Mit o matrijarhatu prvobitne zajednice Stare Evrope i Velikoj boginji

Q. in perpetuum hibernum

Stara legenda
Poruka
87.925
Doskorašnja diskusija sa forumašem @NickFreak na jednoj susednoj temi, a gde joj i nije baš najadekvatnije mesto, inspirisala me je da otvorim zasebnu temu o ovom problemu koji se i dan-danas na društvenim mrežam može identifikovati kao predmet raznoraznih diskusija. Mislim da se, barem na ovom potforumu, nikada nismo ozbiljnije njime pozabavili i najverovatnije bi ovo bila dobra prilika.

Naime, postoji jedna priča sa originalnim koncepcijama još u XIX st., a koju su docnije posebno razvili pojedini feministi u doba vrlo jasnog političkog konteksta, pa i talasa tzv. novog feminizma (sa ciljem emancipacije žena i borbe za bolja ženska prava u vreme doba uzdignuća žena, ali i u slučaju radikalnog feminizma i postavljanja naučnog obrazloženja za superiornost ženskog pola u odnosu na muški, sa ideološkom prizmom i praktične društvene i političke realizacije dotične muške inferiornosti). U 2021. godini, iako se naravno nađe i poneki ozbiljniji pristalica te priče, ona je uglavnom odbačena u naučnim krugovima kao pretarano pojednostavljivanje čije je tkivo vezivano i pukim izmišljotinama.

Bez obzira na to što su ove tvrdnje - koje se zasnivanu na jednoj romantičarskoj glorifikaciji Stare Evrope kao miroljubive zajednice kojom rukovode žene, dok potom dolaze pre četiri milenijuma zli pljačkaški Kurganci koji dovode za sobom patrijarhalni poredak, porobljavajući žene - uveliko odbačene u ozbiljnim naučnim krugovima, one opstaju zahvaljujući činjenici da ljudi uglavnom nisu upućeni sa strogo naučnom literaturom, te zbog toga što u pop-štivu se mogu pronaći i dalje ove teme. Neke alternativne društvene mreže, oslanjajući se dakle na zastarloj i popularnoj literaturi, doprinele su takođe širenju ovih teza, koji značajno više pažnje imaju u neopaganskim religijskim (ali i nekim feminističkim) krugovima nego u naučnim okvirima. Okrilje tih teorija je posebno interesantno za posmatrati jerbo se u neku ruku dodiruju kao zajednička tačka krajnja desnica i krajnja levica, odnosno u prvom slučaju neopaganski krugovi inspirisani i bliski neonacističkim pokretima, u borbi protiv tradicionalnih avramovskih religija, dok je u drugom ideologija radikalnih liberala.

Dobar deo ovih zabluda potiče i od suštinskog nepoznavanja terminologije, tj. nerazumevanja pojma matrijarhat. I tako se, primera radi, matrilinearni ili matrilokalni društveni principi pogrešno tumače i čak predstavljaju kao nekakvi, navodno, elementi matrijarhalnog društvenog poretka.

Ova je priča dobila vrlo plodno tle i kod nas; u pseudonaučnim krugovima ona se prihvata kao potpuno nesporna činjenica, širi dalje i ponekad eventualno modifikuje po potrebi u zavisnosti od pojedinačne struje koju dotični „propovednik“ zastupa. Jedna od stvari koja se može primetiti je, primera radi, da je ova teza i opšte prihvaćena u našoj novoromantičarskoj zajednici; tako je, primera radi, od nedavno upokojeni Jovan I. Deretić preuzeo tu tezu i prilagodio je tako što je proglasio Veliku boginju srpskom, dodelivši joj i ime „Serbona“.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


No, da ne davim sa uvodnim elaboratom...negde treba i krenuti. Kada je sve ovo, tačno, u svojim najranijim začecima, počelo? Sve je krenulo od jednog sociološkog antropologa po imenu Jakob Johan Bahofen (1815-1887) i njegove knjige izašle u Štutgartu 1861. godine: Das Mutterrecht: Eine Untersuchung über die Gynaikokratie der alten Welt nach ihrer religiösen und rechtlichen Natur.

