Quantcast

Митологија, антропологија и етимологија у сопственој изведби

White Guar

Zainteresovan član
Poruka
276
Рнђа, одлични постови. Покушаћу када будем имао слободног времена да се посветим још мало Риг-у и разним варијацијама истог.
Одмах сам се сетио Рига (или Ригра),друго име за чувара Бифроста, белог бога Хеимдала. Риг посећује и просветљава људе, ствара сталеже, доноси поклоне богова, знање о рунама итд.

Једно од објашњења за назив главног града Летоније, Рига, је што се ту вршила "иригација сувих паганских душа" од стране Хришћана. Иако можда и није то главни разлог имена, одавно сам схватио да речи имају вишеструко и компатабилно симболично значење.
 

Рнђа

Zainteresovan član
Poruka
252
Рнђа, одлични постови. Покушаћу када будем имао слободног времена да се посветим још мало Риг-у и разним варијацијама истог.
Одмах сам се сетио Рига (или Ригра),друго име за чувара Бифроста, белог бога Хеимдала. Риг посећује и просветљава људе, ствара сталеже, доноси поклоне богова, знање о рунама итд.

Молими и хвала.Радујем се што дужим наставцима.

А рига и ргање роговима?




The lauburu or Basque (tip touching four horns) cross



LauburuSwastika.png



The lauburu or Basque cross (Basque: lauburu, "four heads") is a traditional Basque hooked cross with four comma-shaped heads. Today, it is a symbol of the Basque Country and the unity of the Basque people. It is also associated with Celtic peoples, most notably Galicians and Asturians. It can be constructed with a compass and straightedge, beginning with the formation of a square template; each head can be drawn from a neighboring vertex of this template with two compass settings, with one radius half the length of the other.

4x ~С?


Aztec swastika symbol


aztec-swastika-symbol-icon-aztec-swastika-symbol-icon-illustration-152585691.jpg




4x ~РГ?
 
Poslednja izmena:

Рнђа

Zainteresovan član
Poruka
252
Joakim Stulić, also Joakim Stulli as styled by himself

Lexicon latino-italico-illyricum ditissimum, ac locupletissimum, in
quo adferuntur usitatiores, elegantiores, difficiliores earundem linguarum phrases, loquendi formulæ, ac proverbia [pars I]

1801 in Buda
https://archive.org/details/joachimistullil00stulgoog

Rjecsosloxje u komu donosuse upotrebljenia, uredna, mucsnia istieh jezika krasnoslovja nacsini, izgovaranja i prorjecsja
1805 in Dubrovnik

Vocabolario italiano-illirico-latino
1810 in Dubrovnik

sources used...

- the dictionary of Ardelio Della Bella, the lexicographic efforts of the Akademija ispraznijeh (Academy of the Idle) from Dubrovnik,
- the Turin Dictionary, the best Italian academic dictionary of the 18th century.
- material from literary works
- oral sources

Quote:

Yes Attes sono due voci,le quali si contenevano nell'inno
Orfico,che cantavasi nella celebrazione delle Orgie.
Anche Strabone cele ricorda (6). Andavano esse unite a11a
voce Evo,cioе Evo yes Ates, che rispondono alle
Illiriche
evo jes Otaz, ecce adest pater, ecco e presente il
padre,cioe Dio (c).


from Strabo
Book X, Chapter 3 , Section 18

18 Just as in all other respects the Athenians continue to be hospitable to things foreign, so also in their worship of the gods; for they welcomed so many of the foreign rites that they were ridiculed therefor by the comic writers; and among these were the Thracian and Phrygian rites. For instance, the Bendideian rites are mentioned by Plato,60 and the Phrygian by Demosthenes,61 when he casts the reproach upon Aeschines' mother and Aeschines himself that he was with her when she conducted initiations, that he joined her in leading the Dionysiac march, and that many a time he cried out "êvoe saboe," and "hyês attês, attês hyês"; for these words are in the ritual of Sabazius and the Mother.



можда ипак да се допуним или чак заправо објасним.
Олга је написала...

да је Joakim Stulić AKA Joakim Stulli поменуо...

Yes Attes sono due voci,le quali si contenevano nell'inno
Orfico,che cantavasi nella celebrazione delle Orgie.
Anche Strabone cele ricorda (6). Andavano esse unite a11a
voce Evo,cioе Evo yes Ates, che rispondono alle
Illiriche
evo jes Otaz, ecce adest pater, ecco e presente il
padre,cioe Dio (c).

да је Strabo забележио, да...

18 Just as in all other respects the Athenians continue to be hospitable to things foreign, so also in their worship of the gods; for they welcomed so many of the foreign rites that they were ridiculed therefor by the comic writers; and among these were the Thracian and Phrygian rites. For instance, the Bendideian rites are mentioned by Plato,60 and the Phrygian by Demosthenes,61 when he casts the reproach upon Aeschines' mother and Aeschines himself that he was with her when she conducted initiations, that he joined her in leading the Dionysiac march, and that many a time he cried out "êvoe saboe," and "hyês attês, attês hyês"; for these words are in the ritual of Sabazius and the Mother.



