Покушаћу да се надовежем на претходни коментар о Кавказу и вину, па где стигнем.
Кавказ је планина
Кап (Кап-каз, капа?) иранских митова, где су демони див/деве заробили бића позната као
Пери (Пари/Парјани - Пера -
Перјани?), крилата бића велике лепоте, слични нашим вилама, и којима је забрањен улаз у Рај док се не искупе (дакле у међустању су, слично концепту чистилишта), али нису чисто зли као авестански дивови. Њих ослобађа Свети Георгије, односно његов староирански образ
Тахмураз јашући коња који је нико други до Ахриман, насилно потчињен (и који касније убија Тахмураза). Једна од ослобођених Перија је
Мергиана, коју Тахмураз преноси у Европу, и то је Моргана артуријанских митова за које смо раније већ уврдили да потичу са Кавказа. Кавказ или Кап има типичну улогу пренесеног духовног центра, слично планини Олимп у Грчкој и која је копија небеског Олимпа. Грузија/Ђурђија је преко Кавказа стога земља светог Ђорђа; извор сакралне витешке традиције, артуријанских митова и традиције светог грала која је преко Сармата пренета у Британију (да напоменем и сличност између застава Грузије и Сардиније преко крста светог Ђорђа, острво Сардинија је познато по његовом култу али и
каменим праисторијским монументима ткз.
гробницама дивова које се називају нураге. Једно од могућих порекла имена је од иберијског митског хероја Норакса, унука дива Гериона. Иберија је и древни регион на Кавказу а реч нарт, одакле је и име Нарт сага, значи - див. Нур - нор - нар?
Ова планина је симболично (а неки би можда рекли и буквално) једно од светих чворишта, спона између светова, те се ту искрцао и Ноје.
Кавказ је тамница Прометеја, сина титана Јапета (
Iapet-os) који се поистовећује са Јафетом (
Iaphet-us), Нојевим сином и праоцем кавкаске (беле) расе. Нисам још сигуран како да растумачим ову повезаност, осим да јафетитска раса, макар једним делом, носи одређен "ген" или карактер антиномијалне природе, назовимо је прометејском или, по Шпенглеру -
фаустовском импулсивношћу. Историјски је то очигледно испољено те не треба објашњавати. У том погледу ту треба урачунати и Србе, који су преко Тесле, Пупина, Миланковића готово самостално увели човечанство у нову технолошку еру.
Елем, препотовска раса је изгледа била дивовска у односу на нас, одлика која се још понегде налази у траговима, рецимо повезаност
I хаплогрупе и телесне висине, видно у динарској раси код нас, нордијској на северу. Почетно слово "
I" у имену Јафета/Јапета стога баш одговара и именовању хаплогрупе. Митолошки то су атлантиђани који нестају у потопу. Изгледа да је друга одлика ове расе ватрена, смеђа боја косе и/или браде али и то је данас мање-више разводњено.
Кавказ као капа, Кап-каз, самим именом можда алудира да крије, одн. прекрива нешто, можда хтонски свет тартар/гехена/дудаел у којем су заточени пали ангели, змајеви, који пре потопа сеју грех међу људима и инспиришу разне култове и технологије (којим се човек заправо одвајао од Бога). Негде сам чак прочитао да су азазел и самјаза заробљени управо на Кавказу (тј. испод) али не знам одакле је аутору та информација нити мислим да је толико битно јер, по овој причи, хтонски свет је свуда испод нашег, повезан мрежом тунела а улази се налазе углавном на планинама као што је Кавказ а који истовремено имају улогу аксис мунди и споне између светова. Митолошки то је змај који гмиже испод дрвета и напаја се корењем, док је на врху најчешће орао, понекад петао; управо орао кажњава Прометеја док је био свезан.
Пада ми на памет још нешто а ово нас враћа и на причу о
Вотану - Одину. Наиме, Вотан долази у посед
медовине инспирације коју чувају дивови/јотуни, претворивши се у змију кроз тунел улази у срце планине а одлази у форми орла. Синтеза змај-орао, перната змија Кецалкоатл-Кукулкан одн. Вотан из Паленке, то је све претходно споменуто.