Bachofen.jpg

das-mutterrecht-eine-untersuchung-uber-die-gynaikokratie-der-alten-welt-nach-ihrer-religiosen-und-rechtlichen-natur.jpg


Bahoven je uspostavio jednu novu teoriju o razvoju prvobitne zajednice, podelivši je u četiri faze:
1) Heterizam. Prvobitna faza opšteg seksualnog promiskuiteta muškaraca
2) Majčinstvo. Nakon toliko promiskuiteta, više se ne može znati ko je čiji otac, tako da postoji samo jedan roditelj sada - majka. Majke su smatrane u ovom razdoblju izuzetno dragocenim i obožavane kao hodajuća božanstva
3) Dionisijska faza. Začetak patrijarhata
4) Apolonijska faza. Kraj prelazne faze i definitivna uspostava patrijarhalnog poretka, koji je utemeljio čovečanstvo do njegovog vremena

Teze o kojima govorimo zasnivaju se uglavnom na Bahofenovoj II fazi društvene zajednice. Bahofen je smatrao da je u toj fazi roditeljski monopol žena doveo i do uspostave nekog oblika političke i društvene kontrole nad muškarcima. U tom procesu bi trebalo da su i nastale misterije.
 
1640704560809.png


1640704755691.png


Остаје једно питање које си потавио "Хајде да видимо аргументе одакле су дошљаци у Грчку кад се традиционално говори да су дошли са севера"
Моје пиатање је који су докази топономастички , културални , археолошки , митолошки да су дошљаци у Грчку или Индоевропљани Ахајци и Дорјани дошли баш са севера?

Ето једно питање за тебе?

Pogledajte prilog 1074920
 
Poslednja izmena:

Apropo Grejvsa, koji se smatra dobrim delom kontroverznim kad govorimo o njegovim hipotezama i sastavni je deo feminističkog talasa o kojem govorih u uvodnoj poruci, kopiraću jedan deo objave sa susedne teme:

U više od pola veka koliko je prošlo od objavljivanja dotične Grejvsove knjige, teze njega i njegovih pristalica su pretrpele ozbiljan zub kritike u naučnoj zajdnici i ukratko rečeno ta razmišljanja jednostavno ne stoje jerbo nisu potkrepljena dokazima. Sve je to, sa hipotezama o Velikoj boginji, u dobroj meri razvijano u kontekstu novog feminističkog talasa sa jednom vrlo jasnom dnevno političkom pratkičnom potrebom i porukom. Ta cela slika o tobože nekakvoj matrijarhalnoj Staroj Evropi i Indoevropljanima dakle i Grcima koji pre oko četiri milenijuma dolaze kao pljačkaši i porobljavaju starosedeoce namećući im patrijarhalnu kulturu, u ogromnoj meri je jedna fantazija koja je u dominantnoj meri odbačena u naučnim krugovima.

Citiraću Sibilu Im koja se bavila proučavanjem Grejvsove dve kapitalne knjige, a što je Oksford objavio 2015. godine u Robert Graves and The Classical Tradition, koji je u celini posvećen Grejvsu; str. 173 i 174:

Bronze Age antiquity is a field of extensive speculations. One approach maintains that first there was a native agricultural population who primarily worshipped goddesses associated with the fertility of the earth. Then, in about 2000 bc, the Greeks arrived, warriors and robbers with horses, and brought with them male deities. Afterwards resident females and incoming males were brought together in a single religious system. Of course, this hypothesis is an oversimplification and there is no evidence to prove it. The goddess or the great goddess is a primary type of female deity, but this doesn’t mean that there was a single goddess who was identical across cultures. Rather, she was a concept common in many ancient cultures, existing in many countries and times, though not under the same name. However, there have also been male gods. The notion of a prehistoric mother goddess has been linked to the idea of matriarchy, or rule by women. But although the evidence of the Minoan28 and Mycenaean29 cultures indeed show that women held a higher status than in classical Greece, there is no sign of mother-right or matriarchy. In fact, and unsatisfyingly for Graves’s followers, there is no evidence to prove that matriarchy ever existed. ‘Furthermore, it has recently been noted that the depiction of goddesses and similar figures might be evidence for contemporary male fantasy.’30

30 Culham (1987), 14; cf. Blundell (1995), 18: ‘Many feminist scholars today, while accepting that some prehistoric societies were much more egalitarian than later historical ones, reject the notion of outright female dominance. As a feature of myth, rule by women ... can best be understood, not as a memory of historical events, but as a narrativeproviding justification for a present and perhaps permanent reality by giving an invented ‘historical’ explanation of how this reality was created”. In other words, the myth explains why men and not women rule.’


