Miris mastiksa

[pura moca]

treba nasi dosta da uce od americkih glumaca pre svega

tamo svako dete bolje glumi od 90 posto nasih glumaca

ne znam u cemu je stvar , strucniji bi trebalo da znaju i da nauce

nekako imaju mnogo bolju facijalnu ekspresiju , bolji govor tela,vise im verujem

svaki trećerazredni američki epizodista je vrhunski glumac

 

[Plavooki Treptač]

treba nasi dosta da uce od americkih glumaca pre svega

tamo svako dete bolje glumi od 90 posto nasih glumaca

ne znam u cemu je stvar , strucniji bi trebalo da znaju i da nauce

nekako imaju mnogo bolju facijalnu ekspresiju , bolji govor tela,vise im verujem

tamo i preškolska deca idu na glumu iz zabave, nešto kao igraonice. Svaka osnovna i srednja škola ima dramsku sekciju kao i malo pozorište sa binom. Koliko smo samo puta gledali na filmovima kada roditelji i rodbina idu na te predstave.

 

[Nikita Kulganov]

U Srbiji deca glumaca postaju ''talentovani glumci '' pr Ceca Bojkovic i njena cerka Katarina Zutic.
Takodje deca javnih licnosti postaju takodje Djordje Balasevic i njegova cerka Jovana Balasevic koja je ono anti-talenata za glumu, da je tata mora da snimi film o Vasi Ladackom da bi ona glumila u filmu, a posle je tata ubacio u SNP.
Danas je sve preko veze, i samim tim nema vise kvalitetnih glumaca, a ni filmova.
95% Glumaca nove generecaije je strahovito izvestacano, pocnem da gledam neki novi film, prekinem posle pet minuta jer je zesci ocaj, ali zato ove filmove SFRJ pre 90-tih mogu da gledam po sto puta.
Koliko recimo ima mladih telentovanih glumaca u tim manjim pozoristima Sombor, Zrenjanin, Subotica...ali jednostavno nemaju vezu od nekog

 

[Redmond]

U ovakvom sistemu gde nemamo ljude koji mogu da prepoznaju talente nikako

 

[sasasta]

zato tamo samo vrhunske zvezde ne idu na audiciju za ulogu

kad ste culi za audiciju u srbiji , audicija je ko ima bolju vezu

 

[Plavooki Treptač]

U Srbiji deca glumaca postaju ''talentovani glumci '' pr Ceca Bojkovic i njena cerka Katarina Zutic.
Takodje deca javnih licnosti postaju takodje Djordje Balasevic i njegova cerka Jovana Balasevic koja je ono anti-talenata za glumu, da je tata mora da snimi film o Vasi Ladackom da bi ona glumila u filmu, a posle je tata ubacio u SNP.
Danas je sve preko veze, i samim tim nema vise kvalitetnih glumaca, a ni filmova.
95% Glumaca nove generecaije je strahovito izvestacano, pocnem da gledam neki novi film, prekinem posle pet minuta jer je zesci ocaj, ali zato ove filmove SFRJ pre 90-tih mogu da gledam po sto puta.
Koliko recimo ima mladih telentovanih glumaca u tim manjim pozoristima Sombor, Zrenjanin, Subotica...ali jednostavno nemaju vezu od nekog

Upravo! Neki dan sam gledao isečke predstava iz niškog i pirotskog pozorišta gde glume veoma prirodno što ne bih mogao da kažem za ove što izlalaze iz beogradske škole

 

[Lada]

 

[Lada]

 

[Lada]

Petar Kralj

Bio je skroman, a veličanstven

Muzej pozorišne umetnosti Srbije bio je u ponedeljak uveče doslovce pretesan da primi sve koji su došli na otvaranje izložbe “Petar Kralj - uloge u pozorištu i na radiju” autora Aleksandre Milošević.


