Alter_Ego_
Stara legenda
- Poruka
- 79.243
Ministarka: "Porodilja dobija samo 1.000 dinara mesečno? Pa radila je svega MESEC DANA"
Ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović, rekla je za Slobodnu Evropu da bi najbolje bilo da je status države takav da svaka trudnica ima minimalnu zagarantovanu sumu novca, ali "naš finansijski potencijal nije takav da to možemo".
U Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa (RSE) ona ističe da Zakon o finansijskoj podršci porodici treba najčešće da se menja.
- Kako se popravi materijalni status u budžetu, tražićemo da bude povoljniji za ženu, za majku, za dete, za porodicu - najavljuje ministarka Đukić Dejanović nakon protesta trudnica, porodilja i majki zbog pojedinih odredbi Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.
Navodi i kada bi finansijski problem bio jedini u populacionoj politici da skandinavske zemlje ne bi imale demografiju koja je vrlo slična ovoj u Srbiji.
U Srbiji svake godine nestane po jedan grad veličine Prijepolja jer se zbog negativnog nataliteta gubi oko 35.000 stanovnika. Ako živimo u vremenu migracija, u vremenu kretanja radne snage, šta je specifičnost Srbije što dovodi do ovakvih pokazatelja?
Srbija ima vrlo negativnu demografsku sliku. Stručnjaci su upozoravali, od sredine prošlog veka, da ćemo doći u situaciju da nas bude toliko malo, da će nas iz dana u dan biti sve manje. Zaista, nas danas ima manje za 107 nego juče i tako je svakoga dana. Taj podatak je inspirisao ovu Vladu da na neki način mora drugačije da priđe problemu. Demografi su nam rekli da je ekonomska cena podizanja deteta neprimereno velika za ambicije koje moderni roditelj u Srbiji ima. Rekli su da je psihološka cena roditeljstva prilično visoka, rekli su da nema usaglašenosti između obaveza koje jedna osoba ima kao roditelj i radnik na radnom mestu, dakle usaglašavanje radnog vremena i vrtića i svega onoga što prati taj segment.
Kada govorimo o tome šta Vlada preduzima u populacionoj politici, kako se dogodilo to da u jeku kampanje za povećanje nataliteta novim Zakonom o finansijskoj podršci porodica sa decom, koji je zamišljen kao mera podsticaja nataliteta, budu oštećene pojedine trudnice i porodilje?
Obuhvat žena kojima su određena finansijska davanja usmerena ovim zakonom je takav da nikada nisu bila veća davanja. Prvi put se sa pravima te vrste izjednačavaju žene koje su u stalnom radnom odnosu sa onim ženama koje su radile godinu i po dana povremenih ili privremenih poslova, sa ugovorom o delu ili na bilo koji način. Poljoprivrednice se izjednačavaju, ako su dve godine, ili vlasnice domaćinstava u poljoprivredi, ili imaju osiguranje. Usmerena je ogromna količina para.
Ali su neki uslovi obračuna pogoršani i time su pogođene neke kategorije.
Teoretski da, ali praktično ne. Nemamo ni jednu ženu koja bi za osnovicu računanja finansijskog davanja u ovoj godini imala pet svojih prosečnih plata, kako je bilo ranije. Po novom zakonu su tri prosečne plate, ali se nijedna nije javila. To ćemo ispraviti. Kod prvih izmena i dopuna Zakona, taj segment, koji je lošiji nego što je bio, to je jedini segment, to smo uočili i to hoćemo ispraviti. Vrlo malo žena ima platu preko 200.000, 300.000 dinara. Najveći broj naših žena ima neke prosečne plate, a znamo koliko je to.
Imali smo primere da su neke žene dobijale 1.000 dinara mesečno. Hoće li i to biti ispravljeno?
To su one žene koje do sada nisu dobijale ništa, radile su samo mesec dana u svom životu i mesec dana su davale doprinos. Bilo bi najbolje da je status države takav da svaka trudnica ima neku minimalnu zagarantovanu sumu novca. Naš finansijski potencijal nije takav da to možemo. Mi smo stimulisali standard trećeg i četvrtog deteta, do desete godine života, svakog meseca sa po 18.000 (više od 150 evra). Za drugo dete, do druge godine, smo povećali sumu sa 6.000 (50 evra) na 10.000 dinara (88 evra), u toku dve godine, svakog meseca. Prvorođenom detetu smo sa 30.000 (252 evra), dali 100.000 (84 evra). Mi smo time velika sredstva iz budžeta zahvatili. Više nema novca.
Vi ste imali protest majki, trudnica i porodilja prošle nedelje ispred Vlade Srbije i neki od argumenata, koji su se čuli sa tog protest, je da ima novca za neke druge stvari, pa je pominjanja novogodišnja rasveta i fontane, a da nema novca za populacionu politiku.
Mislim da mi ne treba da rivaliziramo sa potrebama. Mi moramo imati lep Beograd i moramo imati rasvetu, to imaju sve metropole. Sa druge strane, moramo tražiti maksimum za majku i dete. Mislim da treba da imamo što veće investicije i drago mi je što se na tome radi, da majka radi, a da finansijska podrška bude samo jedan od segmenata koji će olakšati da standard deteta, koji je rodila ili koje će roditi, bude što je moguće bolje. Kada bi finansijski problem bio jedini u populacionoj politici, onda skandinavske zemlje nikada ne bi imale demografiju koja je vrlo slična našoj.
https://www.blic.rs/biznis/moj-novc...mesecno-pa-radila-je-svega-mesec-dana/qw3vl0h
Браво за министарку левичарку задужену за демографију!!!
Ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović, rekla je za Slobodnu Evropu da bi najbolje bilo da je status države takav da svaka trudnica ima minimalnu zagarantovanu sumu novca, ali "naš finansijski potencijal nije takav da to možemo".
U Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa (RSE) ona ističe da Zakon o finansijskoj podršci porodici treba najčešće da se menja.
- Kako se popravi materijalni status u budžetu, tražićemo da bude povoljniji za ženu, za majku, za dete, za porodicu - najavljuje ministarka Đukić Dejanović nakon protesta trudnica, porodilja i majki zbog pojedinih odredbi Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.
Navodi i kada bi finansijski problem bio jedini u populacionoj politici da skandinavske zemlje ne bi imale demografiju koja je vrlo slična ovoj u Srbiji.
U Srbiji svake godine nestane po jedan grad veličine Prijepolja jer se zbog negativnog nataliteta gubi oko 35.000 stanovnika. Ako živimo u vremenu migracija, u vremenu kretanja radne snage, šta je specifičnost Srbije što dovodi do ovakvih pokazatelja?
Srbija ima vrlo negativnu demografsku sliku. Stručnjaci su upozoravali, od sredine prošlog veka, da ćemo doći u situaciju da nas bude toliko malo, da će nas iz dana u dan biti sve manje. Zaista, nas danas ima manje za 107 nego juče i tako je svakoga dana. Taj podatak je inspirisao ovu Vladu da na neki način mora drugačije da priđe problemu. Demografi su nam rekli da je ekonomska cena podizanja deteta neprimereno velika za ambicije koje moderni roditelj u Srbiji ima. Rekli su da je psihološka cena roditeljstva prilično visoka, rekli su da nema usaglašenosti između obaveza koje jedna osoba ima kao roditelj i radnik na radnom mestu, dakle usaglašavanje radnog vremena i vrtića i svega onoga što prati taj segment.
Kada govorimo o tome šta Vlada preduzima u populacionoj politici, kako se dogodilo to da u jeku kampanje za povećanje nataliteta novim Zakonom o finansijskoj podršci porodica sa decom, koji je zamišljen kao mera podsticaja nataliteta, budu oštećene pojedine trudnice i porodilje?
Obuhvat žena kojima su određena finansijska davanja usmerena ovim zakonom je takav da nikada nisu bila veća davanja. Prvi put se sa pravima te vrste izjednačavaju žene koje su u stalnom radnom odnosu sa onim ženama koje su radile godinu i po dana povremenih ili privremenih poslova, sa ugovorom o delu ili na bilo koji način. Poljoprivrednice se izjednačavaju, ako su dve godine, ili vlasnice domaćinstava u poljoprivredi, ili imaju osiguranje. Usmerena je ogromna količina para.
Ali su neki uslovi obračuna pogoršani i time su pogođene neke kategorije.
Teoretski da, ali praktično ne. Nemamo ni jednu ženu koja bi za osnovicu računanja finansijskog davanja u ovoj godini imala pet svojih prosečnih plata, kako je bilo ranije. Po novom zakonu su tri prosečne plate, ali se nijedna nije javila. To ćemo ispraviti. Kod prvih izmena i dopuna Zakona, taj segment, koji je lošiji nego što je bio, to je jedini segment, to smo uočili i to hoćemo ispraviti. Vrlo malo žena ima platu preko 200.000, 300.000 dinara. Najveći broj naših žena ima neke prosečne plate, a znamo koliko je to.
Imali smo primere da su neke žene dobijale 1.000 dinara mesečno. Hoće li i to biti ispravljeno?
To su one žene koje do sada nisu dobijale ništa, radile su samo mesec dana u svom životu i mesec dana su davale doprinos. Bilo bi najbolje da je status države takav da svaka trudnica ima neku minimalnu zagarantovanu sumu novca. Naš finansijski potencijal nije takav da to možemo. Mi smo stimulisali standard trećeg i četvrtog deteta, do desete godine života, svakog meseca sa po 18.000 (više od 150 evra). Za drugo dete, do druge godine, smo povećali sumu sa 6.000 (50 evra) na 10.000 dinara (88 evra), u toku dve godine, svakog meseca. Prvorođenom detetu smo sa 30.000 (252 evra), dali 100.000 (84 evra). Mi smo time velika sredstva iz budžeta zahvatili. Više nema novca.
Vi ste imali protest majki, trudnica i porodilja prošle nedelje ispred Vlade Srbije i neki od argumenata, koji su se čuli sa tog protest, je da ima novca za neke druge stvari, pa je pominjanja novogodišnja rasveta i fontane, a da nema novca za populacionu politiku.
Mislim da mi ne treba da rivaliziramo sa potrebama. Mi moramo imati lep Beograd i moramo imati rasvetu, to imaju sve metropole. Sa druge strane, moramo tražiti maksimum za majku i dete. Mislim da treba da imamo što veće investicije i drago mi je što se na tome radi, da majka radi, a da finansijska podrška bude samo jedan od segmenata koji će olakšati da standard deteta, koji je rodila ili koje će roditi, bude što je moguće bolje. Kada bi finansijski problem bio jedini u populacionoj politici, onda skandinavske zemlje nikada ne bi imale demografiju koja je vrlo slična našoj.
https://www.blic.rs/biznis/moj-novc...mesecno-pa-radila-je-svega-mesec-dana/qw3vl0h
Браво за министарку левичарку задужену за демографију!!!
