Митар Максимовић Мандо- да се не заборави

ccaterpillar:
У школама у Србији се не учи о таквима као што је Мандо, или Славко Алексић, ниједна улица у Београду не носи њихово име, нити постоји иницијатива за тако нешто, али нам зато улице носе имена којекаквих новинара плаћеника и протува које су призивале бомбе.

Да ли ми то у миру губимо рат као и увек?
Kliknite za proširenje...

Beograd je pun kojekakvih anonimusa, sada treba da se da ime ulici, svakome ko je u svom selu faca, je l' tako?
 
ŽIV JE MANDO
ŽIV JE MITAR
DOK JE MAJEVICE

pesinajedinicakodskolepj9.jpg
 
Poslednja izmena:
ccaterpillar:
За војводу Манду рат је почео 26. септембра 1991. године, када одлази са својим рођаком Ралетом у Книн. Отишао је без трунке двоумљења, да помогне српској браћи у Крајини. Као добровољац, Манда је тамо стекао прва искуства у вештини ратовања. Био је у Првој бенковачкој бригади, у четвртом батаљону. После тога, направљена је једна елитна јединица у којој се налазио и Манда, а направила је више него одличне резултате. На Крајишком ратишту провео је 9 месеци, све док усташко-балијске снаге нису напале и његов родни град Врбас.
Десетог априла 1992. године,Мандин први ратни задатак био је да у свом родном крају, под српску заставу стави релеј на Мајевици. Акција је изведена без грешке, а значај релеја Столице за медијско информисање народа Републике Српске није потребно коментарисати. До данас, релеј се налази у српским рукама.
Кад је први пут оформио своју јединицу, назвали су се "Обилићи". У тој, првој елитној групи, било је десетак момака. Пошто се група прочула по храбрости, почели су се пријављивати нови добровољци, тако да је у једном тренутку бројала 600 људи. Тада је Манда одлучио да промени назив јединице. У то време постојали су "Пантери" из Бијељине, Арканови "Тигрови", а он је донео одлуку да његова група добије име "Лавови" са Мајевице. Овдашњи официри нису баш радо гледали на толику добровољачку јединицу, и једног дана су му рекли: "Манда, у твоју јединицу можеш да примиш само добровољце из Србије". Манда је постигао и то да се у његовој четничкој формацији служи војни рок Војске Републике Српске. Те младе војнике нису истурали у прве борбене редове, него су они имали посебан третман. Обучавали су их ратним вештинама и руковању свим врстама оружја. Тада је Манда од команданта корпуса затражио да му се додели техника за један снажни јуришни батаљон, али на то му није одговорено. По Мандиним речима, "да је удовољено том захтеву, сигурно би било ослобођено још доста територије Републике Српске, и не бисмо имали оволике жртве".
Мандина јединица је у рату много страдала, имали су преко 180 рањених и 52 погинула јунака. Са недобијеном техником, губици би, прича Манда, били сигурно упола мањи.

ТРАГИЧНИ ДАНИ

У Брчком, Манда је прве окршаје имао маја 1992. године. После упада у град са својим храбрим јединицама заводи ред. Ту, у Брчком, јединица је имала прве губитке у људству. У августу 1992. отворено је и мајевичко ратиште. Планина је, сама по себи, веома опасна, и позната по јаким ветровима и зими. Мандина јединица је на Мајевици имала стална искушења и борбе.После сарајевског ратишта, овај терен је, уз Брчко, био вероватно најтежи за борбу.
У историји Мандине јединице један од најтрагичнијих дана догодио се 30. маја 1992. године, када је јединица наишла на минско поље у Сељубљу Пољу, према Тузли, где су имали шесторицу мртвих и 28 рањених. Грех је не поменути још један од тешких дана, на Висачи, где је 70 становника тог места било опкољено, а неколицина Мандиних јунака покушала да им помогне. Међутим, пресечени су рафалима и изгинули, а неки су заробљени и рањени. Ту су погинули Драган Марковић, Новица Игњатовић, Илија Вукић. У то време војвода се налазио у болници, од последица рањавања, те је, каже, од силног нервирања, и први пут у животу пропушио.