41mHgocVRLL.jpg

Im ulazi u detalje svih problema Grejvsovih tumačenja i lošeg predstavljanja mitologije starih Grka (od mita o Faetonu preko Diomeda,...(, selektivnog citiranja (kako bi mu šta odgovaralo) itd...

Veoma značajni segment ovih hipoteza, sa dosta dobrom sigurnošću, mogao bi se danas opisati kao pseudonauka, rekao bih.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Apropo Grejvsa, koji se smatra dobrim delom kontroverznim kad govorimo o njegovim hipotezama i sastavni je deo feminističkog talasa o kojem govorih u uvodnoj poruci, kopiraću jedan deo objave sa susedne teme:

U više od pola veka koliko je prošlo od objavljivanja dotične Grejvsove knjige, teze njega i njegovih pristalica su pretrpele ozbiljan zub kritike u naučnoj zajdnici i ukratko rečeno ta razmišljanja jednostavno ne stoje jerbo nisu potkrepljena dokazima. Sve je to, sa hipotezama o Velikoj boginji, u dobroj meri razvijano u kontekstu novog feminističkog talasa sa jednom vrlo jasnom dnevno političkom pratkičnom potrebom i porukom. Ta cela slika o tobože nekakvoj matrijarhalnoj Staroj Evropi i Indoevropljanima dakle i Grcima koji pre oko četiri milenijuma dolaze kao pljačkaši i porobljavaju starosedeoce namećući im patrijarhalnu kulturu, u ogromnoj meri je jedna fantazija koja je u dominantnoj meri odbačena u naučnim krugovima.

Citiraću Sibilu Im koja se bavila proučavanjem Grejvsove dve kapitalne knjige, a što je Oksford objavio 2015. godine u Robert Graves and The Classical Tradition, koji je u celini posvećen Grejvsu; str. 173 i 174:

Bronze Age antiquity is a field of extensive speculations. One approach maintains that first there was a native agricultural population who primarily worshipped goddesses associated with the fertility of the earth. Then, in about 2000 bc, the Greeks arrived, warriors and robbers with horses, and brought with them male deities. Afterwards resident females and incoming males were brought together in a single religious system. Of course, this hypothesis is an oversimplification and there is no evidence to prove it. The goddess or the great goddess is a primary type of female deity, but this doesn’t mean that there was a single goddess who was identical across cultures. Rather, she was a concept common in many ancient cultures, existing in many countries and times, though not under the same name. However, there have also been male gods. The notion of a prehistoric mother goddess has been linked to the idea of matriarchy, or rule by women. But although the evidence of the Minoan28 and Mycenaean29 cultures indeed show that women held a higher status than in classical Greece, there is no sign of mother-right or matriarchy. In fact, and unsatisfyingly for Graves’s followers, there is no evidence to prove that matriarchy ever existed. ‘Furthermore, it has recently been noted that the depiction of goddesses and similar figures might be evidence for contemporary male fantasy.’30

30 Culham (1987), 14; cf. Blundell (1995), 18: ‘Many feminist scholars today, while accepting that some prehistoric societies were much more egalitarian than later historical ones, reject the notion of outright female dominance. As a feature of myth, rule by women ... can best be understood, not as a memory of historical events, but as a narrativeproviding justification for a present and perhaps permanent reality by giving an invented ‘historical’ explanation of how this reality was created”. In other words, the myth explains why men and not women rule.’


41mHgocVRLL.jpg

Im ulazi u detalje svih problema Grejvsovih tumačenja i lošeg predstavljanja mitologije starih Grka (od mita o Faetonu preko Diomeda,...(, selektivnog citiranja (kako bi mu šta odgovaralo) itd...

Veoma značajni segment ovih hipoteza, sa dosta dobrom sigurnošću, mogao bi se danas opisati kao pseudonauka, rekao bih. E sad, pošto je ovo sve zanimljivo dosta i previše se udaljava od teme, jerbo nema veze ni sa navodnim azijatskim poreklom Grka od Hurita (?) niti životom samo u gradovima, verovatno bi trebalo otvoriti zasebnu temu o tzv. primordijalnom matrijarhatu i tamo preneti i/ili nastaviti ovu diskusiju. Odlučio sam da ti detaljnije odgovorim jerbo deluje da želiš da čuješ moje mišljenje o svemu ovome, a vidi se da ti smeta ako se držimo striktno teme, ali i zato što si iskoristio to što se ne osvrćem na sve što pišeš kao izgovor da ne iskažeš šta to tačno smatraš o nekim navodima o poreklu Grka od Hurita ili Hetita (?). Što znači da sad valjda možeš i da nastaviš na temu. :)
Критика је бесмислена скроз настала је као и већина критика препричавањем. Дакле саму критику је дао Геревс рекавши да ће дело бити и пуно грешака и да неће све бити тачно да ће напретком археологије се све то исправити. Ово у књизи су највише претпоставке .
Већина дела митологије или реконструкције археологије само што нису сви аутори у стању да тако нешто напишу о свом делу.

