rdeki:
Sa ovim se potpuno slazem. I da nas je NEKO stvorio, tacnije ceo ovaj divni svet, i da smo mali, sicusni, nistavni.
Pa bih dodao da mi tako mali i nistavni ako saberemo svu nasu pamet i mudrost ne mozemo recima opisati ni kako ruza mirise, a kamoli opisati Boziju istinu.
Lepo si to rekao za ružu. Zaista, mali smo da bismo opisali lepotu, mali smo da bismo opisali veličanstvenost, a tek beskraj u vremenskom ili prostornom smislu...
I ja takva pitanja povremeno sebi postavljam. Kako mi da opišemo Božiju istinu? A da je ne osakatimo, da je ne isprljamo, ne umanjimo, itd. Meni pomaže to što zbog postojanja vrlina čak i među grešnim ljudima, verujem da je taj Tvorac oličenje dobrote, ljubavi, itd. Pa ako jeste, ne bi On svoju decu ostavio bez spoznaje...! Jeste, ima mnogo spisa koji se smatraju Svetima, ali nije u svakoj Reč Života. To treba svako za sebe da istraži.
Šta ako Gospod ima logiku malkice drugačiju od naše? Naša logika je poprilično zapadnjačka, zasnovana na logici još od Aristotela, ali ko nam garantuje da je savršena? Postoji li nešto što prevazilazi našu logiku? Ne tvrdim ja ništa, i sama se pitam, ali nekako uvek celo moje biće stremi ka onome što je napisano u Pismu. Zanimljivo je da Pavle kaže da neki, koji su po njemu neduhovni, ne mogu razumeti Božiju Reč, da je ona od njih sakrivena (u 1.Korinćanima, na početku, 1., 2. glava). A oni ko traže nalaze, i koji kucaju - otvara im se. Samo da bi im se otvorilo, moraju celim bićem da traže, i da budu spremni odreći se greha, a ne da samo razmišljaju bez spremnosti da im se život izmeni. Božija Reč seče, kao dvosekli mač. Zaista, dobro je kada čovek celim bićem istražuje, da bi svoju kuću gradio na kamenu, a ne na pesku.
Želim svako dobro svima koji su na tom putu!
