Мира Марковић подржала Напредњаке!!!

[Владан]

Мира Марковић из Москве подржала што је Вулин подржао Напредњаке. Тома и Мира

 

[faraonn]

...omiljeno mjesto uvijek Zločinac trazi...opet i ,- opet....
uvijek je bio ovakav i biće
ovaj Svijet...
...ničta nema novo pod kapom nebeskom."

 

[jomini®]

Hahaha, a juče sam pomenuo da će Toma da se udruži i sa Mirom ako zatreba. Stara ljubav zaborava nema.

 

[Владан]

Hahaha, a juče sam pomenuo da će Toma da se udruži i sa Mirom ako zatreba. Stara ljubav zaborava nema.

Купите сутра новине па проверите детаље. Лаку ноћ

 

[jedite_kod_Joa]

Па, кад их комуњаре подржавају, мора и црвена вештица(некада "с Дедиња").
Имамо два антиправославна, секуларна и интернационалистичка табора. Оба ће проћи и биће почишћени. Само треба време.

 

[RomaniaFan]

Мира Марковић из Москве подржала што је Вулин подржао Напредњаке. Тома и Мира

a taman sam mislio da je Jul cool

 

[fidelcastro011]

a taman sam mislio da je Jul cool

Decace, zar si ikad zaista poverovao u tu obmanu koju su plasirali izdajnici komunizma??

 

[gost 186118]

Чекајте, тај иза Николића, дакле Војислав Шешељ је био у пост-изборној коалицији са ЈУЛ, у коме је водеће мјесто заузимала Мира Марковић ???

 

[Halix]

Мира Марковић из Москве подржала што је Вулин подржао Напредњаке. Тома и Мира

To znači da DS do daljnjeg ostaje na vlasti...

 

[fidelcastro011]

Zar vi jos o ovim naPRDnjacima?

 

[gost 186118]

To znači da DS do daljnjeg ostaje na vlasti...

А чекај жути су са у коалицији са СПС ? По чему је СПС бољи од Мире ?

 

[gost 186118]

Zar vi jos o ovim naPRDnjacima?

Шта ћеш, противници нешто навалили са отварањем тема..али хебига, парламентарна демократија, мора се и то истрпјети...

 

[Halix]

А чекај жути су са у коалицији са СПС ? По чему је СПС бољи од Мире ?

Pa Sloba davno nije u SPS...da su u SPS na snazi Mirini kadrovi,SPS nikada ne bi sa DS pravio Vladu...

 

[SQUID]

Nazadnjake ybt!!!

 

[gost 186118]

Радикалима више ни ЈУЛ не одговара, а тако су лијепо владали заједно двије године
Дрињача је много добар момак, има чисту душу, само се бојим да га радикали трују лажима.

 

[gost 186118]

Pa Sloba davno nije u SPS...da su u SPS na snazi Mirini kadrovi,SPS nikada ne bi sa DS pravio Vladu...

Шта мислиш ко је више добио уласком у коалицију (не мислим при том на то ко је добио више кеша, него ко је политички више добио), ДС или СПС ?

 

[Halix]

To što Nikolić ima podršku od ljudi tipa Mire Marković i familije Karić,to može samo da bude minus za njega i to veliki.

 

[Halix]

Шта мислиш ко је више добио уласком у коалицију (не мислим при том на то ко је добио више кеша, него ко је политички више добио), ДС или СПС ?

Više je dobio SPS,ali ne drastično.Dobio je neke nove kadrove i nove glasače i polako ljudi u stranci iz vremena Slobodana Miloševića kao i ti glasači koji su tada glasali za socijaliste odlaze u istoriju.

 

[gost 186118]

To što Nikolić ima podršku od ljudi tipa Mire Marković i familije Karić,to može samo da bude minus za njega i to veliki.

Са странком коју води фамилија Карић, Николић јесте у коалицији.
Али и тај Карић је подржао ДС 2004-те, па нисам видио да је Тадић изгубио на предсједничким.
Што се тиче Мире Марковић, она није на листи СНС, нити је ЈУЛ у коалицији са СНС, већ је она изразила свој лични став подршке, што је њено лично право.
Сјутра може Проф Др Крстан Ковјенић подржати ДС али не можемо то спочитавати Тадићу и ДС...

 

[gost 186118]

Više je dobio SPS,ali ne drastično.Dobio je neke nove kadrove i nove glasače i polako ljudi u stranci iz vremena Slobodana Miloševića kao i ti glasači koji su tada glasali za socijaliste odlaze u istoriju.

Подмладили су бирачко тијело и чланство, слажем се.
Ја њих не кривим да су превјерили јер сам чуо како су ушли у ту коалицију али о томе у неким другим временима...

