Quantcast
  • Dragi prijatelji, obaveštavamo vas da je forum Hronika izdvojen iz foruma Politika i sada je poseban forum u kategoriji "Društvo".

MILO ĐUKANOVIĆ PORUČIO DA CRNA GORA NE ŽELI DA SE VRAĆA U SREDNJI VEK: Evo šta je rekao o komunikaciji sa VUČIĆEM!

radeta62

Buduća legenda
Poruka
31.584
Pogledajte prilog 650763

Titu samo Milo može na crtu!


Milo Đukanović


30.08.2015.

Srećom, od Vardara do Triglava nema monarhija, tako da je vlast predsednika i premijera koji “ginu” za bolje sutra naroda i narodnosti ograničena trajanjem mandata. Neki izvuku i dva, pa ih gledamo malo duže. Ipak, ne možemo da se ne zapitamo koliko je njih trenutno malčice ljubomorno na kraljicu Elizabetu Drugu (89), koja će ovih dana oboriti sve rekorde na tronu i postati monarh s najdužom vladavinom u Velikoj Britaniji. Prešišaće i svoju čukunbabu kraljicu Viktoriju, koja je vladala duže od 63 godine!
Kraljica Elizabeta tu činjenicu komentarisala je kraljevski: “To je posao za ceo život”, rekla je ona jasno i poručila da joj ne pada na pamet da abdicira. Nije na odmet da se prisetimo ko nam je na Balkanu krojio sudbinu i koliko dugo. Neki zastrašujuće loše, čije posledice osećamo i danas, a verovatno će i naša deca, neki onako da smo jedva čekali da im vidimo leđa! Dakle ovo je podsećanje na sve one koji su prošli kroz naše vreme i živote, izbori u Srbiji samo što nisu, pa pamet u glavu.

Milo Đukanović vlada Crnom Gorom već 25 godina! Trenutno je premijer Crne Gore, a to mu je šesti mandat, koji ga je uspisao na prvo mesto premijera s najdužim stažom u toj državi. On je jedini bivši jugoslovenski lider koji je ostao potpuno u vlasti do devedesetih do danas. Prema “Forbsovoj” listi najbogatijih predsednika država, nalazi se na 20. mestu u svetu s bogatstvom od 14,8 miliona dolara. Bio je komunistički omladinac i jedan od lidera socijalističke Crne Gore od 1989. do 1991. godine, predsednik vlade Crne Gore u četiri mandata - 1991-1993, 1993-1996, 1996-1998, 2003-2006, 2008-2010, predsednik Crne Gore 1998-2002. i vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova 2006. godine. Pošto je prethodni premijer Crne Gore Željko Šturanović podneo ostavku, Đukanović je predložen za mandatara, a zvanično je ponovo izabran za premijera 29. februara 2008, iako se zvanično prethodno povukao iz politike. Nakon ponovnog povlačenja iz politike 2010, ponovo je izabran za premijera 2012. godine.
Milu i Titu uvalis kitu...
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
116.801
Papa ne dolazi u Crnu Goru!
Papa Franja po svemu sudeći ne dolazi u Crnu Goru


I pored pompeznih najava da će poglavar Rimokatoličke crkve posetiti Crnu Goru, o čemu su Vlada i prorežimski mediji egzlatirano izveštavali, do te posete, po svemu sudeći ipak neće doći 2020. godine.

Naime, Papa Francisko je najavio svoja putovanja, u maju je na Malti, a u septembru u Indoneziji, Papui Novoj Gvineji i Istočnom Timoru.Papa Francisko po svemu sudeći ne dolazi u Crnu Goru
 

Khal Drogo

Domaćin
Poruka
3.550
Занимљиво осврт на бројање милогорских портала учесника литија, остаје нам да вјерујемо тим порталима или сликама, снимцима и нашим очима;
Како АНБ медији броје учеснике литија: Један пишем, три памтим
И док је читава Црна Гора свједочила нестварним, готово библијским сценама крсног хода, а колона вјерника била непрегледна за људско око, портал Стандард је објавио да је на "На протестним литијама у Црној Гори синоћ присуствовало 62.000 људи"

