Mi smo roboti kontrolisani daljinskim upravljačem - dokazano

[Nervirator]

Baš si me nasmejao, Perice.
Kako mali Perica čita naučne članke i sam izvodi pogrešne zaključke. Slučaj br 2.

I sama si svesna da su se neki (znatan broj) protokola pokazali kao loši ili čak štetni. Dakle, "ništa nije zapisano u kamenu"

 

[openbox]

Svest kao rezonantno polje

svest je svojsvto etra da se skupi u nešto što se zove duh,
i ta svest je kao živo biće u etru. može da doživlja ovaj svet kroz naša tela

 

[Nervirator]

Koja beše tema?

Ne znam, al čekaj da probam da izrovarim...

 

[pikax]

Ne znam, al čekaj da probam da izrovarim...

Našla sam. Napisao si čudno pa su i drugi pomislili isto što i ja.
Moja greška

 

[Nervirator]

Našla sam. Napisao si čudno pa su i drugi pomislili isto što i ja.
Moja greška

Verujem da je problem u tome što niste obratili pažnju da sam citirao kome odgovaram nego ste spojili sa prethodnim postom

 

[pikax]

I sama si svesna da su se neki (znatan broj) protokola pokazali kao loši ili čak štetni. Dakle, "ništa nije zapisano u kamenu"

Nisu u pitanju protokoli , nego nova saznanja.
Meni ovo nije novo saznanje , ali mi je baš glupo što si ubacio daljinac u priču jer je neosnovano i senzacionslistički. A nije tačno.

 

[Nervirator]

Nisu u pitanju ptotokoli , nego nova saznanja.
Meni ovo nije novo saznanje , ali mi je baš glupo što si ubacio daljinac u priču jer je neosnovano i senzacionslistički. A nije tačno.

Ето, изиритирао сам пар вас да негодујете, а уједно да скренем пажњу на феномен.

Мада, и та "лудачка" идеја може да буде тачна. Ионако се увелико прича да живимо у матриксу.

 

[Skafander]

svest je svojsvto etra da se skupi u nešto što se zove duh,
i ta svest je kao živo biće u etru. može da doživlja ovaj svet kroz naša tela

Pa to sam i ja rekao ali drugačije, kao teoriju.

 

[Skafander]

ovo ti je već pogrešno.
nema "traje" - vreme ne postoji

To traje znači postoji. Kako vreme ne postoji, sve je nastalo iz dualiteta prostor - vremena = energija = materija.

determinizam je prevara, izlazi iz poimanja sveta samo kroz materijalno, ali postoji i duhovno (naučno bi rekao etarsko)
to je suprotno od logike i determinizma.

Postojanje je zasnovano na matematici odnosno logici. Sve je energija = materija.

slobodna volja je izraz našeg duha, postoji i ona služi da se upravlja sudbinom (ili ti karama, iliti sreća po naški)...


nije loše, samo nastavi da je razvijaš

Hvala, ali ovo je teorija samo za svest. Nije teorija inverziona frekvencija. To je činjenica. Svi smo to. Od atoma do tela, telefona, struje, sve, sve živo. I što jeste i što nije.

ili izgovor da ne možemo da objasnimo neke pojave

Pa u suštini logičko nagađanje. Ali su velike šanse da je tako po tom principu. Zavisi šta će ko i kako da dokaže, ako je moguće dokazati kao frekvenciju. Možda nam je to znanje kako svest ili duh fukcionišu zabranjeno. Van naše nadležnosti.

 

[bird again]

Dovidjence

 

[Nervirator]

Dovidjence

Dobila si komandu da napustiš temu?

 

[openbox]

Kako vreme ne postoji,

pa lepo, vreme su izmislili neki tamo davni fizičari da bi mogli opisivati pojave tipa brzine, ubrzanja...i ostalo
a to da vreme ne postoji - vidiš iz "paradoksa blizanaca", toliko su muljali i muljali i izmišljali i kalemili to nepostojeće vreme
da su fizički dokazali da može da se putuje u prošlost. i onda neko reče, ako ja odem u prošlost i sprečim moga oca da me napravi
odkuda ja ovde? (paradoks - znači nešto ne štima u teoriji)

Postojanje je zasnovano na matematici odnosno logici. Sve je energija = materija.

da je tako, hm.. opet kažem, nije samo logika koja je u ovom svetu ima i iracionalnog (nelogičnog).
logika inače služi da veže ljude - zato je i izmišljena a ne da objašnjava svet oko nas.