 

[МАЧАК]

Радикалима више ни ЈУЛ не одговара, а тако су лијепо владали заједно двије године
Дрињача је много добар момак, има чисту душу, само се бојим да га радикали трују лажима.

Ministar za informisanje

24. marta 1998. godine, Aleksandar Vučić postaje ministar za informisanje u Vladi narodnog jedinstva Mirka Marjanovića koju čine SPS, SRS, i JUL, i podnosi ostavku na mesto direktora „Pinkija“. Njegov ministarski angažman ostaje upamćen po kontroverznom Zakonu o informisanju, koji je uveo visoke novčane kazne za novinare čije se izveštavanje nije uklapalo u propisane okvire (tzv. „nezavisni novinari“), a na osnovu tužbi koje bi, pozivajući se na „protivdržavno i podrivajuće delovanje“ raznih vrsta, podnosili građani ili organizacije, a po kojima su prekršajni sudovi imali obavezu da odluče u roku od 24 časa. U obraćanju karakterističnom za Vladinu racionalizaciju ovog Zakona, Vučić na Skupštini Udruženja novinara Srbije (tada bez „nezavisnih“) 13. juna 1998. ističe da su se „neki mediji javno stavili u službu nekih svetskih moćnika u vođenju specijalnog rata protiv Srbije“. Opozicione stranke se mobilišu i nazivaju Zakon „pučem protiv Ustava“ (Vuk Drašković). Međunarodne i nevladine organizacije (u nebrojenim protestima Saveta Evrope, OEBS-a, Evropske unije, novinarskih udruženja, pa i preambuli Rezolucije 1203 Saveta Bezbednosti UN) tvrde da Zakon propisanim normama, postupkom i drakonskim sankcijama, de fakto suspenduje ustavno pravo na slobodu izražavanja, ukida elementarne demokratske principe i međunarodno prihvaćene norme, i bezuspešno zahtevaju od Miloševića da povuče zakon. Tri dana po usvajanju Zakona u oktobru 1998, nedeljniku „Evropljanin“ određena je, retroaktivnim dejstvom Zakona, po tužbi tzv. Patriotskog saveza Beograda kazna u iznosu od 2.400.000 tadašnjih dinara zbog, kako je navedeno, „većeg broja tekstova kojima se poziva na nasilno rušenje ustavnog poretka, na rušenje teritorijalne celovitosti i nezavisnosti Republike Srbije i SRJ“; magazin je ubrzo zatim i de jure zabranjen i ugašen. Dve nedelje kasnije, „Dnevni telegraf“ istog izdavača, Slavka Ćuruvije, biva kažnjen po tužbi Saveza žena Jugoslavije, kojeg zastupa Bratislava Buba Morina, sa 1.200.000 dinara zbog objavljivanja oglasa studentske organizacije „Otpor“, čime je „ugrozio sve građane, žene i decu“. Niz kazni se nastavlja, a sam Ćuruvija je za vreme NATO bombardovanja na SRJ ubijen u centru Beograda 11. aprila 1999. godine, u periodu dok je bio pod prismotrom SDB i javno optužen za izdaju u državnim medijima. Ovo ubistvo još uvek nije razjašnjeno; postupak je i dalje „u toku“.
Ukupne kazne izrečene po Zakonu o informisanju iznosile su preko 24.000.000 dinara. 13 dana pre Zakona, Vlada je bila donela Uredbu o posebnim merama u uslovima pretnje oružanim napadima NATO-a, za vreme čijeg važenja su ukinuti programi Radio Indeksa i još pet radio-stanica, a Ministarstvo za informisanje je privremeno zabranilo rad Dan Graf-a, Danasa, Dnevnog telegrafa i Naše Borbe. Za vreme primene jednako kontroverznog Zakona o univerzitetu koji je takođe donela ova Vlada, Aleksandar Vučić izabran je za člana Upravnog odbora Beogradskog Univerziteta i Filozofskog fakulteta BU. Vučić je bio i na javnoj listi osoba kojima je zabranjen ulazak u Evropsku uniju.
Za vreme dok je bio direktor Hale Pinki, Vučić je bio predmet kontroverzi oko poslovnog prostora, te oko oglasa u stranačkom glasilu SRS „Velika Srbija“ koji je koštao 100.000 dinara. Gore pomenuti Ćuruvija bio je među najglasnijim kritičarima potonjeg slučaja, koji međutim nikada nije do kraja rasvetljen.
Nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma u junu 1999, kojim je okončana bombardovanje NATO pakta, uveden protektorat UN i de fakto suspendovan suverenitet Srbije u toj pokrajini, ministri iz redova Srpske radikalne stranke podnose ostavke na svoje funkcije, ali nastavljaju da obavljaju svoje dužnosti, objašnjavajući to nacionalnim interesima.
Vučić je biran za poslanika u Saveznoj skupštini SRJ tri puta: u Veće Republika prvi put u februaru 1998, drugi put u maju 2000. kada je Skupština Srbije oduzela mandate Srpskom pokretu obnove i podelila ih Socijalističkoj partiji Srbije i Srpskoj radikalnoj stranci; i konačno na saveznim izborima 24. septembra 2000. U maju 2000. godine, Savezna vlada SRJ ga je imenovala za člana Saveta Savezne javne ustanove RTV Jugoslavija. U februaru 2001, Vučić podnosi ostavku na funkciju saveznog poslanika.
Srpska radikalna stranka beleži izuzetno loš rezultat na saveznim izborima u septembru 2000. godine, i nakon smene vlasti na saveznom nivou 5. oktobra, Milomir Minić sastavlja novi kabinet bez SRS, tzv. prelaznu Vladu do republičkih parlamentarnih izbora u decembru 2000. Srpska radikalna stranka posle loših rezultata na ova dva izbora beleži stalni rast popularnosti, ali je i dalje u opoziciji.

