- Poruka
- 96.552
malo i strani glumci što su propevali....
Driven to Tears - Robert Downey Jr Sings With Sting
Driven to Tears - Robert Downey Jr Sings With Sting
Miris mastiksa
- Začetnik teme Soradze
- Datum pokretanja
- Poruka
- 96.552
a da ne bude da samo strani glumci pevaju sa poznatim muzičarima....
Milos Bikovic i Bajaga - Darja
Milos Bikovic i Bajaga - Darja
- Poruka
- 96.552
Beli beli svet - Nebojša Glogovac
Snowqueen
Poznat
- Poruka
- 9.228
- Poruka
- 96.552
Veče sećanja na Miru Stupicu
Veče sećanja na veliku srpsku i jugoslovensku glumicu Miru Stupicu (1923-2016) održano je 3. oktobra 2016. u Narodnom pozorištu u Beogradu, u prisustvu članova njene porodice, mnogobrojnih kolega, prijatelja i poštovalaca, a reditelj programa Jagoš Marković je tom prilikom objavio predlog da se Teatar Bojan Stupica ubuduće zove Teatar Bojan i Mira Stupica.
Veče sećanja na veliku srpsku i jugoslovensku glumicu Miru Stupicu (1923-2016) održano je 3. oktobra 2016. u Narodnom pozorištu u Beogradu, u prisustvu članova njene porodice, mnogobrojnih kolega, prijatelja i poštovalaca, a reditelj programa Jagoš Marković je tom prilikom objavio predlog da se Teatar Bojan Stupica ubuduće zove Teatar Bojan i Mira Stupica.
- Poruka
- 96.552
Snowqueen
Poznat
- Poruka
- 9.228
Dragi i postovanji ljubitelji pozorista,uz svu srecu na svim poljima zivota,zelim da se prisetimo vaznosti koriscenja Digitaalnog pravopisa.
Digitalni pravopis je najznačajniji deo digitalne pismenost
Provodimo mnogo vremena na društvenim mrežama, mnogima od nas posao je direktno vezan za tastaturu i ekran, pa bi bilo dobro da znamo osnovna pravila ponašanja na internetu. Jedno od najvažnijih pravila odnosi se na način pisanja. Čini se da nedovoljno pažnje obraćamo na to kako pišemo na netu, ostavljamo poruke i komentare koji su dostupni širokom auditorijumu i mnogo mogu da kažu o nama, želeli mi to ili ne. Zato je veoma važno da pored pravopisa koji smo svi učili u školi, naučimo i pravila pisanja na netu, odnosno - digitalni pravopis.
Digitalni pravopis je najznačajniji deo digitalne pismenosti, a izgleda da je malo zapostavljen. Većina ljudi se razume u tehničke stvari, pa će bez problema doterati i postaviti slike, albume, video-klipove, čitave filmove, dok smo kod pravopisa malo zakazali. To najviše dolazi do izražaja na društvenim mrežama. Zato ćemo ovde navesti nekoliko osnovnih pravila koja treba da imate u vidu kada postavljate statuse, komentarišete tuđe postove, odnosno kojih se bespogovorno moraju pridržavati svi koji se profesionalno bave digitalom.
Ukoliko se ne pridržavate osnovnih pravila, teško da će vas ljudi doživljavati kao profesionalca šta god vi pisali.
- Podesite tastaturu na srpski latinica ili ćirilica.
- Koristite sva naša slova (š, č, ž, ć) i nikada nemojte pisati ćelavom/ošišanom latinicom (s, c, z, c).
- Posle svake reči kuca se jedan razmak (space).
- Iza znakova interpunkcije (. , ; : ? !) uvek ide razmak.
- Nikada nemojte pisati sve velikim slovima, to je isto kao da vičete na nekoga.
- Znak ! je dozvoljen samo kada pišete neki slogan (Mi smo tim!).
- Navodnike nemojte kucati kao dva zareza ili dva apostrofa, koristite kombinaciju na tastaturi SHIFT+2
- Ukoliko srednju crtu koristimo da razdvojimo delove rečenice, razmak kucamo pre i posle
- Ukoliko je spojnica ne pravimo razmak
063 / 123 - 456 netačno
063/123-456 tačno
Ili je jednostavnije ovako::
Ova napomena je funkcionalna ,da ne gresimo pisuci naslove tema velikim slovima.Kako to lepo Ljuta ptica kaze,da ne stvaramo utisak da vicemo.
