и било којег суда. Ми смо само бранили своју земљу, своје породице и свој народ. Неки људи су оптужени, а уопште нису ратни злочинци. Они који то јесу, људи су лошег моралног квалитет, а таквих је било на свакој страни.
Добар командант и војсковођа није ратни злочинац. Ратни злочин може да почини само нечовјек, а командант мора да има моралне квалитете да би људи ишли за њим.
ПОГЛЕДИ: Како коментаришете сукоб између Крајишника и Плавшићке?
ВОЈВОДА РАДОВИЋ: Ја у Биљану Плавшић имам повјерења. Нећу да улазим у сукобе између ње и Крајишника. Мислим да је поштена, да је доста радикална и чврста. Није уплетена ни у какав криминал. То је права Српкиња.
ПОГЛЕДИ: Реците нам нешто о својој јединици?
ВОЈВОДА РАДОВИЋ: Сваки трећи борац моје јединице је погинуо, а само један борац је прошао без рањавања. Неки су рањавани и по пет пута. То је била мала, патриотска и неустрашива јединица. Све остале јединице су жељеле да буду са нама и уз нас, јер су се осјећале много сигурније. Наш фронт је био широк и дугачак, али смо свуда стизали, и нисмо се никада повлачили.
ПОГЛЕДИ: Који Вам је тренутак био најтежи?
ВОЈВОДА РАДОВИЋ: Када су, у једном дану, погинула четири наша борца. Погинули су на тежак начин и тада је било опасно за цијелу моју јединицу. Тада ми је било најтеже.
ПОГЛЕДИ: Како се власт односи према породицама погинулих бораца?
ВОЈВОДА РАДОВИЋ: Па, зависи од општине. Билећа је имала срећу да се налази 50 километара удаљена од фронта, тако да је имала мање погинулих. Све случајеве смо рјешаваи углавном ми из јединице. Излазили смо у сусрет колико смо могли, али мислим да би се морало још више помоћи


539618_127966240676648_1314105721_n.jpg


Покојни војвода РАДЕ РАДОВИЋ,и његова екипа,овај сиједи је командант бригаде Новица Гушић.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top