 

[МАЧАК]

Политичка каријера
Успостављањем вишестраначког система у Србији, Томислав Николић постаје функционер Народне радикалне странке, а одмах затим, на његову иницијативу, долази до уједињавања највећег броја општинских одбора народних радикала и Српског четничког покрета у Српску радикалну странку. Од 23. фебруара 1991. године, члан је Српске радикалне странке, у којој је најпре изабран за њеног потпредседника, а на три последња Отаџбинска конгреса српских радикала, тајним гласањем биран је за заменика председника. Од 1992. године посланик је у Скупштини Србије и једини посланик који је изабран у сваки сазив Скупштине Србије од тада. У време владавине Социјалистичке партије Србије, заједно са Војиславом Шешељем, осуђен је 1995. године на тромесечну казну затвора коју је издржавао у Гњилану.
24. марта 1998. године постао је потпредседник Владе Републике Србије у „влади народног јединства“ коју су оформили Социјалистичка партија Србије, Југословенска левица и Српска радикална странка под вођством председника Владе Мирка Марјановића. СРС се успротивила потписивању Кумановског споразума, јуна 1999. године, којим је окончана агресија НАТО на СР Југославију и министри из ове странке су поднели формалне оставке на своје функције, али су наставили да обављају своје дужности, објашњавајући ово националним интересима. У децембру 1999. Николић бива изабран за потпредседника Савезне владе СР Југославије, коју су ове странке формирале са СНП Црне Горе. СРС бележи лош резултат на парламентарним и председничким савезним изборима у септембру 2000, на којима је Николић као председнички кандидат освојио нешто испод 6% гласова. Власт преузима Демократска опозиција Србије (са СНП), а Николић се повлачи раду у странци.

Има титулу четничког војводе коју је добио од Војислава Шешеља

 

[Stronghold]

nije ona više bitna,ko veruje pijanom mrkonjiću kada slaže da se čuje svaki dan sa njom?

dačić,mrkonjić i taj sps nema veze više sa onim miloševićevim a"popularnost"ima samo dok je ove vlade i koalicije..

da nije koalicija sps-pups-jedinstvena srbija ostvarila onakve rezultate 2008 i praktično zahebali svoje glasače koji sigurno nisu glasali za njih da bi bili sa ds u koaliciji,taj sps bi i dalje bio moliševićeva stranka

 

[gost 186118]

