Милена Павловић Барили - сликарка и песникиња

Слика

Под мојим капцима
ти си месец у башти,
ти си магла на реци,
ти си једини увијен у сан,
у Одјек детињства
и у плач.
Ти си вал што се пропиње високо
тражећи звезде у висини неба.

Uvek sam to htela! Da procitam ovakve stihove jednog vrsnog i meni dragog slikara!
Sjajno!
 
Verovatno povodom stogodišnjice njenog rođenja, u časopisima ima članaka o njenom životu i radu...

Tako moja majka kupuje ''Gloriju'' i u ovom broju se nalazi tekst o njoj pod nazivom ''Graciozna kometa''...
Letos je u galeriji SANU bila izložba njenih radova.

Nazivaju je ''arhitektom sna i sanjarenja''. U Nemačkoj su je zvali srpskom Fridom Kalo.

Do pedesetih godina prošlog veka njeno je ime bilo zabranjivano i bilo je malo onih koji su za nju čuli. Razlozi za to bili su ideološke prilike, na neki način bila je žrtva nesporazuma i to platila nezasluženim izgonom iz zemlje, jer nije mogla nigde u Srbiji (tačnije, u Požarevcu) da se zaposli kao nastavnica slikanja.
Eto kako narod i vlast znaju da budu grubi prema ljudima vizionarima, čija misao seže daleko u budućnost, jer ona bi se sada, posle sto godina, po svom stilu (oblačenja, življenja, razmišljanja) uklopila savršeno u ovo, moderno doba.

Njena majka imala je veze sa porodicom Karađorđa, jer je bila jedna od unuka najstarije Karađorđeve kćerke.

Sa sedam godina napisala je prvu pesmu, i to u Rimu, gde se školovala, jer su tamo porodično odbegli početkom II svetskog rata.

Pisala je na srpskom, francuskom i italijanskom jeziku.

U Beograd se vratila, da bi tu završila Drugu žensku gimnaziju, a sa trinaest godina primljena na Kraljevsku umetničku školu.

Imla je tokom svog kratkog života, dakle, vrlo mlada, ozbiljne zdravstvene probleme sa srcem i kičmom.

Roditelji su joj se rano razveli, otac joj je živeo u Italiji, a majka u Požarevcu, pa je zbog nje često dolazila i boravila u Srbiji, i tu uradila brojne slike, od kojih je karakterističan motiv lampe-petroleja, koju je videla kod svoje bake. Čak i francuski pesnik Pol Valeri upitao odakle ideje da baš takvu lampu svuda stavlja.

Putovala je dost, svuda... doživljavali su je, s pravom, kao modernističku ikonu...

Umrla u svojoj 36. godini.

Za toliko kratak život, mnogo drame, poetičnosti, umetnosti, lepote... mnogo traga...
 
Interesantno je da se još uvek ne zna pravi uzrok njene smrti.
Kao i kod mnogih umetnika koji su mladi umrli, postoje brojne spekulacije, teorije zavere zaogrnute misterioznošću, pa se tako njen suprug dovodi u vezu sa njenom smrću, jer je, navodno, bio izopačena osoba.

Međutim, podatak da je njen suprug prvoj ćerki iz drugog braka nekoliko godina kasnije dao ime Milena, kao i to da je sa porodicom posetio Mileninu kuću u Požarevcu, stavlja pod sumnju - već jednu sumnju.

Sve u svemu, kako pišu, ''sve što je ostalo iza nje metafizička je rapsodija sna i jave''.
 
I guardiani della notte
con le lancie magnetiche
controllano il cerchio
dell"Universo,
lasciando spazi vuoti
tra ogni sincope fosforoscente.
Distanti
come le tre torri
del Sogno.
Si guardano in silenzio
pensando la stessa parola.
Enormi giganti di ferro
ascoltano il fischio eterno
Distanti
come le tre torri
del Sogno.

Превод
,,Стражари ноћи
са магнетним копљима
надзиру круг
Света
остављајући празне просторе
између фосфоресцентних удара.
Удаљени
као три куле
из сна.
Гледају се у тишини
с истом речју и мислима.
Огромни гвоздени дивови
слушају вечити звиждук
Удаљени
као три куле
из сна."
 
s02.jpg


s06.jpg


s03.jpg
 

Back
Top