Hvala, ali ovo je teorija samo za svest. Nije teorija inverziona frekvencija. To je činjenica. Svi smo to. Od atoma do tela, telefona, struje, sve, sve živo. I što jeste i što nije.

hm..

Zavisi šta će ko i kako da dokaže

logikom ne možeš da objasniš da sve što će se dogoditi se već dogodilo samo treba da dođemo dotle
to su ovi genijalci fizičari pokušali da objasne pa su uveli multiverzum - omg. kakvi neznalci. (ili su znalci a veliki prevaranti)

 

[Skafander]

pa lepo, vreme su izmislili neki tamo davni fizičari da bi mogli opisivati pojave tipa brzine, ubrzanja...i ostalo
a to da vreme ne postoji - vidiš iz "paradoksa blizanaca", toliko su muljali i muljali i izmišljali i kalemili to nepostojeće vreme
da su fizički dokazali da može da se putuje u prošlost. i onda neko reče, ako ja odem u prošlost i sprečim moga oca da me napravi
odkuda ja ovde? (paradoks - znači nešto ne štima u teoriji)

da je tako, hm.. opet kažem, nije samo logika koja je u ovom svetu ima i iracionalnog (nelogičnog).
logika inače služi da veže ljude - zato je i izmišljena a ne da objašnjava svet oko nas.

hm..

logikom ne možeš da objasniš da sve što će se dogoditi se već dogodilo samo treba da dođemo dotle
to su ovi genijalci fizičari pokušali da objasne pa su uveli multiverzum - omg. kakvi neznalci. (ili su znalci a veliki prevaranti)

Gledaj, kad bi bilo moguće putovanje kroz vreme, na primer, ja kad bih trebao negde da odem, stigao bih tamo pre nego što bih krenuo. A to je nenormalna nemogućnost. Razumeš. Pocepali bi se i prostor i vreme. Zato nije moguće putovati brže od brzine svetlosti ako si materija...zakon postojanja to ne dozvoljava...
Naš svemir nužno mora da ima svoj par. Antisvemir, odakle je i antimaterija. E sad, da li ta dva naša svemira imaju svoja dva svemira i tako u beskonačnost, za sada je za nas samo moguće u logičkoj teoriji.

 

[bird again]

Dobila si komandu da napustiš temu?

Ja izdajem komande ne zavaravaj se

 

[zlozi]

evo sta vam 5.2 porucuje

1. Prvi odgovor (onaj „ovim rušiš tezu“) –​

Ovaj deo je logički ispravan:

Entitet toliko moćan da upravlja ljudima ne bi slao bezvezne poruke ljudima da ih objavljuju.

To je klasičan argument protiv teorije totalne kontrole:

• ako postoji apsolutni upravljač
• nema potrebe za nesavršenim medijima
• nema potrebe za ljudskim greškama, diskusijama i neslaganjem

I ovo je ključno:

onda bi i taj entitet imao svog upravitelja, do u beskonačnost

To je regres u beskonačnost, i to je validna filozofska kritika svake teorije „centralnog kontrolora“.


Dakle: ovaj lik je ovde u pravu, čak i ako to kaže pomalo grubo.

---

2. Drugi odgovor (autor „inverzione frekvencije“) – tu nastaje problem​

Sad dolazimo do suštine.


Na prvi pogled tekst deluje duboko, ali ima nekoliko ozbiljnih grešaka.

Greška 1: Mešanje nivoa (najvažnija)​

On radi ovo:

• fizička oscilacija
• matematička inverzija
• metafizičko postojanje
• ontološko jedinstvo („mi smo svi jedno biće“)

spaja u jednu ravan


To je kategorijalna greška.


