Милан Будимир и албански језик

[КРЦУН]

Milan Budimir ih zove Arbanasima i arbanaskim jezikom. U skladu sa novom reči koja se pojavila i vladajućom ideologijom, između 1945. i 1965. godine, on koristi (kao i uostalom svi u našoj naučnoj zajednici) pojam Šiptari umesto Arbanasi. Zvaće ih ponekad i Albanci, ali vrlo, vrlo retko (primarno kada parafrazira ili preuzima od drugih) a nakon izbacivanja iz upotrebe šiptarske kovanice ponovo će se direktnije vratiti starom pojmu koji koristi za njih, primarno

У складу са владајућом идеологијом из 1945.- 1965. односно оне која се није променила од 1945. до данас!?

 

[CreamPythagoras]

Извињавам се на дигресији малој дигресији али вољан сам да уступим дела Милана Будимира , Грци и Пеласти , Проблем букве и тд.
Нисам очаран , сувопаран попут свих данашњих академика који понављају упорно пар речи и форсирају натегнуте претпоставке без икакве потпоре осим персоналног осећаја и познавања лингвистике и неких нама познатих законитости које су заокружена у целине језичке у модерна времена.
Дакле мислим да би Милан Будимир сасвим другачије писао да је Албанија и Грчка ушла у састав Југославије како је требала самим тим мислим да су дела била прилагођена политичким тенденцијама оног доба.

Абанци , Иранци , Афганистаци , Пакистанци и тд (Турци) Либанци имају слична имаена и презимена по томе онда албански био ближи Сатему што и јесте.....Ако говоримо о Илирима као и Хетитима они си о 1960. Индоевропљани раније су сматрани Алародијцима уз Пелазге наравно томе сведочи човек најзначајнији за демистификацију Пеласга за све ове првобитне заједнице Индоевропљани су били тотални странци језички , културолошки како хоћеш , нису били државотворни народи без већих цивилизацијских достигнућа сем оружја и гвожђа можда.Пеласги нису били индоевропљани.

Ајмо онда да је једно од митских брда на којима је дигнут Рим се зове Албанија , о њему нема археолшких доказа до освајања Келта археолошки грађа тог другог Рима постоји помешаних са Келтима. Шта би смо могли знати о тим језицима италских "индоевропљана" пре доласка Келта знамо да хје мешавином многих древних језика овкладао латински као есперанцо ништа друго.

Знамо да је хетитски делио речи са латинским као аква вода и тд. знамо да су неговали култ змије да су стравично били слични Илирима према веровањима и знамо да су Римљани покорили неке Илире којесу тамо затекли.
Знамо и да су други Рим спасиле Сабињанке отете жене које су спасиле мужеве и нови поредак које су затекле отете из староседелачке матријархалне заједнице иако су Сабињани тврдили да су Дорци прави Дорци који су се одвојили па према Херодоту и Македонци и Спартанци.
Колика је била сродна њихова култура и језик немамо појма знамо преко њихових мултиетничких и верских савеза који су прерасли у мулти етничке и културолошке империје Рим и Хелада што би били данас најближи еквиваленти Амеици , Аустралији , Новом Зеланду.

Рецимо од Хитлера па надаље су и Римљани индогермани и Келти и многа алародијски савези на челу германских и келтских народа који су им направили државе а били су им тотално срани верски , обичајно , културолошки како год хоћеш...

Милан Будимир преко оваквих догађаја прелеће преко пар страна без задржавања на огромним непомирљивим разликама попут данашњих понављача неоспоравам да је био вредан сакупљач и тако даље....

онда Скити који су мисли се блиски иранцима а сармати већ помешани и са Туранским прецима и савезима племена......
када би ово све озбиљно рашчланили да турански народи нису примили ислам већ хришћанство Европа би била тураноидна творевина што на многим местима и јесте затим накнадно утопљена или запљуснута индоевропљанима.

илири су такође били подељени на братства и када је 1960. одгонетнут њихов клин испало је да је држава пропалаи изнутра издајом једног од братстава и да се аристократија скупила са благом и негде побегла из разрушене хетитске државе.....Хетити су ту дошли касније као индоевропљани
персијанци су се доселили ту као странци сведочи Херодот.
Нека алродијкса имена су преживела до данас Албани , Серби , Саси има их још Франци као Скити и Холанђани на многим местима су постали Германи или Романо Келти као и Саси , Срби су делом постали Германи делом Словени , Саси германи али културолошке разлике између њих су видљиве и данас.
То што Срби и Албани деле гене не мора бити производ мешања на Балкану већ блискости или сродности давно , давно пре и после Балкана као и многе заједнице. Звучи невероватно да Баски деле заједничке речи више са племенима у Амазонији него у Европи па је нажена лабава грузијска веза...

Читав модерни западноевропски поредак после пада Рима су су организовали скитско- алародијски племенски савези који су организовали германско-келтске племенске масе у неки империјалистички прикекат попут Рима који је остао престиж Франци затим су се умешали и Готи који су можда носили неки изворни индоевропски поредак са клановским политикама задржаним до модерних времена на мети су им остали слабије организоване масе Словена којих је било много и држали су много земље па је средњи век одјекнуо у том правцу стапању , асимиловању и отимању земље од Словена који су се организовали у неки слободан неимперијалистички поредак и то је остало до данас донекле.



Ово је само делић приче е сад ако икакв лингвиста и палеолингвиста може све то да рачивија и расчлани и одвоји речи које су изворно чије ја сечем муда.....


данас смо ми народ са највише туђица и увежених речи , историчари траже које је презиме према корену речи словенско а које није....
Сад за хиљаду година да ли ће историчари речи да смо ми Срби германи јер кажемо авијон а Хрвати Словени јер кажу зракоплов или због априла и јулијанског календара да смо Романи а Хрвати Турци са вељачама Словени?
Језик је увек био жив и позајмљивале су се туђице , народи су се кретали , одвајали , спајали језик је плод хибридних мултикултура клоа и данашњи народи и нације једино је име народа , обичаји , менталитет , гени , митови и веровања нешто што је од њега остало од праисконског или преисторијског времена....Хвала! Хтедох бити краћи али јбга....

 

[КРЦУН]

Студија М. Будимира Грци и Пеласти (Београд, 1950), у којој се расправља о односу језика Грка и Пеласта, са крајњим закључком да су Пеласти били са извесним двојним особинама: кентумских рефлекса велара једнога типа, а са сатемским рефлексима велара другога типа; да су се у једном појасу претопили у Грке, а у другој зони у Србе, с којима им је била заједничка метатеза ликвида.

Узмимо пример Будимиров који служи за објашњење, једног засеока града Јајца, на округлом обрешку, и који се зове Кричићи или Кричке код Сиња— јер довођење у везу са глаголом кричаши је очигледно народна етимологија. Назив реке Пливе, са икавским изговором, одговара старијем облику без метатезе *Реlvа.— Крајње тачке ове простране зоне такође су означене метатезом — Раша (Аrsiа), река у Истри, и Лаб на Косову, а у Црној Гори се употребљава реч раша за сукно (сf. аrsineum, женски украс за главу).

Да ли се на основу 15 установљених илирских речи које постоје у ''шиптарском'' језику(ово ''шиптарском'' зовемо славеноид) може установити да је шиптарски уствари илирски језик!? Или је Милан Будимир у праву када каже “наше незнање долази отуд што од илирских говора знамо само за велики број личних и географских имена, а не располажемо никаквом илирском реченицом. Без реченице, не може се одредити карактер неког језика, из простог разлога што су, дијалектички посматрано, реченице старије од речи”.

Занимљива су тумачења у студији Мирка Деановића – Avviamento allo studio del Dialleto di Rovigno d’Istria (Zagrabia, 1954). Ако неко поседује ову књигу, било би добро да је уврстимо у даља разматрања ''славеноида''.

 

[CreamPythagoras]

Студија М. Будимира Грци и Пеласти (Београд, 1950), у којој се расправља о односу језика Грка и Пеласта, са крајњим закључком да су Пеласти били са извесним двојним особинама: кентумских рефлекса велара једнога типа, а са сатемским рефлексима велара другога типа; да су се у једном појасу претопили у Грке, а у другој зони у Србе, с којима им је била заједничка метатеза ликвида.

Узмимо пример Будимиров који служи за објашњење, једног засеока града Јајца, на округлом обрешку, и који се зове Кричићи или Кричке код Сиња— јер довођење у везу са глаголом кричаши је очигледно народна етимологија. Назив реке Пливе, са икавским изговором, одговара старијем облику без метатезе *Реlvа.— Крајње тачке ове простране зоне такође су означене метатезом — Раша (Аrsiа), река у Истри, и Лаб на Косову, а у Црној Гори се употребљава реч раша за сукно (сf. аrsineum, женски украс за главу).

Да ли се на основу 15 установљених илирских речи које постоје у ''шиптарском'' језику(ово ''шиптарском'' зовемо славеноид) може установити да је шиптарски уствари илирски језик!? Или је Милан Будимир у праву када каже “наше незнање долази отуд што од илирских говора знамо само за велики број личних и географских имена, а не располажемо никаквом илирском реченицом. Без реченице, не може се одредити карактер неког језика, из простог разлога што су, дијалектички посматрано, реченице старије од речи”.

Занимљива су тумачења у студији Мирка Деановића – Avviamento allo studio del Dialleto di Rovigno d’Istria (Zagrabia, 1954). Ако неко поседује ову књигу, било би добро да је уврстимо у даља разматрања ''славеноида''.

Или је Милан Будимир у праву када каже “наше незнање долази отуд што од илирских говора знамо само за велики број личних и географских имена, а не располажемо никаквом илирском реченицом. Без реченице, не може се одредити карактер неког језика, из простог разлога што су, дијалектички посматрано, реченице старије од речи”.

Мислим да му је ово најпаметније што је рекао и да треба да стоји као уводни и закључни део књиге , а сав рад нека корисна размишљања и радови у правцу то и том....

И то важи за многе друге не само за њега!

 

[CreamPythagoras]

Из овог угла са оволико година можда могу наслутити да је Тито покушао створити велику Југославију са античким наслеђем и културним вредностима која би кулуролошки могла паралирати модерном Риму. Обзиром да је пројекат Стаљин срушио ми га сад скупљамо изучавамо распарчано а само мало старије генерације историчара су писале другачије иако се археологија није помакла нису нађени нови документи порсла је само машта , слобода да свака будала може да пише шта хоће ако има узаштиту неког политичког клана или интересне групе. Некад је то само био Беч.

сам Тибор Живковић у кога се куну многи овде је баш лоцирао време списа према времену кад су се читали и стизали готски и витешки романи , кад се санало за Волшке Бугаре и тд. према тим параметрима је лоцирао време писаца а ми то данас уопте не радимо јер не знамо политичке позадине наших и нама блискух времена.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Pogledajte prilog 632845

Да ли је неко од вас у поседу књиге(имам живу књигу у мом поседу) или је пак имао прилике да чита - Гласник Сербске Академије Наука књига I-II, Београд 1949. године!?

Нигде нисам прочитао да је Милан Будимир Албанце, односно албански језик назвао шиптарским

убачена је реч ''шиптарски'' коју Милан Будимир никада није користио,

Stranica 262. prvog izdanja Glasnika SAN, iz 1949. godine, kojim si temu i otvorio (rezime predavanja pod naslovom Iliri i Tračani):

 

[КРЦУН]

Stranica 262. prvog izdanja Glasnika SAN, iz 1949. godine, kojim si temu otvorio (rezime predavanja pod nazivom Iliri i Tračani):

Pogledajte prilog 633856

Подржавам. Имам ту књигу, и наравно да знам за тај спомен ''Шиптари''. Али, чини ми се да не схваташ да је такво писање у такво тоталитарно време титоистичког режима било ''морање''. Будимир је чак презирао да тако нешто пише када је увек употребљавао реч Арбанаси-Арбани-Арбанои. Једно време је писао тако, па је опет писао Арбанаси, док иза чини ми се 1965. године више никада није написао ''шиптари''.

Да ли знаш да када је одржана седница САН те 1949. године када је прочитао свој реферат, Милан Будимир је седео поред Тита. На тој седници је Тито на предлог Александра Белића као председника САН, Тито примљен за почасног члана Академије. Тада је одржао и говор, који постоји у тој књизи.

Можеш мислити један Младобосанац, учитељ Гаврила Принципа латинском језику седи поред Тита 1949. године!?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Подржавам. Имам ту књигу, и наравно да знам за тај спомен ''Шиптари''. Али, чини ми се да не схваташ да је такво писање у такво тоталитарно време титоистичког режима било ''морање''. Будимир је чак презирао да тако нешто пише када је увек употребљавао реч Арбанаси-Арбани-Арбанои. Једно време је писао тако, па је опет писао Арбанаси, док иза чини ми се 1965. године више никада није написао ''шиптари''.

Да ли знаш да када је одржана седница САН те 1949. године када је прочитао свој реферат, Милан Будимир је седео поред Тита. На тој седници је Тито на предлог Александра Белића као председника САН, Тито примљен за почасног члана Академије. Тада је одржао и говор, који постоји у тој књизи.

Можеш мислити један Младобосанац, учитељ Гаврила Принципа латинском језику седи поред Тита 1949. године!?

Sve to ja razumem i o tome sam i sam upravo pisao; u te dve decenije zvali smo ih Šiptarima. A to ništa nije bitno po išta (na kraju krajeva, da li ih zove Šiptarima ili Arbanasima, semantičko je potpuno pitanje jer nema uticaja po same teze) o čemu smo diskutovali; skrenuo si sa svega...i sa mog pitanja šta misliš o Budimirovim stavovima, preko toga da si tvrdio da je pred kraj života, tobože, izmenio stavove, aludirajući da su pod pritiskom, ubačeni ili ulizivanje samim Albancima, toga da navodno postoje nekakve razlike između el. i papirnog izdanja Budimirove knjige, da šiptarski uopšte nije ni koristio (a posebno ne ilirsko-šiptarski) nigde pa je zato sumnjivo to što piše u radu (sad vidimo da i sam kažeš da itekako jeste objavljivano, uključiv i u odrednici sa kojom si samu temu otvorio).

Spreman si da „ratuješ” sa mnom; specifično si me odabrao zbog, kako kažeš, mojih kompleksa — nisam predložio da te Mrkalj uposli zato što imam komplekse jer imaš nebrojeno veće lingvističke kompetencije od mene, već zato što bi bilo lepo da se pokažeš, kada se već hvališ tolikim znanjem; oprosti mi što ću reći, ali na osnovu dezinformacija koje si postavio na ovu temu imam izvesne sumnje u vezi tvojih tvrdnji, u pogledu pitanja da li su opravdane ili ipak malčice isprazno hvalisanje; ako moje sumnje nisu na mestu, onda je to jedna prelepa vest jer ne moramo više mučiti AELarissa i možemo i mnoge dileme otkloniti — ali si pobegao od doslovno svega i sad ovde pišeš nešto što tema ni nije (i što je potpuno nesporno, kao što je trebalo da bude i očigledno iz mojih opisa dominantne terminologije u jugoslovenskoj naučnoj zajednici između 1945. i 1965. godine).

 

[ИгарЈ]

Студија М. Будимира Грци и Пеласти (Београд, 1950), у којој се расправља о односу језика Грка и Пеласта, са крајњим закључком да су Пеласти били са извесним двојним особинама: кентумских рефлекса велара једнога типа, а са сатемским рефлексима велара другога типа; да су се у једном појасу претопили у Грке, а у другој зони у Србе, с којима им је била заједничка метатеза ликвида.

Словенска ликвидна метатеза се одвила крајем осмога столећа, а Пеласта тада сумњам да је било.

 

[Mrkalj]

Словенска ликвидна метатеза се одвила крајем осмога столећа, а Пеласта тада сумњам да је било.

Moramo naglasiti da je ovo viđenje prema jednoj od teorija, koja pritom nailazi na izvesne probleme. Dakle, nije univerzalna.

"Metateza je likvida jedna od najčešće opisivanih promjena u slavistici, ali smo još daleko od njezina zadovoljavajućeg objašnjenja. Neslaganje ne postoji samo oko toga jesu li promjene na rubovima slavenskoga područja međusobno genetski povezane ili nisu i jesu li odraz ranijega općeg stanja (arhaizmi) ili nisu,136 već i na mnogo površnijoj razini određivanja mehanizama same promjene. Razlike među predloženim opisima najčešće potječu otuda što različiti istraživači imaju različite, katkad i suprotne poglede o jezičnim univerzalijama, tj. o tome koje su promjene u jezicima moguće, a koje nisu. U poglavljima 1.3. i 1.4.3. rečeno je da su metateze razmjerno rijetke promjene i da se u većini jezika pojavljuju u izdvojenim riječima ili u samo nekoliko riječi. Budući da slavenski jezici pripadaju malobrojnim jezicima u čijoj se povijesti pojavljuje sustavna metateza, jasno je da su se već davno pojavile tvrdnje kako ta promjena ne može biti metateza u uobičajenom smislu te riječi, već da je vjerojatno rezultat postupnoga glasovnog razvoja u kojemu se pojavljuju i gube sarnoglasnici oko likvide, a da pritom premetanja (metateze) uopće nije bilo.137 Brojni su slavisti opisivali i opisuju tu promjenu upravo takvim oponašanjem (simulacijom) metateze."

"Mnogo toga još ne znamo ni o uzrocima metateze likvida. Većina se slavista slaže da je osnovni njezin uzrok zakon otvorenih slogova, ali on nije dovoljan da bi se objasnio zašto su njezini rezultati upravo takvi kakvi jesu. Robert Abernathy navodi devet mogućih vrsta rješenja s pomoću kojih se može zadovoljiti zakon otvorenih slogova, a samo su tri vrste posvjedočene u stvarnom razvoju.145 To znači da se, osim zakona otvorenih slogova, moraju potražiti i dodatni uzroci za zbivanje te promjene. Jasno je da i oko toga postoje velika neslaganja među slavistima jer je to tijesno povezano s problemom određivanja stvarnih mehanizama promjene."

Dakle, teorija je trenutno mejnstrim u odsustvu boljeg objašnjenja. Ništa više od toga. Treba li da napominjem da ona nije dokazana? Da, ta teorija nije dokazana, bazirana je na pretpostavkama, zašto i jeste - teorija.

Dokazivati nešto pomoću teorije predstavlja logičku grešku i naučnu neukost.

 

[Mrkalj]

ми то данас уопте не радимо јер не знамо политичке позадине наших и нама блискух времена.

Politička pozadina je ključan okvir u kojem se bilo koji istorijski događaj (sem prirodne kataklizme) dešava. Imam osećaj da naša istoriografija najčešće operiše podacima ili izvorima tako što ih uzima izvan političkog konteksta vremena iz kojeg dolaze. Uveo bih kao obavezu da se politički kontekst, kao hipoteza autora, navede u svakom istoriografskom radu. To bi nas dovelo do novog kvaliteta u istoriografiji.

Znači - vreme radnje, mesto radnje, protagonisti i - politička pozadina.

 

[ИгарЈ]

Moramo naglasiti da je ovo viđenje prema jednoj od teorija, koja pritom nailazi na izvesne probleme. Dakle, nije univerzalna.

Све си омашио, словенска метатеза ликвида је доказана чињеница, а постоји више хипотеза о њеним узроцима и механизмима.

Dakle, teorija je trenutno mejnstrim u odsustvu boljeg objašnjenja. Ništa više od toga. Treba li da napominjem da ona nije dokazana? Da, ta teorija nije dokazana, bazirana je na pretpostavkama, zašto i jeste - teorija.

Зјуу, стварно би могао научити шта је научна теорија.

 

[Mrkalj]

Зјуу, стварно би могао научити шта је научна теорија.

Zjuu...
Ti nisi u stanju da pažljivo pročitaš to na šta odgvaraš.

Све си омашио, словенска метатеза ликвида је доказана чињеница, а постоји више хипотеза о њеним узроцима и механизмима.

A ko ju je dokazao? Gde je poredstavljena kao činjenica?

Ti mora da se nešto grdno pobrkao, Zjuu.

 

[CreamPythagoras]

Питање шта ће се десити са овим људима када се променити политика на ФФ а сасвим сигурно да хоће , да чи ће неког бити срамота оваквих будалаштина које папагајски понавља без икакве критичке мисли и преиспитивању.
Штава школа Нирделе , Стојановић , Јеречек стоји на хиперскептицизму због чега су многе ствари одбачене а они сви њих хиперскептике и понављају без личног хиперскептицизма и критичке мисли?

Хајде Славен ће се извући због највећим доприносом у очувању српства пред бомбардовањем усташког лобија и фалисфиката који су кренули на нас из Црне Горе минулих година и његов допринос је ту неприсновен али шта ће ови други жутокљунци што су бацали скенове својих књига које сучили непосредно пред испит?

 

[КРЦУН]

Књига, научно дело Мартина Бернала Црна Атина (Black Athena) први пут је објављена 1987. године и књига је која је, као ниједна друга, изазвала толико научних расправа, контроверзи, и у последњих двадесет година узбуркала је веома научну јавност, како у Сједињеним Државама, тако и у Западној Европи. У ствари, мегапројект "Црна Атина", који је требао бити тетралогија (до сада је објављен у три свеске, очекује се да ће се четврта ускоро појавити), изазвао је невероватно занимање и подстакао је објављивање читавог броја свезака на тему фабрикације античке Грчке.(прим. аут.- не сумњам да су ову тетралогију читали Радивој Радић и Дејан Ристић).

Еминентни научник Мартин Бернал посвећује другу половину свог живота пројекту „Црна Атина“ у коме одговара на научна питања и даје аргументе о пореклу древне Грчке, њеној историографији и историји. Бернал износи два објашњења порекла, која назива древним афро-азијским и аријским моделима. Зато су многи научници и критичари средином осамдесетих година поставили „Црну Атину“ у контекст академске борбе између такозваних ''афроцентриста'' и ''евроцентриста''. Тврдње критичара да је Мартин Бернал у својој „Црној Атини“ заправо на страни афроцентриста, у супротности је с тврдњом да културна и цивилизацијска достигнућа не потичу само из једног центра света или са једног континента, већ са више страна, поготову што на тлу, односно у европском срцу на Хуму (Балкану) проналазимо Лепенски Вир, Винчу, Старчевачку културу, и свака од њих, својим центрима обитава у Србији, на тлу сербске државе.

У таквој ситуацији требало би се поставити питање зашто грчко издаваштво и култура (о данашњој сербској несувисло је расправљати) нису нашли снагу и врлину да ову књигу издају на свом језику. Одговор је несумњиво садржан у студији Мартина Бернала да је хеленска цивилизација у антици била мултикултурална, баш као што је читав Хумски (Балкански) полуоток мултикултуран. Другим речима, то значи да су народи на овим просторима увек били збуњени тако увреженом историјографијом, и да нико нема ексклузивно право антике, или другим речима, сви имају исто право, сви имају право на античку историју, поготову Срби, јер један од најеминентнијих светских филолога, лингвиста, једном речју полихисторика Милана Будимира, још 1949. године записао да Античка Србија постоји одвајкада! Ту тврдњу образложио је научно на IV међународном конгресу Слависта у Москви 1958. године у раду под називом Протославица.

Дакле, ако је у давним временима Хум био мултикултурални, а према неспорним чињеницама објављеним у „Црној Атини“, потврђује се да јесте, поставља се природно питање: ко би и зашто имао право на ексклузивност током одређеног периода, искључујући сва остала племена и народе?! Или: могу ли Лепенци, Винчанци, Пеласти, Етрушчани(Расени, Рашчани), Срби, Сармати, Скити и Авари, као и бројна друга племена која су постојала, владала и стварала, са апсолутним доказима о материјалним, духовним и друштвеним културама, истовремено могу нестајати без трага!? Остају само они који су нам данас познати Грци. Грци?! Тако се испоставило да је изградња хеленске или грчке културе и цивилизације чиста измишљотина немачко-бечке школе, коју Мартин Бернал успешно демистифицира и деконструише.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Rasprava koju je Milan Budimir napisao 1928. godine o odnosu albanskog zot i grčkog basileus.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

 

[КРЦУН]

Pogledajte prilog 634382
Pogledajte prilog 634383

Мени је ово јасно, али претпостављам да теби није, чим нема превода.
Шта ти је била намера са овим документима без назначеног правог извора!?

 

[Mrkalj]

Мени је ово јасно, али претпостављам да теби није, чим нема превода.
Шта ти је била намера са овим документима без назначеног правог извора!?

Krcune, ti zvučiš kao da ti si odrastao sa Budimirom.

 

[КРЦУН]

Pogledajte prilog 634382
Pogledajte prilog 634383

1925 “Zur Stellung des Makedonischen”, Archiv za arbanasku starinu, jezik i etnologiju 4.1: 116-8. [At that time, as fixed by bibliographies, only the offprints appeared; the whole volume was published in 1969 by the Albanological institute of Priština.

1926-27 “Onomastički i gramatički prilozi” [Onomastic and grammatical contributions], JslF6: 166-79.

1929 “Pathisus - Tisa”, Godišnjak Istorijskog društva u Novom Sadu 2: 1-15. [Serbo-Croatian; cyrillic alphabet]

 

[КРЦУН]

Pogledajte prilog 634382
Pogledajte prilog 634383

1929-30 “Антички становници Војводине; 1. Амантини, 2. Бреуци” [The ancient population of the Vojvodina]. Годишњак Историјског друштва у Новом Саду 2: 165-75; 3: 10-22.

1931 “Zur Protindogermanischen Schicht”, in: Actes du deuxième congrès international de linguistes, Genève 25-29 Août 1931 (Paris: Adrien Maisonneuve 1933), pp. 182-4.

1933 “Из класичне и савремене алоглотије” [Aus der klassischen und zeitgenössischen Alloglottie], Споменик Сербске Академије наука 76: 35-64.

1934-35 “Griechisch und Makedonisch”, Revue internationale des études balkaniques 1: 281-2.

1936 “Vorgriechischer Ursprung der homerischen Haupthelden”, Revue internationale des études balkaniques 2: 195-215.

1937a “Пеластика 1”, Révue internationale des études balkaniques 3.6: 344.

1937b “О етничком односу Дарданаца према Илирима” [The ethnic relationship of the Dardanians to the Illyrians], Југославенски историски часопис 3: 1-30.

1937c “Illyrisches”, in: Белићев Зборник [Belić-Festschrift] (Београд: Млада Србија), pp. 209-18.

1948 “Алаксандус”, Историјски часопис Сербске академије наука 1: 12-23. [Serbian]

1950 Грци и Пеласти [Greeks and Pelasgians] (=Посебна издања Сербске академије наука 167) (Београд: Сербска академија). [Serbian, with French summary]

1951a “Problem bukve i protoslavenske domovine” [The problem of the beech tree and of the Proto-Slavic habitat], Rad JA 282: 2-32.

1951b “Антика и Пеласти” [Antiquity and the Pelasts], ŽA nt 1: 78-101. [with summary in Latin] 1952a “Hellas - Hellen”, Зборник Радова Ромејског института (Београд) 1: 17-27. [in Serbian, with summary in Latin]

1952b “Iliri i prailiri” [Illyrians and Proto-Illyrians], Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku 53: 7-12.

1953 “Athene he kai Tritogeneia”, ŽA nt 3: 5-20. [Serbian]

1954 “Be/o-denkos, fundo carens, äbyssos”, Ž A nt 4: 3-15. [Serbian]

1955 “Kouretes, Kyrbantes, Korybantes, Orthokorybantioi, Calamaucus, klobuk”, ŽA nt 5: 217-26. [in Serbian]

1956a “Pelasto-Slavica”, RadJA 309: 81-194. [Serbian, with summary in Latin]

1956b “Lat. ascia”, ŽA nt 6: 239-41. [in Serbian] 1956-57 “Nestorov kondir i homerski depas amphikupellon” [Nestor’s cup and the depas amphikupellon in Homer], Starinar 7-8: 23-7.

1957 “О прехеленским Индоевропљанима на Балкану” [The Pre-Hellenic Indo-Europeans on the Balkans], in: Ezikovedski izsledvanija v čest na akademik Stefan Mladenov (Sofia: Bälgarska akademija), pp. 407-13. [with summary in Latin]

1958 “De Iliade quadam Phrygia”, Ž A nt 8: 227-35. [in Serbian]

1959a “De Olympi Homerici imagine contraria”, Глас Сербске академије наука236: 23-34. [in Serbian]

1959b “О старијим поменима сербског имена” [The older mentions of the Serbian name], Глас Сербске академије наука 236: 35-55.

1959c “Flumen nomine Bathinus”, Глас Сербске академије наука 236: 35-55.

236: 57-64. [in Serbian]

1959d “Zeus Labraundos, labrus, laburinthos”, ŽA nt 9: 85-96. [in German]

1960a “Die Kerberier in der Odyssee und im attischen Drama”, ŽA nt 10: 17-39.

1960b “De nominis Serbici vestigiis classicis”, ZbFL 3: 7-34. [in Serbian]

1969 Са Балканских источника [From Balkanic sources] (Беижоград: Сербаска књижевна задруга).


Па где ти је превод твојих постављених докумената, а сине Бруте!?

 

[Mrkalj]

Ideju da su starogrčke reči u albanskom jeziku ukazatelj albanskog starosedelaštva pre tri godine sam pobio sledećim kontraargumentom:

...

Stvarno poreklo starogrčkih reči šiptarskog jezika u novogrčko doba
iliti
menzura gluposti Katičićevih slebenika​

Starogrčkim jezikom iliti grčkim koine jezikom kojim je napisana i Biblija (odakle i naziv "biblijski grčki jezik") održava se liturgija u Grčkoj pravoslavnoj crkvi. Pokušaj da se uvede novogrčki 2002. godine je propao. Nakon šizme 1054. celo područje današnje Albanije bilo je pod jurizdikcijom pravoslavnog Carigrada. U 19. veku, školovanje i liturgija pravoslavnih Šiptara bili su na grčkom jeziku. Reference: A history of ancient Greek by Maria Chritē, Maria Arapopoulou, Centre for the Greek Language (Thessalonikē, Greece) strana 436; Victor Roudometof and Vasilios N. Makrides, eds. Orthodox Christianity in 21st Century Greece, Ashgate Publishing, 2010.

E sada, moj originalni rad koji pokazuje novodobno biblijsko poreklo starogrčkih reči u Šiptara:

1. starogrčko melita iliti pčela u Bibliji
https://www.google.it/search?q=site:https://wwwyu.com/biblija/+pčele&ie=utf-8&oe=utf-8&client=firefox-b&gws_rd=cr&ei=4ndsWfTOKarX6QT027XACA
"Opkoliše me kao pčele saće, i ugasiše se kao oganj u trnju: u ime ih Gospodnje razbih." "Tada iziđoše pred vas Amoreji, koji seđahu u onoj planini, i pognaše vas kao što čine pčele, i pobiše vas na Siru pa do Orme. " "A posle nekoliko dana idući opet da je odvede, svrne da vidi mrtvog lava; a gle, u mrtvom lavu roj pčela i med. [SUP]9[/SUP] I izvadi ga u ruku, i pođe putem jedući; "

2. starogrčko spelaion iliti pećina u Bibliji
https://www.google.it/search?num=100&client=firefox-b&q=site:https://wwwyu.com/biblija/+pećina&oq=site:https://wwwyu.com/biblija/+pećina&gs_l=serp.3...71715.73181.0.73553.7.7.0.0.0.0.269.831.0j3j1.4.0....0...1.1.64.serp..3.0.0.PoXYTGXb3fE
" A Isus opet se zgrozi u sebi, i dođe na grob; a beše pećina, i kamen ležaše na njoj. " "Je li ovaj dom, koji se zove mojim imenom, u vašim očima pećina hajdučka? Gle, i ja vidim, veli Gospod." "Hodi sa mnom s Livana, nevesto, hodi sa mnom s Livana, da gledaš s vrha amanskog, s vrha senirskog i ermonskog, iz pećina lavovskih, s gora risovskih." "dođe k torovima ovčijim ukraj puta gde beše pećina; i Saul uđe u nju rad sebe; a David i njegovi ljudi seđahu u kraju u pećini. " "A kupljena je njiva i pećina na njoj u sinova Hetovih."

3. starogrčko makhana iliti sprava u Bibliji
https://www.google.it/search?num=100&client=firefox-b&q=site:https://wwwyu.com/biblija/+sprava&oq=site:https://wwwyu.com/biblija/+sprava&gs_l=serp.3...3289.4359.0.4639.6.6.0.0.0.0.292.640.0j2j1.3.0....0...1.1.64.serp..3.0.0.zpfVHlpQQPY
" Gle, učiniću te da budeš kao sprava za vršenje nova sa zupcima: vreći ćeš gore i satrćeš ih, i brda ćeš obratiti u plevu."

4. starogrčko pepon iliti dinja u Bibliji
https://www.google.it/search?num=100&client=firefox-b&q=site:https://wwwyu.com/biblija/+dinja&oq=site:https://wwwyu.com/biblija/+dinja&gs_l=serp.3...191989.192601.0.192927.5.5.0.0.0.0.193.420.0j3.3.0....0...1.1.64.serp..2.0.0.7CCUlGlBPFE
"Opomenusmo se riba što jeđasmo u Misiru zabadava, i krastavaca i dinja i luka crnog i belog."

5. starogrčko drapanon iliti srp u Bibliji
https://www.google.it/search?num=100&client=firefox-b&q=site:https://wwwyu.com/biblija/++srp&oq=site:https://wwwyu.com/biblija/++srp&gs_l=serp.12...176140.176927.0.179209.3.3.0.0.0.0.127.372.0j3.3.0....0...1.1.64.serp..0.0.0.EHK8ON29QOM
"Sedam nedelja nabroj; kad stane srp raditi po letini, onda počni brojati sedam nedelja." "I drugi anđeo iziđe iz oltara, koji imaše oblast nad ognjem, i povika s velikom vikom onome koji imaše srp oštri, govoreći: Zamahni srpom svojim oštrim," "Zato silažahu svi Izrailjci k Filistejima kad koji htede poklepati raonik ili motiku ili sekiru ili srp. [SUP]21[/SUP] I behu se zatupili raonici i motike i vile troroge i sekire," "Jer zemlja sama od sebe najpre donese travu, potom klas, pa onda ispuni pšenicu u klasu. [SUP]29[/SUP] A kad sazre rod, odmah pošalje srp; jer nasta žetva."


I, tako je korisnik IgarJ ustanovio



samo još da ustanovi kako je Novi Zavet bio napisan u 2. veku pre Riste.

Analogni model može se primeniti na staroromanizme (latinizme) u šiptarskom jeziku koje su primili Šiptari pod uticajem latinskog jezika (pre nego vulgarnolatinskog) u bogosluženju u novije doba (nakon 11. veka).


Aj rest maj sjutkejs.

 

[gost 420053]

Vidi se da su Arnauti kog korena?

 

[CreamPythagoras]

Славен вечита опозиција ради опозиције да сте кренили да пљујете Србе и по себи дао би вам мноштво доказа да Албанци не постоје.
Као и њихов папа Матија Бећковић који из Београда убеђује Црнорце да не постоје.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Unapred zahvalan.

Dok svi željno iščekujemo ostvarenje КРЦУН-ovih epohalnih najava u vezi Budimira, da mu pripomognemo kompletirajući jedino što kaže da mu fali:

Једино што немам, а немам га (споменуо га је Славен у једној од порука, а чим га спомиње вероватно је упућен у тај њихов разговор) је телефонски разговор Милана Будимира са Јованом Деретићем, било би заиста занимљиво и то некако пронаћи и објавити на новој теми ''Милан Будимир и албански језик''.

Evo, po porudžbi. Između 05:46 i 07:50:

Akademik prof. dr Jovan I. Deretić tvrdi da je 1972. godine došao u zemlju sa kopijama mnogih antičkih spisa i jedino našao podršku kod Milana Budimira u domaćoj zajednici; transkript iz ovog intervjua:

A pomogao mi je i pokojni profesor Milan Budimir. Milan Budimir bio je jedini od njih koji je bio stručnjak za klasičnu filologiju i on mi je lično rekao kada je saznao da sam došao i šta sam doneo, bio je stari čovek, oslepeo, i rekao mi je ovako: «Sine, ovde nema nauke. Okreni se, idi i nastavi. Nemoj da staneš, molim te! Na njih se ne osvrći, niti uzimaj u obzir šta ti oni kažu.» Ja sam tako i uradio. I bio sam dugo vremena dok je bio živ pokojni profesor Budimir, s njim u vezi, obično sam ga zvao telefonom, pa smo razgovarali telefonom. Jednom prilikom, on mene pita: «Sine, dokle si došao sa prvim pisanim pomenima srpskog imena, Srba?» - a ja sam tada baš bio završio istraživanje Egipta, starog Egipta. I ja kažem: «Gospodine profesore, trinaesti vek u Egiptu, u Luksoru i Karnaku, imaju spomenici na kojima se pominju Srbi.» A on kaže: «E, bravo, alaj si, sine, ti zagazio u duboke vode!» Ja kažem «Je li, gospodine profesore, to znači i da ću se utopiti?» A on kaže: «Samo gazi napred, u ovoj žabokrečini, ovde, ne može se čovek ni utopiti!»​

Naravno, po svemu sudeći, potpuno izmišljeno.

Zahvaljujući Deretiću, koji toliko priča o Budimiru, proširio se taj mit u zajednici novoromantira, koji Budimira poznaju isključivo kroz Deretićeve reči, bez jedne pročitane strane njegovih pisanija...