да је Орфеј клицао

"Ево Оца, Јест Отац"



како је Олга написала истину, и ја сам чист.
 

White Guar

Zainteresovan član
Poruka
276
Као што обећах, мало руминација на тему риг/риј.

Споменуо сам град Ригу у претходном посту. Још једно могуће објашњење за порекло имена је од рија, (вршидба?) где "ј" код Германа постаје "г". Исти прелазак из "ј" у "г" имамо и у називу некадашњег словенског острва Рујан - Риген, на крајњем североистоку Немачке а занимљивости ради, кад би извршили исту промену у називу Германија, добијамо Јерманија одн. Јерменија. Иста промена може да објасни и прелазак из риј у риг; Ириј = Ириг (град у Срему).

У народу рујан (рујеван) превасходно означава тамно-црвену боју, боју руменила, плашта богиње Ауроре/Зоре. Рујна зора, рујно вино, рујне усне. Међутим придев рујан означава и жућкасту и друге јесење нијансе те је и један од назива за месец Септембар, када шуме постају огњене под јесењом златном аурором. Острво Рујан је шумовито, те и данас, уз дуге пешчане плаже и беле кречњачке литице изгледа готово бајковито, блистајући као какав заборављени драгуљ неке древне, балтичке Атлантиде. У Србији постоји и планина Рујан и манастир истог имена.

Друго значење речи рујан је "млад, свеж, бодар", али је оно и даље у вези са првим јер богиња Аурора и јутарње руменило означавају младост, једрост, свежину; рађање новог дана. Светлост зоре, рађајућег Сунца, користило се у иницијатичким ритуалима још у Антици, међу Питагорејцима и у старом Египту.

Има и глагол рујати, рујање риба у води. Рујати - рујити = зујати, брујати, рити; такође се односи на рикање, као што јелени ричу на јесен.

Е сад, мене је највише занимала могућа веза између имена Риг, нордијског белог бога Хеимдала и Риг Веда. Риг-Хеимдал је по себи комплексна личност и тешко га је дефинисати попут већине индоевропских божанстава. Ја мислим да је веома древан, слично Тиру-Тивазу (Див-аз), првобитном патријарху асгардског (или чак пре-асгардског) пантеона. Конкретно, у спеву Ригстула (Песма о Ригу) Риг, у улози која има одређени прометејски карактер, посећује људе и ствара сталеже-касте али и преноси тајно знање о рунама (у улози сличној Вотановој).

Пар ствари ми је запало за око.

На санскриту Р(и)г Веда се буквално преводи као "Слављење Знања". Риг = славити, хвалити; Веда = знање. На западу, риг (од норвешког rigga): свезати, умотати; rigge - опремити; прото-ие: *reig - свезати..

Тула се са исландског преводи као: мантра. Низ речи, стих, песма. Синоним: руна. У ведским химнама се такође мантрало а ригстула би се тиме могло превести и као: свезивање рунама (тајним знањем) што Риг управо и ради, иницирајући Кона, најмлађег Јарловог сина у древну мудрост познавања руна. У Ригстули Јарл је родоначелник највише касте (војна аристократија којој одговарају Кшатрије у Индији). То што из ње проистиче духовна/свештеничка каста преко најмлађег сина представља одјек примордијалне (хиперборејске) традиције у којој су сакрална и темпорална власт сједињене на врху; рецимо, у лику Мелхизедека, краља-свештеника, који је опет праобраз Христа, врховног краља-свештеника. Тако је и Буда, рецимо, био кшатрија или на крају крајева, традиција монашко-витешких редова феудалне Европе; идеал витеза је интегрисана духовна и ратничка вештина. Иначе, поменути Кон постаје раван самом Ригу по мудрости и познавању руна. Као родоначелник свештеничке касте, занимљиво да на хебрејском кон управо значи свештеник (кон, кан, кохен и сл. варијације истог). На хавајском, кахуна је исто свештеник.

Е сад, рекох да рујати/ријати значи зујати, брујати. Руне су се приликом ритуала рецитовале/мантрале на начин који би се управо могао описати као зујање или брујање. Нешто ми говори да су ти ритуали били налик древним ведским церемонијама. За Рига је речено да има руне исписане у устима (на зубима или језику, не могу да се сетим), Ригстула - песма о Ригу или Ригова песма, тј. Ригова руна? Риг-Хеимдал је лунарно божанство, он је посредник/преносилац знања (попут Прометеја) на људски род, као што месец рефлектује сунце. Првобитно, примордијално станиште се налазило на данашњем северном полу, Арктику а одатле накнадно спуштало путем миграција у више таласа, објашњавајући заступљеност истих симбола на различитим крајевима света.

Дакле Риг Веда и Ригстула у одређеном смислу значе једно те исто. Певање/мантрање/појање тајног знања.

Намеравао сам да пишем и о Ригелу, Риг-Ел, звезди сазвежђа Орион која означава ногу на арапском а ја имам осећај да се иза имена крије још понешто.. Чиста интуиција, али нисам још 100% сигуран па ће сачекати. Хтео сам и о Етрурцима и Баскима које је споменуо Рнђа али ћу о њима други пут.
 