Digitalni pravopis je najznačajniji deo digitalne pismenost
Provodimo mnogo vremena na društvenim mrežama, mnogima od nas posao je direktno vezan za tastaturu i ekran, pa bi bilo dobro da znamo osnovna pravila ponašanja na internetu. Jedno od najvažnijih pravila odnosi se na način pisanja. Čini se da nedovoljno pažnje obraćamo na to kako pišemo na netu, ostavljamo poruke i komentare koji su dostupni širokom auditorijumu i mnogo mogu da kažu o nama, želeli mi to ili ne. Zato je veoma važno da pored pravopisa koji smo svi učili u školi, naučimo i pravila pisanja na netu, odnosno - digitalni pravopis.
Digitalni pravopis je najznačajniji deo digitalne pismenosti, a izgleda da je malo zapostavljen. Većina ljudi se razume u tehničke stvari, pa će bez problema doterati i postaviti slike, albume, video-klipove, čitave filmove, dok smo kod pravopisa malo zakazali. To najviše dolazi do izražaja na društvenim mrežama. Zato ćemo ovde navesti nekoliko osnovnih pravila koja treba da imate u vidu kada postavljate statuse, komentarišete tuđe postove, odnosno kojih se bespogovorno moraju pridržavati svi koji se profesionalno bave digitalom.
Ukoliko se ne pridržavate osnovnih pravila, teško da će vas ljudi doživljavati kao profesionalca šta god vi pisali.
- Podesite tastaturu na srpski latinica ili ćirilica.
- Koristite sva naša slova (š, č, ž, ć) i nikada nemojte pisati ćelavom/ošišanom latinicom (s, c, z, c).
- Posle svake reči kuca se jedan razmak (space).
- Iza znakova interpunkcije (. , ; : ? !) uvek ide razmak.
- Nikada nemojte pisati sve velikim slovima, to je isto kao da vičete na nekoga.
- Znak ! je dozvoljen samo kada pišete neki slogan (Mi smo tim!).
- Navodnike nemojte kucati kao dva zareza ili dva apostrofa, koristite kombinaciju na tastaturi SHIFT+2
- Ukoliko srednju crtu koristimo da razdvojimo delove rečenice, razmak kucamo pre i posle
- Ukoliko je spojnica ne pravimo razmak
063 / 123 - 456 netačno
063/123-456 tačno
Ili je jednostavnije ovako::
Ova napomena je funkcionalna ,da ne gresimo pisuci naslove tema velikim slovima.Kako to lepo Ljuta ptica kaze,da ne stvaramo utisak da vicemo.
Pet minuta čiste umetnosti i božanske lepote...
Najlepšu pesmu duša recituje...
Mira Stupica i "Smrt majke Jugovića"
Najlepšu pesmu duša recituje...
Mira Stupica i "Smrt majke Jugovića"
Žanka Stokić-prva gospođa ministarka
Živana Žanka Stokić (1887-1947)
Bila je srpska glumica, prvakinja Narodnog pozorišta i Nušićeva miljenica.
Rođena je u Velikom Gradištu. Kao mala je ostala bez oca, pa se na inicijativu svog očuha udala sa 14 godina. Tada su kroz Zaječar, gde je živela, prolazile razne pozorišne trupe. Iz drugog puta uspela je da pobegne sa trupom Ljubomira Rajčića, kada ju je u zaštitu uzeo Aca Gavrilović, koji će kasnije postati njena velika ljubav. Zadatak koji joj je bio dodeljen jeste pranje veša glumcima, pošto nije imala glumačkog iskustva.
Najzad, u komadu "Bračna sreća" dobila je priliku da igra sobaricu, svoju prvu ulogu. Nakon toga njena karijera je krenula uzlaznom putanjom i počela je da dobija zapažene uloge. 1902. godine u predstavi "Bračne noći" osvojila je publiku u ulozi Tereze. Od 1903. do 1911. godine Žanka je bila član više pozorišnih grupa te ju je put doveo u Beograd kada 5. septembra 1911. postaje član Narodnog pozorišta.