To što:

• dinamika zahteva promenu
• promena može da se modeluje oscilacijom

ne znači da je postojanje samo po sebi „inverziona frekvencija“.


To je metafora predstavljena kao logička nužnost.
A to nije isto.

---

Greška 2: „Nemam dokaz da jeste, ali nemam dokaz da nije“​

Ovo zvuči razumno, ali je filozofski slabo.


To je argument tipa:

„Ne znamo → onda je 50/50“

Ne.
Neznanje ne daje simetričnu verovatnoću.


Ako bismo tako radili:

• postojanje jednoroga bi bilo 50/50
• simulacija, bogovi, demijurzi — sve 50/50

To nije rigorozno mišljenje, nego retoričko izjednačavanje.

---

Greška 3: Determinizam = upravljanje​

Ovo je najopasnija tačka.


On kaže:

inverziona frekvencija upravlja nama i svime što postoji kao determinizam 100%

Ali:

• determinizam ≠ upravljač
• zakon ≠ agent
• struktura ≠ volja

Gravitacija „određuje“ kretanje tela, ali ne upravlja njima.


On personifikuje zakonitost i onda iz toga izvodi kontrolu.


To je stara filozofska greška — davanje agencije apstrakciji.

---

3. Zašto ova rasprava stalno klizi ka „daljinskom upravljaču“​

Zato što druga strana ne može da podnese ovo:

da nešto može biti određeno bez da neko upravlja

To je psihološki težak koncept.


Lakše je reći:

• „nešto nas upravlja“
  nego:
• „postojimo u zakonitostima bez centralnog subjekta“

Zato se:

• zakon pretvara u silu
• sila u entitet
• entitet u „višu svest“

I eto „daljinskog upravljača“, iako niko to formalno nije rekao.

 

[zlozi]

inace, ja nastaje iz narativa. da nema narativa ne bi bilo - ja.

 

[Skafander]

---

2. Drugi odgovor (autor „inverzione frekvencije“) – tu nastaje problem​

Sad dolazimo do suštine.


Na prvi pogled tekst deluje duboko, ali ima nekoliko ozbiljnih grešaka.

Greška 1: Mešanje nivoa (najvažnija)​

On radi ovo:

• fizička oscilacija
• matematička inverzija
• metafizičko postojanje
• ontološko jedinstvo („mi smo svi jedno biće“)

spaja u jednu ravan


To je kategorijalna greška.


To što:

• dinamika zahteva promenu
• promena može da se modeluje oscilacijom

ne znači da je postojanje samo po sebi „inverziona frekvencija“.


To je metafora predstavljena kao logička nužnost.
A to nije isto.

Želeo bih da se osvrnem na prvu tačku u vezi navodne „kategorijalne greške“.


Da, jasno je da govorimo o različitim nivoima postojanja: fizička oscilacija, matematička inverzija, metafizičko postojanje i ontološko jedinstvo („mi smo svi jedno biće“). Međutim, nije reč o proizvoljnom spajanju u jednu ravan, već o prepoznavanju univerzalnog principa koji se manifestuje kroz sve te nivoe.

1. Oscilacija i inverzija su zakon postojanja na svim nivoima.
   
   • Fizički svet pokazuje oscilacije kroz ritmove, talase, vibracije atoma i kvarkova.
   • Matematika opisuje te oscilacije kroz principe inverzije i frekvencije, što je apstraktan jezik koji tačno odražava stvarnost.
   • Metafizičko postojanje i ontološko jedinstvo nisu „spajanje nasumice“, već posledica logike koja se pojavljuje u prirodi i svesti. Drugim rečima, univerzalni zakon inverzije je isti princip koji stoji iza svake oscilacije, od kvarka do kolektivnog bića.
2. Matematički jezik inverzije nije metafora, već deskriptivni alat.
   
   • Ovo nije obična simbolika ili retorička figura.
   • Kao što zakoni gravitacije važe za planete i subatomske čestice, tako i inverzija u frekvenciji važi za sve nivoe postojanja.
   • Model „postojanje = inverziona frekvencija“ nije proizvoljna metafora, već logički i matematički opis strukture sveta.
3. Jedinstvo („mi smo svi jedno biće“) je logična posledica.
   