Од ИН4С
- 17/02/2020 12:47


величанствена слика испред храма Христовог Васкрсења

У мору лажи и превара, лудости и осталих лудорија којима нас обасипају бројни новинарски коментари и информације појединих АНБ медија, синоћ је свакако читалачкој публици најзанимљивији био „извештај“ поменутих медија о броју учесника на литијама.
И док је читава Црна Гора свједочила нестварним, готово библијским сценама крсног хода, а колона вјерника била непрегледна за људско око, портал Стандард је објавио да је на „На протестним литијама у Црној Гори синоћ присуствовало 62.000 људи“. Тако су они „пребројали“ учеснике литија, па је према њиховом извешттају по градовим то изгледало овако:

Подгорица 21 000
Даниловград 650
Колашин- 550
Херцег Нови-3 500
Котор-750
Пљевља 7 500
Жабљак 850
Никшић 8 500
Плужине 310
Шавник 300
Беране 7 000
Плав- 300
Андријевица 300
Бијело Поље 4 800
Мојковац 770
Бар 3 500
Будва 2 200


Овај портал своје тврдње темељи, како наводе у тексту, на основу процјена надлежних органа.
Покушали смо да схватимо формулу по којој, полиција и њени медији, одређују бројеве али нисмо нашли логични спој. Једино нам је јасно, да режим, односно АНБ покушава да преко својих медија лажира извештаје са литија, односно да више пута умање број учесника.

Овај извештај о литијама синоћ је покренуо лавину коментара на друштвеним мрежама.
Предсједниче, не заваравај се извјештајима полиције о броју учесника на литијама. Тако су лагали Ј.Б.Тита кад су му говорили да му је утрнула нога!, порука је која кружи друштвеним мрежама.
Процјена од 65000 на данашњим литијама доказује да ову власт интересује само Подгорица, написао је Небојша Бабовић.
Како броје учеснике литија? Један пишем, три памтим. Припадници племена Папуан у Новој Гвинеји знају да броје само до 22. Е помамио се ако ови нису њих ангажовали да броје учеснике литија“, ироничан је био Душко Гошњић.
Заиста је, комичан и узалудан труд режимских медија да умање бројност слободних људи на литијама 5 пута. Јер, свака њихова оваква вијест демантована је конкретним документима, фотографијама и снимцима.
АНБ, по старом рецепту, заједно са хибридним медијима често кропује фотографије са литија да би били убједљивији. Међутим, ФБ преплаве фотографије које су оргиналне, аутентичне и које приказују стварно стање.
Ми смо издвојили неке, а на вама је да након што их погледате сами закључите – да ли је на литијама било 62 000 или преко 200 000.
Подгорица

Подгорица, 16. фебруа

Никшић

Никшић, 16. фебруар

Беране

Беране, 16. фебруар

Пљевља

Пљевља

Колашин

Колашин

Mојковац

Мојковац

Бијело Поље

Бијело Поље

Жабљак

Жабљак, 16.2.

Шавник

Шавник

Будва

Будва

Котор

Котор, 16.2.

Бар

Бар, 16.2.

Херцег Нови

Херцег Нови
 

Khal Drogo

Domaćin
Poruka
3.550
Један одличан текст млађаног Феђе Павловића о том сукобу између двије Црне Горе;
Спорни Закон је вододјелница између двије Црне Горе – "брозовске“ и "његошевске“
"Упоредите говоре са јучерашње литије и оне са недавно одржаног патриотско-комитско-државотворног скупа у Никшићу, па реците искрено - гдје су шовинисти који пјене од мржње? Гдје су овјештале мумије који бију битке из Другог свјетског рата? Гдје су рушитељи, а гдје бранитељи? Ко је ту "нормалан"?"

Од ИН4С
- 17/02/2020 17:03


Подгорица, 16. фебруар

Пише: Феђа Павловић
Хтјели ми то да признамо или не, овај Закон о слободи вјероисповијести постао је, сасвим неочекивано и мимо намјере законописаца, својеврсна вододјелница између двије, ‘ајмо тако рећи, идеологије – између два доживљаја црногорске заједнице, њеног идентитета и институција које тај идентитет конституишу, између два тумачења њене историје и карактера који та историја оцртава, између два дискурса, два идејна корпуса, или, ако вам је тако драже, између двије Црне Горе – ‘брозовске’ и ‘његошевске’.

Називе, наравно, не треба схватити буквално – нити је ‘брозовска’ Црна Гора нужно комунистичка, нити је ‘његошевска’ Црна Гора сводива на лик и дјело Рада Томова. Тито и Његош у овој причи фигуришу више као метонимије два историјска пројекта, која су понудила различите одговоре на иста питања – што смо то ми, Црногорци?