Рнђа

Zainteresovan član
Poruka
252
Тема су етимолошке конструкције, а не митологија, па се тога и држите.Хвала.

ја сам се још јуче самооптеретио истим питањем. али самоправдање нашао у

Ово је тема где можете да изностите своје етимолошке хипотезе које имају везе са историјом(на овај или онај начин).

Истина, вртим се искључиво око осе, стуба, дрвета и штапа. мало у речи, више у слици. Можда такав шири вез ипак има смисла.
Помогне, да се поставе питања (нова или преуобличена, етимолошка и ина). И eвo,

Дакле Риг Веда и Ригстула у одређеном смислу значе једно те исто. Певање/мантрање/појање тајног знања.

Одлично! :)

necudakazemcije.png




а
The Arctic Home in the Vedas, 1903 book by Bal Gangadhar Tilak [, a mathematician turned astronomer, historian, journalist, philosopher and political leader of India. In support to his theory, certain ... and Vedic calendars with interpretations of the contents were presented in detail]

б
The North Pole, is the original home of Aryans during the pre-glacial period which they had to leave due to the ice deluge around 8000 B.C. and had to migrate to the Northern parts of Europe and Asia in search of lands for new settlements.

в
Mount Meru (Sanskrit: मेरु), also recognized as Sumeru, Sineru or Mahāmeru, is the sacred five-peaked mountain of Buddhist cosmology, Jain, and Hindu and is considered to be the center of all the physical, metaphysical and spiritual universes.

г
Рог Света. Света Рог. Знање са навише тачке гледишта. Малтене Видовито.



Тема су етимолошке конструкције, а не митологија, па се тога и држите.Хвала.

Кад залутам то је хипни одговор како га откривам некон што се се залетим дубље у мрежу. Извињавам се ако је то сувиште комотно од мене. Научићу.
 
Poslednja izmena:

Рнђа

Zainteresovan član
Poruka
252
Reč "orni"(na primer, "orni za posao") ima približno značenje kao engleska reč "horny".


из тог угла можда и
орати (радити, обљубити),
oрити се (кад се добро ради, док љуб'ца јечи).

историјски кутак,
Арије, часни људи,
вредни песме, да се о њима ори?

пс: Урал и Арал
 

White Guar

Zainteresovan član
Poruka
276
Поводом Етрураца - Расена/Рашана имам много питања. У вези са темом споменућу само бивши етрурски град Перуђу који се звао: Перусија (и још: Персна, Перусна) што је мени занимљиво јер ми звучи веома словенски и због асоцијација са Прусијом, Русијом (Расија, Раша), чак и Персијом.
Има и других занимљивости, нпр. народ Вулци/Волци, одн. Вуци. :)
 

ИгарЈ

Aktivan član
Poruka
1.799
Поводом Етрураца - Расена/Рашана имам много питања. У вези са темом споменућу само бивши етрурски град Перуђу који се звао: Перусија (и још: Персна, Перусна) што је мени занимљиво јер ми звучи веома словенски и због асоцијација са Прусијом, Русијом (Расија, Раша), чак и Персијом.
Има и других занимљивости, нпр. народ Вулци/Волци, одн. Вуци. :)
Етрурски језик није индоевропски.
Не зна се порекло пруског ендонима.
Назив Россия заправо је преузет из грчког, као и сам суфикс -ија. Руски назив био је Русь, а његово крајње порекло је нордијско.
Ако мислиш на келтско племе Volcae, да њихово име вероватно има везе с праиндоеворпским кореном за вука.
 
Poslednja izmena:

White Guar

Zainteresovan član
Poruka
276
Читао сам о некаквом племену Боруси (Borusi) које је прешло или из Анатолије или преко Волге до Балтика, где су постали Пруси. Наводно су били Сармати и сродни племену Руси, одакле је назив данашњих Руса. Свестан сам да је све ово "алтернативна" историја али само излажем оно о чему сам чуо/читао..
У вези Вулки народа, то сам пронапао на википедији: Vulci (Velch) стоји да су били Етрурци и имали истоимени град у Лацијуму.
 

ИгарЈ

Aktivan član
Poruka
1.799
Мени је најизгледнија хипотеза да старопруски ендоним потиче од индоевропскога корена који нпр. код нас даје глагол прскати а у литванском praũsti 'прати'. Не бих рекао да су из Анадолије, будући да им језик очито припада балтичкој породици.
Ти Vulci су на етрурском Velχ, а ако је реч етрурског порекла онда тешко да има везе с вуцима будући да етрурски није индоевропски језик.
 
Poruka
7.443
cronnin. Igarj je uspeo u svoj nameri udruzeno uz pomoc lekizana, da mi pobrise sve poruke koje su sve u vezi sa temom.
Moje poruke ne mogu ( i ne smeju) da se vide, a njegove lazi gluposti stoje.
Obrisi poruke igarj-a, posto su moji odgovori na njegove nebuloze obrisani.
 
