- Poruka
- 95.841
Мини Шенген односно Србија у Комонвелту нација - а зашто не би могло?
~АУТОРСКА ТЕМА ~
Комонвелт нација (Commonwealth of Nations) је организација независних суверених земаља широм света, од којих је већина била део Британске империје. Познат је још и под називима Британски Комонвелт нација (British Commonwealth of Nations), Британски Комонвелт (British Commonwealth) или једноставно Комонвелт (The Commonwealth). Удружење је флексибилног карактера. Свака чланица, којих тренутно има 53 не рачунајући саму Британију, може да напусти Комонвелт кад год то жели. У задње време све је више земаља које желе да постану нове чланице Комонвелта, а међу њима су и Палестина, Израел, Јордан и Алжир.
Британија је напустила Европску унију. Ко сада игра главну улогу у Европској унији? Ко је водећа сила у Европи? То је добро познато. То је Немачка. Француска је превише заокупљена својим унутрашњим проблемима, и зато остаје Берлин да практично сам држи заједницу на окупу. А Берлин није пријатељ Србије. Напротив, континентална сила Немачка вековни је и природни непријатељ Србије. Такође, Немачка свако мало шурује са другим нашим историјским непријатељем - Русијом. Имајући то у виду, можда би требало да се размисли о томе да се покрене иницијатива са циљем да земље "Малог Шенгена", или Србија самостално, приступи Комонвелту нација.
Овде се мора рећи да су земље Комонвелта у време Великог рата биле савезнице Краљевине Србије и помагале су Србијанском народу да протера своје непријатеље и душмане назад преко Дрине. Многи су примери овог савезништва који су за свако поштовање. Стотине медицинских сестара и добровољаца из Енглеске и Шкотске дошло је да у Великом рату помогне Србији. Лекари и медицинске сестре нису желели да напусте Србију чак ни када им је Србијанска влада наредила да се евакуишу. Неговали су Србијанске војнике и многима помогли да преживе. Србијанци се и данас сећају и одају почаст великој жртви оних који су из земаља чланица Комонвелта тада дошли у нашу земљу да нам несебично помогну. Ратно гробље Комонвелта налази се у Нишу.
Ратно војно гробље војника Комонвелта у Нишу
Данас можемо чути разне глупе приче - по систему "телетабиси за телетабисе, под будним оком Спутњика" - о томе како је Британија пропала. Тај "закључак" се базира на чињеници да Британија одавно више нема колоније. Као када би сада казали да је Турска пропала јер више не постоји Османско царство.
Британски Комонвелт данас окупља 54 (словима: педесетчетири) државе које су углавном некада биле колоније Британске империје. У Британском Комонвелту данас живи 2,4 милијарде становника, а 16 (словима: шеснаест) држава унутар ове организације признаје енглеску краљицу за свог врховног поглавара; то су Канада, Аустралија, Нови Зеланд, Гренада, Јамајка, Соломонска Острва, Бахами, Антигва и Барбуда, Папуа Нова Гвинеја Свети Кристофор и Невис, Света Луција, Свети Винцент и Гренадини, Тувалу, Барбадос и Белизе. У свакој од ових земаља енглеска краљица поставља, незванично по предлогу локалног председника владе, свог гувернера који је краљичин представник у датој држави.
Ново-голооточани на вечној стражи и љубитељи кинеског смрада, сад ће одма` да приону на тастатурe да ми "објасне" како је поменута организација "церемонијална". Само ће при томе да "забораве" да је трговинска размена између ових земаља огромна и да је у сталном порасту. А довољно је рећи да су међу државама чланицама Британског Комонвелта, које су чланице у овој организацији премда нису и међу оних 16 које признају енглеску краљицу за врховног поглавара, и Индија и Пакистан као две велике азијске економије у успону.
