Khal Drogo
Veoma poznat
- Poruka
- 12.342
Постоји периоди, историјске епохе богатије догађајима, ратовима, великим личностима и промјенама, а I.вијек п.н.е, је један од најбогатијих ако не и најбогатији, посебно када су у питању велике или интригантне личности.
Митридат (грчки;Μιθριδάτης, од староперсијског "дар Митре"), шести свог имена је једна од тих великих личности која ће обиљежити своје вријеме.
О Митридату је доста писао Касије Дион Кокејан (овдје) књиге 31-37 (сачувани су само фрагменти књ. 31-35).
Владар Понта. Ријеч pontos на грчком значи море, а сродна латинска ријеч pontus обиљежава мост. Понтско Kраљевство развило се на обалама Црног мора, које је попут моста спајало његове разбацане посједе.
Понт је уједно био мост међу културама, грчке, персијске, јерменске, скитске. И доживио је врхунац под овим Митридатом, шестим свог имена који је пркосио Риму, ратовао са тројицом највећих војсковођа касне Римске републике, Сулом, Лукулом и Помпејом великим, имао своје вријеме, постигао много, имао планове за још више, пуно више, но на крају како то и бива увијек, напуштен и издан од свих, скончао је на тужан начин.
Како и бива са великим људима, имао је турбулентан живот, рано је изгубио оца, са 11 година, сумњало се на мајку, што је код малог Митридата усадило неповјерење, младост је провео у планинама, гдје га је било тешко пронаћи те је научио ловити и штитити се од опасних звијери. Страхујући од мајчиних намјера, почео је узимати отров у малим дозама како би стекао имунитет, та пракса се и данас назива митридатизам.
Након неких седам година умиру му мајка и старији брат, те насљеђује трон.
У складу са персијским обичајима, оженио се сестром Лаодиком, окружио се грчким савјетницима, а сам Митродат је тврдип да вуче поријекло и од персијског цара Дарија и од Александра Великог. Има неки Јован Деретић који опет тврди да бјеше Србин, да се заправо звао Митар, но овај Деретић је познат и као стари зајебант, није му сваку веровати.
Образован, наводно је говорио 22 језика, војску је организирао на македонски начин. Одмах ју је почео користити и кренуто у освајања
За двије године освојио је цијелу источну обалу Црнога мора, касније и Крим и неке градове на западној обали.
Поразио је Ските и Тауријце те претворио Грке Босфорског Kраљевства у вазале, убрзо овладао и Анадолијом.
Митридатова експанзионистичка политика довела га је у сукоб са великом силом у настајању, Римом, који се већ проширио на дио Мале Азије.
Бјеше то добра прилика за Митридата, Римљани су били заузети борбом против келтских и германских народа у Алпама те против Нумиђана у сјеверозападној Либији (у тадашњој римској географији континент, назив за простор данашње Африке од Нила до Гибралтара).
Бјеше неустрашив, авантуриста, прерушен је путовао Римском републиком неколико година како би “снимио ситуацију“.
Пронашао је савезника у битинијском краљу Никомеду, освојио је још неке мале краљевине Мале Азије, римске вазале.
Но та су се савезништва распала, и под притиском Рима повукао се.
Окренуо се новом савезнику, моћном јерменском краљу Тиграну великом, давши му кћер Kлеопатру за супругу. Унајмио је сарматске плаћенике и египатске бродаре. Године 89. п.н.е. покренуо је (први Митридатов) рат против Рима, који ће трајати до 85. п.н.е.
Војном силом у комбинацији са дипломатијом наметнуо је своју власт Малој Азији, “ослободилац од римског јарма“, са покореним Римљанима обрачунао се немилосрдно, дао их је погубити најмање 80.000, заплијенивши сву њихову имовину.
О овоме пише Дион (књ.31 овдје);
Рим бјеше ослабљен грађанским ратовима, ипак одговорили су одлучно, двојица војсковођа, Лукул и Сула, повели су 5 легија и одбацили Митридата назад у Малу Азију, при томе извршивши суров покољ Атињана.
Иако је имао иницијативу, Сула је имао пречих проблема у Риму, и успостављен је релативно повољан мир за Митридата.
Рат се водио углавном по грчким земљама, које су остале разорене и опустошене, и Митридат је поприлично изгубио углед међу Грцима.
Није дуго мировао, помогао му је и римски управитељ у Малој Азији који је кренуо пљачкати Митридатове посједе, и у другом рату (83. – 81. п. н.е) Митридат је извојевао побједу.
Важније, обновио је углед, организовао моћну војску од 130.000 пјешака и 12.000 коњаника, са моћном морнарицом.