Među prisutnima Milica Kralj, naša uvažena rediteljka i njegova ćerka. U izjavi za “Blic” kaže “uzbuđenje je veliko” i dodaje:


- Lepo se oseća kako je neka ljubav ispunila ovaj prostor. Ima i puno ljudi koji nisu iz pozorišnog i glumačkog sveta a, da tako kažemo - to je on. Evo stojimo pored fotografije iz predstave “Garderober”, pa samo ta uloga je dovoljna da se napravi esej o njegovom glumačkom biću. Duboke su emocije pobuđene u meni, i kao ćerki i kao reditelju. Pogled na ove fotografije, na njegove uloge, donosi sećanje na pola mog života…
Umeo je da se ne složi sa rediteljem. Samo, nije filozofirao nego delao. A kao glumac, partner na sceni bio je jedinstven. Neretko je umeo da okrene leđa publici da bi njegov partner bio u prvom planu, znajući da tako ukupan pozorišni čin dobija na lepoti i snazi.

Na otvaranju je nadahnuto govorio i Milan Caci Mihailović, poznati glumac, dugogodišnji Kraljev prijatelj i kolega koji je za “Blic” kazao:


- Skroman, a tako veličanstven. Za četiri decenije druženja s Petrom, od mog prvog koraka u Ateljeu 212 od “purpurnog ostrva” pa na dalje imao sam sreću da radim sa velikim umetnikom, čovekom koji je zlatnim slovima upisan u istoriju pozorišta. Mnogo predstava, stotine i stotine izvođenja, toliko humanitarnih igranja i gostovanja. Upoznao sam ga kao tridesetdvogodišnjaka, prisustvovao tome kako stvara - jednostavno veličanstveno.


Upitana da izdvoji jednu od Kraljevih uloga Dara Džokić je s ushićenjem kazala “pa, čega pre da se setim” a zatim rekla:

- Ako je samo jedna onda neka to bude predstava koja je obeležila naše živote “Sveti Georgije ubiva aždahu”. On kao Đorđe džandar i ja kao Katarina...recimo u sceni koju je Duško Kovačević zvao “sricanje ljubavi”, odnosno koja je njihov rastanak.

Prostor muzeja ispunjava niz impresivnih fotografija “Živeo život Tola Manojlović”, “Oj Srbijo nigde lada nema”, “Noć tribada”, “Audijencija - vernisaž”, “Kosančićev venac 7”, “Madam Sen Žen”, “Matica”…


Među njima i “Hamlet” (V. Šekspir, režija Denis Keri, Dubrovačke letnje igre 1967.)

“Hamlet je meni bio prijatelj, najintimniji prijatelj. S njim sam pokušao da što poštenije uđem u potragu za istinom. Scena sa majkom je najpoštenija scena (...) scena one prave potrage za istinom, sa slutnjom užasa koji je moguć, a koji možda i nije, jer u “Hamletu” do samog kraja skoro ima nade. To je taj krik. A Hamletov krik je tih, nečujan...’Sve drugo je ćutanje’…”, kazao je Petar Kralj (1941-2011) o toj svojoj ulozi za “Ludus” 1994.
U intervjuu za “Blic” 4.6.2010. ovaj čuveni čudesni glumac je rekao:
- Osnovna stvar je da se ne stidiš, da suštinski vrednosno imaš pokriće u tome što si radio. Dakle, vrednosno samoosećanje. A onda, onda negde moraš i sam sebe, barem jednim delom, da ubediš da to nije poklonjeno, da na neki način dozvoliš sebi i da se obraduješ.

 

[Lada]

Viktor Igo, Bogorodicna crkva u Parizu

Hélène Ségara jako Esméralda Daniel Lavoie jako Frollo Bruno Pelletier jako Gringoire Garou jako Quasimodo Patrick Fiori jako Phoebus Luck Mervil jako Clopin Julie Zenatti jako Fleur-de-Lys

Godina: 1482. Lokacija: Pariz. Praznik ludaka je u toku, a siroti grbavac Kvazimodo, koji živi u monumentalnoj katedrali Notr Dam, u srcu Grada svetlosti, izabran je za „papu ludaka“. Sugrađani ga proglašavaju najružnijim čovekom koji je ikada živeo i nose na prestolu ulicama Pariza uz podsmeh i dobacivanje. Arhiđakon Klod Frolo, koji je na sebe preuzeo staranje o Kvazimodu, interveniše i naređuje mu da se vrati kući. Iako su sve oči uprte u Kvazimoda i paradu ludaka, pesnik i dramski pisac Pjer Grengoar daje sve od sebe kako bi nagovorio prolaznike da umesto parade pogledaju njegovu predstavu. Reč je, pogađate, o nenadmašnom klasiku „Bogorodičina crkva u Parizu“ Viktora Igoa.