Ministar za informisanje

24. marta 1998. godine, Aleksandar Vučić postaje ministar za informisanje u Vladi narodnog jedinstva Mirka Marjanovića koju čine SPS, SRS, i JUL, i podnosi ostavku na mesto direktora „Pinkija“. Njegov ministarski angažman ostaje upamćen po kontroverznom Zakonu o informisanju, koji je uveo visoke novčane kazne za novinare čije se izveštavanje nije uklapalo u propisane okvire (tzv. „nezavisni novinari“), a na osnovu tužbi koje bi, pozivajući se na „protivdržavno i podrivajuće delovanje“ raznih vrsta, podnosili građani ili organizacije, a po kojima su prekršajni sudovi imali obavezu da odluče u roku od 24 časa. U obraćanju karakterističnom za Vladinu racionalizaciju ovog Zakona, Vučić na Skupštini Udruženja novinara Srbije (tada bez „nezavisnih“) 13. juna 1998. ističe da su se „neki mediji javno stavili u službu nekih svetskih moćnika u vođenju specijalnog rata protiv Srbije“. Opozicione stranke se mobilišu i nazivaju Zakon „pučem protiv Ustava“ (Vuk Drašković). Međunarodne i nevladine organizacije (u nebrojenim protestima Saveta Evrope, OEBS-a, Evropske unije, novinarskih udruženja, pa i preambuli Rezolucije 1203 Saveta Bezbednosti UN) tvrde da Zakon propisanim normama, postupkom i drakonskim sankcijama, de fakto suspenduje ustavno pravo na slobodu izražavanja, ukida elementarne demokratske principe i međunarodno prihvaćene norme, i bezuspešno zahtevaju od Miloševića da povuče zakon. Tri dana po usvajanju Zakona u oktobru 1998, nedeljniku „Evropljanin“ određena je, retroaktivnim dejstvom Zakona, po tužbi tzv. Patriotskog saveza Beograda kazna u iznosu od 2.400.000 tadašnjih dinara zbog, kako je navedeno, „većeg broja tekstova kojima se poziva na nasilno rušenje ustavnog poretka, na rušenje teritorijalne celovitosti i nezavisnosti Republike Srbije i SRJ“; magazin je ubrzo zatim i de jure zabranjen i ugašen. Dve nedelje kasnije, „Dnevni telegraf“ istog izdavača, Slavka Ćuruvije, biva kažnjen po tužbi Saveza žena Jugoslavije, kojeg zastupa Bratislava Buba Morina, sa 1.200.000 dinara zbog objavljivanja oglasa studentske organizacije „Otpor“, čime je „ugrozio sve građane, žene i decu“. Niz kazni se nastavlja, a sam Ćuruvija je za vreme NATO bombardovanja na SRJ ubijen u centru Beograda 11. aprila 1999. godine, u periodu dok je bio pod prismotrom SDB i javno optužen za izdaju u državnim medijima. Ovo ubistvo još uvek nije razjašnjeno; postupak je i dalje „u toku“.
Ukupne kazne izrečene po Zakonu o informisanju iznosile su preko 24.000.000 dinara. 13 dana pre Zakona, Vlada je bila donela Uredbu o posebnim merama u uslovima pretnje oružanim napadima NATO-a, za vreme čijeg važenja su ukinuti programi Radio Indeksa i još pet radio-stanica, a Ministarstvo za informisanje je privremeno zabranilo rad Dan Graf-a, Danasa, Dnevnog telegrafa i Naše Borbe. Za vreme primene jednako kontroverznog Zakona o univerzitetu koji je takođe donela ova Vlada, Aleksandar Vučić izabran je za člana Upravnog odbora Beogradskog Univerziteta i Filozofskog fakulteta BU. Vučić je bio i na javnoj listi osoba kojima je zabranjen ulazak u Evropsku uniju.
Za vreme dok je bio direktor Hale Pinki, Vučić je bio predmet kontroverzi oko poslovnog prostora, te oko oglasa u stranačkom glasilu SRS „Velika Srbija“ koji je koštao 100.000 dinara. Gore pomenuti Ćuruvija bio je među najglasnijim kritičarima potonjeg slučaja, koji međutim nikada nije do kraja rasvetljen.
Nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma u junu 1999, kojim je okončana bombardovanje NATO pakta, uveden protektorat UN i de fakto suspendovan suverenitet Srbije u toj pokrajini, ministri iz redova Srpske radikalne stranke podnose ostavke na svoje funkcije, ali nastavljaju da obavljaju svoje dužnosti, objašnjavajući to nacionalnim interesima.
Vučić je biran za poslanika u Saveznoj skupštini SRJ tri puta: u Veće Republika prvi put u februaru 1998, drugi put u maju 2000. kada je Skupština Srbije oduzela mandate Srpskom pokretu obnove i podelila ih Socijalističkoj partiji Srbije i Srpskoj radikalnoj stranci; i konačno na saveznim izborima 24. septembra 2000. U maju 2000. godine, Savezna vlada SRJ ga je imenovala za člana Saveta Savezne javne ustanove RTV Jugoslavija. U februaru 2001, Vučić podnosi ostavku na funkciju saveznog poslanika.
Srpska radikalna stranka beleži izuzetno loš rezultat na saveznim izborima u septembru 2000. godine, i nakon smene vlasti na saveznom nivou 5. oktobra, Milomir Minić sastavlja novi kabinet bez SRS, tzv. prelaznu Vladu do republičkih parlamentarnih izbora u decembru 2000. Srpska radikalna stranka posle loših rezultata na ova dva izbora beleži stalni rast popularnosti, ali je i dalje u opoziciji.

Потпредсједник владе, Војислав Шешељ, министар Тодоровић итд.
Но, врло добро знаш да је тада у странци одлучивао Шешељ, а не Николић и Вучић и да је без консултовања са овом двојицом договорио тада коалицију са СПС.

 

[МАЧАК]

Потпредсједник владе, Војислав Шешељ, министар Тодоровић итд.
Но, врло добро знаш да је тада у странци одлучивао Шешељ, а не Николић и Вучић и да је без консултовања са овом двојицом договорио тада коалицију са СПС.