Kliknite za proširenje...

ovo boldovano mi nije jasno..?? prva iskustva .... jel on posedovao ikakva vojnicka znanja da se postavi na celo 600 ljudi..??? ako nije---koliko je odgovoran za stradanja onih koji su mu verovali a on eksperimentisao u situacijama kad su ga vodile emocije a ne vestina ratnika..?? u svakom slucaju divim se coveku koji je preuzeo toliku odgovornost na sebe...mora da je vredio kad su njih 600 verovali u njega kakav god bio...ipak su mu oni poverili svoj zivot...
 
Ovo i meni nije baš najjasnije, u septembru '91 obukao uniformu bez ikakvog vojničkog iskustva, a u maju '92 vodi svoju jedinicu?
Ne kritikujem lik ili delo pomenutog pošto zaista ne znam previše detalja o njemu, ali generalno imam negativno mišljenje o gomili dobrovoljačkih/paravojnih formacija koje su preko noći osnivane i popularizovane početkom devedesetih.
 
shpajz:
Ovo i meni nije baš najjasnije, u septembru '91 obukao uniformu bez ikakvog vojničkog iskustva, a u maju '92 vodi svoju jedinicu?
Ne kritikujem lik ili delo pomenutog pošto zaista ne znam previše detalja o njemu, ali generalno imam negativno mišljenje o gomili dobrovoljačkih/paravojnih formacija koje su preko noći osnivane i popularizovane početkom devedesetih.
Kliknite za proširenje...

Sta ti tu nije jasno, klasicna prica na retardiranom Balkanu- najvise se postuju napaljene paljevine koje nisu u stanju racionalno da razmisljaju :dontunderstand:
 
Moderna Pevacica:
Beograd je pun kojekakvih anonimusa, sada treba da se da ime ulici, svakome ko je u svom selu faca, je l' tako?
Kliknite za proširenje...

Кад смо већ код анонимуса и имена београдских улица, чиме је то Отон Жупанчич задужио српски народ? Или Клара Цеткин, Палмиро Тољати, Гоце Делчев, Славиша Вајнер Чича, итд...
 
shpajz:
Ovo i meni nije baš najjasnije, u septembru '91 obukao uniformu bez ikakvog vojničkog iskustva, a u maju '92 vodi svoju jedinicu?
Ne kritikujem lik ili delo pomenutog pošto zaista ne znam previše detalja o njemu, ali generalno imam negativno mišljenje o gomili dobrovoljačkih/paravojnih formacija koje su preko noći osnivane i popularizovane početkom devedesetih.
Kliknite za proširenje...

uh...a ja pomislio da sam jedini..
 
paja1408:
ovo boldovano mi nije jasno..?? prva iskustva .... jel on posedovao ikakva vojnicka znanja da se postavi na celo 600 ljudi..??? ako nije---koliko je odgovoran za stradanja onih koji su mu verovali a on eksperimentisao u situacijama kad su ga vodile emocije a ne vestina ratnika..?? u svakom slucaju divim se coveku koji je preuzeo toliku odgovornost na sebe...mora da je vredio kad su njih 600 verovali u njega kakav god bio...ipak su mu oni poverili svoj zivot...
Kliknite za proširenje...
Очигледно да су се они који су се школовали у Титовим војним школама више бринули како да себи обезбеде станове и виле по Београду него да раде оно за шта су плаћани и што им је била дужност, част изузецима наравно.
Тако су њихов посао морали да раде они који за то нити су школовани, нити су добили од државе било шта, чак напротив.
Па ни постхумно не могу ни улицу у Београду да добију, али зато може да добије булевар протува која је дошла на власт на крилима НАТО авиона.
 
paja1408:
ovo boldovano mi nije jasno..?? prva iskustva .... jel on posedovao ikakva vojnicka znanja da se postavi na celo 600 ljudi..??? ako nije---koliko je odgovoran za stradanja onih koji su mu verovali a on eksperimentisao u situacijama kad su ga vodile emocije a ne vestina ratnika..?? u svakom slucaju divim se coveku koji je preuzeo toliku odgovornost na sebe...mora da je vredio kad su njih 600 verovali u njega kakav god bio...ipak su mu oni poverili svoj zivot...
Kliknite za proširenje...