Frolo i Kvazimodo pri povratku u katedralu sreću još tri osobe koje će odigrati važnu ulogu u ovoj tragičnoj priči o neprolaznoj ljubavi i izdaji. Jedna od njih je Esmeralda, ulična igračica koja svojom lepotom izaziva prezir drugih žena, a muškarce navodi da se odreknu čak i vere. Kada je arhiđakon i Kvazimodo napadnu na ulici, Grengoar pokušava da joj pomogne. Frolo uspeva da pobegne, a Kvazimoda hapsi kapetan Febus de Šatoper.

Esmeralda spasava Grengoarov život pristankom da se uda za njega na četiri godine. Kvazimoda, međutim, ništa ne može da spase od odlaska na turobni Grevski trg, mučilište nad kojim večito lebdi avet smrti. Na njegove vapaje ne reaguje niko sve dok mu Esmeralda ne prinese vode za piće. Od tog trenutka životi i sudbine Kvazimoda i Esmeralde biće neraskidivo povezani. U nastavku romana, Frolo se okreće crnoj magiji kako bi naveo Esmeraldu da se zaljubi u njega; Febus, očaran Esmeraldinom lepotom i strastvenom prirodom, želi da je zavede; a Kvazimodo čini sve što je u njegovoj moći da je spase. Tragični završetak priče zrači posebnom lepotom i pokazuje da ljubav, iako ne može da prevaziđe baš sve životne prepreke, ne uzmiče čak ni pred smrću.

Viktor Igo rođen je 1802. godine, u svitanje Napoleonovog carstva, i bio je zagriženi zagovornik republike. Na njegovo književno stvaralaštvo u najvećoj meri su uticala društvena i politička zbivanja doba u kome je živeo. Katedralu posvećenu Bogorodici smatrao je srcem Pariza, a sam grad i ta veličanstvena građevina u njegovoj priči igraju toliko važnu ulogu, da bi se slobodno mogli tretirati kao zasebni likovi. Do susreta sa Esmeraldom, u Kvazimodovom životu ne postoji druga ljubav do one prema zvonima katedrale. Sa njenih zvonika u stanju je da posmatra grad koji se neprestano menja i raste. Notr Dam je srce Pariza i srce Igoove knjige. On je opisuje kompleksnom, fluidnom prozom koja je istovremeno i neponovljivo lepa i zastrašujuća:

„Usled nemirne svetlosti plamena činilo se čoveku da se kreću. Tu je bilo guja koje kao da su se smejale, čudovišta koja su kevtala, salamandara koje su duvale plamen, aždaja koje su kijale u dimu. I među ovim čudovištima koja je ovako probudio iz njihova mrtvoga sna ovaj plamen, ovaj žagor, bilo je jedno koje je išlo i koje je s vremena na vreme prolazilo ispred raspaljene lomače, kao slepi miš ispred svećnjaka.“

Igo je bio jedan od najistaknutijih predstavnika romantizma u književnosti. Taj pravac, nastao prvenstveno kao reakcija na klasicizam, protivi se traženju inspiracije i tema u antici, naglašava važnost individualne interpretacije i duboku vezu imaginacije i emocije. Iako se pridržavao većine smernica novog umetničkog trenda, Igo je verovao da nema opravdanog razloga da se ne piše o prošlosti. Kao strasni ljubitelj gotske umetnosti i arhitekture i neko ko se ozbiljno bavio izučavanjem srednjovekovnog hrišćanstva, odlučio je da radnju romana smesti u srednji vek i da centralnu ulogu poveri svojoj omiljenoj građevini. Trebalo bi napomenuti da naslov Igoove knjige na francuskom glasi „Notre-Dame de Paris – 1482“ („Bogorodičina crkva u Parizu – 1482“) i da pisac nije bio nimalo zadovoljan engleskim prevodom naslova „The Hunchback of Notre-Dame“ („Grbavac iz Bogorodičine crkve“), koji je pažnju sa katedrale preusmerio na Kvazimoda.