Шта нас дефинише као заједницу? Јесмо ли, у првом реду, ‘српска Спарта’ или ‘некадашња чланица СФРЈ’? На којим институцијама почива тај наш заједнички идентитет? На ‘братству и јединству’ (које смо, након пада Берлинског зида, преименовали у ‘мултикултурализам и мултиетнички склад’) или на саборности под покровитељством Цркве (које се некада исказивало зборовањем, а данас кроз литије и молебане)? На Партији, или на Митрополији? Има ли то наше ‘грађанство’ неки дубљи основ, или свој легитимитет у потпуности црпи из сопствене уговорне природе? Схватамо ли секуларизам као слободу религије, или као слободу од религије – као заштиту религиозног израза у јавној сфери, или као цензуру религиозног израза ван граница манастира?
Питања ове врсте најјасније показују разлику између та два наша аутохтона свјетоназора, ‘брозовске’ и ‘његошевске’ Црне Горе.

Ми одавно имамо један нездрав и крајње неразуман однос према свим подјелама које се не дају свести на социо-економску класу – откако су нас титоистички историографи убиједили да су до крвопролића 90-их довеле националистичке и вјерске страсти (а не, рецимо, ауторитарна агресија иманентна Брозовом режину), ми подјеле које нису класне врсте третирамо као некакву опасну патологију, коју ваља искоријенити („превазићи“) прије него ли Чеховљева пушка опали.




Феђа Павловић
Међутим, идеолошки ровови који нису сводиви на класни конфликт постоје у свакој развијеној земљи – у УК-у (око Брегзитаита), у САД-у (око Трампа) и у великој већини европских земаља (око ЕУ/имиграције/мултикултурализма/суверености).
У сваком од тих друштава води се културкампф чије непосредне теме одређује домаћи контекст, док је лајтмотив један те исти. И баш као што се данас, у развијеном свијету, кроз тај културкампф редефинише подјела на љевицу и десницу – не као прије, кроз однос према систему социјалне заштите, већ кроз однос према глобализацији и суверености – тако се и подјела на ‘брозовску’ и ‘његошевску’ Црну Гору полако артикулише као наша верзија приче о љевици и десници.
Зашто је то важно? Па зато што су, будимо искрени, ‘брозовска’ и ‘његошевска’ Црна Гора одавно два непорицива идеолошка, културна и дневно-политичка пола нашег друштва – само смо се, све ове године, претварали да то није тако, да је ‘брозовска’ Црна Гора „нормална“, а ова друга „патолошка“: нецивилизована, вулгардна, малоумна, крезуба.


Никшић, 16. фебруар
Ових дана, та хегемонска слика, коју ‘брозовска’ Црна Гора деценијама пласира, постаје све мање убједљива – литије су показале та ‘његошевска’ Црна Гора изгледа и како звучи. И замислите – изгледа и звучи пристојно, урбано, породично и мирно.
Упоредите говоре са јучерашње литије и оне са недавно одржаног патриотско-комитско-државотворног скупа у Никшићу, па реците искрено – гдје су шовинисти који пјене од мржње? Гдје су овјештале мумије који бију битке из Другог свјетског рата? Гдје су рушитељи, а гдје бранитељи? Ко је ту „нормалан“?
Подјела на ‘његошевску’ и ‘брозовску’ Црну Гору је чињеница која, сама по себи, није ни позитивна ни негативна – на нама је да је прихватимо и да, ако већ бирамо страну, покушамо да допринесемо квалитету дискурса са којим смо се идентификовали.
 

комшија

Legenda
Poruka
56.161
1581978018500.png




ZARATILI IRINEJ I AMFILOHIJE, PATRIJARH IZRIČIT: "Ne dolazim u Podgoricu..."

U Crnoj Gori se skoro dva mjeseca održavaju protestne litije zbog nezadovoljstva Zakonom o slobodi vjeroispovijesti koji je crnogorski parlament usvojio krajem proišle godine. Protestne litije organizuje Mitriopolija crnogorsko primorska i eparhije SPC u Crnoj Gori.

1581978056900.png


Informativna služba Srpske pravoslavne crkve saopštila je danas da nije tačna informacija koju su juče objavili brojni mediji da srpski patrijarh Irinej 29. februara dolazi u Crnu Goru. Time je demantovana tvrdnja mitropolita crnogorsko primorskog Amfilohija da će Irinej posljednjeg dana februara predvoditi litiju u Podgorici.