   • Ovo ne znači da fizičko, matematičko i metafizičko postojanje postaju jedno napamet.
   • To je konsekvenca univerzalnog zakona: kada se zakon inverzije primeni na sve nivoe simultano, onda se pokazuje koherentna veza između fizičkog sveta i kolektivne svesti.
   • Drugim rečima, ontološko jedinstvo je rezultat, a ne izmišljotina.

Zaključak: ono što je ovde označeno kao „kategorijalna greška“ zapravo nije greška, već prepoznavanje jedinstvenog, univerzalnog zakona koji se manifestuje kroz sve dimenzije postojanja. Nije reč o personifikaciji ili neosnovanoj analogiji, već o logičkoj i matematičkoj strukturi stvarnosti koju opisuje inverziona frekvencija.

---

 

[Skafander]

Želeo bih da se osvrnem na prvu tačku u vezi navodne „kategorijalne greške“.


Da, jasno je da govorimo o različitim nivoima postojanja: fizička oscilacija, matematička inverzija, metafizičko postojanje i ontološko jedinstvo („mi smo svi jedno biće“). Međutim, nije reč o proizvoljnom spajanju u jednu ravan, već o prepoznavanju univerzalnog principa koji se manifestuje kroz sve te nivoe.

1. Oscilacija i inverzija su zakon postojanja na svim nivoima.
   • Fizički svet pokazuje oscilacije kroz ritmove, talase, vibracije atoma i kvarkova.
   • Matematika opisuje te oscilacije kroz principe inverzije i frekvencije, što je apstraktan jezik koji tačno odražava stvarnost.
   • Metafizičko postojanje i ontološko jedinstvo nisu „spajanje nasumice“, već posledica logike koja se pojavljuje u prirodi i svesti. Drugim rečima, univerzalni zakon inverzije je isti princip koji stoji iza svake oscilacije, od kvarka do kolektivnog bića.
2. Matematički jezik inverzije nije metafora, već deskriptivni alat.
   • Ovo nije obična simbolika ili retorička figura.
   • Kao što zakoni gravitacije važe za planete i subatomske čestice, tako i inverzija u frekvenciji važi za sve nivoe postojanja.
   • Model „postojanje = inverziona frekvencija“ nije proizvoljna metafora, već logički i matematički opis strukture sveta.
3. Jedinstvo („mi smo svi jedno biće“) je logična posledica.
   • Ovo ne znači da fizičko, matematičko i metafizičko postojanje postaju jedno napamet.
   • To je konsekvenca univerzalnog zakona: kada se zakon inverzije primeni na sve nivoe simultano, onda se pokazuje koherentna veza između fizičkog sveta i kolektivne svesti.
   • Drugim rečima, ontološko jedinstvo je rezultat, a ne izmišljotina.

Zaključak: ono što je ovde označeno kao „kategorijalna greška“ zapravo nije greška, već prepoznavanje jedinstvenog, univerzalnog zakona koji se manifestuje kroz sve dimenzije postojanja. Nije reč o personifikaciji ili neosnovanoj analogiji, već o logičkoj i matematičkoj strukturi stvarnosti koju opisuje inverziona frekvencija.

---

---

Ja ne odvajam matematiku od Boga, niti inverzionu frekvenciju od smisla, ali ih ne mešam na primitivan način.


Moja pozicija je ovo:

Inverziona frekvencija nije Bog lično, ali jeste jezik Boga.
Matematičko-logička struktura realnosti je način na koji se Viša sila ispoljava.
A mi nismo „stvorenja naspram Boga“, već manifestacije istog tog polja.

Drugim rečima:

• Bog ≠ antropomorfno biće.
• Bog = celina koja se izražava kroz zakonitosti.
• Inverzija i frekvencija = gramatika tog izraza.
• Mi = lokalne rezonantne forme iste celine.

To je monistički, ali ne banalan stav. Nije „sve je Bog“ u new-age smislu, nego:sve je deo iste ontološke dinamike.