Дакле срамота и за тебе и за твог пријатеља филолога рећи не читај никако! Па ваљда сам човек одлучује шта је нешто и какво је кад прочита.
Свакако да је човек убоо суштину а грешке у детаљима су небитне јер ов није историја нити класична историја Грчке већ путоказ како тумачити митове.

Ево домаћи задатак твом филологу као и већини конзервативних историчара , филолога и лингвистичара. Када промене настану а неминовне су сви они најупорнији и најбезобразнији заслужују стуб срама јер су то уједно људи који најмање знају. Људи који знају знају и колико не знају па су самим тим флексибилнији.


Промашај Славен велики опростив пре 10-15 година сада није промашај већ погрешно политичко опредељење. генетичка генеологија овако тумачена као што је ми тумачимо је још већа бајка па се нико није дрзнуо да напише нешто.

Превише водиш рачуна о свом угледу тако да никад нећеш ни постати научник јер си себе оградио пре него што си то постао.

 
Doskorašnja diskusija sa forumašem @NickFreak na jednoj susednoj temi, a gde joj i nije baš najadekvatnije mesto, inspirisala me je da otvorim zasebnu temu o ovom problemu koji se i dan-danas na društvenim mrežam može identifikovati kao predmet raznoraznih diskusija. Mislim da se, barem na ovom potforumu, nikada nismo ozbiljnije njime pozabavili i najverovatnije bi ovo bila dobra prilika.

Naime, postoji jedna priča sa originalnim koncepcijama još u XIX st., a koju su docnije posebno razvili pojedini feministi u doba vrlo jasnog političkog konteksta, pa i talasa tzv. novog feminizma (sa ciljem emancipacije žena i borbe za bolja ženska prava u vreme doba uzdignuća žena, ali i u slučaju radikalnog feminizma i postavljanja naučnog obrazloženja za superiornost ženskog pola u odnosu na muški, sa ideološkom prizmom i praktične društvene i političke realizacije dotične muške inferiornosti). U 2021. godini, iako se naravno nađe i poneki ozbiljniji pristalica te priče, ona je uglavnom odbačena u naučnim krugovima kao pretarano pojednostavljivanje čije je tkivo vezivano i pukim izmišljotinama.

Bez obzira na to što su ove tvrdnje - koje se zasnivanu na jednoj romantičarskoj glorifikaciji Stare Evrope kao miroljubive zajednice kojom rukovode žene, dok potom dolaze pre četiri milenijuma zli pljačkaški Kurganci koji dovode za sobom patrijarhalni poredak, porobljavajući žene - uveliko odbačene u ozbiljnim naučnim krugovima, one opstaju zahvaljujući činjenici da ljudi uglavnom nisu upućeni sa strogo naučnom literaturom, te zbog toga što u pop-štivu se mogu pronaći i dalje ove teme. Neke alternativne društvene mreže, oslanjajući se dakle na zastarloj i popularnoj literaturi, doprinele su takođe širenju ovih teza, koji značajno više pažnje imaju u neopaganskim religijskim (ali i nekim feminističkim) krugovima nego u naučnim okvirima. Okrilje tih teorija je posebno interesantno za posmatrati jerbo se u neku ruku dodiruju kao zajednička tačka krajnja desnica i krajnja levica, odnosno u prvom slučaju neopaganski krugovi inspirisani i bliski neonacističkim pokretima, u borbi protiv tradicionalnih avramovskih religija, dok je u drugom ideologija radikalnih liberala.

Dobar deo ovih zabluda potiče i od suštinskog nepoznavanja terminologije, tj. nerazumevanja pojma matrijarhat. I tako se, primera radi, matrilinearni ili matrilokalni društveni principi pogrešno tumače i čak predstavljaju kao nekakvi, navodno, elementi matrijarhalnog društvenog poretka.