То што неко има диплому не мора да значи да је способан ратник, класичан пример је Вуковарска битка највећа срамота ЈНА.
 
ccaterpillar:
За војводу Манду рат је почео 26. септембра 1991. године, када одлази са својим рођаком Ралетом у Книн. Отишао је без трунке двоумљења, да помогне српској браћи у Крајини. Као добровољац, Манда је тамо стекао прва искуства у вештини ратовања. Био је у Првој бенковачкој бригади, у четвртом батаљону. После тога, направљена је једна елитна јединица у којој се налазио и Манда, а направила је више него одличне резултате. На Крајишком ратишту провео је 9 месеци, све док усташко-балијске снаге нису напале и његов родни град Врбас.
Десетог априла 1992. године,Мандин први ратни задатак био је да у свом родном крају, под српску заставу стави релеј на Мајевици. Акција је изведена без грешке, а значај релеја Столице за медијско информисање народа Републике Српске није потребно коментарисати. До данас, релеј се налази у српским рукама.
Кад је први пут оформио своју јединицу, назвали су се "Обилићи". У тој, првој елитној групи, било је десетак момака. Пошто се група прочула по храбрости, почели су се пријављивати нови добровољци, тако да је у једном тренутку бројала 600 људи. Тада је Манда одлучио да промени назив јединице. У то време постојали су "Пантери" из Бијељине, Арканови "Тигрови", а он је донео одлуку да његова група добије име "Лавови" са Мајевице. Овдашњи официри нису баш радо гледали на толику добровољачку јединицу, и једног дана су му рекли: "Манда, у твоју јединицу можеш да примиш само добровољце из Србије". Манда је постигао и то да се у његовој четничкој формацији служи војни рок Војске Републике Српске. Те младе војнике нису истурали у прве борбене редове, него су они имали посебан третман. Обучавали су их ратним вештинама и руковању свим врстама оружја. Тада је Манда од команданта корпуса затражио да му се додели техника за један снажни јуришни батаљон, али на то му није одговорено. По Мандиним речима, "да је удовољено том захтеву, сигурно би било ослобођено још доста територије Републике Српске, и не бисмо имали оволике жртве".
Мандина јединица је у рату много страдала, имали су преко 180 рањених и 52 погинула јунака. Са недобијеном техником, губици би, прича Манда, били сигурно упола мањи.

ТРАГИЧНИ ДАНИ

У Брчком, Манда је прве окршаје имао маја 1992. године. После упада у град са својим храбрим јединицама заводи ред. Ту, у Брчком, јединица је имала прве губитке у људству. У августу 1992. отворено је и мајевичко ратиште. Планина је, сама по себи, веома опасна, и позната по јаким ветровима и зими. Мандина јединица је на Мајевици имала стална искушења и борбе.После сарајевског ратишта, овај терен је, уз Брчко, био вероватно најтежи за борбу.
У историји Мандине јединице један од најтрагичнијих дана догодио се 30. маја 1992. године, када је јединица наишла на минско поље у Сељубљу Пољу, према Тузли, где су имали шесторицу мртвих и 28 рањених. Грех је не поменути још један од тешких дана, на Висачи, где је 70 становника тог места било опкољено, а неколицина Мандиних јунака покушала да им помогне. Међутим, пресечени су рафалима и изгинули, а неки су заробљени и рањени. Ту су погинули Драган Марковић, Новица Игњатовић, Илија Вукић. У то време војвода се налазио у болници, од последица рањавања, те је, каже, од силног нервирања, и први пут у животу пропушио.



Kliknite za proširenje...

БРАТЕ СРБИНЕ СКИДАМ ТИМ КАПУ :ok: :klap:
Него, ако имаш фотографију покојног Вељка Миланковића команданта Вукова са Вучјака, можеш да ми пошаљеш...не могу нигде да га нађем.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Metronomy
Zaista ne vidim razloga da se ne otpuste iz državne službe....
Odgovora
14
Pregleda
300
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност
cickos
Da se podsjetimo...
Odgovora
1
Pregleda
282
Zlatko 01
Zlatko 01
Blues Brothers
Selaković: Strane službe se bore protiv rušenja Generalštaba jer ne žele da se zbližimo sa SAD
2 3
Odgovora
56
Pregleda
629
Tzar
Tzar

Back
Top