Морам овде да нагласим и да су после изласка Британије из ЕУ, најважније светске компаније осталe су у Лондону. Тако да је Лондонски Сити и даље један од два највећа финансијска центра на свету - на првом месту је наравно Вол Стрит. И што се тиче светског бизниса, Лондон је и даље најважнија светска метрополa после Њујорка. The Financial Times спровео je детаљну анализу која то потврђује. После Брегзита, из Лондонског Ситија је отишло само пар хиљада људи, већином са тзв. "back office" и "middle office" позиција. То су оне позиције које не праве велике паре. Највећи послови, они који стварају додатну вредност, нису отишли из Лондона. Зашто? Па зато што на европском континенту, а који је свакако најуређенији на планети, не постоје еквивалентни британским законима и уређености финансијског система. Наравоученије: Лондонски Сити је и даље школа капитализма за "азијске тигрове" и биће још веома дуго.
![people-standing-by-sea-against-clear-sky-during-sunset-910691016-5c5e169446e0fb0001dcd0d7[1].jpg](https://forum.krstarica.com/attachments/people-standing-by-sea-against-clear-sky-during-sunset-910691016-5c5e169446e0fb0001dcd0d7-1-jpg.945562/ "people-standing-by-sea-against-clear-sky-during-sunset-910691016-5c5e169446e0fb0001dcd0d7[1].jpg")
У политичком смислу, све државе Комонвелта узимају британски модел парламентарне демократије и владавину права, као и културни модел Британије као свој. У Србији је већ сада тако, мада би нео-информборци и обожаваоци Недићеве Србије волели да се то промени. У свим оним земљама Британског Комонвелта где енглески језик није матерњи, исти је „резервни“ и деца га уче од обданишта односно првог разреда основне школе као најважнији предмет; тако је и у Србији, премда није чланица Комонвелта - деца сада од малена уче енглески језик.
Трагичних деведесетих, због (анти)политике Слободана Милошевића и његовог труста пилећих мозгова, Савезна република Југославија је дошла у сукоб са целим светом, па и са Великом Британијом. Међутим, неупоредиво би Србија боље прошла да је слушала савете који су долазили из Лондона. На пример, везано за Авнојевске границе. Зар не би било много боље да је Србија признала независност Хрватске истог дана када је она и проглашена? У том случају Србија би из целе приче изашла неукаљана образа, а односи између Србијанаца и Хрвата данас не би патили од ратне хипотеке.
Да ли би Србија требала да размисли да постане чланица Комонвелта? Наравно, ту се враћамо на изазове са којима права државничка политика мора да се суочи. Пре свега, са приступањам НАТО пакту без кога за земље Западног Балкана нема уласка ни у Европску унију. Нама је данас потребно више политичке мудрости Милоша Обреновића и Тита, а мање глупости Милошевића и Коштунице.
~АУТОРСКА ТЕМА ~
Комонвелт нација (Commonwealth of Nations) је организација независних суверених земаља широм света, од којих је већина била део Британске империје. Познат је још и под називима Британски Комонвелт нација (British Commonwealth of Nations), Британски Комонвелт (British Commonwealth) или једноставно Комонвелт (The Commonwealth). Удружење је флексибилног карактера. Свака чланица, којих тренутно има 53 не рачунајући саму Британију, може да напусти Комонвелт кад год то жели. У задње време све је више земаља које желе да постану нове чланице Комонвелта, а међу њима су и Палестина, Израел, Јордан и Алжир.
Британија је напустила Европску унију. Ко сада игра главну улогу у Европској унији? Ко је водећа сила у Европи? То је добро познато. То је Немачка. Француска је превише заокупљена својим унутрашњим проблемима, и зато остаје Берлин да практично сам држи заједницу на окупу. А Берлин није пријатељ Србије. Напротив, континентална сила Немачка вековни је и природни непријатељ Србије. Такође, Немачка свако мало шурује са другим нашим историјским непријатељем - Русијом. Имајући то у виду, можда би требало да се размисли о томе да се покрене иницијатива са циљем да земље "Малог Шенгена", или Србија самостално, приступи Комонвелту нација.
Овде се мора рећи да су земље Комонвелта у време Великог рата биле савезнице Краљевине Србије и помагале су Србијанском народу да протера своје непријатеље и душмане назад преко Дрине. Многи су примери овог савезништва који су за свако поштовање. Стотине медицинских сестара и добровољаца из Енглеске и Шкотске дошло је да у Великом рату помогне Србији. Лекари и медицинске сестре нису желели да напусте Србију чак ни када им је Србијанска влада наредила да се евакуишу. Неговали су Србијанске војнике и многима помогли да преживе. Србијанци се и данас сећају и одају почаст великој жртви оних који су из земаља чланица Комонвелта тада дошли у нашу земљу да нам несебично помогну. Ратно гробље Комонвелта налази се у Нишу.