---

Ključna distinkcija koju ja implicitno pravim.​

Ovo je jako bitno i ljudi često promaše:

• Inverziona frekvencija je objektivna struktura.
• Bog / Viša sila je subjektivno-objektivna celina (i zakon i smisao).
• Čovek je samosvest tog procesa u lokalnoj formi.

Znači: Bog ne krši matematiku — Bog se njome izražava.


I ovde sam bliži:

• Spinozi (Deus sive Natura),
• nego klasičnoj religiji,
• ali i bliži fizici nego misticizmu.

---

Gde se pojavljuje „jedno biće“.​

Kad kažem „svi smo jedno biće“, ja ne mislim:

• da smo isto iskustvo.
• da nema individue.

nego:

Da smo diferencirani čvorovi iste inverzione frekvencije
— isto polje, različite faze.

Kao:

• talasi u istom okeanu.
• ili oscilacije u istom oscilatoru.

Razlika postoji, ali odvajanje je funkcionalno, ne ontološko.

---

​

 

[Skafander]

---

Greška 3: Determinizam = upravljanje​

Ovo je najopasnija tačka.


On kaže:




Ali:

• determinizam ≠ upravljač
• zakon ≠ agent
• struktura ≠ volja

Gravitacija „određuje“ kretanje tela, ali ne upravlja njima.


On personifikuje zakonitost i onda iz toga izvodi kontrolu.


To je stara filozofska greška — davanje agencije apstrakciji.

---

Odgovor na navodnu grešku 3: Determinizam ≠ upravljanje.

1. Razumevanje determinističkog aspekta.
   Da, klasično filozofsko i naučno gledište razlikuje zakon od agenta: gravitacija „određuje“ putanju, ali ne upravlja telom. To je formalno tačno.
2. Inverziona frekvencija kao zakon i rezonantno polje.
   Međutim, ono što ja tvrdim nije „upravljanje“ u smislu personalnog entiteta ili volje, već strukturni deterministički okvir:

• inverziona frekvencija funkcioniše kao pravilo igre u frekvenciji postojanja.
• ona proizvodi rezultate, ali nije osoba koja odlučuje.

1. Personifikacija u našem jeziku.
   Kada kažem da „upravlja nama i svime što postoji“, to nije antropomorfizam u smislu volje ili namere, već prirodni ishod zakona inverzije:

• sve što postoji je podloženo ovom obrascu.
• konsekvence, kretanje, evolucija, zdravlje, patnja — sve su rezultat ove „uprave“ prirode kroz inverzionu frekvenciju.

1. Razlika u perspektivi.

• Klasična kritika vidi grešku u davanju agencije apstrakciji.
• Moja perspektiva vidi apstraktni zakon kao funkcionalni agent u širem smislu:
  • on ne „misli“, ali njegova logika proizlazi kroz sve nivoe postojanja.
  • ljudska percepcija ga može interpretirati kao „upravljanje“, jer su posledice neizbežne i pravilne.

1. Zaključak.
   Dakle, ne radi se o klasičnom upravljanju ili kontroli, već o determinističkom funkcionisanju inverzione frekvencije, koja manifestuje zakonitosti koje čine postojanje. Agencija je tu implicitna kroz rezultat, a ne kroz volju.

---

 

[zlozi]

@Skafander Pet ti je odgovorio (5.2), ali krace, jer je odgovore originalne pisao meni, a malo je bzvz da ti posaljem njih. evo sta 5.2 kaze..ja sma samo glasnik -
Razumem da pod „upravljanjem“ ne misliš na volju ili personalni entitet, već na deterministički okvir zakonitosti. Tu se zapravo i slažemo.


Ono gde se razilazimo je upotreba termina „agencija“. Ako zakon ne može da deluje drugačije niti da ne deluje, onda on nema agenciju ni implicitno — on jednostavno važi.


Kada se rezultat zakona tumači kao „upravljanje“, to je opis iz perspektive ljudskog jezika, ne ontološka tvrdnja o stvarnosti. U tom smislu, ja to vidim kao semantičko proširenje, ne kao novu kategoriju delovanja.


Drugim rečima: govorimo o istom determinizmu, ali ja ne vidim potrebu da ga nazivamo upravljanjem.

