Imao otac sedam sinova, sedam svađalica. Svađajući se zanemariše sav kućni posao i sve im pođe naopako.
Bilo je sebičnih i rđavih suseda koji su se radovali njihovom svađanju i njihov nazadak skretali su na svoju korist.
Lako je grabiti onde gde nema ko da čuva, kad se čuvari među sobom svađaju. Videći da će biti zlo i naopako, otac se veoma zabrine.
Jedanput okupi sinove oko sebe, pa im pokaže sedam prutova čvrsto povezanih u jedan snop i reče: – Koji od vas ovaj snop prelomi, onome ću dati deset dukata.
Svih sedam sinova pokušali su da prelome snop: probali su ovako i onako. Naposletku svaki reče da ne može.
A otac će im onda: – Čudim se što ne možete jer je to sasvim lako.
On odreši uzicu kojom je bio snop vezan, štapići se razmakoše a on jedan po jedan prelomi bez po muke.
Sinovi se nasmejali: – E, tako je lako! Tako bi moglo i nejako dete!
Otac završi: — Evo vam, deco, slike i prilike vaše. Ne budete li snop, bićete sedam prutova koje, kao što ste sami rekli, može slomiti nejako dete.