Poslednja izmena od moderatora:

cronnin

Poznat
Moderator
Poruka
8.814
Moje poruke ne mogu ( i ne smeju) da se vide, a njegove lazi gluposti stoje.

Неко постави хипотезу, други има право да прокоментарише. Како се тема односи на сопствене хипотезе, ти ниси дужан да се оправдаваш и да одговараш никоме. Ти имаш право да дајеш хипотезе о пореклу појединих речи на основу неке логике, слуха итд, али ако кренеш овде да тврдиш да је етрурски језик индоевропски, онда треба да имаш неке доказе.
 
Poruka
7.443
Sve moje poruke su zlonamerno obrisane zbog lazi igarja, ne samo o rashanima vec i druge poruke.
Ja sam prvi stavio komentar par recenica, a on je odgovorio lupao svoje lazi i gluposti ne zato sto ima nesto da napise, nego sto zlonamerno laze.
Njegove lazi i gluposti stoje, a moje poruke odgovori na njegove nebuloze su obrisane.
Rashanski jeste staro-slovenski i postavljao sam dokaze mesecima.
Gradovi Rashana su Kosa, Volci, Rasina... literatura Bilbije...
 

White Guar

Zainteresovan član
Poruka
276
На крају крајева не видим у чему је проблем ако је етрурски језик неиндоевропски, као и баскијски, можда остатак језика Старе Европе којим су се вероватно служили (причали) и у Винчи и Трипољу. Само нагађам.
 

ИгарЈ

Aktivan član
Poruka
1.799
На крају крајева не видим у чему је проблем ако је етрурски језик неиндоевропски, као и баскијски, можда остатак језика Старе Европе којим су се вероватно служили (причали) и у Винчи и Трипољу. Само нагађам.
Да, скоро ништа о староевропским језицима не знамо, зато је заиста предивно што имамо етрурске споменике и што их можемо прочитати.
О њиховом језику можеш читати у књизи The Ancient Languages of Europe: https://epdf.pub/the-ancient-languages-of-europe.html
 

White Guar

Zainteresovan član
Poruka
276
Etrurci su sebe zvali Rashani, njihov jezik je dokazano slovenski, a ti si neki zlonemarni trol isto koji se pretvara da je za Srbe i slovene, a lupa zlonamerne lazi.
Jezik se govori, a ne prica.
Srpski jezik je najstariji jezik evrope i najsrodniji sanskrtu od svih evropskih jezika (sanskrt je nastao od srpskog, migracijama sa ovog prostora poticu vedski arijevci), i srpski ima sve moguce osobine ekstra starog i starosedelackog jezika razvijenog iz visoke civilizacije i starosedelastva. Jezik i narod iz Vince je srbski.

Ако је ово намењено мени рећи ћу само да могу бити много тога али никако трол. Истина је да сам у последњих 15 година под различитим никовима био присутан, у мањој или већој мери, на готово сваком значајнијем форуму у Србији осим на овом, а на појединим био и међу истакнутијим члановима. Оно што сам научио јесте да се на форумима углавном све дискусије заврше свађама и да се, генерално, не би требало узимати сувише озбиљно.
Што се тиче овог форума јесам се скоро учланио али сам повремено пратио неколико тема већ пар година уназад, без потребе за постовањем јер сам у суштини баталио форуме и интернет дискусије. Овде сам се регистровао звог теме о Артуру како бих поделио информацију о једној књизи а касније сам, разоноде ради, наставио да постујем највише на овој теми јер ми тематски одговара. Тренутно имам випак слободног времена, ваљда зато. Волим историју, митологију, духовност и већина мојих постова са ове теме је оријентисано око тема које ме интересују од најранијег доба и о којима пишем приватно у склопу "књиге" Хиперборејске Руминације. Поред тога пишем и фантастику са елементима сај-фаја у виду кратких прича смештених у свет који градим још од средње школе, са све фиктивним историјама, митовима, народима итд. Ништа од тога наравно не планирам да издам јер сам никакав писац а и пишем пре свега јер то волим.
Студирао сам историју око две године, својевољно сам напустио студије из личних разлога. Знам да је историја пуна фалсификата. Знам какви су студенти и са каквим (не)знањем су пролазили испите. И колико сам био разочаран у комплетан систем. Најбоље од свега је што немам никакву агенду осим спознаје истине коју ето већ годинама склапам преко бројних делића слагалице прикупљених ту и тамо. Пут је дуг али ми је он, по себи, веома драг. Тако да нисам трол а још мање некакав антисрбин. Јесам "странац" на овом форуму као што сам то био и на сваком другом, али то је одлика мог карактера.
 

Рнђа

Zainteresovan član
Poruka
252
Ја, Рнђа, на овој теми изгледа ступају на Culture-historical archaeology-чку сцену.
Да се упознамо, цитирам и наглашавам (шарено, кодификовано, већ некако):


Webster remarked that the defining feature of culture-historical archaeology was its
"statements which reveal common notions
about the nature of ancient cultures;
about their qualities;
about how they related to the material record;
and thus
about how archaeologists might effectively study them."

