Milenko D. Đurić, najznačajnija ličnost srpske istorije ekslibrisa

Nina · 09.12.2025. u 19:09

Milenko D. Đurić bio je Veliki poznavalac ruske, vizantijske i srpske ikonografije, vrhunski grafičar, najznačajnija ličnost srpske istorije ekslibrisa – male grafike.

(autoportret)

Bogata je biografija Milenka D. Đurića, rođenog 1895. u Zemunu, koga su ustaše ubile 25. januara 1945. u Zagrebu.
I on je, kao i Sava Šumanović, ne samo umetnošću već i svojim životom posvedočio o stradanju Srba za vreme Drugog svetskog rata.
Učestvovao je na svetskim izložbama grafike, bio cenjen, hvalili su ga i strani i domaći likovni kritičari.

Jednu njegovu sliku poželeo je davnih decenija u svojoj kolekciji italijanski kralj Viktor Emanuel i želja mu je ispunjena. Tri slike otkupilo mu je Ministarstvo narodne kulture Italije. Tridesetih godina prošlog veka zainteresovao se za zidno slikarstvo, zbog čega je pohodio srpske srednjovekovne manastire. Izložbu o tome priredio je u svom stanu.Prema pisanju ondašnje štampe, ceo njegov stan je pružao veličanstven utisak crkve. Najveće priznanje doneli su mu drvorezi iz ciklusa „Rad”, koji je nastao dvadesetih godina dok je boravio u Berlinu i Lajpcigu, proučavajući stare holandske i flamanske majstore

Nina · 09.12.2025. u 19:09

Naslovna-strana-,,Graficke-revije,,-koju-je-ilustruvao-Djuric.jpg

Nina · 09.12.2025. u 19:10

Ostao je upamćen i kao stvaralac koji je osnovao prvo grafičko udruženje u Kraljevini SHS, u kojoj je organizovao i prvu izložbu ekslibrisa.
Izradio je idejno rešenje za novčanicu od 25 para (1/4 dinara) 1921. godine. Iako skromnih dimenzija i male nominalne vrednosti,
štampana je u tiražu od 200 miliona primeraka, pa se šaljivo može smatrati Đurićevim delom koje je najviše puta reprodukovano.

Nagrađen je zlatnom medaljom za akvarele i grafike. Redovno je izlagao na prolećnoj izložbi u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić” u Beogradu,
a na istom mestu se 1930. predstavio kao učesnik izložbe jugoslovenskih pejzaža.

Nina · 09.12.2025. u 19:11

Upamćen je po mnogim radovima, slikama i grafikama, a po ekslibrisu najviše.
Ekslibris (lat.ex libris - "iz knjiga") je umetnički oblikovana nalepnica ili pečat koji se lepi na unutrašnju stranu korice knjige da označi vlasnika, služeći kao znak vlasništva i samostalno umetničko delo, često sa imenom, grbom, inicijalima, alegorijskim slikama, motivima vezanim za vlasnika i motom.

Prvobitno je služio da se knjiga identifikuje i zaštiti od krađe, a danas je važan deo bibliofilije i primenjene grafike, odražavajući ličnost vlasnika.
Može biti štampan (drvorez, bakropis) ili otisnut žigom, sadrži ime vlasnika, a često i ukrasne elemente, grb, moto ili simbolične motive.
Tradicija potiče iz 15. veka, a među najstarijim primerima su oni koje je radio Albrecht Dürer.
Ekslibris je lična, umetnička "potpis" na knjizi, koja pokazuje "čija je ovo knjiga

Mnoge poznate ličnosti na ovaj način su obeležavale, ukrašavale knjige iz sopstvene biblioteke. Među njima su Petar Petrović Njegoš, Aleksandar Cincar Marković, Jovan Soldatović, Dejan Medaković, Milorad Pavić, Čedomir Popov... Knjige u dvorskim bibliotekama dinastija Obrenović i Karađorđević obeležavane su heraldičkim ekslibrisima. Novosadske porodice Poštić i Trifković imale su porodični višegeneracijski ekslibris.
Prvu takvu nalepnicu na srpskom jeziku, štampanu ćirilicom, imao je Njegoš, najverovatnije izrađenu pre 1833.
Važio je za istinskog poštovaoca srednjovekovne srpske umetnosti.