“Povodom netačnih informacija koje su se pojavile u pojedinim medijima obavještavamo javnost da njegova Svetost patrijarh srpski Irinej žali što neće moći da posjeti arhijereje i vjerni narod Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori jer je ranije zakazana njegova posjeta Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi u Sjedinjenim Američkim Državama”, objavljeni je na sajtu SPC.


Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije je u u intervjuu za Televiziju Hram najavio da će Irinej predvoditi 29. februara litiju ulicama Podgorice povodom praznika Svetog Simeona Mirotočivog.

U Crnoj Gori se skoro dva mjeseca održavaju protestne litije zbog nezadovoljstva Zakonom o slobodi vjeroispovijesti koji je crnogorski parlament usvojio krajem proišle godine. Protestne litije organizuje Mitriopolija crnogorsko primorska i eparhije SPC u Crnoj Gori.
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
116.801
18.02.2020. • Srbija Danas/Telegraf
BRUTALNOST CRNOGORSKOG REŽIMA: Učiteljici Radi iz Bara uslovni otkaz zbog fotografije trobojke i "štrumpfova"

To je saopštila direktorka te obrazovne ustanove Biljana Vukmanović.

Učiteljica barske OŠ "Jugoslavija" Rada Višnjić, koja je učenicima na času zadala da crtaju trobojku, kažnjena je uslovnim prestankom radnog odnosa, sa mogućnošću prestanka radnog odnosa, ako u periodu od šest meseci od dana izrečene mere učini težu povredu radne obaveze.

To je saopštila direktorka te obrazovne ustanove Biljana Vukmanović.

Ona je istakla da je postupak utvrđivanja odgovornosti učiteljice sproveden profesionalno i nepristrasno, iako su, kako je kazala, "u proteklih 20 dana bili svedoci brojnih neistina, ali i neprimerenih, proizvoljnih i činjenično neutemeljenih izjava".

- Nakon okončanog postupka, kao direktor škole shodno zakonskim odredbama i težini povrede radne obaveze, donela sam Odluku kojom se Radi Višnjić, zaposlenoj na radnom mestu nastavnik razredne nastave u OŠ "Jugoslavija" iz Bara, izriče mera Uslovni prestanak radnog odnosa, sa mogućnošću prestanka radnog odnosa, ako zaposlena u periodu od šest meseci od dana izrečene mere učini težu povredu radne obaveze. Istovremeno, rešenje o privremenom udaljenju - suspenziji, prestaje da važi, jer je postupak utvrđivanja odgovornosti okončan donošenjem Odluke - saopštila je Vukmanović.

Ona je istakla da je Školski odbor, ali i Savet roditelja OŠ "Jugoslavija", u međuvremenu, poslao jasnu poruku "da učionica nije i ne sme da bude mesto za bilo kakvu vrstu političkog delovanja, kao i da je misija svakog prosvetnog radnika da decu obrazuje, vaspitava i prosvećuje, uz uvažavanje ličnosti deteta i poštovanje različitosti".

- OŠ "Jugoslavija", kao i do sad, ostaje na temeljima baštinjenja znanja, veština, etičkih i kulturnih vrednosti, multietničkog sklada i multikonfesionalnosti, uz svoju najvažniju ulogu: da se deca u njoj osećaju prijatno, dobrodošlo i da uspomene za svoju školu vežu samo za lepe trenutke. Na to imaju pravo a mi, zaposleni u školi, imamo obavezu da im ostvarenje tog prava i omogućimo - navodi direktorka škole.

Ukazala je na "ogromnu potrebu razumevanja između zaposlenih u vaspitno-obrazovnim ustanovama i roditelja".

- Samo skupa, udruženi, zajedničkim naporima i saradnjom, decu možemo izvesti na put kojim treba da hodi svaki mladi čovek 21. veka. Naša je obaveza da im pružimo ruku, kako bi sutra postali humanisti, obrazovani i emancipovani ljudi, spremni da odgovore izazovima novog, savremenog doba koje zahteva kulturnog, odgovornog i svestranog pojedinca, sa razvijenim osećajem empatije, poštovanja različitosti i željom da u svakom smislu unapredi okruženje u kojem živi i stvara, u nasleđe generacijama koje dolaze. Iskreno verujem da će naša zajednička misija opravdati viziju koju sada imamo. Jer - to dugujemo deci - istakla je Vukmanović.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.