Имам причу о Милу коју бих желео да поделим. Не знам да ли је то истина, али то је оно што ми је речено и историја је показала да је то вероватно истина.
Мој отац је 'Црногорац', југословенски оријентисан, бивши члан комунистичке партије. Био је једноставан човек који није био заинтересован за историју, геополитику, антропологију итд. Након што је завршио факултет, чудом је нашао посао у Сисачкој Хрватској (што је било ријетко за Црногорце). Тамо је упознао и оженио моју мајку Српкињу рођену у Винковцима са родитељима из Сјеверне Далмације и Сомбора.
Мој тата је рођен у Никшићу, али је одрастао у Подгорици. Отац му је био из племе Кучи, а мајка из Цуце-Озринића. Одгајан је и школован као Титовољубиви југословенски комуниста али је био свестан свог 'црногорског' наслеђа, иако тврди да никада није чуо за српство у Црној Гори све до касних 1980-их и доласка Слободана Милошевића. Наравно, он лаже о овом последњем делу јер се сећам да су се мој отац и његов отац (мој деда) свађали око политике целог мог детињства и када сам се вратио из Аустралије 2000-их.
Мој тата је био велики пројугословенски оријентисан, али је од 2006. постао велики фан Ђукановића, са дукљанинским погледом на црногорску историју и политику (нпр. Срби су криви за све). У сваком случају, једна прича коју ми је испричао односила се на појаву Ђукановића, Маровића и Булатовића крајем осамдесетих. Он тврди да док су сви на почетку били заљубљени у Ђукановића и његове пројугословенске, просрпске, промилошевићевске ставове, мом оцу је неко веома близак Милу рекао да он није баш оно што приказује, и да су га фактички већ индокринисале (или купиле) дукљанинске фракције у Црној Гори.
Не знам да ли је ово истина. Али има смисла да је он био биљка од почетка.