- Poruka
- 9.306
BEOGRAD - Dok se kosmetski čvor i dalje zapetljava, zvanična Tirana svakim danom sve jasnije i glasnije nagoveštava nameru i mogućnost stvaranja velike Albanije. Tako je albanski premijer Sali Beriša u intervjuu državnoj televiziji otkrio da će u slučaju nezavisnosti južne srpske pokrajine biti pripremljena nova zastava namenjena ne samo kosmetskim, već i Albancima iz Makedonije, Crne Gore i juga Srbije. I ne samo to, već je podstaknut najavama zvaničnog Beograda o mogućoj ekonomskoj blokadi Pokrajine u slučaju jednostranog poteza Prištine, Beriša obećao i da će se žrtvovati za svoje sunarodnike na Kosmetu, te uprkos problemu sa manjkom električne energije, otvoriti svoje granice i velikodušno poklanjati struju Kosovu.
Izjavom albanskog lidera da bi „rešenje“ kosmetskog pitanja moglo da stvori nekakvu „novu zastavu“ (očito albansku) u regionu, u pristojan rečnik je očigledno upakovana stara ideja o velikoj Albaniji, jer se u informaciji o izjavi Beriše pominju i Albanci u susednim suverenim državama.
Naravno, nije Berišina izjava jedina koja u ovom za ceo region osetljivom trenutku, kada se u UN razgovara o prihvatanju ili odbijanju da se legalizacije separatističke ideje nezavisnog Kosova, ukazuje na namere ostvarenja ovog projekta iz 19. veka. I GRCI ZABRINUTI
I odlazak predstavnika grčke nacionalne manjine iz Albanije, koji su, kako saznajemo, išli na razgovore sa američkim političarima, jasan je znak zabrinutosti koja se sa Kosmeta preliva na ceo Balkan. Tako naš sagovornik tvrdi da to „potvrđuje ono što trezveni glasovi poručuju - da separatizam i nasilno prekrajanje granica u ovom regionu može da izazove kontinentalne, pa i svetske probleme“. Na jugu Albanije je značajna grčka manjina koja je tokom nepunog veka albanske države preživela svakojaka maltretiranja. Kako i u Grčkoj ima prilično stanovnika albanske narodnosti, a i tu oblast svojataju zagovornici velike Albanije, opredeljenje Grka iz Albanije da razgovaraju sa američkim političarima (među kojima Grčka i Grci imaju jaka uporišta), sasvim je razumljiva. Više je nego jasno da su stanovnici Balkana veoma zabrinuti najavama onih koji bi da prekrajaju region.
Albanski biznismen Bedžet Pacoli, blizak budućem premijeru Kosmeta Hašimu Tačiju, kako saznajemo, aktivirao je svoje veze u Grčkoj, jer želi da osnuje kompaniju koja će preko Turske i Grčke uvoziti gas iz Irana u Albaniju. I mada mu grčke vlasti to još nisu dozvolile, Pacoli sa svojim „svetskim partnerima“, a poznato je da je dotični veoma uticajan, recimo, u kompaniji OMV, ali i u Rajfajzen banci, na Grke, kako se nezvanično saznaje, već vrši višestruki pritisak.
U ovom jakom lobiju su bez sumnje i bivši pripadnici albanske obaveštajne službe, koji su se, tvrdi naš izvor, nakon što ih je Beriša otpustio prošlog leta, razasuli širom Balkana.
- Ima ih svuda, i neraskidivo su povezani. Ali najveća grupa uhlebljenje je našla u bugarskim kockarnicama - priča naš sagovornik.
Istovremeno, izvori Glasa iz Grčke svedoče o vezi diskutabilnih individua iz Čečenije i albanskog korpusa u našem regionu, kao i centru te veze u Bosni i Hercegovini, tačnije Mostaru. Po svoj prilici, ovde je reč o istorijskoj komponenti koja povezuje region Kavkaza i kaspijskog mora sa albanskim narodom uopšte. Naime, prema mapi koju su u devetom veku objavili tadašnji britanski kartografi, u području između Kavkaza i Kaspijskog mora postojala je država Albanija naseljena Albancima.
Da Albanci ne samo da nisu odustali od velike Albanije, već da su krupnim koracima krenuli ka ostvarenju tog cilja, upozorava i poznavalac prilika na Kosmetu Milovan Drecun.
