Quantcast

Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

PetarSamotnjak

Zaslužan član
Poruka
129.277
govor

smatram velikom slaboscu i stvarno bih
bio potisten kada bih sve ovo sto osecam,
morao da ti objasnjavam hudim jezikom coveka:
recima sumnjivim, rovitim, razjedenim i nekorisnim

postoje svakodnevne, sasvim obicne stvari,
koje su mnogima tajna

"najcvrsca vrata su ona koja su sirom otvorena"
kaze jedan prastari zapis sa tibeta

postoji govor koji ce neko otkriti sutra,
a mozda niko nece ni pokusavati da ga otkrije
ali ti ga vec sada moras obuhvatiti mislima

jer to je jezik znacenja, a ne dijalekt naziva

postoje kulture gestova, disanja ili vida
postoji vreme vremena i prostiranje prostora
postoji lepota lepote
ostoji istina istine,
stvarnost stvarnog, volja volje i moc moci
postoji kretanje kretanja, razmisljanje razmisljanja,
... postoji i ljubav ljubavi, sine moj

sve se redje usudjujem da izgovaram reci, jer
uvek znace drugo nego sto ja to zelim
ve dalje su od govora i tesko ih razabirem
u sumovima beskraja


tkivo tetovira na tkivo otiske nasleda
takvo je moje cutanje s tobom ove noci
opnu po opnu, ljisku po ljusku, sluz po sluz, zamor
medju nama civilizacije protozoa, epohe
virusa, celije stena i vazduha, i ustavljena
koza vode i vecnosti

to je kao da se sporazumevamo u svim
vremenima, sada iz ovog trenutka, u kojem smo se zadesili

pisem umesto tebe snezani i alisi
saljem telegrame pinokiju i malom princu
javljam se bar jednom dnevno telefonom
galebu dzonatanu livingstonu i pepeljugi

ali ni reci odgovora
znaci da misle na nas

ko zna glasove misli,
retko kada se oglasi glasom govora

ljudi se postuju recima, a vole cutanjem

Miroslav Antić
 

vecic

Zaslužan član
Moderator
Poruka
112.769
„Ikona“ - Miroslav Antić

Zaboravi da negde na svetu postoje

nekakvi tvoji muževi, i moje žene,

i postelje u kojima su snovi zanat.

Neka drumovi budu

za mene i tebe pruženi

ove slučajne večeri

daleko, u nepovrat.



Nikad neću zbog tebe

ići da ločem rum,

ni da sročim za večnost

najbolju pesmu kraj čaše.

Malo mi se osmehni

kad se vratiš niz drum.

I, nemoj da mi mašeš.

Ni ja neću da mašem.
 

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
185.522
Ikona

Zaboravi da negde na svetu postoje
nekakvi tvoji muževi,
i moje žene,
i postelje u kojima su snovi zanat.

Neka drumovi budu
za mene i tebe pruženi
ove slucajne veceri
daleko
u nepovrat.

Možda smo zato i rodjeni
da jednom tuda odemo.
Da ti milujem kosu
kao da sam ti prvi.

A posle
da jedno drugome
malo lepog dodamo
uz dve-tri mrve ljubavi
i jednu krpicu krvi.

Nikada necu zbog tebe
ici da locem rum,
ni da srocim za vecnost
najbolju pesmu kraj caše.

Malo mi se osmehni
kad se vratiš niz drum.
I nemoj da mi mašeš.

Ni ja necu da mašem.
 

*Vasilisa

Domaćin
Poruka
3.199
Moskva, hotel «Peking», 1972.





Pobacaj naše stare slike. To nismo na njima mi, već neko nama drag i poznat: naš most iz jednog bića u neko sasvim drugo biće.
Neprekidno prolazimo kroz privide. Tek što na sebe naviknemo, već smo stranci. Jesmo li ovo mi, ili tek naše mogućnosti?
Hajde sedi i popij sa mnom bar jedan litar daljine. Prisetimo se malo šta je bilo pre vremena. Grane nam niču iz ušiju. Neka se rascvetaju. Mi smo više od proleća nego proleće. Vodoskok mleka i mermera.
Hej, ja! Povedi me, ne sa sobom, već sa mnom. Pobacaj naše stare slike. To nismo na njima mi, nego uspomena na nas.
 

Mala sanjalica

Domaćin
Poruka
4.958
Miroslav Mika Antić – SENKA

Zbog svega što smo najlepše hteli
hoću uz mene noćas da kreneš.

Ma bili svetovi crni,
ili beli,
ma bili putevi hladni,
ili vreli,
nemoj da žališ ako sveneš.

Hoću da držiš moju ruku,
da se ne bojiš vetra
i mraka,
uspavana i kad kiše tuku,
jednako krhka,
jednako jaka.

Hoću uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol
i smeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.

Da sa mnom
ispod crnog neba
pronađeš hleba komadić beli,
pronađeš sunca komadić vreli,
pronađeš života komadić zreli.

Il crkneš,
ako crći treba
zbog svega što smo najlepše hteli.

FB_IMG_1551814457907.jpg
 

*Vasilisa

Domaćin
Poruka
3.199
Mika Antić je slikao. Njegov moto bio je: slikati dahom, a ne bojom – prolaziti kroz platno kao što se prolazi kroz svetlost, slikati beskraj u prostoru; slikati da bi bio čovek, ne da bi bio slikar. Tušem je crtao krokije, aktove, portrete. Umazan bojama, slikao je akvarele, retko ulja. Opčinjen svetlošću, često je slikao suncokrete. Učestvovao je na tridesetak izložbi, od čega su polovina bile samostalne izložbe.
t_3262935_nije_to_nikakva_bajka_miroslav_mika_antic_pinkjeca_cool_v.jpg
 

Branko Lori

Elita
Poruka
20.823

Znam : sve se neće na isti osmeh svesti.
Znam : neće svima jednako biti sunca.

Na istoj cesti uvek će se uplesti
Crni trag povratnika
I bele stope begunca.

Hodaće oba u jednom istom smeru
Tegleći svako svoju drukčiju veru.

Pa i mi tako
jedan uz drugog,
nemo,
po istoj cesti vučemo živote i dane.

I uporedo,
Rame uz rame,
Idemo.
I jedan drugog nikad ne prestižemo.

I trpimo se koliko god umemo
I lagaćemo kako se razumemo,
Sve dok na kraju zajedno ne stignemo
Tim istim putem na dve suprotne strane.


Mika Antić
 
Top