Kao jednog od vodećih boraca za reformu francuskog društva, Igoa su naročito pogađale klasne razlike i duboki jaz koji je postojao između bogatih i siromašnih slojeva stanovništva. Snažno se zalagao za republikansko uređenje, a u „Bogorodičinoj crkvi“ može se pronaći priličan broj uverljivih ilustracija socijalnog nesklada između pripadnika sveštenstva, plemstva i „trećeg staleža“ (majstora, zanatlija, intelektualaca). Svaki junak ove knjige je ili siroče ili je tako odgajan. Ta činjenica i upad mase u Notr Dam u ovoj knjizi služe kao nagoveštaj događaja koji će razoriti dušu Francuske tokom revolucije 1789. godine.

„Bogorodičina crkva u Parizu“ je i roman o usudu i sudbini. Njegovi junaci ne veruju u slobodnu volju, već u silu vodilju, sudbinu koju ni u dobru ni u zlu ne mogu izbeći. Siroti Pjer Grengoar veruje da ga je sudbina celog života vodila Esmeraldi, arhiđakon Frolo je ubeđen da mu je suđeno da je voli. Njihova vera u moć sudbine majstorski je dočarana fascinantnom i zastrašujućom scenom u kojoj Frolo posmatra muvu koja ulazi u paukovu mrežu.

Junaci romana su kompleksni i poseduju izuzetnu dubinu. Lik Kvazimoda je pun kontrasta. Iako otelovljenje čistote i nevinosti, on je u toj meri fizički deformisan da jedva podseća na ljudsko biće. Iako su zvona Notr Dama njegova najveća ljubav, on je zapravo gluv. Iako ga stanovnici preziru, bez njega se ne bi oglašavala zvona čiji zvuk toliko vole. Moglo bi se reći da pisac koristi Kvazimoda kao metaforu za ovu crkvu i Pariz kao takav. U vreme kada je Igo pisao roman, Bogorodičina crkva nije bila ni nalik velelepnoj katedrali koju danas poznajemo. Stara građevina se doslovno raspadala, a stanovnici Pariza nisu marili za njenu sudbinu. Njen spoljašnji izgled nije bio nimalo privlačan, ali njeno srce je, kao i Igoov Kvazimodo, zračilo vrlinom i lepotom.

Ni arhiđakon Frolo, antagonista romana, u dubini duše nije loša osoba. Reč je o nekome iz koga s vremena na vreme isijavaju stvarno saosećanje i ljudskost. Duboko mu je stalo do brata, a pokazuje i veliko strpljenje pokušavajući da nauči Kvazimoda da čita i piše. Njegova slabost je Esmeralda. Da nije ušla u njegov život, mogao je biti dobar, poštovan i velikodušan čovek, ali opčinjenost tom devojkom ga u potpunosti menja i dehumanizuje.

„Bogorodičina crkva u Parizu“ je roman koji se može čitati samo zbog tragične ljubavne priče, ali zagrebemo li nešto dublje, otkrićemo izuzetan potencijal kombinovanja romantičarskih stremljenja sa događajima iz prošlosti i snagu sa kojom ljudska mašta proizvodi lepotu i strast koje će trajati večno.