Njene najznačajnije uloge su one u Nušićevim delima, kao što su:
Sarka u "Ožalošćenoj porodici", Juliška u "Putu oko sveta", Mica u "Vlasti". Svoju čuvenu ulogu ministarke Živke odigrala je 1929. godine. Mnogi smatraju da je naš komediograf namenski napisao ovo delo za Žanku. Povodom stotog izvođenja "Gospođe ministarke" Branislav Nušić je napisao: "Draga Žanka Vi i ja danas imamo malu, intimnu svetkovinu, mogu događaji menjati režime, mogu se krize zavitlavati i obarati kabinete; Vas se kriza ne može dotaći, Vi ostajete ministarka, jedina ministarka, uvek ministarka".
Na sceni Narodnog pozorišta Žanka Stokić je odigrala više od stotinu malih i velikih uloga.
Svoje slobodno vreme je najradije provodila u skadarlijskim kafanama posebno u "Tri šešira", gde je umela da dočeka i zoru. Takođe, jedna od njenih strasti bio je i poker.
Svojom harizmom i osmehom šarmirala je ljude i van pozorišta te bez nje nije mogao da prođe nijedan važan događaj. To dokazuju i mnogobrojni pokloni i čestitke koje je dobijala od svojih obožavaoca. Živela je sa dva psa u kući na Topčiderskom brdu, koju je za vreme svoje uspešne karijere priuštila da kupi.
Žanka je bolovala od raznih bolesti među kojima je i dijabetes. Za vreme Drugog svetskog rata igrala je u pozorištima Veseljaci i Centrala za humor kao i u programima radio Beograda koji su direktno bili pod nemačkom upravom. Po završetku rata komunisti su je optužili za saradnju sa okupatorima. Izašla je na sud bez branioca, a kao argument iznosi to da joj je bio potreban novac kako bi nabavila insulin. Plakala je dok se njena publika, koja je prisustvovala suđenju, smejala i vređala je. Osuđena je na zabranu javnog rada i gubitak nacionalne časti na osam godina. Kako izvori navode određen joj je i društveno koristan rad te je čistila ulice.
1947. godine posetio je Milivoje Živanović i rekao da joj je sve oprošteno i da može da se vrati u pozorište, međutim u tada novo Jugoslovensko dramsko. Bila je jako bolesna i tri dana nakon toga je preminula. Žanku nije sahranila ni država, ni pozorište već njena služavka.
Na predlog Mire Stupice 2003. godine ustanovljena je nagrada "Žanka Stokić" koju su primili velikani srpskog glumišta kao što su Milena Dravić, Svetlana Bojkov, Mira Banjac i mnoge druge.
Možete pogledati film "Smrt gospođe ministarke" baziran na biografiji Žanke Stokić, dok je sama Žanka snimila samo jedan film pod nazivom "Grešnica bez greha"(vrlo simbolično).
Želela sam da na jednom mestu postoji sažeta biografija ove srpske glumice i da dodam svoje viđenje Žanke kao izuzetno hrabre žene koja se borila za ono što voli.
Izvori:
- kulturanadar.dar.org.rs
- rts.rs
- sr.wikipedia.org
Živana Žanka Stokić (1887-1947)
Bila je srpska glumica, prvakinja Narodnog pozorišta i Nušićeva miljenica.
Rođena je u Velikom Gradištu. Kao mala je ostala bez oca, pa se na inicijativu svog očuha udala sa 14 godina. Tada su kroz Zaječar, gde je živela, prolazile razne pozorišne trupe. Iz drugog puta uspela je da pobegne sa trupom Ljubomira Rajčića, kada ju je u zaštitu uzeo Aca Gavrilović, koji će kasnije postati njena velika ljubav. Zadatak koji joj je bio dodeljen jeste pranje veša glumcima, pošto nije imala glumačkog iskustva.
Najzad, u komadu "Bračna sreća" dobila je priliku da igra sobaricu, svoju prvu ulogu. Nakon toga njena karijera je krenula uzlaznom putanjom i počela je da dobija zapažene uloge. 1902. godine u predstavi "Bračne noći" osvojila je publiku u ulozi Tereze. Od 1903. do 1911. godine Žanka je bila član više pozorišnih grupa te ju je put doveo u Beograd kada 5. septembra 1911. postaje član Narodnog pozorišta.
