Quantcast

Milan Stojadinović

Poruka
22.274
Mogući sporazum jedini je način da se konačno unište uništavanja jednih drugih ... Stotine godina Srbi i Hrvati živjeli su u odvojenim državama i uvijek bili u najboljem prijateljstvu, a siguran sam da ćemo se opet usmjeriti jedni prema drugima i pomoći u obrani zajedničkog od interesa. ( Posle potpisivanja Sporazum Pavelić-Stojadinović, o podeli Jugoslavije )
Milan Stojadinović
Милан Стојадиновић (Чачак, 4. август 1888Буенос Ајрес, 24. октобар 1961) био је српски политичар, правник, економиста и професор универзитета. Био је министар финансија у три наврата, председник владе Краљевине Југославије и председник Југословенске радикалне заједнице.

Рођен је 1888. године у Чачку, од оца Михаила, судије и адвоката и мајке Милице рођене Павловић. Гимназију (1906) и студије права је завршио у Београду 1910. године, а усавршавао се три године у Немачкој, Француској и Уједињеном Краљевству. Као писар у Министарству финансија Краљевине Србије није подлегао војној обавези. Четири године Првог светског рата 1914-1918. провео је поред Николе Пашића, на Крфу и Паризу. Из иностранства се вратио у нову краљевину, као генерални директор Државног рачуноводства у Министарству финансија. Убрзо након положеног доктората права, постаје са 32 године професор финансијских наука на Београдском универзитету. Већ 1919. године напушта државну службу и као "човек од поверења британског финансијског капитала" постаје директор Енглеске трговачке банке. На тој дужности остаје до 1922. године када улази у политички живот, као министар у влади Николе Пашића.[1]
Био је министар финансија у три наврата (1922—1924, 1924-1925 и 1934-1935). Активан је био у Народној радикалној странци као члан Главног одбора. Кнез Павле Карађорђевић му је дао мандат за формирање владе. Југословенску радикалну заједницу основао је 1935. године и у њу су ушли припадници његове бивше странке, Југословенска народна странка, Словенска људска странка Антона Корошеца и Југословенска муслиманска организација Мехмеда Спахе. Ова странка била је изразито десничарских опредељења. Стојадиновић је водио политику приближавања силама Осовине. За време премијерског мандата потписао је споразум о пријатељству са Француском и пакт о ненападању са Италијом, покушавајући да у време пред Други светски рат сачува безбедност Југославије.

Стојадиновићева влада покушала је да потпише конкордат са Ватиканом 1937. године. То је изазвало жестоке протесте Српске православне цркве, па је потписивање споразума пропало. Стојадиновић је ипак успео да победи на следећим изборима. Кнез Павле га је сменио је 1939. јер није успео да реши хрватско питање. На захтев Британаца Стојадиновић је прогнан из земље и интерниран на острво Маурицијус, где је провео Други светски рат. После рата му је био забрањен повратак у земљу, па је Стојадиновић остатак живота провео у Аргентини и другим јужноамеричким државама. За веме мандата аргентинског председника Хуана Перона уређивао је утицајне економске часописе. Заједно са Антом Павелићем 1954. године потписао је проглас против комунистичке Југославије.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Милан_Стојадиновић
Ko je ustvari bio Milan Stojtadinović ?
Karijera Milana Stojadinovića počinje 1914. godine, pred Prvi svetski rat. Postavljen je za pisara prve klase Ministarstva finansija pod ministrovanjem pokojnog Laze Pačua. Već 1916. godine, na Krfu postaje načelnik Glavnog državnog računovodstva Ministarstva finansija, pošto je kao "neophodno potreban" bio oslobođen od mobilizacije i rata, iako je bio rezervni artiljerijski oficir. Po oslobođenju 1918. godine, postaje generalni direktor državnog računovodstva Ministarstva finansija. Podnosi ostavku 1919. godine dolaskom za ministra finansija dr Voje Veljkovića i postaje generalni direktor tada novoosnovane "Englesko-srpske banke" u Beogradu.
Ova banka propala je 1921. ili godinu posle, pošto se utvrdilo da nije unela ni pet banknota inostranog kapitala, da je novac pribavila preko milionskih kredita od Narodne banke i drugih banaka iz Jugoslavije, da se bavila švercom deviza i valuta, kao i da je apsorbovala velike uloge na štednju mase sitnih ulagača koji su padom banke izgubili svoje uloge.
Pred pad ove banke, Stojadinović blagovremeno daje ostavku na položaj generalnog direktora tako da je sudska odgovornost pala na direktora odeljenja Utješinovića, koji je osuđen na nekoliko godina robije, zbog čega je pokušao da se ubije pucanjem iz revolvera u slepoočnicu. Napuštanjem položaja generalnog direktora "Englesko-srpske banke" Stojadinović dolazi na položaj ministra finansija (9. decembra 1922. godine), u izbornoj vladi Pašić-Pribičević. Kao ministar finansija, troši sva novčana sredstva, pa čak i srpske depozite i prvu tranšu dolarskog "zajma" s bankom u Njujorku, "Blerov zajam". Prva tranša zajma stigla je 1922. godine "koalicionoj demokratskoj radikalnoj vladi", a prema Ugovoru i Zakonu o zajmu namenjena je za izgradnju železnica i druge ugovorom i zakonom tačno precizirane i fiksirane investicije.
Milan Stojadinovic - Zig Hail
DI6bKK7XgAA02u1.jpg

Ovu tranšu od 20 miliona dolara stavljenu Vladi na raspolaganje kod Narodne banke pretvara u dinare, ustupajući, Narodnoj banci dolare po najnovijem kursu. U državnom budžetu, zatečenom od koalicione vlade za 1922/1923. budžetsku godinu, nisu bili predviđeni ni krediti ni zakonska ovlašćenja za trošenje milijarde i dvadeset miliona dinara, koliko je stvarno utrošeno za vreme izbora, bez ikakve zakonske i budžetom odobrene mogućnosti. Ministar finansija povlačio je, sukcesivno, od Narodne banke okrugle veće sume, koje je preko glavne državne blagajne i finansijskih uprava trošio za izbore. Na taj način je impresionirao biračke mase, predstavljajući se kao sposoban ministar finansija i najbolji, do tada, finansijski stručnjak.
Najveću aferu u Jugoslaviji od 1918. do 1941. godine predstavlja "afera s ratnom štetom", koja pripada dr Milanu Stojadinoviću kao ministru finansija. U ovoj aferi učestvuju banke, kao saradnici ministra finansija, industrijalci i trgovci, pa čak i sam vladar. Berzanskim transakcijama banke i trgovci došli su do milionskih profita, dok su industrijalci pomoću obveznica dva odsto rente ratne štete na lak i jeftin način dobili na račun reparacije materijal, mašine i instalacije za fabrike. Stvarno oštećeni građani za vreme rata nisu obeštećeni. Na račun reparacije stvoreni su novi poratni milioneri, a ugovori o miru, Versajski, Senžermenski, izigrani su i povređeni....
Milan Stojadinovic i njegov drugar Ante Pavelic
Pavelić-Stojadinović.jpg

Milan Stojadinović i Herman Gering u Nemačkoj 1938.
Milan Stojadinović, Benito Musolini i Galeaco Ćano u Rimu 1937.
 
stanje
Ova tema je zatvorena zbog neaktivnosti. Molim objavite novu temu i pridružite se diskusiji.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.