Izvor: literarycornercafe.blogspot.com
Prevod: Jelena Tanasković

 

[Neprilagođena]

 

[Neprilagođena]

 

[Neprilagođena]

 

[Duki Lu]

 

[Lada]

 

[Neprilagođena]

 

[Lada]

 

[Lada]

Radnja se odvija u japanskom gradu Nagasakiju, početkom 20. veka. Mladi poručnik američke mornarice po imenu Pinkerton ženi se petnaestogodišnjom japankom Čo Čo San. Na venčanju Pinkerton govori sa američkim konzulom hvaleći lepotu svoje neveste ali iznosi i mišljenje da se sreća može naći samo u svojoj zemlji. Konzul savetuje Pinkertona da japanka neće shvatiti venčanje kao prolaznu avanturu, ali u toku obreda dolazi nevestin ujak Bonza i prekida veselje izjavom kako je mlada izdala svoju veru prelaskom u hrišćanstvo. Pinkerton ga izbacuje napolje.

Tri godine kasnije Čo Čo San poznata sad i kao Madam Baterflaj, još uvek gaji nadu da će joj se muž vratiti. S druge strane Pinkerton joj preko konzula šalje malo novca za osnovne potrebe, što opet nije dovoljno pa ona sa detetom živi u siromaštvu. Onda joj podvodač Goro nudi priliku da pređe da živi u domu bogataša Jamadarija kao bivša gejša, ali ona to odbija. Kada joj Konzul Šarples bude rekao da se Pinkerton verovatno nikad neće vratiti, Madam Baterflaj ostaje preneražena govoreći da joj u tom slučaju ostaje samo samoubistvo ili vraćanje prethodnom životu kao gejša. Pinkerton ipak dolazi u Japan na opšte zadovoljstvo Madam Baterflaj koja oblači venčanu haljinu i sa sinom dočekuje muža. Pinkerton pak dolazi sa svojom američkom ženom u nameri da odvedu sa sobom sina Goroa. Tek tada Čo Čo San shvata da joj se muž nikad neće vratiti i slomljenog srca pristaje da preda sina ali samo lično ocu. Dirljivo se oprašta od deteta i izvršava harakiri. Iz daljine se čuje kako Pinkerton doziva njeno ime

 

[Neprilagođena]

 

[Lada]

Zbog trenutne epidemiloške situacije moguće je da će doći do otkazivanja određenih predstava ili pomeranja termina, pa bi najbolje bilo da pre odlaska u pozorište proverite na njihovom sajtu da li je došlo do promena.

 

[Lada]

 

[Lada]

 

[Lada]

DAN	VREME	PREDSTAVA
26.januar	19.00	SAMCI I SAMICE
27.januar	19.00	SVE ĆE TO NAROD POZLATITI
28.januar	19.00	LOPUŽE
29.januar	19.00	IMA NEŠTO ŠTO BI TREBALO DA ZNAŠ
30.januar	19.00	SEX BOMB
31.januar	19.00	VIOLINA DAIRE I PEGLA
1.februar	19.00	LJUBAV I PADEŽI
2.februar	19.00	ŽENA MOG MUŽA
3.februar	19.00	UJEŽ
4.februar	19.00	DR FELER
5.februar	19.00	KOŠTANA
6.februar	19.00	ŠVALERI
7.februar	19.00	BRAK & MRAK
8.februar	19.00	SAMCI I SAMICE
9.februar	19.00	KUM NIJE DUGME
10.februar	19.00	IMA PARA NEMA PARA
11.februar	19.00	ZAVEDI NAS! KOŠTANIN TVIST – komedija
12.februar	19.00	KIRIJA
13.februar	19.00	KREVET ZA ŠESTORO
14.februar	19.00	ČEKAJUĆI VELIMIRA – premijera –
15.februar	19.00	SEX BOMB
16.februar	19.00	IMA NEŠTO ŠTO BI TREBALO DA ZNAŠ
17.februar	19.00	VLAST
18.februar	19.00	KARAMAZOVI
19.februar	19.00	JASMIN NA STRANPUTICI
20.februar	19.00	PRVA PARNICA – šala u tri čina
21.februar	19.00	ČEKAJUĆI VELIMIRA – I repriza
22.februar	19.00	VIOLINA DAIRE I PEGLA
23.februar	19.00	MAJ NEJM IZ MITAR
24.februar	19.00	LOPUŽE
25.februar	19.00	PERVERZIJE U ČIKAGU
26.februar	19.00	OPASNA – LJUBAVNA – IGRA
27.februar	19.00	CABARES CABAREI
28.februar	19.00	PORODIČNE PRIČE – premijera –