Njene najznačajnije uloge su one u Nušićevim delima, kao što su:
Sarka u "Ožalošćenoj porodici", Juliška u "Putu oko sveta", Mica u "Vlasti". Svoju čuvenu ulogu ministarke Živke odigrala je 1929. godine. Mnogi smatraju da je naš komediograf namenski napisao ovo delo za Žanku. Povodom stotog izvođenja "Gospođe ministarke" Branislav Nušić je napisao: "Draga Žanka Vi i ja danas imamo malu, intimnu svetkovinu, mogu događaji menjati režime, mogu se krize zavitlavati i obarati kabinete; Vas se kriza ne može dotaći, Vi ostajete ministarka, jedina ministarka, uvek ministarka".
Na sceni Narodnog pozorišta Žanka Stokić je odigrala više od stotinu malih i velikih uloga.
Svoje slobodno vreme je najradije provodila u skadarlijskim kafanama posebno u "Tri šešira", gde je umela da dočeka i zoru. Takođe, jedna od njenih strasti bio je i poker.
Svojom harizmom i osmehom šarmirala je ljude i van pozorišta te bez nje nije mogao da prođe nijedan važan događaj. To dokazuju i mnogobrojni pokloni i čestitke koje je dobijala od svojih obožavaoca. Živela je sa dva psa u kući na Topčiderskom brdu, koju je za vreme svoje uspešne karijere priuštila da kupi.
Žanka je bolovala od raznih bolesti među kojima je i dijabetes. Za vreme Drugog svetskog rata igrala je u pozorištima Veseljaci i Centrala za humor kao i u programima radio Beograda koji su direktno bili pod nemačkom upravom. Po završetku rata komunisti su je optužili za saradnju sa okupatorima. Izašla je na sud bez branioca, a kao argument iznosi to da joj je bio potreban novac kako bi nabavila insulin. Plakala je dok se njena publika, koja je prisustvovala suđenju, smejala i vređala je. Osuđena je na zabranu javnog rada i gubitak nacionalne časti na osam godina. Kako izvori navode određen joj je i društveno koristan rad te je čistila ulice.
1947. godine posetio je Milivoje Živanović i rekao da joj je sve oprošteno i da može da se vrati u pozorište, međutim u tada novo Jugoslovensko dramsko. Bila je jako bolesna i tri dana nakon toga je preminula. Žanku nije sahranila ni država, ni pozorište već njena služavka.
Na predlog Mire Stupice 2003. godine ustanovljena je nagrada "Žanka Stokić" koju su primili velikani srpskog glumišta kao što su Milena Dravić, Svetlana Bojkov, Mira Banjac i mnoge druge.
Možete pogledati film "Smrt gospođe ministarke" baziran na biografiji Žanke Stokić, dok je sama Žanka snimila samo jedan film pod nazivom "Grešnica bez greha"(vrlo simbolično).
Želela sam da na jednom mestu postoji sažeta biografija ove srpske glumice i da dodam svoje viđenje Žanke kao izuzetno hrabre žene koja se borila za ono što voli.
Izvori:
- kulturanadar.dar.org.rs
- rts.rs
- sr.wikipedia.org
Жанка Стокић: За комунисте народни непријатељ, за Нушића вечита инспирација
Живана Жанка Стокић (24. јануар 1887. Велико Градиште – 21. јул 1947. године Београд) је била позната српска глумица. Прославила се тумачењем ликова Бранислава Нушића.
Жанка Стокић рођена је у Великом градишту од оца Богосава и мајке Јулке. Отац који је по занимању био пекар је рано умро па се њена мајка преудала за свештеника Александра Николајевича Санду. Како њен очух није желео да је прихвати, Жанка се са 16 година удаје за једног зајечарског абаџију. Међутим, побегла је са позоришном трупом Љубомира Рајичића Чврге где је прала веш. Први пут муж је успео да је батинама врати кући а други пут је у заштиту узео Аца Гавриловић који је касније постао Жанкина велика љубав.
Премијерно појављивање је имала 1902. године у представи „Брачне ноћи“ после које је побрала велике симпатије публике. Након распада трупе, Жанка са својим колегама обилази и друга места. 1907. године у Вараждину добија прву драмску улогу.