Webster noted that the second defining feature of culture-historical thought was its
emphasis on classification and typologies

Савесно ћу да делам насупрот сцене која је сама хисторична.
Па утемељујем новим (опет у неколико кодираним) цитатом.


History - is a narrative i.e.recording or presenting of facts as they are.

late 14c,

"relation of incidents" (true or false),
from Old French estoire, estorie "story; chronicle, history" (12c., Modern French histoire),
from Latin historia "narrative of past events, account, tale, story,"
from Greek historia "a learning or knowing by inquiry; an account of one's inquiries, history, record, narrative,"
from Greek historein "inquire," from histor "wise man, judge,"

from PIE *wid-tor-, from root *weid- "to know," literally "to see"

~Related to Greek idein "to see," and to eidenai "to know."


Сада прво лирски уметак

[moi]
Правим се да да не постојим
да
from PIE *wid-tor-, from root *weid- "to know," literally "to see"
није
~Related с'
ичим моим
[/moi]

па први сажетак

culture-historical archaeology:
statements which reveal common notions ...
history:
narrative of past events, account, tale, story.

додајем објашњење још два појма,


Mythology -

Before defining the term "mythology" one needs to define the meaning of the word "myth".
The word itself comes from the Greek "mythos" which originally meant "speech" or "discourse"
but which later came to mean "fable" or "legend"
. The word "myth" is defined as a story of
forgotten or vague origin, basically religious or supernatural in nature, which seeks to
explain or rationalize one or more aspects of the world or a society
.

All myths are, at some stage, actually believed to be true by the peoples of the societies
that used or originated the myth. Some myths describe some actual historical event, but have been
embellished and refashioned by various story tellers over time so that it is impossible
to tell what really happened. In this last aspect myths have a legendary and historical nature.

те

ево бирам следећи,
македонски извор који тежи да дoведе (свачији)
традиционални вез у везу са кодификованим виђењем света, језиком, који је везен).


...
Encrypted symbols and names of Gods Traditional ornaments of ancient Macedonian embroidery.
...




па прави сажетак

...statements which reveal common notions...
...narrative of past events, account, tale, story...
...speech or discourse... fable or legend...

...encrypted symbols and names...


још лични суд

Пошто све у сажетку пише једно те исто (Culture-historical archaeology, History, Mythology i Embroidery), укратко, ја мислим да нисам залутао.




Или пак, молим, укажи(те) где је грешка (у функцији потпорних идеја) или шта није јасно кад пошаљем разгледницу...



NarodnaNosnja_Macva_ZenskiSrmeniJelek.png


Дрво Света (у фулу!) на мачванском јелеку


ps: Срмени јелек.
ps: Срем.
ps: Кићени.
ps: Нај Кићени још за вријеме рима



још моја теза, језик мироздања је србски језик.

зато, као од шале,

мир = мирује оса
Меру = (највиша) мера мирa (света)





ја сам рекао што сам хтео. true or false
 
Poslednja izmena:

Рнђа

Zainteresovan član
Poruka
252
"Ja тог, бабо, нећу ни једнога,
већ ти бави орахову [?] лађу
и у лађи тридесет [moi.0] весала,
свако весло дрво шимширово
и у лађи тридесет возара,
још на думен Лазара возара [moi.1]
који може управити лађом
усред ноћи, као усред дана
и у лађи шеја [moi.2] свакојака,
a при томе вина и ракије
a највише перја окатога [moi.3],
да ja идем Стојном Биограду [moi.4]
чула јесам, казују ми људи, :
онде има Влаховић Стојане…" [moi.5]

Пошто je отац послуша, Лазар возар добије од девојке заповест да отисне од обале лађе и

он отиште од обале лађу,
трећи данак [moi.6] Биограду дође.

Сестра јунакова [moi.7], дошавши да захити воде [moi:8], смотри прва чудновату [moi.9] лађу, врати се зачуђена кући и приповеди брату, шта je видела. Радознали јунак крене се, да собом види лађу;

у лађи га почасте и пићем успавају [moi.10], те кад га je девојка Петруша [?] таког видела, она заповеди, да се лађа отисне, и као и отуд, опет трећи дан стиже натраг Леђану [moi.11].

уз

keltski druid od PIE deru/dru (tree) + u(e)id (see) srpski drvo+vid

sudeći po vikipediji, dok je ova etimologija poznata, njeno značenje nije poznato

druid je očigledno čovek koji ima moć da vidi u drvo sveta... u mnogim mitologijama svet je predstavljen kao drvo koje obuhvata podzemlje (korenje), zemlju i nebesa (vrhovi grana)

частим:

moi?: орах снено дрво
moi1: тридесет дана у месецу
moi2: Лазар возар сунце
moi3: Леђан зимска краткодневица
moi4: Стојни Биоград северни пол мирује
moi5: Влаховић Стојане Велес Змајо
moi6: три дана од Леђана до Београда 3 месеца у једном правцу
moi7: Сестра јунакова Луна?
moi8: захити воде x?
moi9: чудноват шарен
moi10: почасте и пићем успавају x?
 