Ova je priča dobila vrlo plodno tle i kod nas; u pseudonaučnim krugovima ona se prihvata kao potpuno nesporna činjenica, širi dalje i ponekad eventualno modifikuje po potrebi u zavisnosti od pojedinačne struje koju dotični „propovednik“ zastupa. Jedna od stvari koja se može primetiti je, primera radi, da je ova teza i opšte prihvaćena u našoj novoromantičarskoj zajednici; tako je, primera radi, od nedavno upokojeni Jovan I. Deretić preuzeo tu tezu i prilagodio je tako što je proglasio Veliku boginju srpskom, dodelivši joj i ime „Serbona“.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


No, da ne davim sa uvodnim elaboratom...negde treba i krenuti. Kada je sve ovo, tačno, u svojim najranijim začecima, počelo? Sve je krenulo od jednog sociološkog antropologa po imenu Jakob Johan Bahofen (1815-1887) i njegove knjige izašle u Štutgartu 1861. godine: Das Mutterrecht: Eine Untersuchung über die Gynaikokratie der alten Welt nach ihrer religiösen und rechtlichen Natur.

Bachofen.jpg

das-mutterrecht-eine-untersuchung-uber-die-gynaikokratie-der-alten-welt-nach-ihrer-religiosen-und-rechtlichen-natur.jpg


Bahoven je uspostavio jednu novu teoriju o razvoju prvobitne zajednice, podelivši je u četiri faze:
1) Heterizam. Prvobitna faza opšteg seksualnog promiskuiteta muškaraca
2) Majčinstvo. Nakon toliko promiskuiteta, više se ne može znati ko je čiji otac, tako da postoji samo jedan roditelj sada - majka. Majke su smatrane u ovom razdoblju izuzetno dragocenim i obožavane kao hodajuća božanstva
3) Dionisijska faza. Začetak patrijarhata
4) Apolonijska faza. Kraj prelazne faze i definitivna uspostava patrijarhalnog poretka, koji je utemeljio čovečanstvo do njegovog vremena

Teze o kojima govorimo zasnivaju se uglavnom na Bahofenovoj II fazi društvene zajednice. Bahofen je smatrao da je u toj fazi roditeljski monopol žena doveo i do uspostave nekog oblika političke i društvene kontrole nad muškarcima. U tom procesu bi trebalo da su i nastale misterije.
Ko ti je udario na muskost?

Au ....ovaj forum je kao Svetiliste za sve mizogine muskarce.
 
Istinu zboriš. Slavene, stvarno, otkad si prešao u tabor mizoginih patrijarhalaca?:D

Opet se ti nešto iščuđavaš. :lol:

Ko ti je udario na muskost?

Au ....ovaj forum je kao Svetiliste za sve mizogine muskarce.

Blago humoristično, jerbo je velikoj većini koji se interesuju za istoriju konzervativizam „profesionalna deformacija“, ali skreće sa teme jerbo suština je u upoznavanju sa naučno utvrđenim činjenicama. Previše su se neke zablude kao pošast raširile zahvaljujući neznalicama koje zloupotrebljavaju medije i posebno društvene mreže; potrebno je raščistiti ih...ova tema je jedna od njih.

P. S. Ako mogu da primetim, i tvoj je odgovor u stilu: Tvrdiš da muškarci nisu bili porobljeni od strane žena? BUHUUU, mizoginija! z:D Opet se vraćamo na jedno potpuno izmešteno poimanje terminologije i na (ne)poznavanje činjenica.
 
P. S. Ako mogu da primetim, i tvoj je odgovor u stilu: Tvrdiš da muškarci nisu bili porobljeni od strane žena? BUHUUU, mizoginija! z:D Opet se vraćamo na jedno potpuno izmešteno poimanje terminologije i na (ne)poznavanje činjenica.
Jao kad ti pocnes da tumacis sta sam ja htela da kazem pocne da mi igra oko.


Mene stvarno ne zanima sta je bilo pre 3000 godina i ko je bio "glavni" (jerbo je danas fino za nas zene) ali je pitanje zasto tebe kao muskarca vodi motivacija da dokazes da zene bas nikad nisu bile u dominantnijoj ulozi......
 
Jao kad ti pocnes da tumacis sta sam ja htela da kazem pocne da mi igra oko.