Жанка је најпре играла у трупама Мике Бакића, Димитрија Нешића и Михаила Марковића. 1907. године је у Осијечком позоришту запазио познати хрватски театролог Бранко Гавела. Ипак, прекретница у њеној каријери се десила 1911. године када је гостовала у Београду. Само месец дана касније, Жанка постаје члан Народног позоришта у Београду.
У Народном позоришту је играла представе „Родољупци“, „Фигарова женидба“ и „Сирано де Бержерак“ као и многе друге. Запаженије улоге је остварила у комадима „Уображени болесник“ , „Тартиф“ , „Подвала“ , „Станоје Главаш“… Ипак, када се изговори име Жанка Стокић прва помисао је „Госпођа министарка“ коју је Нушић специјално писао за Жанку. Жанка као вечита Нушићева госпођа министарка играла је и у другим Нушићевим делима „Ожалошћена породица“, „Власти“, „Ујеж“ и „Пут око света“.
Поводом стотог извођења „Госпође министарке“ Бранислав Нушић је написао следеће: „Драга Живка, Ви и ја данас имамо малу интимну светковину. Могу догађаји мењати режиме, могу се кризе завитлавати и обарати кабинете; Вас се криза не може дотаћи, Ви остајете министарка, једна министарка, увек министарка.“
Жанка је током свог живота боловала од неколико болести али је највише проблема имала са дијабетесом. Током Другог светског рата, комунисти су оптужили Жанку за издају јер је од Немаца куповала инсулин као и због тога што је гостовала у емисијама радио Београда који је тада био под немачком управом. На суђењу је успела да избегне смртну казну али је била осуђена на губитак части и 8 година затвора.
Након изласка из затвора било јој је забрањено да се бави глумом. По налогу министра правде казна јој је била умањена а 1947. године била је обавештена да јој је све опроштено. Захваљјући Бојану Ступици, Жанка добија дозволу да се врати глуми и то у тек основаном Југословенском драмском позоришту.
Нажалост, три дана након те вести Жанка је преминула. Сахрањена је на Топчидесрском гробљу у Београду а споменик јој је подигла њена служавка. Жанка Стокић је снимила само један филм „Грешница без греха“ у режији Косте Новаковића. Одлуком Окружног суда у Београду, 3. марта 2009. године Жанка Стокић је рехабилитована.
Погледајте филм „Смрт госпође министарке“ посвећен Жанки Стокић.
Живана Жанка Стокић (24. јануар 1887. Велико Градиште – 21. јул 1947. године Београд) је била позната српска глумица. Прославила се тумачењем ликова Бранислава Нушића.
Жанка Стокић рођена је у Великом градишту од оца Богосава и мајке Јулке. Отац који је по занимању био пекар је рано умро па се њена мајка преудала за свештеника Александра Николајевича Санду. Како њен очух није желео да је прихвати, Жанка се са 16 година удаје за једног зајечарског абаџију. Међутим, побегла је са позоришном трупом Љубомира Рајичића Чврге где је прала веш. Први пут муж је успео да је батинама врати кући а други пут је у заштиту узео Аца Гавриловић који је касније постао Жанкина велика љубав.
Премијерно појављивање је имала 1902. године у представи „Брачне ноћи“ после које је побрала велике симпатије публике. Након распада трупе, Жанка са својим колегама обилази и друга места. 1907. године у Вараждину добија прву драмску улогу.
Жанка је најпре играла у трупама Мике Бакића, Димитрија Нешића и Михаила Марковића. 1907. године је у Осијечком позоришту запазио познати хрватски театролог Бранко Гавела. Ипак, прекретница у њеној каријери се десила 1911. године када је гостовала у Београду. Само месец дана касније, Жанка постаје члан Народног позоришта у Београду.
У Народном позоришту је играла представе „Родољупци“, „Фигарова женидба“ и „Сирано де Бержерак“ као и многе друге. Запаженије улоге је остварила у комадима „Уображени болесник“ , „Тартиф“ , „Подвала“ , „Станоје Главаш“… Ипак, када се изговори име Жанка Стокић прва помисао је „Госпођа министарка“ коју је Нушић специјално писао за Жанку. Жанка као вечита Нушићева госпођа министарка играла је и у другим Нушићевим делима „Ожалошћена породица“, „Власти“, „Ујеж“ и „Пут око света“.