Рнђа

Zainteresovan član
Poruka
252
Вид с' Рогом


Е сад, мене је највише занимала могућа веза између имена Риг, нордијског белог бога Хеимдала и Риг Веда. Риг-Хеимдал је по себи комплексна личност и тешко га је дефинисати попут већине индоевропских божанстава. Ја мислим да је веома древан, слично Тиру-Тивазу (Див-аз), првобитном патријарху асгардског (или чак пре-асгардског) пантеона. Конкретно, у спеву Ригстула (Песма о Ригу) Риг, у улози која има одређени прометејски карактер, посећује људе и ствара сталеже-касте али и преноси тајно знање о рунама (у улози сличној Вотановој).

Svetovid_(Montfaucon_1722).jpg


Svetovid by benedictine monk Bernard de Montfaucon, 1722


ps: по прсима рибља крљушт?
ps: стоји на грнчарском колу?


поздрав свима.
 

White Guar

Zainteresovan član
Poruka
276
Хвала модераторима на теми. :D
Гледаћу да се придружим дискусији што пре могу.

До тада само пар ствари.

Поводом рога, потпуно сам заборавио да и Хеимдал-Риг има рог којим ће огласити почетак Рагнарока. Често се приказује како држи или дува у рог. Световид има четири главе, "види читав свет" а Хеимдал као чувар бифроста (где се спајају Мидгард и Асгард - аксис мунди) исто види и чује све.

Што се тиче оклопа са крљуштима, мислим да сам прочитао негде да су тај оклоп измислили или усавршили Скити и Сармати. Рибља или змијска/змајска крљушт? Вероватно и једно и друго. Сетимо се Мелузине која је приказивана као сирене са рибљом а некад змијском доњом половином, то је она ћерка принцеза краљевских пикта, скитског порекла, митска мајка многих племићких породица између осталог Лузињана. Змајска крвна линија.

Писаћу детаљније о овоме током викенда. Поздрав.
 

White Guar

Zainteresovan član
Poruka
276
да је Орфеј клицао

"Ево Оца, Јест Отац"

Питао сам се има ли везе између Сабазија и Сабаота и видим да википедија спомиње ту везу одн. да су Римљани поистоветили јеврејског Сабаота са Јупитером, преко култа Јупитера-Сабазија. Мислим да ово није коинцинденција.

Орфички мистицизам је у самом темељу грчких мистерија, Питагора а потом Платон (сви монотеисти, морам увек да поновим), беху иницирани у истом том култу, мистерији или данас би рекли - религији, спрам које су олимпски митови само деградација, поп-фолк верзија коју је Платон покушао да прочисти повратком у сушту метафизику али безуспешно. Зато се Платон и сматра претходником Хришћанства (код њега чак налазимо и тројство Истина, Лепота, Правда (ако се добро сећам)).

Питам се одакле Трачанима то духовно знање које су преузели и цивилизовани Грци, и то они највиши међу њима. Мислим да се овде ради о остацима "најпримитивнијих" палеобалканских култова који су били заправо трансцендентнији, дубљи од каснијих, нама познатијих политеизама старог века. Читајући пре више година књигу о трачанској цивилизацији био сам запањен њиховом религијом и учењем о бесмртности душе, ускрснућу итд. Знао сам од раније за Орфеја и Загреја али сам у суштини мислио да је то мање више копија египатских мистерија а опет, где је Тракија а где Египат. Мислим да се не ради о копирању већ подударању једног учења. Остаје питање, одакле?

Лично, осећам да има нечег прото-српског у свим тим трачким мистеријама и обичајима. Рецимо ритуално подигнута три прста Сабазија, што је, ако се не варам, једна врста мудре, знака, печата тајног знања, одатле и српска реч мудрост. Можда су Срби то преузели, асимиловали или ако је део народа аутохтон, односно Срби јесу потомци балканских староседелаца, онда је та традиција у континуитету једна од најстаријих.

А има и друга могуђа веза. Балкан је одвајкада познат по баханалијама, алкохолу а посебно вину. Сваки српски јунак пио је вино. Странци долазе у Србију ако хоће да се провеселе. Данас су сплавови и весеља и славе свих врста континуација древних баханалија и у том смислу мислим да је српски народ (а можемо и шире - словенски, мада више ми јужни и помало Руси) дионизијског типа. Карактеристике: емотивност, срчаност, меланхолични занос, религиозност (духовност) окренута ка унутра, поетичност, театар или глума (имали смо толико бардова), музикалност... У миту, Дионис је створио вино; у Хришћанству, Ноје је након Потопа засадио виноград, што је негде на планини Арарат. Ово су све битне симболике. Историјски, вино је прво направљено у Грузији, у Шулавера гори, заправо не тако далеко од Арарата. Овде настаје Арјаварта, иранска Арја Ваеђо. Грузија, Јерменија, заправо Кавказ, је место одакле је кренула култивација, и на запад и на исток. Грци су сматрали да је једно од обележја цивилизованог народа - вино.
Дионис, слично као и Ерос, је изгледа првобитно био нешто потпуно друго, примордијално, касније разводњено, митологизирано и у култу дегенерисано на такав ниво да су га и Римљани забранили. Дионис је изгледа требао бити сам Зевс, Деус, његов син рођен од самог Зевза и Семеле (семе - земља). Овде мислим на пре-дегенерисане облике, а не на Зевса из класичног мита. Мислим да је Ниш био један од дионизијских центара на Балкану (који је сам дионизијска земља), исто место одакле је, преко Константина, рођеног Нишлије, Хришћанство постало признато и - победоносно - (иначе занимљиво да је Константинов отац, Хлор, трагао за Ултимом Туле и Непобедивим Сунцем (Sol Invictus) по Британији, иза Антониновог зида, у намери да сопственом апотеозом обнови царство).
Постоје очигледне паралеле између дионизма (одн. трачког орфизма) и хришћанства, од вина до учења о васкрснућу и вечном животу, као што је Орфеј, можда, трачки праобразац Христа, реформатор, чудотворац, силази у Ад итд. Опет треба раздвојити изворни дионизам од класичног који поприма шаманистичке елементе, типичне за феминини лунарни тип кроз који се, дегенерацијом, испољавао.

