Милош Ковић


Slobodno srpski sa Milošem Kovićem
9,758 views
Jul 6, 2015

U 212.emisiji Slobodno srpski gostovao je istoričar, prof. dr Miloš Ković. U intervjuu Budimiru Ničiću on je kazao da balkanski narodi malo znaju svoju istoriju. “Kod Srba je tipično da svaki Srbin zna sve o fudbalu i o istoriji, i to je problem što mi volimo da govorimo o istoriji, ali je ne poznajemo dovoljno ili nismo spremni da iz nje učimo. I to nije samo kod Srba, to je deo evropskog i svetskog trenda. Sve se manje zna o istoriji i sve se više ona potcenjuje, jer mi, zaboga, živimo u nekim modernim, odnosno postmodernim vremenima, po principu - nemojte se okretati pozadi, naša istorija je tužna, hajde da gledamo u svetlu budućnost.. To smo već videli u našoj socijalističkoj Jugoslaviji, pa evo dokle smo dogurali”, rekao je on. Ković, koji je autor i knjige “Gavrilo Princip – dokumenti i sećanja” smatra da Princip nije bio terorista, već borac za ljudska i nacionalna prava pokorenih Srba. “Gavrilu Principu, lično, nije bilo bitno da li će ga neko zvati teroristom ili ne. Dobar izvor za takvu tvrdnju su stenografske beleške sa suđenja, koje sam objavio u svojoj knjizi, gde on kaže: “pa naravno da sam se poslužio terorom, šta sam drugo mogao, kad su vam ugrožena najosnovnija ljudska prava, kad vas tretiraju kao skota, to je njegov izraz, šta ćete drugo nego da se branite”. Ako pročitate deklaraciju o nezavisnosti Amerike koju je napisao Tomas Džeferson videćete da i on kaže, ako vam ugroze osnovna ljudska prava, pravo na imovinu, pravo na život, onda imate pravo da se fizički branite i oslobodite i uspostavite jednu novu državu”, rekao je Ković u emisiji Slobodno srpski.
 
Историјски поглед на српску реалност, у овој Седмици баца професор Филозофског факултета Милош Ковић.
received_1563522520375644.jpeg

Уредник и водитељ: Ана Томашевић

преузми: 17.89MB



Коментар на данашњу емисију

Нешто најбоље што сам чуо на Радио Београду у задњих 25 година. Хвала.
 
Једна од мени омиљених реченица која се провлачи кроз више интервјуа......"Будите паметни и немате се ћега бојати!"
Та порука је универзална а има вредност кад је шаље неко го се бори и није се предао.
 
sklanjaj tu strvinu.
Skolovo se u englesku !?
SVI KOJI RUSE VLADE U SVOJIM ZEMLJAMA SKOLOVALI SU SE U AMERICI ILI ENGLESKOJ.
Ovog treba sto pre uhapsiti kao drzavnog neprijatelja a ne da ga favorizujemo.
Da nije Patata il Storage otvorio ovu temu?
 
a bre Milun:
sklanjaj tu strvinu.
Skolovo se u englesku !?
SVI KOJI RUSE VLADE U SVOJIM ZEMLJAMA SKOLOVALI SU SE U AMERICI ILI ENGLESKOJ.
Ovog treba sto pre uhapsiti kao drzavnog neprijatelja a ne da ga favorizujemo.
Da nije Patata il Storage otvorio ovu temu?
Kliknite za proširenje...
Не него ће да се школује на Мегатренду и Сајму као ови Вучићеви.
 
Завршио је основне студије на Филозофском факултету Универзитета у Београду[1] 1995, где је и магистрирао 2003. године. са темом Западноевропске политичке идеје у "Српском књижевном гласнику" 1901-1914. Докторски рад на тему Бенџамин Дизраели и балканска политика Велике Британије[2] одбранио је 2006. на матичном факултету.

На Универзитету у Оксфорду боравио је на стручном усавршавању академске 2004/2005 године. Учествовао је на међународним конференцијама у Лондону, Фиренци, Јени, Софији, Београду.[3]

Од 2000. предаје општу историју новог века на Филозофском факултету, где је прошао сва научна звања.[2]

Учесник је неколико научно-истраживачких пројеката у организацији Института за савремену историју у Београду, Филозофског факултета и Балканолошког института САНУ.[3]

Области његових истраживања су Међународни односи (крај 18. - почетак 20. века) и Историја политичких идеја (крај 18 - почетак 20. века)

Пошто сам копирао јако лоше да телефона ајде да направим поново пресек са лаптопа.

Дакле магистрирао је у Београду.
 
Аутор
  • Disraeli and the Eastern Question. Oxford: Oxford University Press, 2011. XX, 339 str., ilustr. ISBN 978-0-19-957460-5 [COBISS.SR-ID 520123543]
  • Дизраели и источно питање. Београд: Clio, 2007. 509 стр., илустр. ISBN 978-86-7102-284-2 [COBISS.SR-ID 144919052]
  • Право на историју, коаутор са Драгом Мастиловић. Београд: Катена Мунди, 2018. 295 стр.[4]
  • Велике силе и Срби 1496–1833 – Милош Ковић. Београд: Катена Мунди, 2021. 240 стр.[5]
Приређивач
  • Срби 1903-1914: Историја идеја, 2015.[6]
  • Гаврило Принцип – документи и сећања, 2014.[7]
Одабрани научни радови
  • Ковић, Милош. Политичке идеје Јована Скерлића: поглед из 2014. године. Летопис Матице српске, ISSN 0025-5939, окт. 2014, књ. 494, св. 4, pp. 465-472. [COBISS.SR-ID 290550279]
  • Ković, Miloš. Imagining the Serbs : revisionism in the recent historiography of nineteenth-sentury Serbian history. Balcanica, ISSN 0350-7653, 2012, vol. 43, pp. 325-346. [COBISS.SR-ID 522464663]
  • Ković, Miloš. The Beginning of the 1875 Serbian Uprising in Herzegovina : the British Perspective. Balcanica, ISSN 0350-7653, 2010, knj.\41, pp. 55-71. [COBISS.SR-ID 520562583]
  • Ковић, Милош. Мисија Роберта Лојда-Линѕија у Србији 1876. године. Историјски часопис, ISSN 0350-0802, 2011, књ. 60, pp. 377-391. [COBISS.SR-ID 521065367]
  • Ковић, Милош. Британци и Хаџи-Лојина револуција : конзул Едвард Фримен о побуни и окупацији Сарајева 1878. године. Мешовита грађа, ISSN 0350-5650, 2011, књ. 32, pp. 381-414. [COBISS.SR-ID 521064855]
  • Ković, Miloš. Prilog za istoriju srpske levice: romantizam i patriotizam Jovana Skerlića. Pravo & društvo, ISSN 1821-4118, 2011, god. 3, br. 3/4, pp. 85-98. [COBISS.SR-ID 189029132]
  • Ković, Miloš. Saznanje ili namera : savremena svetska istoriografija o Srbima u XIX veku. Sociologija, ISSN 0038-0318, 2011, 53, 4, pp. 401-416. [COBISS.SR-ID 521619351]
  • Ковић, Милош. Велика Британија и Босна и Херцеговина у Источној кризи : (1875-1878). Зборник за историју Босне и Херцеговине, ISSN 0354-9461, 2009, 6, pp. 159-173. [COBISS.SR-ID 521595543]
  • Ковић, Милош. Штампа као извор сазнања и као политичко средство : страначки листови Краљевине Србије о Рашкој (1903-1907). Милешевски записи, ISSN 0354-6926, 1996, бр. 2, pp. 257-274. [COBISS.SR-ID 517111701][8]

​

Референце​

  1. на Филозофском факултету, приступљено 20.09.2021
  2. ^ Врати се на:а б в Биографија Милоша Ковића, Филозофски факултет, приступљено 20.09.2021
  3. ^ Врати се на:а б Фејсбук страница "Милош Ковић", приступљено 22.10.2015
  4. ^ „Право на историју – Милош Ковић, Драга Мастиловић”. Catena mundi (на језику: српски). Приступљено 2021-06-21.
  5. ^ „Велике силе и Срби 1496–1833 – Милош Ковић”. Catena mundi (на језику: српски). Приступљено 2021-10-23.
  6. ^ „SRBI 1903–1914: Istorija ideja | Clio”. clio.rs. Приступљено 2021-06-21.
  7. ^ „Гаврило Принцип - документи и сећања”. Прометеј (на језику: српски). Приступљено 2021-06-21.
  8. ^ Литература Милоша Ковића, Кооперативни online библиографски систем и сервиси COBISS, приступљено 22.10.2015[мртва веза]

​

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Милош_Ковић
 
Дакле стварно више филозофски факултет у Београду је Беч-Берлин школа.
Сад су страни универзитети још већа Беч-Берлин школа.

Па сад ко вели боље да је у Београду јер су у Београду наши Беч-Берлин професори а ови преко су њихови!:super::hahaha::hahaha::hahaha:
 
Протестно писмо поводом прогона проф. др Милоша Ковића са Филозофског факултета у Београду

By Стање ствари on 4. новембра 2021.

На Филозофском факултету у Београду у току је прогон проф. др Милоша Ковића, који за циљ има његово протеривање са радног места

filozofski-fakultet.jpg

Фото: Стање ствари

На Филозофском факултету у Београду у току је прогон проф. др Милоша Ковића, који за циљ има његово протеривање са радног места професора опште историје новог века на Одељењу за историју. Неколико његових колега са Одељења, који су против њега претходно поднели осам кривичних и парничних судских тужби, покушавају да спрече његов избор у звање редовног професора, који би му дао неповредив статус стално запосленог, и за који он има све научне и педагошке услове. Тиме су се, на основу члана 40. Закона о општем управном поступку и члана 30. Кодекса професионалне етике на Универзитету у Београду, нашли у сукобу интереса. Уместо да се због тога изузму из процедуре, они покушавају да му наметну непријатељску комисију за избор у звање, која би га натерала да буде прво реизабран у привремено звање ванредног професора, потом и коначно протеран са факултета. Подсећамо да је на различите начине са Одељења за историју у последње три године, одстрањено још троје професора историје.

Осим сукоба интереса, ово је пример дискриминације према Милошу Ковићу. Члан 34. Кодекса професионалне етике на Универзитету у Београду утврђује да сви чланови академске заједнице имају право на једнаке услове за напредовање. У односу на своје колеге, Милош Ковић је у потпуности дискриминисан.

Обавештени смо и да декан Филозофског факултета проф. др Данијел Синани, уместо да на основу закона заштити законитост рада Факултета, проф. др Милошу Ковићу неформално предлаже да прихвати непринципијелне и неакадемске захтеве његових колега са Одељења за историју, у првом реду проф. др Николе Самарџића, који води овај прогон.

Захтевамо од проф. др Данијела Синанија, декана Филозофског факултета, да заштити права проф. др Милоша Ковића, и да на основу члана 128. Статута Филозофског факултета предложи непристрасну и компетентну комисију, која ће испитати научна и педагошка постигнућа Милоша Ковића и на основу њих предложити његов избор у одговарајуће звање.

Покретачи:​

Проф. др Часлав Д. Копривица
Проф. Емир Кустурица, редитељ
Проф. др Слободан Антонић
Проф. др Слободан Владушић
Проф. др Срђан Шљукић
Проф. др Дарко Ђого, протојереј-ставрофор
Потписници:
Данило Баста, академик САНУ
Матија Бећковић, академик САНУ
Часлав Оцић, академик САНУ
Проф. др Драган Војводић, дописни члан САНУ
Проф. др Миодраг Марковић, дописни члан САНУ
Проф. др Владимир Маљавин, НИУ Висока школа економије, Москва (Русија)
Др Зоран Аврамовић
Др Драган Алексић
Др Јана Алексић, научни сарадник
Доц. др Дејан Антић
Проф. др Зоран Арсовић
Проф. др Синиша Атлагић
Милана Бабић, књижевник
Др Драган Бакић, виши научни сарадник
Доц. др Владан Бартула
Проф. др Јован Базић
Проф. др Бранко Бешлин
Проф. др Миленко Бодин
др Душица Бојић, директорка ИМС
Проф. др Владимир Божовић
Проф. др Синиша Боровић, генерал
Проф. др Ђорђе Бубало
Доц. др Жељко Будимир
др Борис Булатовић
др Марија Васиљевић, научни сарадник
Предраг Васиљевић, новинар
Проф. др Драгиша Васић
Проф. др Наташа Вилић
Проф. др Владан Виријевић
Доц. др Александар Врањеш
Проф. др Јасмина Вујић
Проф. др Татјана Вулић
др Андреј Вујновић
Александар Вујовић, уредник Новог стандарда
Доц. др Жарко Вујошевић
др Небојша Вуковић, научни сарадник
Проф. др Миодраг М. Вукчевић
Доц. др Вук Вучетић
Маринко Вучинић, публициста
Александар Гајшек, новинар и издавач
Проф. др Славица Гароња Радованац
Проф. др Василије Гвозденовић
Проф. др Миланко Говедарица
Ранко Гојковић, публициста
Доц. др Ведран Голијанин
др Предраг Голубовић
Драган Давидовић, историчар
др Немања Девић, научни сарадник
Проф. др Сунчица Денић Михаиловић
Проф. др Ирина Деретић
Проф. др Љубиша Деспотовић
др Владимир Димитријевић, научни сарадник
Феђа Димовић, Београдски синдикат
Проф. др Рајна Драгићевић
др Драгана Дракулић Пријма, виши научни саветник
Проф. др Јован Душанић
Проф. др Александар Ђикић
Ранко Ђиновић, књижевник
Бора Ђорђевић, рок музичар
Проф. др Немања Ђукић
Проф. др Ђорђе Ђурић
Проф. др ум. Катарина Ерић
др Богдан Живковић
др Валентина Живковић, научни саветник
Др Милош Живковић, научни сарадник
Никола Н. Живковић, публициста
Бранко Жујовић, публициста
др Младенка Иванковић, научни сарадник
Игор Ивановић, публициста
Др Милош Ивановић, виши научни сарадник
Доц. др Слађана Илић
др Тамара Илић, научни сарадник
Проф. др Валерија Јанићијевић
Проф. др Снежана Јанићијевић
Доц. др Александар Јанковић
др Слободан Јанковић, виши научни сарадник
Проф. др Милица Јанковић
Др Зоран Јањетовић, научни саветник
Доц. др Јован Јањић
Проф. др Зоран Јевтовић
Проф. др Александар Јовановић
др Бојан Јовановић
Доц. др Милош Јовановић
Проф. др Растко Јовић
проф. др Иван Јордовић
Проф. др Ратко Кафивић
Весна Капор, књижевник
др Дејан Карадаглић
Владимир Кецмановић, писац
Проф. др Ненад Кецмановић
Проф. др Зоран Кинђић
др Снежана Кирин, научни саветник
Проф. др Микоња Кнежевић
Проф. др Митар Ковач
Проф. др Војо Ковачевић
Проф. др Милош Ковачевић
Проф. др Вања Ковић
Проф. др Леон Којен
др Александра Колаковић, виши научни сарадник
др Владимир Коларић
Зоран Колунџија, издавач
др Предраг Коматина, виши научни сарадник
Проф. др Владимир Копривица
Проф. др Бисерка Кошарац
Проф. др Милија Краишник
др Огњен Крешић, научни сарадник
др Бојана Крсмановић, научни саветник
др Александар Крстић, виши научни сарадник
Доц. др Душан Крцуновић
Проф. др Мишо Кулић
Доц. др Огњен Куртеш
др Иван Лаковић, научни сарадник
Доц. др Маја Лаковић
Проф. др Дејан Лаловић
Проф. др Милан Лекић
Проф. др Александар Липковски
Проф. др Радомир В. Лукић
Проф. др Марко Маловић
Проф. др Смиља Марјановић Душанић
Проф. др Горан Марковић
Дејан Мастиловић, издавач
Проф. др Драга Мастиловић
Проф. др Горан Машановић
Др sci. med. Данило Медин
Проф. др Александар Милановић
др Ратомир Миликић, виши научни сарадник
Доц. др Данијела Милинковић
др Борис Милосављевић, виши научни сарадник
др Владимир Милисављевић, научни саветник
др Никола Милованчев, публициста
Проф. др Аца Милојевић
др Бојан Миљковић, виши научни сарадник
Проф. др Мирјана Мирић
др Александар Митић, научни сарадник
Мирослав Цера Михаиловић, књижевник
др Владимир Михајловић, научни сарадник
Проф. др Радивоје Младеновић
др Милица Мустур, научни сарадник
Проф. др Михаило Мучибабић
др Бранко Надовеза, научни саветник
Бранимир Нешић, издавач
др Драгана Николић, научни сарадник
др Маја Николић, научни сарадник
Александра Нинковић Ташић, писац
др Александра Новаков
др Синиша Новковић, адвокат
Проф. др Зорана Опачић
Проф. др Слободан Орловић, продекан Правног факултета Универзитета у Новом Саду, члан Државног већа тужилаца
Др Станиша Остојић
Александар Павић, политиколог и публициста
др Бојана Павловић, научни сарадник
др Војислав Павловић, научни саветник
доц. др Мирослав Павловић
Доц. др Винко Пандуревић
Доц. др Марија Панић
Проф. др Наталија Панић Церовски
Проф. др Јасмина Пекић
Проф. др Радмило Пекић
Проф. др Здравко Пено
Проф. др Славиша Перић
Проф. др Драго Перовић
Доц. др Милорад Перовић
др Игор Перишић, виши научни сарадник
Доц. др Срђан Перишић
Проф. др Митар Перушић
Проф. др Жарко Петковић
др Владимир Петровић, научни саветник
Проф. др Далибор Петровић
Проф. др Драгољуб Петровић
Проф. др Милан Петровић
Проф. др Петар Пијановић
Доц. др Миљан Попић
Проф. др Небојша Порчић
др Срђан Пириватрић, виши научни сарадник
Проф. др Јован Попов
др Даница Поповић, научни саветник
Доц. др Милош Прица
Проф. др Душан Пророковић
Милорад Раваси, уредник Радио Чикага
Проф. др Ифигенија Радуловић
др Марко Радуловић, научни саветник
Доц. др Милица Радуловић
Селимир Радуловић, писац
Гојко Раичевић, новинар
др Јагош Раичевић
др Александар Раковић, научни саветник
Живојин Ракочевић, писац
Доц. др sci. med. Дејан Рашић
Проф. др Митра Рељић
Проф. др Слободан Рељић
Проф. др Бранислав Ристивојевић, декан Правног факултета Универзитета у Новом Саду, посланик у Скупштини АП Војводине
Милан Ружић, писац
Проф. др Александар Савановић
Проф. др Мирко Сајиловић
Проф. др Глигор Самарџић
Проф. др Слободан Самарџић
Проф. др Александар Седмак
Проф. др Владе Симовић
Проф. др Платон Совиљ
др Анемари Сореску Маринковић, виши научни сарадник
др Станислав Сретеновић, научни саветник
Проф. др Драган Станић, председник Матице српске
Проф. др Миломир Степић
Проф. др Рада Стијовић
Др Богдан Стојановић, научни сарадник
Проф. др Јелица Стојановић
Слободан Стојичевић, публициста
Др Биљана Стојић, виши научни сарадник
Др Александар Суботић
Др Момчило Суботић, научни саветник
др Урош Татић, научни сарадник
др Ивица Тодоровић, научни саветник
др Милица Томашевић
Гордана Томић, сликар
др Марка Томић, научни сарадник
Проф. др Владислав Топаловић, протојереј-ставрофор
Проф. др Срђа Трифковић
Проф. др Александар Ћорац
Доц. др Горан Ћеранић
Проф. др Димитрије Ћеранић
Проф. др Предраг Ћеранић
др Владимир Умељић
др Александар Фотић, историчар
др Душан Фундић, научни сарадник
др Драган Хамовић, научни саветник
Зоран Хамовић, издавач
др Милош Цветковић, научни сарадник
Проф. др Ђорђе Чантрак
Проф. др Зоран Чворовић
Доц. др Душко Челић
др Велибор Џомић, протојереј-ставрофор, виши научни сарадник
др Светлана Шеатовић, научни саветник
Проф. др Богољуб Шијаковић
др Јована Шијаковић, научни сарадник
Проф. др Стојан Шљука
Проф. др Марица Шљукић
Доц. др Анђела Шошкић
Проф. др Ирена Шпадијер
Радомир Штула, судија
Проф. др Урош Шуваковић
др Небојша Шулетић, научни сарадник
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top