Поводом стотог извођења „Госпође министарке“ Бранислав Нушић је написао следеће: „Драга Живка, Ви и ја данас имамо малу интимну светковину. Могу догађаји мењати режиме, могу се кризе завитлавати и обарати кабинете; Вас се криза не може дотаћи, Ви остајете министарка, једна министарка, увек министарка.“
Жанка је током свог живота боловала од неколико болести али је највише проблема имала са дијабетесом. Током Другог светског рата, комунисти су оптужили Жанку за издају јер је од Немаца куповала инсулин као и због тога што је гостовала у емисијама радио Београда који је тада био под немачком управом. На суђењу је успела да избегне смртну казну али је била осуђена на губитак части и 8 година затвора.
Након изласка из затвора било јој је забрањено да се бави глумом. По налогу министра правде казна јој је била умањена а 1947. године била је обавештена да јој је све опроштено. Захваљјући Бојану Ступици, Жанка добија дозволу да се врати глуми и то у тек основаном Југословенском драмском позоришту.
Нажалост, три дана након те вести Жанка је преминула. Сахрањена је на Топчидесрском гробљу у Београду а споменик јој је подигла њена служавка. Жанка Стокић је снимила само један филм „Грешница без греха“ у режији Косте Новаковића. Одлуком Окружног суда у Београду, 3. марта 2009. године Жанка Стокић је рехабилитована.
Погледајте филм „Смрт госпође министарке“ посвећен Жанки Стокић.
Ove stihove recituje PETAR BANIĆEVIĆ, prvak Narodnog pozorišta u Beogradu...
Znači, ne recituje Branko Pleša kako pogrešno piše...
Ni Youtube nije ono što bi trebalo da bude... Raznorazne poluobaveštene neznalice postavljaju šta hoće na Youtube, ostali prihvataju zdravo za gotovo...
Žalosno neznanje... postavljač videa na Youtube ne zna ni da je na slici Petar Banićević, niti poznaje njegov glas... pri tom ne zna ni kako je izgledao Branko Pleša, a bogami ni Petar Banićević...
ok... i na tarabi piše ...ka, pa nije ...ka
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Петар_Банићевић
Zvuci Mocartovog koncerta u A-duru utišali su graju u dvorani. Stihovi „Postanak pesme” Laze Kostića ispunili su je, dok su se u pozadini smenjivali kadrovi iz emisije „Velikani glume govore Lazu Kostića”. Njegovu poeziju odabrao je glumac Nebojša Milovanović za početak predstave „Stend daun. Poezija iskorak”, koja je premijerno izvedena na sceni UK „Vlada Divljan”.
– Vidite, na „Ju tjubu” imamo 2.000, 3.000 pregleda. Smešno. Naša vidljivost je mala. Šta je problem? Problem je to što mi ne znamo šta prodajemo. Mocarta, Lazu Kostića ili velikog glumca? Ja sam rešio da napravim predstavu i da vam prodam poeziju – u dahu je izgovorio Milovanović, major Kašanin iz „Vojne akademije” i sreski kapetan koga će publika večeras videti u seriji „Koreni”.
Milovanović je publiku u prepunoj sali poveo na putovanje dugo 75 minuta na kojem su se sreli sa stihovima Šekspira, Brane Petrovića, Ljubomira Simovića, Milene Marković, Vite Nikolića, Mike Antića... Zasmejali su ih vicevi o učiteljici i Perici, s glumčevim osvrtom na važne ličnosti u odrastanju, obrazovanju i vaspitanju svake osobe, ali i na univerzalne teme poput ljubavi ili večite dileme da li otići ili ostati. Koga poslušati Lazu Kostića, koji kaže „Ostajte ovde”, ili Miku Antića „Nikad nemoj da se vraćaš kad već jednom u svet krećeš”? Glumčevo polje istraživanja toga kako da dopre do ljudi, za šta je, po njemu, najbolji način poezija, prepoznatljivo je i po izboru muzike i pesama koje je izveo. Smenjivale su se „Odlazak”, „Moderato kantabile”, „Tigidi rege”, „Grana od bora” i „Eleno, kerko”.
Specijalna gošća bila je pevačica Irena Blagojević.