 

[Lada]

DAN	SCENA	VREME	PREDSTAVA	ŽANR
24.januar	VELIKA SCENA	19.00	GALA KONCERT BALETA NARODNOG POZORIŠTA
24.januar	Scena „Raša Plaović	19.00	BASTIJEN I BASTIJENA	Opera
29.januar	VELIKA SCENA	19.00	CARSTVO MRAKA	Drama
30.januar	Scena „Raša Plaović	19.00	NOĆNI PISAC
31.januar	VELIKA SCENA	19.00	„COSI FAN TUTTE“ - TAKO ČINE SVE
2.februar	VELIKA SCENA	19.00	KARMEN	Opera
5.februar	VELIKA SCENA	19.00	„ORCHESTRA PER VOI“ - ORKESTAR ZA VAS
5.februar	Scena „Raša Plaović	19.00	VAŽNO JE ZVATI SE ERNEST
7.februar	Scena „Raša Plaović	19.00	NARODNO POZORIŠTE I FRANKOFONIJA Javno čitanje francuskih savremenih pisaca - „Svu moju ljubav“ Lorana Mokinjea
9.februar	VELIKA SCENA	19.00	SEDAM SMRTNIH GREHOVA	Balet
12.februar	VELIKA SCENA	19.00	BELA KAFA
13.februar	VELIKA SCENA	19.00	SEDAM SMRTNIH GREHOVA	Balet
13.februar	Scena „Raša Plaović	19.00	GOSTUJE FAKULTET DRAMSKIH UMETNOSTI KAVKASKI KRUG KREDOM
14.februar	VELIKA SCENA	19.00	„NON TI SCORDAR DI ME“ - NE ZABORAVI ME Veče napolistanke muzike za „Dan zaljubljenih“ u izvođenju ansambla Opere Narodnog pozorišta
14.februar	Scena „Raša Plaović	19.00	GOSTUJE FAKULTET DRAMSKIH UMETNOSTI KAVKASKI KRUG KREDO
17.februar	Scena „Raša Plaović	19.00	VAŽNO JE ZVATI SE ERNEST
18.februar	VELIKA SCENA	19.00	BELA KAFA
18.februar	Scena „Raša Plaović	19.00	KONCERT FAKULTETA MUZIČKE UMETNOSTI
19.februar	VELIKA SCENA	19.00	NEČISTA KRV
20.februar	VELIKA SCENA	19.00	GALA VEČE BALETA NARODNOG POZORIŠTA
20.februar	Scena „Raša Plaović	19.00	MALI BRAČNI ZLOČINI
21.februar	VELIKA SCENA	19.00	BRAS ANSAMBL (LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI, HARFA I TIMPANI)
23.februar	VELIKA SCENA	19.00	NEČISTA KRV
24.februar	VELIKA SCENA	19.00	IZBIRAČICA
25.februar	VELIKA SCENA	19.00	SEDAM SMRTNIH GREHOVA
26.februar	Scena „Raša Plaović	19.00	NOĆNI PISAC
27.februar	VELIKA SCENA	19.00	BAL POD MASKAMA
27.februar	Scena „Raša Plaović	19.00	ŽENSKI ORKESTAR	Komedija
28.februar	VELIKA SCENA	19.00	KALIGULA	Drama
28.februar	Scena „Raša Plaović	19.00	PROMOCIJA KNjIGE VLADIMIRA JOVANOVIĆA „100 godina Opere Narodnog pozorišta u Beogradu“,

 

[sasasta]

ubedljivo mi je najgora lidija vukicevic. ona i kad pokaze neku ekspresiju - pokaze pogresnu.

od muskaraca ,bosiljcic i nebijsa ilic su mi na niskom nivou, ali duplo bolji od lidije.