Mene stvarno ne zanima sta je bilo pre 3000 godina i ko je bio "glavni" (jerbo je danas fino za nas zene) ali je pitanje zasto tebe kao muskarca vodi motivacija da dokazes da zene bas nikad nisu bile u dominantnijoj ulozi......

Aj' priznaj da nisi ni pročitala prvu rečenicu. :lol:
 
Naime, postoji jedna priča sa originalnim koncepcijama još u XIX st., a koju su docnije posebno razvili pojedini feministi u doba vrlo jasnog političkog konteksta, pa i talasa tzv. novog feminizma ...... (ovde si me izgubio)

To nije prva rečenica; to ide kasnije.

Dakle videla si da me je diskusija sa NickFreak-om inspirisala da otvorim temu; to ti je odgovor na ono što kažeš da je pitanje...
 
pa nije, procitala sam vise od prve recenice.....
samo sam ubacila momenat kad sam shvatila da pokazujes crte mizoginije.........

Znači, kada se priča o boljem položaju žena u Starom Egiptu, kada nisu bile baš toliko pod muškarcima kao u drugim antičkim društvima, ti bi rekla da osoba koja otvara tu temu pokazuje crte mizandrije?
 
Iskreno, ovo mi izgleda kao sasvim leva tema za razmišljanje i nisam očekivao nešto slično na Krstarici, pogotovo ne od društva koje inače "visi" :per: na njoj.

Mada samo pitanje položaja žena u prethistorijskim zajednicama jeste zanimljivo pitanje.

Jašta.

Ali zašto se ti stalno iščuđavaš nešto. 🤣
 
Naime, postoji jedna priča sa originalnim koncepcijama još u XIX st., a koju su docnije posebno razvili pojedini feministi u doba vrlo jasnog političkog konteksta, pa i talasa tzv. novog feminizma (sa ciljem emancipacije žena i borbe za bolja ženska prava u vreme doba uzdignuća žena, ali i u slučaju radikalnog feminizma i postavljanja naučnog obrazloženja za superiornost ženskog pola u odnosu na muški, sa ideološkom prizmom i praktične društvene i političke realizacije dotične muške inferiornosti).

Čekaj, ako je matrijarhat (i to ne dokazani matrijarhat nego mit, takoreći buva o njemu) 'praktična i društvena realizacija muške inferiornosti', šta je onda patrijarhat, praktična i društvena realizacija ženske inferiornosti? A to je u redu zbog? Osećaš se ugroženo jer je po Mediteranu slavljena Mesečeva boginja ili ko već, ali ne i zbog mnoštva incestuoznih i silovateljskih bogova drugih panteona, zbog? :lol:

Na stranu što mislim da je mitovima mesto samo još u psihoanalizi, i da je obožavanje boginja i prirode povezano sa Anima fazom razvoja ljudske svesti, ne verujem u postojanje pravog matrijarhata za vreme trajanja agrikulture, tj poslednjih 10 do 12 hiljada godina. U matrilinearna društva i društva koja su snažno slavila boginje, poput minojske kulture, da, ali u matrijarhat kao društveno uređenje, ne. Tako nešto je malo verovatno, jer sa stvaranjem poljoprivrednog viška postoji motiv da se podjarmi ženska reproduktivna moć, kako bi raspolaganje budućom radnom snagom bilo u muškarčevim rukama. To je originalni 'društveni ugovor', neograničen pristup muškaraca ženskoj reproduktivnoj moći, putem društvene i političke kontrole kojom se žena ograničava na sferu porodice, domaćinstva, ličnih odnosa, romanse, seksualnosti, a izmešta iz sfere javnog, političkog odlučivanja, ekonomske i obrazovne participacije, itd. Pošto većina konzervativaca voli da se poziva na prirodu kao argument za patrijarhat, nije zgoreg pomenuti da nema ništa neprirodnije od toga, jer žena u prirodi raspolaže ekskluzivnim pravom da kaže ne i odbije nečije gene, jer se tako osigurava propagiranje najboljeg genetskog materijala. Prenebregavanju toga 'ne' silom pribegava genetski škart sa dna društvene lestvice (ponašanje primećeno i kod primata, naših najbližih srodnika), i patrijarhat je učinivši to prenebregavanje ženskog odbijanja - sistemskim, u tom smislu učinio medveđu uslugu.
Dokaze miroljubivih egalitarnih zajednica (iako sa sigurnošću ne možemo tvrditi u kojoj meri je postojala jednakost u svim aspektima života, npr u prioritetu prilikom hranjenja) imamo samo u preistorijskim i predržavnim, uglavnom nomadskim zajednicama. Arheološki ostaci njihovih privremenih naseobina pokazuju da nisu imala utvrđenja, jer kad se funkcioniše po principu 'poseduješ koliko možeš da poneseš', nemaš neprijatelje. U tom smislu je nepotrebna i stroga podela poslova i striktne rodne uloge, one se pojavljuju tek sa materijalnom akumulacijom. Kad ima šta da se jede, onda možemo da se igramo Barbikе i Kena.