Укратко, трачки орфизам је представљао нешто као хришћанство пре историјског хришћанства, испољен преко одговарајућих образаца вертикалног, трансцендентног порекла на хоризонтални, историјски или материјални ниво. То није ништа ново нити јединствено; а уместо копирања или крађе религијских мотива, а како неопагани и остали (рецимо Zeitgeist филм који пропагира тезу о крађи сличних староегипатких кореспонденција) ради се дакле о подударању, континуацији и цикличном испољавању који се на крају спушта, тј. улази на историјски ниво. Истина је увек једна.

А могу да додам и да је Орфеј, можда, титула, као рецимо Хермес. Орфеј/Орбеј је онај ко је попут орба - орбитира између светова. Свештеник/шаман/тајновидац. Ти орфеји били би слични друидима и бардима/скалдима.
 

White Guar

Zainteresovan član
Poruka
276
Покушаћу да се надовежем на претходни коментар о Кавказу и вину, па где стигнем. :D

Кавказ је планина Кап (Кап-каз, капа?) иранских митова, где су демони див/деве заробили бића позната као Пери (Пари/Парјани - Пера - Перјани?), крилата бића велике лепоте, слични нашим вилама, и којима је забрањен улаз у Рај док се не искупе (дакле у међустању су, слично концепту чистилишта), али нису чисто зли као авестански дивови. Њих ослобађа Свети Георгије, односно његов староирански образ Тахмураз јашући коња који је нико други до Ахриман, насилно потчињен (и који касније убија Тахмураза). Једна од ослобођених Перија је Мергиана, коју Тахмураз преноси у Европу, и то је Моргана артуријанских митова за које смо раније већ уврдили да потичу са Кавказа. Кавказ или Кап има типичну улогу пренесеног духовног центра, слично планини Олимп у Грчкој и која је копија небеског Олимпа. Грузија/Ђурђија је преко Кавказа стога земља светог Ђорђа; извор сакралне витешке традиције, артуријанских митова и традиције светог грала која је преко Сармата пренета у Британију (да напоменем и сличност између застава Грузије и Сардиније преко крста светог Ђорђа, острво Сардинија је познато по његовом култу али и каменим праисторијским монументима ткз. гробницама дивова које се називају нураге. Једно од могућих порекла имена је од иберијског митског хероја Норакса, унука дива Гериона. Иберија је и древни регион на Кавказу а реч нарт, одакле је и име Нарт сага, значи - див. Нур - нор - нар?

Ова планина је симболично (а неки би можда рекли и буквално) једно од светих чворишта, спона између светова, те се ту искрцао и Ноје.

Кавказ је тамница Прометеја, сина титана Јапета (Iapet-os) који се поистовећује са Јафетом (Iaphet-us), Нојевим сином и праоцем кавкаске (беле) расе. Нисам још сигуран како да растумачим ову повезаност, осим да јафетитска раса, макар једним делом, носи одређен "ген" или карактер антиномијалне природе, назовимо је прометејском или, по Шпенглеру - фаустовском импулсивношћу. Историјски је то очигледно испољено те не треба објашњавати. У том погледу ту треба урачунати и Србе, који су преко Тесле, Пупина, Миланковића готово самостално увели човечанство у нову технолошку еру.

Елем, препотовска раса је изгледа била дивовска у односу на нас, одлика која се још понегде налази у траговима, рецимо повезаност I хаплогрупе и телесне висине, видно у динарској раси код нас, нордијској на северу. Почетно слово "I" у имену Јафета/Јапета стога баш одговара и именовању хаплогрупе. Митолошки то су атлантиђани који нестају у потопу. Изгледа да је друга одлика ове расе ватрена, смеђа боја косе и/или браде али и то је данас мање-више разводњено.