– Vizuelno, muzički i glumački iskoračio sam iz „Stend dauna sa Nebojšom Milovanovićem”, predstave koju igram četiri i po godine. Ona jeste baza za ovaj novi projekat ali sada sam hteo da stihove serviram uz songove i viceve, prijemčivije, kako bih motivisao ljude da se okrenu plemenitim sadržajima, što poezija jeste. Ona je moj izbor jer, kada je dobra, onda je kao savršena muzička kompozicija – objašnjava Milovanović.
Za Jovanu Stanojlović, koja je bila na premijeri njegove predstave, ovako garnirana poezija jeste iskorak jer je, kaže, doživela kao lek za dušu.
– U ludilu u kojem živimo, stalno jureći i ne osvrćući se za malim stvarima, ovaj komad nas vraća pravim vrednostima. To je, uostalom, i zadatak velikih umetnika da nas nateraju da zastanemo i prepustimo se lepoti – naglašava Stanojlovićeva.
– Vidite, na „Ju tjubu” imamo 2.000, 3.000 pregleda. Smešno. Naša vidljivost je mala. Šta je problem? Problem je to što mi ne znamo šta prodajemo. Mocarta, Lazu Kostića ili velikog glumca? Ja sam rešio da napravim predstavu i da vam prodam poeziju – u dahu je izgovorio Milovanović, major Kašanin iz „Vojne akademije” i sreski kapetan koga će publika večeras videti u seriji „Koreni”.
Milovanović je publiku u prepunoj sali poveo na putovanje dugo 75 minuta na kojem su se sreli sa stihovima Šekspira, Brane Petrovića, Ljubomira Simovića, Milene Marković, Vite Nikolića, Mike Antića... Zasmejali su ih vicevi o učiteljici i Perici, s glumčevim osvrtom na važne ličnosti u odrastanju, obrazovanju i vaspitanju svake osobe, ali i na univerzalne teme poput ljubavi ili večite dileme da li otići ili ostati. Koga poslušati Lazu Kostića, koji kaže „Ostajte ovde”, ili Miku Antića „Nikad nemoj da se vraćaš kad već jednom u svet krećeš”? Glumčevo polje istraživanja toga kako da dopre do ljudi, za šta je, po njemu, najbolji način poezija, prepoznatljivo je i po izboru muzike i pesama koje je izveo. Smenjivale su se „Odlazak”, „Moderato kantabile”, „Tigidi rege”, „Grana od bora” i „Eleno, kerko”.
Specijalna gošća bila je pevačica Irena Blagojević.
– Vizuelno, muzički i glumački iskoračio sam iz „Stend dauna sa Nebojšom Milovanovićem”, predstave koju igram četiri i po godine. Ona jeste baza za ovaj novi projekat ali sada sam hteo da stihove serviram uz songove i viceve, prijemčivije, kako bih motivisao ljude da se okrenu plemenitim sadržajima, što poezija jeste. Ona je moj izbor jer, kada je dobra, onda je kao savršena muzička kompozicija – objašnjava Milovanović.
Za Jovanu Stanojlović, koja je bila na premijeri njegove predstave, ovako garnirana poezija jeste iskorak jer je, kaže, doživela kao lek za dušu.
– U ludilu u kojem živimo, stalno jureći i ne osvrćući se za malim stvarima, ovaj komad nas vraća pravim vrednostima. To je, uostalom, i zadatak velikih umetnika da nas nateraju da zastanemo i prepustimo se lepoti – naglašava Stanojlovićeva.
Jedna od najlepših poema Laze Kostića DUŽDE SE ŽENI ima čitav niz motiva. Momenat je, kad se Venecija oprostila strašne epidemije; kad će duždeva đemija da zaplovi na pučinu da baci prsten i venča se s talasima; kad se donosi rešenje da će se, iz blagodarnosti, zidati divna crkva Bogorodici od Spasenja, crkva Santa Maria della Salute, a za dobru podlogu crkve seći i poseći silne slovenske šume u Zagorju, u Dalmaciji, kojom je tada vladala Venecija. Laza Kostić je u ovoj poemi žalio seču slovenskih šuma za latinsku crkvu. Pa je tu dramsku svoju poemu zatim nastavio: od veka kad je Jadran bio duždev, do veka kad su Jadran i njegova vila dočekali slobodne Slovene, Srbe, Crnogorce, posle pada Nikšića i izlaska na more sa Barem i Ulcinjem.