Međutim, to što matrijarhata nije bilo do sada, ne znači da ga neće biti, čudni su putevi društvene evolucije.

Lično ne želim matrijarhat jer ne želim nijedan -jarhat. Matrijarhat zamišljen kao kontriranje patrijarhatu bi samo oponašao patrijarhat, a patrijarhat je po svojoj prirodi opresivni sistem zasnovan na strogoj polnoj hijerarhiji, dominaciji i potčinjavanju, militarizmu, itd. Matrijarhat koji sebe modeluje po tom obrascu je bukvalno sjaši Kurta da uzjaše Murta, više me ne jaše muškarac, nego žena, divno. Bukvalna zamena jedne suprotnosti drugom, gde dobijaš istu stvar, bez dijalektičkog procesa koji kroz niz odbacivanja (u ovom slučaju patrijarhata) drugu stvar čini zaista drugačijom od prve. Mislim da budućnost može bolje od toga.

Inače, ne koristiš ispravno termin 'radikalni feminizam'. Radikalni feminizam je grana drugotalasnog feminizma, i ne odnosi se na metodu (militantnost, itd), već na vraćanje korenima pokreta (lat. radix, koren). Danas živimo u eri pobede liberalnog, trećetalasnog feminizma, možda čak i postfeminizma. Radikalni feminizam je nažalost marginalna pojava, iako u poslednje vreme guranja trans žena u kategorije sa biološkim ženama, doživljava svoju renesansu. Ako se pozivaš na stručnu literature, koristi termine ispravno, inače si kriv za ono što spočitavaš sagovornicima, tj oslanjanje na popularnu literaturu i internet rečnike.
 
U matrilinearna društva i društva koja su snažno slavila boginje, poput minojske kulture, da, ali u matrijarhat kao društveno uređenje, ne.

O tome se ovde i diskutuje; o društvenom uređenju.

Jedan od nekolicine današnjih pristalica ovih tumačenja mogao bi biti Harald Harman. On u društvu Stare Evrope vidi korene matricentrične Evropske Unije. U njegovim rekonstrukcijama Evropu su tada zauzimali multikulturalni regioni koji su vodile žene i ekonomski interesi; žene bi trebalo da su zapovedale rečnim brodarstvom i vodile u tom smislu jednu trgovačku mrežu, uključujući i u našim krajevima na primeru Dunava, preciznije u slučaju vinčanske kutlure.

Harmanova ideja i u krajnjem smeru politička poruka jeste da bi Evropa trebalo da se vrati preindoevropskim korenima, da se rasparčaju nacionalne države (ili barem u najvećoj meri obesmisle tj. svedu na neki tehnički nivo) i da se stvarnjem multietničkih i multikonfesionalnih Autonomnih regiona sa primarno ekonomskim interesom u jakoj ujedinjenoj i federalizovanoj EU, može doći do trajne stabilnosti i progresa za sve Evropljane, ali i učvršćivanja jednog evropskog (u nekom smislu tad već i nacionalnog, u stilu američkog) identiteta. I pošto bi žene trebalo da su sklonije pacifizmu u muškaraca zbog manjka testosterona i majčinskog instinkta, gde bi po ovim razmišljanjima trebalo da se nalazi ključ u proizvodnom i pacifističkom uspehu predindoevropskih kultura, ženama bi trebalo predati ključnu političku ulogu u toj novoj Federalnoj EU, jerbo su muškarci na ključnim položajima odgovorni za dosadašnje neuspehe, uključujući i npr. dva Svetska rata ili Balkanske ratove (uključujući i krvoločni raspad Jugoslavije).

Neke od ovih stavova Harman je izneo u sledećem intervjuu:

 

Back
Top