Кавказ као капа, Кап-каз, самим именом можда алудира да крије, одн. прекрива нешто, можда хтонски свет тартар/гехена/дудаел у којем су заточени пали ангели, змајеви, који пре потопа сеју грех међу људима и инспиришу разне култове и технологије (којим се човек заправо одвајао од Бога). Негде сам чак прочитао да су азазел и самјаза заробљени управо на Кавказу (тј. испод) али не знам одакле је аутору та информација нити мислим да је толико битно јер, по овој причи, хтонски свет је свуда испод нашег, повезан мрежом тунела а улази се налазе углавном на планинама као што је Кавказ а који истовремено имају улогу аксис мунди и споне између светова. Митолошки то је змај који гмиже испод дрвета и напаја се корењем, док је на врху најчешће орао, понекад петао; управо орао кажњава Прометеја док је био свезан.

Пада ми на памет још нешто а ово нас враћа и на причу о Вотану - Одину. Наиме, Вотан долази у посед медовине инспирације коју чувају дивови/јотуни, претворивши се у змију кроз тунел улази у срце планине а одлази у форми орла. Синтеза змај-орао, перната змија Кецалкоатл-Кукулкан одн. Вотан из Паленке, то је све претходно споменуто.

Амерички Вотан је, како примећује и Александар фон Хумболт, а са киме се слажем, у релацији са нордијским Вотаном а самим тим и са Будом, а ја бих додао у смислу да се ради о свештеничким епитетима/титулама, као у случају Орфеја у претходном коментару. Вотан/Водан је Один, тј. први, један, који води, предводи, како се и данас очувало на руском (один - један, а верујем и код нас један је од едан, можда у вези са Еден и чак са, макар симболично, именом Адам, првим човеком). Те титуле дакле евоцирају ресторацију примордијалног стања што и јесте свештеничка улога. Амерички Вотан је дакле свештеничка титула и то наследна, јер се ради о краљевској змајској крвној линији (Чам/Cham), одатле "деца змије" и у култу Кукулкана. Код нордијаца су то исто крвне линије, змајске династије легендарних краљева оснивача. Ретки су рунски записи у камену без сликовитих приказа змајева а и сами викиншки бродови су имали змајске главе, у суштини читава та викиншка естетика је слична оној у Америци по вијугавим, змијоликим орнаментима.

Вотан проналази медовину инспирације која ствара барде/скалде, односно буди поетску инспирацију у људима. Ово је почетак цивилизације о чему причају Грци када кажу да је вино обележје цивилизације. Уметност, писмо (руне), мудрост, сваки вид инспирације који дух води на горе. Та медовина може бити и вино, јер производи исти ефекат краткотрајне измене стања свести. То је крв богова или у Хришћанству Христова крв која трансформише оног ко је узима, под условом да је припремљен. Вино је зато увек симболично крв. Аргонаути (аргот је тајни језик; руна, Аргонаути - који плове у потрази за рунама) су отели златно руно из Колхиде, данашње Грузије, подно Кавказа. Колхидом су владали легендарни чаробњаци а чаробница Медеја коју жени Јасон је била кћер краља-чаробњака Едеја (име значи орао) и океаниде Идије. Едеј је брат чувене Кирке, а њихов отац титан и бог сунца Хелиос, који припада Јапетовој/Јафетовој линији.

Као што видимо соларни симболизам је изузетно изражен а да споменем да сам током истраживања гралских легенди пронашао неке занимљиве паралеле, рецимо Ида (као ова Идија у Колхиди) је жена Хелијаса (Елијас - Илија, хиперборејски витез-лабуд), последњег, 40-ог грал-краља у поседу светог грала (период првог крсташког похода), сина Варина од Лорена, из чијег имена (Гверин од Лорена) корупцијом настаје Лоенгрин, витез-лабуд. Гверин је био компањон Вилијама Освајача а касније његов род (грана Фулк) настањује замак Витингтон близу велшке границе у служби чувара велшке марке. Друга паралела је нордијска богиња Идун, описана као вечно млада и златокоса која својим златним јабукама дарује боговима бесмртност (дакле иста функција као грал) а њу киднапује јотун-див у облику орла.
Кавказ је био дакле дом многим натприродним бићима од којих су најпознатији корибанти, пореклом управо из Колхиде - њима одговарају дактили, телхини, кабири, курети и киклопи - бића која су на планини Ида чувала тек рођеног Зевса али и орфичког Диониса-Загреја. По мом мишљењу ово су све били иницијатички редови магова/чаробњака који су се бавили металургијом тј. алхемијом под покровитељством њиховог оца Хефеста-Вулкана.

Не чуди ме онда што је култ вина управо ту на Кавказу потекао (или се макар препородио) и касније раширио подједнако на исток и запад. Поводом металургије треба споменути и Осете Ироне (Ир, Iron, гвоздени-железни). Гвоздено доба је доба вука (који јури и гута сунце), последње апокалиптично доба у циклусу започетом Нојем и искрцавањем на Арарату (иначе теозофи су сматрали да је Ноје био кабир, али то су глупости наравно).

Морам овде да станем са куцкањем, као и обично сувише сам раширио тему али шта да се ради. Наставићу наредних дана јер имам још пар бележака..
 
stanje
Ova tema je zatvorena zbog neaktivnosti. Molim objavite novu temu i pridružite se diskusiji.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.