Учврстио је везе са јерменским краљем Тиграном, млађе кћери заручио је с краљевима Египта и Кипра, успоставио везе са римским побуњеницима на Пиринејском полуострву, помагао гусаре и спремао се за коначни обрачун са Римом.
И убрзо 74. п.н.е. започиње нови (трећи) рат.
Трећи Митридатов рат описује Касије Дион и то Лукулову кампању у књизи 36 (овдје) и Помпејеву кампању у књизи 37 (овдје).
Након почетних побједа 70.п.н.е. доживљава пораз и приморан је повући се у планине. Тежак период пустошења, син Махар који је управљао Кримом издаје га и прелази на страну Римљана.
Успио се опоравити, лично предводивши своју војску, бива двапут и рањаван до 67.п.н.е. успијева повратити власт над краљевством.
Команду над римском војском преузима Гнеј Помпеј, он мијења тактику, покреће широку офензиву преко Кавказа
У широкој кампањи обрачунава се са Митридативим савезнцима, побјеђује Ибере са краљем Артосесом, Албанце са краљем Ороесесом (не треба их бркати са племеном Албана у Илирику, народ настањен источно од Колхиде и Иберије, данас сјеверни Азербејџан), приморава их на примирје, убрзо покорава и Тиграна, у коначници у двије битке побјеђује и Митридата. У првој служећи се лукавом варком, намамио је Митридатову супериорну коњицу у клопку, опколио и уништио.
Бјеше то катастрофа за Митридата, спашава главу, бјежи на Крим гдје погубљује сина који га је издао.
И даље амбициозан, канио је окупити скитска племена, удружити се са моћним гетским краљем Буребистом који је владао снажном гетско-дачанском државом, те Дунавом преко Паноније и Алпа извршити инвазију на Рим.
Бива издан и ту је скончао. Постоји више верзија, но он је тада имао 70 годину, то су године када се владар препусти тиховању и ужива у плодовима своје владавине, нису то године за амбициозног човјека, а Митридат бјеше и тада амбициозан, ту је само један крај извјестан и неће бити срећан за човјека који је као мало ко пркосио Риму.
Митридат (грчки;Μιθριδάτης, од староперсијског "дар Митре"), шести свог имена је једна од тих великих личности која ће обиљежити своје вријеме.
О Митридату је доста писао Касије Дион Кокејан (овдје) књиге 31-37 (сачувани су само фрагменти књ. 31-35).
Владар Понта. Ријеч pontos на грчком значи море, а сродна латинска ријеч pontus обиљежава мост. Понтско Kраљевство развило се на обалама Црног мора, које је попут моста спајало његове разбацане посједе.
Понт је уједно био мост међу културама, грчке, персијске, јерменске, скитске. И доживио је врхунац под овим Митридатом, шестим свог имена који је пркосио Риму, ратовао са тројицом највећих војсковођа касне Римске републике, Сулом, Лукулом и Помпејом великим, имао своје вријеме, постигао много, имао планове за још више, пуно више, но на крају како то и бива увијек, напуштен и издан од свих, скончао је на тужан начин.
Како и бива са великим људима, имао је турбулентан живот, рано је изгубио оца, са 11 година, сумњало се на мајку, што је код малог Митридата усадило неповјерење, младост је провео у планинама, гдје га је било тешко пронаћи те је научио ловити и штитити се од опасних звијери. Страхујући од мајчиних намјера, почео је узимати отров у малим дозама како би стекао имунитет, та пракса се и данас назива митридатизам.
Након неких седам година умиру му мајка и старији брат, те насљеђује трон.
У складу са персијским обичајима, оженио се сестром Лаодиком, окружио се грчким савјетницима, а сам Митродат је тврдип да вуче поријекло и од персијског цара Дарија и од Александра Великог. Има неки Јован Деретић који опет тврди да бјеше Србин, да се заправо звао Митар, но овај Деретић је познат и као стари зајебант, није му сваку веровати.
Образован, наводно је говорио 22 језика, војску је организирао на македонски начин. Одмах ју је почео користити и кренуто у освајања
За двије године освојио је цијелу источну обалу Црнога мора, касније и Крим и неке градове на западној обали.
Поразио је Ските и Тауријце те претворио Грке Босфорског Kраљевства у вазале, убрзо овладао и Анадолијом.
Митридатова експанзионистичка политика довела га је у сукоб са великом силом у настајању, Римом, који се већ проширио на дио Мале Азије.
Бјеше то добра прилика за Митридата, Римљани су били заузети борбом против келтских и германских народа у Алпама те против Нумиђана у сјеверозападној Либији (у тадашњој римској географији континент, назив за простор данашње Африке од Нила до Гибралтара).