Амерички Вотан је, како примећује и Александар фон Хумболт, а са киме се слажем, у релацији са нордијским Вотаном а самим тим и са Будом, а ја бих додао у смислу да се ради о свештеничким епитетима/титулама, као у случају Орфеја у претходном коментару. Вотан/Водан је Один, тј. први, један, који води, предводи, како се и данас очувало на руском (один - један, а верујем и код нас један је од
едан, можда у вези са
Еден и чак са, макар симболично, именом
Адам,
првим човеком). Те титуле дакле евоцирају ресторацију примордијалног стања што и јесте свештеничка улога. Амерички Вотан је дакле свештеничка титула и то наследна, јер се ради о краљевској змајској крвној линији (Чам/Cham), одатле "деца змије" и у култу Кукулкана. Код нордијаца су то исто крвне линије, змајске династије легендарних краљева оснивача. Ретки су рунски записи у камену без сликовитих приказа змајева а и сами викиншки бродови су имали змајске главе, у суштини читава та викиншка естетика је слична оној у Америци по вијугавим, змијоликим орнаментима.
Вотан проналази медовину инспирације која ствара барде/скалде, односно буди поетску инспирацију у људима. Ово је почетак цивилизације о чему причају Грци када кажу да је вино обележје цивилизације. Уметност, писмо (руне), мудрост, сваки вид инспирације који дух води на горе. Та медовина може бити и вино, јер производи исти ефекат краткотрајне измене стања свести. То је крв богова или у Хришћанству Христова крв која трансформише оног ко је узима, под условом да је припремљен. Вино је зато увек симболично крв. Аргонаути (
аргот је тајни језик; руна, Аргонаути - који плове у потрази за рунама) су отели златно руно из Колхиде, данашње Грузије, подно Кавказа. Колхидом су владали легендарни чаробњаци а чаробница
Медеја коју жени Јасон је била кћер краља-чаробњака
Едеја (име значи орао) и океаниде
Идије. Едеј је брат чувене Кирке, а њихов отац титан и бог сунца
Хелиос, који припада Јапетовој/Јафетовој линији.
Као што видимо соларни симболизам је изузетно изражен а да споменем да сам током истраживања гралских легенди пронашао неке занимљиве паралеле, рецимо
Ида (као ова Идија у Колхиди) је жена
Хелијаса (Елијас -
Илија, хиперборејски витез-лабуд), последњег, 40-ог грал-краља у поседу светог грала (период првог крсташког похода), сина Варина од Лорена, из чијег имена (Гверин од Лорена) корупцијом настаје
Лоенгрин, витез-лабуд. Гверин је био компањон Вилијама Освајача а касније његов род (грана Фулк) настањује замак Витингтон близу велшке границе у служби чувара велшке марке. Друга паралела је нордијска богиња
Идун, описана као вечно млада и златокоса која својим златним јабукама дарује боговима бесмртност (дакле иста функција као грал) а њу киднапује јотун-див у облику
орла.
Кавказ је био дакле дом многим натприродним бићима од којих су најпознатији
корибанти, пореклом управо из Колхиде - њима одговарају
дактили,
телхини,
кабири,
курети и
киклопи - бића која су на планини
Ида чувала тек рођеног Зевса али и орфичког Диониса-Загреја. По мом мишљењу ово су све били иницијатички редови магова/чаробњака који су се бавили металургијом тј. алхемијом под покровитељством њиховог оца
Хефеста-
Вулкана.
Не чуди ме онда што је култ вина управо ту на Кавказу потекао (или се макар препородио) и касније раширио подједнако на исток и запад. Поводом металургије треба споменути и Осете
Ироне (Ир, Iron, гвоздени-железни). Гвоздено доба је доба вука (који јури и гута сунце), последње апокалиптично доба у циклусу започетом Нојем и искрцавањем на Арарату (иначе теозофи су сматрали да је Ноје био кабир, али то су глупости наравно).
Морам овде да станем са куцкањем, као и обично сувише сам раширио тему али шта да се ради. Наставићу наредних дана јер имам још пар бележака..
