Па ти си класична балканска комуњара. Да не буде забуне, политички идеолошки принципи су једно (можеш бити и нациста), а сасвим друго је схватање економије и финансијског образовања.
Сви трпимо тај погубни утицај комунизма и сви смо у неким приликама комуњаре, мање или више. Твоје излагање је типична комуњарска демагогија.
Пази и ја сам у неким случајевима комуњара, рецимо пошто подржавам кинески модел капитализма, против кога не можеш бити када доноси резултате, када Кина постаје лидер у иновативној технологији, аутоиндутрији итд.
Међутим, политички систем је комуњарски, владајућа гарнитура користи благодети комунистичке диктатуре, како би се решили опозиције, страних утицаја, разних демократских регулатива која коче напредак, разних слабости и онда тај вишак енергије усмеравају у успешну економију.
Што се тиче комуњарске пропаганде против приватног сектора.
У теорији, могуће је да приватни инвеститор купи фудбалски клуб и промени његову судбину, али постоје бројна правна, регулаторна и друштвена ограничења која би такав сценарио учинила изузетно сложеним и ретким. Ево неколико кључних тачака које треба узети у обзир:
1. Регулаторна ограничења
- Закон о спортским клубовима: У многим земљама постоје посебни закони који регулишу продају и рад спортских клубова, посебно ако су некада били у државном власништву или имају велику друштвену улогу. Често су такви клубови регистровани као непрофитне организације, што би могло спречити радикалне промене као што су расформирање или рушење објеката.
- Заштита инфраструктуре: У неким случајевима, стадиони и друга спортска инфраструктура могу бити под заштитом као објекти од јавног значаја, што би спречило рушење или промену намене без одобрења власти.
2. Уговорне обавезе
- Куповина фудбалског клуба обично долази са бројним обавезама према лиги, навијачима и спонзорима. Приватник који купи клуб мора поштовати те обавезе. На пример, многе лиге имају правила која спречавају лако расформирање клуба, како би заштитиле интегритет такмичења.
- Ако је стадион изграђен уз помоћ јавних средстава или спонзорских уговора, рушење стадиона би могло бити правно компликовано и оспорено.
3. Друштвени притисак
- Фудбалски клубови имају велику друштвену важност и приврженост међу навијачима. Расформирање клуба или рушење стадиона може довести до значајног притиска јавности, протеста и бојкота. То може нанети огромну штету репутацији инвеститора.
4. Закон о урбанистичком планирању
- Ако би неки приватник желео да сруши стадион и направи зграду, морао би да добије дозволу од локалних власти у складу са урбанистичким планом. У већини случајева, то није лако постићи, посебно ако је стадион културно или историјски важан за заједницу.
Пример из праксе:
У Великој Британији, клубови попут
Вимблдона прешли су у приватно власништво, а нови власници су донели радикалне промене. Међутим, било је великих протеста навијача и јавности, што је довело до поновног оснивања клуба као AFC Wimbledon. Такви примери показују да, иако је могуће донети велике одлуке, то често није лако због регулаторних и друштвених фактора.
Закључак:
Иако је у теорији могуће да приватник купи клуб и касније покуша да га расформира и сруши стадион ради градње другог објекта, то је у пракси веома компликовано због правних и друштвених препрека. Навијачи, локалне власти и спортске институције би вероватно спречиле тако драстичан корак.