Бјеше неустрашив, авантуриста, прерушен је путовао Римском републиком неколико година како би “снимио ситуацију“.
Пронашао је савезника у битинијском краљу Никомеду, освојио је још неке мале краљевине Мале Азије, римске вазале.
Но та су се савезништва распала, и под притиском Рима повукао се.
Окренуо се новом савезнику, моћном јерменском краљу Тиграну великом, давши му кћер Kлеопатру за супругу. Унајмио је сарматске плаћенике и египатске бродаре. Године 89. п.н.е. покренуо је (први Митридатов) рат против Рима, који ће трајати до 85. п.н.е.
Војном силом у комбинацији са дипломатијом наметнуо је своју власт Малој Азији, “ослободилац од римског јарма“, са покореним Римљанима обрачунао се немилосрдно, дао их је погубити најмање 80.000, заплијенивши сву њихову имовину.
О овоме пише Дион (књ.31 овдје);
Римског управитеља дао је погубити тако да му је полио растаљено злато низ грло, симболизујући римску похлепу. Након 3 деценија наводно је иста судбина задесила Краса након пораза од Парћана код Каре.101 All the Asiatics, at the bidding of Mithridates, massacred the Romans; only the people of Tralles did not personally kill anyone, but hired for the purpose a certain Theophilus, a Paphlagonian, - just as if they themselves were more likely thus to escape destruction, or as if it made any difference to the victims by whom they were to be slaughtered.
2 The Thracians, at the instigation of Mithridates, p471 overran Epirus and the rest of the country as far as Dodona, going even to the point of plundering the temple of Zeus.
Рим бјеше ослабљен грађанским ратовима, ипак одговорили су одлучно, двојица војсковођа, Лукул и Сула, повели су 5 легија и одбацили Митридата назад у Малу Азију, при томе извршивши суров покољ Атињана.
Иако је имао иницијативу, Сула је имао пречих проблема у Риму, и успостављен је релативно повољан мир за Митридата.
Рат се водио углавном по грчким земљама, које су остале разорене и опустошене, и Митридат је поприлично изгубио углед међу Грцима.
Није дуго мировао, помогао му је и римски управитељ у Малој Азији који је кренуо пљачкати Митридатове посједе, и у другом рату (83. – 81. п. н.е) Митридат је извојевао побједу.
Важније, обновио је углед, организовао моћну војску од 130.000 пјешака и 12.000 коњаника, са моћном морнарицом.
Учврстио је везе са јерменским краљем Тиграном, млађе кћери заручио је с краљевима Египта и Кипра, успоставио везе са римским побуњеницима на Пиринејском полуострву, помагао гусаре и спремао се за коначни обрачун са Римом.
И убрзо 74. п.н.е. започиње нови (трећи) рат.
Трећи Митридатов рат описује Касије Дион и то Лукулову кампању у књизи 36 (овдје) и Помпејеву кампању у књизи 37 (овдје).
Након почетних побједа 70.п.н.е. доживљава пораз и приморан је повући се у планине. Тежак период пустошења, син Махар који је управљао Кримом издаје га и прелази на страну Римљана.
Успио се опоравити, лично предводивши своју војску, бива двапут и рањаван до 67.п.н.е. успијева повратити власт над краљевством.
Команду над римском војском преузима Гнеј Помпеј, он мијења тактику, покреће широку офензиву преко Кавказа
У широкој кампањи обрачунава се са Митридативим савезнцима, побјеђује Ибере са краљем Артосесом, Албанце са краљем Ороесесом (не треба их бркати са племеном Албана у Илирику, народ настањен источно од Колхиде и Иберије, данас сјеверни Азербејџан), приморава их на примирје, убрзо покорава и Тиграна, у коначници у двије битке побјеђује и Митридата. У првој служећи се лукавом варком, намамио је Митридатову супериорну коњицу у клопку, опколио и уништио.
Бјеше то катастрофа за Митридата, спашава главу, бјежи на Крим гдје погубљује сина који га је издао.
И даље амбициозан, канио је окупити скитска племена, удружити се са моћним гетским краљем Буребистом који је владао снажном гетско-дачанском државом, те Дунавом преко Паноније и Алпа извршити инвазију на Рим.
Бива издан и ту је скончао. Постоји више верзија, но он је тада имао 70 годину, то су године када се владар препусти тиховању и ужива у плодовима своје владавине, нису то године за амбициозног човјека, а Митридат бјеше и тада амбициозан, ту је само један крај извјестан и неће бити срећан за човјека који је као мало ко пркосио Риму.
Poslednja izmena: