Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 16.786
Тема о овом српском великану не постоји, па да то исправимо.
Михајло Идворски Пупин (српска википедија овдје) бјеше велики српски научник, проналазач, родољуб, у једном периоду имао је важну дипломатску активност и дао велики допринос у успостављању за Србију повољнијих граница након великог рата а објавио је више десетина научних расправа
Рођен је у мјесту Идвор, код Ковачице 1854.године, Банат, тадашње Аустријско Царство,
Основно образовање је стицао најприје у свом родном мјесту, у српској православној основној школи, а потом у њемачкој основној школи у Црепаји. Средњу школу похађао је у Панчеву, истицао се као даровит ученик, био одличног успјеха, због чега му је додијељена стипендија.
Због активности у покрету омладине српске и сукобе са њемачком полицијом морао је напустити Панчево. у 1872.године одлази у Праг, гдје је, захваљујући стипендији коју је примао из Панчева, наставио шести разред и први семестар седмог разреда.
Након очеве смрти, 1874, у недостатку финансија доноси одлуку да прекине школовање у Прагу и одлази у Америку са свега пет центи у џепу.
У Америци првих пет година ради као физиканер, паралелно је учио енглески, грчки и латински. Након три године похађања вечерњих курсева, 1879. године полаже пријемни испит и уписује студије на Колумбија универзитету.
Студије је завршио 1883. године са изузетним успјехом из математике и физике. Враће се у Јевропу, у Уједињено Краљевство где је1883-85 наставио школовање на Кембриџу.
Након Кембриџа, студије експерименталне физике започео на Универзитету у Берлину 1885.године након чега је 1889-е одбранио докторску дисертацију из области физичке хемије, на тему: "Осмотски притисак и његов однос према слободној енергији“
Каријеру наставника на Универзитету Колумбија започиње 1889.године, 1901-е постаје редовнипрофесор и ти ради до 1929.године.
Паралелно ради на иновацијама, истраживањима и својимпатентима је задужио човјечанство.
Године 1912, краљевина Србија именује Пупина почасним конзулому Америци, Ову дужност обављао је до 1920. године. и са те позиције допринео успостављању изванредних односа између Краљевине Србије, касније Краљевине СХС и САД.
По завршетку Првог свјетског рата као тада већ угледни свјетски научник и изузетно утицајна фигура у Америци вјероватно је пресудно утицао да се на Париској мировној конференцији изврши корекција замишљене границе Лондонским уговором из 1915-е на штету Румуније и у корист Србије.
У критичној фази преговора по питању граница, Пупин је лично упутио меморандум 19. марта 1919. предсједнику САД, Вудроу Вилсону, који је на основу података добијених од Пупина о историјским и етничким карактеристикама граничних подручја Далмације, Словеније, Истре, Баната, Међимурја, Барање и Македоније свега три дана касније дао изјаву о непризнавању Лондонског уговора.
Чињеница јесте да су обасти Баната око којих бјеше пуно спора претежно Срби насељавали и да су уважавајући етнографију требале рипасти Србији, односно краљевини СХС, али и нећемо погријешити са закључком да су највише Пупиновом заслугом одређене границе повољне по Србију и краљевину СХС.
Поред патената објавио је и више десетина научних расправа.
Изузетно је важан допринос овог српског родољуба на очувања српског идентитета и културе у далекој Америци, 1909.године основао је једну од најстаријих српских исељеничких организација, Савез сједињених Срба "Слога", која је имала за циљ окупљање Срба те очување и његовање културног наљеђа и традиције, организација је са другим прерасла у Српски народни савез, а Пупин бјеше међу оснивачима ипредсједник 17 година,
Организовао је и Коло српских сестара, које су сакупљале помоћ за Српски црвени крст, помагао окупљање добровољаца 1914. године за ратне операције у отаџбини преко српске патриотске организације Српска народна одбрана а бјеше активан у оснивању Српског друштва за помоћ дјеци које је набављало лијекове и одјећу те збрињавало ратну сирочад.
Упокојио се 1935.године у Њујорку, иза себе је остваио више задужбина и фндација које је за живота оформио.
Велики научник, проналазач и српски родољуб, по мени један од десет највећих српских великана у историји.
Толико у уводном посту, ако тема заживи, написаће се још која.
Михајло Идворски Пупин (српска википедија овдје) бјеше велики српски научник, проналазач, родољуб, у једном периоду имао је важну дипломатску активност и дао велики допринос у успостављању за Србију повољнијих граница након великог рата а објавио је више десетина научних расправа
Рођен је у мјесту Идвор, код Ковачице 1854.године, Банат, тадашње Аустријско Царство,
Основно образовање је стицао најприје у свом родном мјесту, у српској православној основној школи, а потом у њемачкој основној школи у Црепаји. Средњу школу похађао је у Панчеву, истицао се као даровит ученик, био одличног успјеха, због чега му је додијељена стипендија.
Због активности у покрету омладине српске и сукобе са њемачком полицијом морао је напустити Панчево. у 1872.године одлази у Праг, гдје је, захваљујући стипендији коју је примао из Панчева, наставио шести разред и први семестар седмог разреда.
Након очеве смрти, 1874, у недостатку финансија доноси одлуку да прекине школовање у Прагу и одлази у Америку са свега пет центи у џепу.
У Америци првих пет година ради као физиканер, паралелно је учио енглески, грчки и латински. Након три године похађања вечерњих курсева, 1879. године полаже пријемни испит и уписује студије на Колумбија универзитету.
Студије је завршио 1883. године са изузетним успјехом из математике и физике. Враће се у Јевропу, у Уједињено Краљевство где је1883-85 наставио школовање на Кембриџу.
Након Кембриџа, студије експерименталне физике започео на Универзитету у Берлину 1885.године након чега је 1889-е одбранио докторску дисертацију из области физичке хемије, на тему: "Осмотски притисак и његов однос према слободној енергији“
Каријеру наставника на Универзитету Колумбија започиње 1889.године, 1901-е постаје редовнипрофесор и ти ради до 1929.године.
Паралелно ради на иновацијама, истраживањима и својимпатентима је задужио човјечанство.
Патенти Михајла Пупина објављени у Америци;
| Број патента | Назив патента | Енглески назив | Датум објављивања |
|---|---|---|---|
| 519.346 | Апарат за телеграфске и телефонске преносе | Apparatus for telegraphic or telephonic transmission | 8. мај 1894. |
| 519.347 | Трансформатор за телеграфске, телефонске или друге електричне системе | Transformer for telegraphic, telephonic or other electrical systems | 8. мај 1894. |
| 640.515 | Техника развођења електричне енергије помоћу наизменичних струја | Art of distributing electrical energy by alternating currents | 2. јануар 1900. |
| 640.516 | Електрични пренос помоћу резонантних струјних кола | Electrical transmission by resonance circuits | 2. јануар 1900. |
| 652.230 | Техника смањења слабљења електричних таласа и апарати за то | Art of reducing attenuation of electrical waves and apparatus therefore | 19. јун 1900. |
| 652.231 | Метод смањења слабљења електричних таласа и апарати за то | Method of reducing attenuation of electrical waves and apparatus therefore | 19. јун 1900. |
| 697.660 | Машина за намотавање | Winding-machine | 15. април 1902. |
| 707.007 | Вишеструка телеграфија | Multiple telegraphy | 12. август 1902. |
| 707.008 | Вишеструка телеграфија | Multiple telegraphy | 12. август 1902. |
| 713.044 | Произвођење асиметричних струја помоћу симетричног електромоторног процеса | Producing asymmetrical currents from symmetrical alternating electromotive process | 4. новембар 1902. |
| 768.301 | Бежично преношење електричних сигнала | Wireless electrical signalling | 23. август 1904. |
| 761.995 | Апарат за смањење слабљења електричних таласа | Apparatus for reducing attenuation of electric waves | 7. јун 1904. |
| 1.334.165 | Преношење електричних таласа | Electric wave transmission | 16. март 1920. |
| 1.336.378 | Антена са расподељеним позитивним отпором | Antenna with distributed positive resistance | 6. април 1920. |
| 1.388.877 | Звучни генератор | Sound generator | 3. децембар 1921. |
| 1.388.441 | Вишеструка антена за преношење електричних таласа | Multiple antenna for electrical wave transmission | 23. децембар 1921. |
| 1.415.845 | Селективна импеданција која се супротставља примљеним електричним осцилацијама | Selective opposing impedance to received electrical oscillation | 9. мај 1922. |
| 1.416.061 | Радио-пријемни систем високе селективности | Radio receiving system having high selectivity | 10. мај 1922. |
| 1.456.909 | Таласни проводник | Wave conductor | 29. мај 1922. |
| 1.452.833 | Апарат за селективно појачавање | Selective amplifying apparatus | 23. април 1923. |
| 1.446.769 | Апериодични пилотни проводник | Aperiodic pilot conductor | 23. фебруар 1923. |
| 1.488.514 | Селективни апарат за појачавање | Selective amplifying apparatus | 1. април 1923. |
| 1.494.803 | Електрично подешавање | Electrical tuning | 29. мај 1923. |
| 1.503.875 | Радиофонски пријемник | Tone producing radio receiver | 29. април 1923. |
По завршетку Првог свјетског рата као тада већ угледни свјетски научник и изузетно утицајна фигура у Америци вјероватно је пресудно утицао да се на Париској мировној конференцији изврши корекција замишљене границе Лондонским уговором из 1915-е на штету Румуније и у корист Србије.
У критичној фази преговора по питању граница, Пупин је лично упутио меморандум 19. марта 1919. предсједнику САД, Вудроу Вилсону, који је на основу података добијених од Пупина о историјским и етничким карактеристикама граничних подручја Далмације, Словеније, Истре, Баната, Међимурја, Барање и Македоније свега три дана касније дао изјаву о непризнавању Лондонског уговора.
Чињеница јесте да су обасти Баната око којих бјеше пуно спора претежно Срби насељавали и да су уважавајући етнографију требале рипасти Србији, односно краљевини СХС, али и нећемо погријешити са закључком да су највише Пупиновом заслугом одређене границе повољне по Србију и краљевину СХС.
Поред патената објавио је и више десетина научних расправа.
Изузетно је важан допринос овог српског родољуба на очувања српског идентитета и културе у далекој Америци, 1909.године основао је једну од најстаријих српских исељеничких организација, Савез сједињених Срба "Слога", која је имала за циљ окупљање Срба те очување и његовање културног наљеђа и традиције, организација је са другим прерасла у Српски народни савез, а Пупин бјеше међу оснивачима ипредсједник 17 година,
Организовао је и Коло српских сестара, које су сакупљале помоћ за Српски црвени крст, помагао окупљање добровољаца 1914. године за ратне операције у отаџбини преко српске патриотске организације Српска народна одбрана а бјеше активан у оснивању Српског друштва за помоћ дјеци које је набављало лијекове и одјећу те збрињавало ратну сирочад.
Упокојио се 1935.године у Њујорку, иза себе је остваио више задужбина и фндација које је за живота оформио.
Велики научник, проналазач и српски родољуб, по мени један од десет највећих српских великана у историји.
Толико у уводном посту, ако тема заживи, написаће се још која.