- Nezavisno Kosovo je samo prelazna faza ka „velikom Kosovu“, koje bi prvo obuhvatilo Albance iz Makedonije, juga Srbije i Crne Gore, a zatim se pripojilo matici. To bi bila ključna faza u formiranju takozvane „prirodne Albanije“, koja je samo drugo ime za veliku Albaniju, čiji je prvi projekat napravljen još 1878. godine. Uostalom, albanski šef diplomatije Besnik Mustafa još prošle godine otvoreno je najavio da Tirana planira ostvarenje projekta „prirodne Albanije“ već do 2013 - rekao nam je Drecun i dodao da bude li nezavisnog Kosova, preti realna opasnost od prekrajanja granica na Balkanu.
Glas javnosti
Izjavom albanskog lidera da bi „rešenje“ kosmetskog pitanja moglo da stvori nekakvu „novu zastavu“ (očito albansku) u regionu, u pristojan rečnik je očigledno upakovana stara ideja o velikoj Albaniji, jer se u informaciji o izjavi Beriše pominju i Albanci u susednim suverenim državama.
Naravno, nije Berišina izjava jedina koja u ovom za ceo region osetljivom trenutku, kada se u UN razgovara o prihvatanju ili odbijanju da se legalizacije separatističke ideje nezavisnog Kosova, ukazuje na namere ostvarenja ovog projekta iz 19. veka. I GRCI ZABRINUTI
I odlazak predstavnika grčke nacionalne manjine iz Albanije, koji su, kako saznajemo, išli na razgovore sa američkim političarima, jasan je znak zabrinutosti koja se sa Kosmeta preliva na ceo Balkan. Tako naš sagovornik tvrdi da to „potvrđuje ono što trezveni glasovi poručuju - da separatizam i nasilno prekrajanje granica u ovom regionu može da izazove kontinentalne, pa i svetske probleme“. Na jugu Albanije je značajna grčka manjina koja je tokom nepunog veka albanske države preživela svakojaka maltretiranja. Kako i u Grčkoj ima prilično stanovnika albanske narodnosti, a i tu oblast svojataju zagovornici velike Albanije, opredeljenje Grka iz Albanije da razgovaraju sa američkim političarima (među kojima Grčka i Grci imaju jaka uporišta), sasvim je razumljiva. Više je nego jasno da su stanovnici Balkana veoma zabrinuti najavama onih koji bi da prekrajaju region.
Albanski biznismen Bedžet Pacoli, blizak budućem premijeru Kosmeta Hašimu Tačiju, kako saznajemo, aktivirao je svoje veze u Grčkoj, jer želi da osnuje kompaniju koja će preko Turske i Grčke uvoziti gas iz Irana u Albaniju. I mada mu grčke vlasti to još nisu dozvolile, Pacoli sa svojim „svetskim partnerima“, a poznato je da je dotični veoma uticajan, recimo, u kompaniji OMV, ali i u Rajfajzen banci, na Grke, kako se nezvanično saznaje, već vrši višestruki pritisak.
U ovom jakom lobiju su bez sumnje i bivši pripadnici albanske obaveštajne službe, koji su se, tvrdi naš izvor, nakon što ih je Beriša otpustio prošlog leta, razasuli širom Balkana.
- Ima ih svuda, i neraskidivo su povezani. Ali najveća grupa uhlebljenje je našla u bugarskim kockarnicama - priča naš sagovornik.
Istovremeno, izvori Glasa iz Grčke svedoče o vezi diskutabilnih individua iz Čečenije i albanskog korpusa u našem regionu, kao i centru te veze u Bosni i Hercegovini, tačnije Mostaru. Po svoj prilici, ovde je reč o istorijskoj komponenti koja povezuje region Kavkaza i kaspijskog mora sa albanskim narodom uopšte. Naime, prema mapi koju su u devetom veku objavili tadašnji britanski kartografi, u području između Kavkaza i Kaspijskog mora postojala je država Albanija naseljena Albancima.
Da Albanci ne samo da nisu odustali od velike Albanije, već da su krupnim koracima krenuli ka ostvarenju tog cilja, upozorava i poznavalac prilika na Kosmetu Milovan Drecun.
- Nezavisno Kosovo je samo prelazna faza ka „velikom Kosovu“, koje bi prvo obuhvatilo Albance iz Makedonije, juga Srbije i Crne Gore, a zatim se pripojilo matici. To bi bila ključna faza u formiranju takozvane „prirodne Albanije“, koja je samo drugo ime za veliku Albaniju, čiji je prvi projekat napravljen još 1878. godine. Uostalom, albanski šef diplomatije Besnik Mustafa još prošle godine otvoreno je najavio da Tirana planira ostvarenje projekta „prirodne Albanije“ već do 2013 - rekao nam je Drecun i dodao da bude li nezavisnog Kosova, preti realna opasnost od prekrajanja granica na Balkanu.
Glas javnosti