Ратно војно гробље војника Комонвелта у Нишу
Данас можемо чути разне глупе приче - по систему "телетабиси за телетабисе, под будним оком Спутњика" - о томе како је Британија пропала. Тај "закључак" се базира на чињеници да Британија одавно више нема колоније. Као када би сада казали да је Турска пропала јер више не постоји Османско царство.
Британски Комонвелт данас окупља 54 (словима: педесетчетири) државе које су углавном некада биле колоније Британске империје. У Британском Комонвелту данас живи 2,4 милијарде становника, а 16 (словима: шеснаест) држава унутар ове организације признаје енглеску краљицу за свог врховног поглавара; то су Канада, Аустралија, Нови Зеланд, Гренада, Јамајка, Соломонска Острва, Бахами, Антигва и Барбуда, Папуа Нова Гвинеја Свети Кристофор и Невис, Света Луција, Свети Винцент и Гренадини, Тувалу, Барбадос и Белизе. У свакој од ових земаља енглеска краљица поставља, незванично по предлогу локалног председника владе, свог гувернера који је краљичин представник у датој држави.
Ново-голооточани на вечној стражи и љубитељи кинеског смрада, сад ће одма` да приону на тастатурe да ми "објасне" како је поменута организација "церемонијална". Само ће при томе да "забораве" да је трговинска размена између ових земаља огромна и да је у сталном порасту. А довољно је рећи да су међу државама чланицама Британског Комонвелта, које су чланице у овој организацији премда нису и међу оних 16 које признају енглеску краљицу за врховног поглавара, и Индија и Пакистан као две велике азијске економије у успону.
Морам овде да нагласим и да су после изласка Британије из ЕУ, најважније светске компаније осталe су у Лондону. Тако да је Лондонски Сити и даље један од два највећа финансијска центра на свету - на првом месту је наравно Вол Стрит. И што се тиче светског бизниса, Лондон је и даље најважнија светска метрополa после Њујорка. The Financial Times спровео je детаљну анализу која то потврђује. После Брегзита, из Лондонског Ситија је отишло само пар хиљада људи, већином са тзв. "back office" и "middle office" позиција. То су оне позиције које не праве велике паре. Највећи послови, они који стварају додатну вредност, нису отишли из Лондона. Зашто? Па зато што на европском континенту, а који је свакако најуређенији на планети, не постоје еквивалентни британским законима и уређености финансијског система. Наравоученије: Лондонски Сити је и даље школа капитализма за "азијске тигрове" и биће још веома дуго.
У политичком смислу, све државе Комонвелта узимају британски модел парламентарне демократије и владавину права, као и културни модел Британије као свој. У Србији је већ сада тако, мада би нео-информборци и обожаваоци Недићеве Србије волели да се то промени. У свим оним земљама Британског Комонвелта где енглески језик није матерњи, исти је „резервни“ и деца га уче од обданишта односно првог разреда основне школе као најважнији предмет; тако је и у Србији, премда није чланица Комонвелта - деца сада од малена уче енглески језик.
Трагичних деведесетих, због (анти)политике Слободана Милошевића и његовог труста пилећих мозгова, Савезна република Југославија је дошла у сукоб са целим светом, па и са Великом Британијом. Међутим, неупоредиво би Србија боље прошла да је слушала савете који су долазили из Лондона. На пример, везано за Авнојевске границе. Зар не би било много боље да је Србија признала независност Хрватске истог дана када је она и проглашена? У том случају Србија би из целе приче изашла неукаљана образа, а односи између Србијанаца и Хрвата данас не би патили од ратне хипотеке.
Да ли би Србија требала да размисли да постане чланица Комонвелта? Наравно, ту се враћамо на изазове са којима права државничка политика мора да се суочи. Пре свега, са приступањам НАТО пакту без кога за земље Западног Балкана нема уласка ни у Европску унију. Нама је данас потребно више политичке мудрости Милоша Обреновића и Тита, а мање глупости Милошевића и Коштунице.
Poslednja izmena od moderatora:
