МЕТЛА ЗА ЈОВАНОВИЋА – ДА ЛИ ЈЕ ИМЕ ДСС РАЗЛОГ НЕУСПЕХА НА ИЗБОРИМА, ИЛИ НЕШТО ДРУГО?
Поводом најаве о промени имена Демократске странке Србије
Пише: Јово Вукелић
Сви српски медији објавили су 21. јула као ударну кратку вест да је
Милош Јовановић, председник ДСС на прес-конференцији најавиопромену имена странке коју води три године и чији је председник од маја 2017. године.
(1)
Та изненађујућа вест о промени имена уследила је тачно месец дана после парламентарних избора у Србији (21. јуна) на којима је ДСС доживео изборни неуспех, јер није успео да пређе чак и смањени изборни праг од три одсто и партија је остала ван парламента, без посланика.
Демократска странка Србије од свог оснивања баштинила је снажно српске националне интересе. Радила на државотворним питањима и јачању Србије као државе и као таква била главни иницијатор доношења садашњег Устава Србије 2006. године који је оснажио темеље Србије и донео јој политичку стабилност.
Ни највећи критичари ове партије која је била позиционирана у десном центру никада нису оспоравали ову улогу ДСС-а у српском друштву.
Да су у овој партији потребне радикалне, темељите промене, програмске и политичке реформе није упитно ни у самој партији, а ни у јавном мнењу и у ставовима политичких аналитичара. И промене су се реално могле очекивати услед лоших изборних резултата. И програмске и кадровске.
Да ли су анализирани на страначким органима разлози неуспеха? Да ли је закључено да је име партије ДСС разлог неуспеха на изборима, или нешто друго? То Јовановић није обзнанио као закључак партије.
Зато је као права бомба одјекнула и сама најава да у ДСС-у, и то од стране председника има идеја, „размишља се“ да се мења име странке!
Како и зашто, због чега? Да ли само то у тој странци не ваља?
Сам Јовановић то јуче није образложио, није изнео ни један аргумент за такву радикалну промену. Предлог је остао без објашњења па је јавност још више изненађена овим предлогом, јер ако би икакав предлог од Јовановића био природан и очекиван, било би то да поднесе оставку због тешког неуспеха на изборима.
Уобичајено је да партије мењају своја програмска начела, своје политичке циљеве. тактику и стратегију, после неуспеха на изборима, а често се мења, смењује и сам председник, или цео врх партије подноси оставку. Али, чак и у таквим околностима нико, бар у нашој политичкој пракси није нам познато, није мењао име странке. Зашто би то чинио?
Колико се зна у нашој политичкој јавности нема неких посебно оптужујућих околности нити срамотних и неморалних поступака ове партије у њеном предходном деловању да би се неко данас њих стидео и мењао због тога име странке.
Странка није била екстремна националистичка партија, као што је у свом деловању била повремено Српска радикална странка (СРС), или понекад и Социјалистичка партија Србије (СПС). Чак ни тим партијама које су биле власт у току ратних грађанских сукоба у бившој Југославији и носиле највећу одговорност нико никада ни у Србији ни у свету није тражио или предлагао да мењају своје име. А сатанизација Србије, Срба, Милошевића и Шешеља, лидера СПС и СРС била је огромна. Сматрани су недемократским лидерима, а Милошевић чак и диктатором.
Тако да остаје да предлог Милоша Јовановића о промени имена ДСС упоредимо само са неком политичким партијама из нацистичког и фашистичког периода Немачке и Италије које су промовисале политику фашизма и злочина. Па је било тада логично да те партије после Другог светског рата буду забрањене и угашене.
ДСС није никада позивао на рат. Напротив сматран је умереном националном странком са демократским атрибутима и либералним уверењима. Водио је политику договора и коректне политичке сарадње са другим политичким противницима на српској политичкој сцени. У време Милошевићеве владавине само ова странка, и Српска либерална странка Николе Милошевића сачувале су политички и морални кредибилитет некокетирањем са тадашњим режимом. Сви други су то чинили.
Зато предлог да се размишља о промени имена једне партије која је оставила важан демократски траг у политичком животу Србије у најбурнијим догађајима с краја 20. и почетком 21. века представља ништа друго до укидање и елиминисање странке ДСС из будућег политичког живота Србије.
Ипак, политички је здравије и рационалније размишљати, не о томе да се мења име странке ДСС, већ у складу са изборним слоганом „Метла“ и дебаклом на изборима, о смени председника и руководства.
