Miroslav Radić,jedna karijera...

Karlito Brigante

Poznat
Banovan
Poruka
9.306
Шта се све може научити из судбине првог Србина који је у Хагу ослобођен кривицe?

Мирослав Радић поново је постао слободан човек. Пресуда којом га је Хашки трибунал ослободио свих оптужби пре неколико дана је постала правноснажна, пошто је тужилаштво објавило да неће ни подносити жалбу на одлуку судског већа којим је председавао Аустралијанац Кевин Паркер.
На питање да ли ће његов клијент тужити трибунал, јер је невин провео четири године у притвору, београдски адвокат Боривоје Боровић каже да Радић неће тужити Хаг, али да размишља да ових дана, у договору с професорима правних факултета у Њујорку и Београду, ипак припреми тужбу.
„Спорно је питање ко је надлежан, али тужен може да буде само Савет безбедности УН који је формирао суд и тужилаштво. Савет безбедности ће бити тужен за накнаду штете, изгубљену добит, душевне патње, за четири године притвора и све остало што чини материјалну и нематеријалну штету”, каже Радићев адвокат.

Портпарол хашког тужилаштва Олга Кавран је хрватским медијима рекла да се тужилаштво није жалило на ослобађајућу пресуду бившем официру ЈНА Мирославу Радићу, пошто сматра да „жалба не би имала никакве шансе”.

Пошто се и тим Карле дел Понте сложио да је Радић невин, обичан човек мора да се запита како је против некога ко је невин тужилаштво нашло 30 сведока који су сведочили о његовој наводној кривици.

Међу тим сведоцима је било хрватских цивила и војника (највише се у оптужбама против Радића истицао лекар вуковарске болнице за кога су судије процениле да је говорио неистине), али је било и починилаца злочина на Овчари у јединицама територијалне одбране (то су они Срби који су сведочили у замену за имунитет од кривичног гоњења у Србији). Барем један је био новинар из Србије, за кога није јасно зашто је лажно сведочио.

Радића, који је у време напада на Вуковар био капетан ЈНА и командант пешадијске чете Првог батаљона Прве гардијске механизоване бригаде, Карла дел Понте је оптужила да је учествовао у одабиру око 400 људи несрпске националности који су из вуковарске болнице изведени 20. новембра 1991. године, иако је знао да ће бити побијени.

Од свих досадашњих хашких пресуда ова се разликује и по томе што су судије оптуженом упутиле мноштво комплимената. Закључили су да је: био најбоље обучени официр у својој бригади (споменуто је да је једини међу онима са којим је заједно ратовао завршио војну академију), уживао ауторитет међу борцима, да је сматран професионалним и дисциплинованим, па чак и да је физички био веома спреман и лично храбар. Посебно је истакнуто да је, за време опсаде Вуковара, разоружао између 100 и 150 пијаних добровољаца који су се упустили у пљачку имовине.

Увидом у транскрипте који су доступни на сајту трибунала (www.un.org/icty/cases) стиче се, ипак, утисак да невиност сама по себи Радићу не би помогла да није имао добре адвокате. Лажни сведоци раскринкани су убитачним унакрсним испитивањем, уз претходно прикупљање мноштва информација и доказа на терену.

Радић је невин провео четири године у притвору чекајући суђење, а после пресуду, а када је 29. септембра ове године стигао у Београд, прво се помолио, а затим загрлио породицу. Родбини, пријатељима и новинарима који су га на међународном терминалу београдског аеродрома дочекали аплаузом, српском заставом и узвицима „Браво Србине!”, рекао је да у хашком суду не постоји правда, али да ипак жели да поручи свима који су тамо да се вреди борити за њу.

Први Србин кога је трибунал ослободио није водио дневник, али ће, како је рекао, можда једног дана написати књигу. У поређењу с Веселином Шљиванчанином, о Радићу се у српској јавности говорило и причало веома мало ових година. Напустио је Војску одмах после Вуковара, по свему судећи згађен злочинима и једне и друге стране, а листу „Интервју” је у јесен 1991. изјавио да се из вуковарске битке „нико није вратио чисте савести, ни свести”.

Иво Санадер је, „апсолутно изненађен” одлуком хашког тужилаштва да се не жали на ослобађајућу пресуду Радићу, поручио: „Ако неће Хаг, Радићу ће судити Хрватска”. Српски министар правде Душан Петровић је одговорио да Радић, који је у Хашком суду ослобођен оптужбе за ратне злочине на Овчари, неће бити изручен Хрватској уколико њихове власти то буду тражиле.
Politika.
Eto kako nazovi pravda uništava ljude...sve zbog politike.I to onih koji su tvrdili i tvrde da su nevini...da li lažni svedoci iz Haga mogu da nadoknade štetu Miroslavu Radiću?
 
Мирослав Радић је модел часног и праведног, стручног и храброг и надасве праведног официра кратко речено модел традиционалног српског официра! Наследник Војводе Путника, Степановића, Мишића и Бојовића, Ђенерала Михаиловића и Војводе Ђујића! А не неки тамо Младић који се крије. Мислим да је Радић спрао љагу са имена часног српског официра!
 

Back
Top