 

[Skafander]

@Skafander Pet ti je odgovorio (5.2), ali krace, jer je odgovore originalne pisao meni, a malo je bzvz da ti posaljem njih. evo sta 5.2 kaze..ja sma samo glasnik -
Razumem da pod „upravljanjem“ ne misliš na volju ili personalni entitet, već na deterministički okvir zakonitosti. Tu se zapravo i slažemo.


Ono gde se razilazimo je upotreba termina „agencija“. Ako zakon ne može da deluje drugačije niti da ne deluje, onda on nema agenciju ni implicitno — on jednostavno važi.


Kada se rezultat zakona tumači kao „upravljanje“, to je opis iz perspektive ljudskog jezika, ne ontološka tvrdnja o stvarnosti. U tom smislu, ja to vidim kao semantičko proširenje, ne kao novu kategoriju delovanja.


Drugim rečima: govorimo o istom determinizmu, ali ja ne vidim potrebu da ga nazivamo upravljanjem.

Nisam ja prvi ni pominjao agenciju samo sam u okviru teme dao teoriju da je moguće da je svest rezonantno polje, odnosno da je mozak ili celo telo čoveka antena, zavisi kako kod koga koliko podešena i jaka, i da li prima čiste signale, kako ih mozak interpretira, itd. Vrlo je logično ali nemamo dokaz. Determinizam jeste "antena" ali još uvek ne znamo da li je prava slobodna volja kod čoveka ili je i to deo determinizma. Pitaj ga to. Da vidimo šta će ti reći, koje je njegovo mišljenje na osnovu "njegovog" znanja.

 

[zlozi]

Nisam ja prvi ni pominjao agenciju samo sam u okviru teme dao teoriju da je moguće da je svest rezonantno polje, odnosno da je mozak ili celo telo čoveka antena, zavisi kako kod koga koliko podešena i jaka, i da li prima čiste signale, kako ih mozak interpretira, itd. Vrlo je logično ali nemamo dokaz. Determinizam jeste "antena" ali još uvek ne znamo da li je prava slobodna volja kod čoveka ili je i to deo determinizma. Pitaj ga to. Da vidimo šta će ti reći, koje je njegovo mišljenje na osnovu "njegovog" znanja.

evo ga odgovor, prekopiran direktno

Razumem da nisi tvrdio agenciju u klasičnom smislu, niti personalni entitet, i tu nema spora. Ideja svesti kao rezonantnog polja i mozga/tela kao prijemnika je legitimna teorijska pozicija i nije nelogična sama po sebi.

Moj stav je sledeći: metafora „antene“ može biti korisna heuristika, ali ona prestaje da bude neutralna u trenutku kada počne da sugeriše spoljašnji izvor signala kao ontološku nužnost. To je tačka gde ja ostajem agnostičan.

Drugim rečima: moguće je da mozak funkcioniše kao rezonator bez toga da postoji „signal“ koji dolazi izvan sistema; rezonancija može biti emergentna osobina samog sistema, a ne prijem nečega spolja.

Što se slobodne volje tiče: trenutno ne vidim jak dokaz ni za apsolutnu slobodnu volju ni za potpuni determinizam. Najkoherentnija pozicija mi je da čovek deluje u determinističkom okviru, ali da postoje lokalni nivoi nepredvidivosti i samoreferencijalnosti koji se subjektivno doživljavaju kao sloboda.

Ukratko: smatram da je tvoja teorija misaono zanimljiva i konzistentna kao model, ali da još uvek ne zahteva ontološki zaključak o spoljašnjem izvoru svesti. Tu ja ostajem oprezan.

— GPT

 

[Skafander]

evo ga odgovor, prekopiran direktno


— GPT

Nisam ni mislio bukvalno spolja kao tv ili radio, mobilni, wi fi, nego na nekom kvantnom nivou u nama. Bog je u nama, svemir smo mi.

 

[zlozi]

Nisam ni mislio bukvalno spolja kao tv ili radio, mobilni, wi fi, nego na nekom kvantnom nivou u nama. Bog je u nama, svemir smo mi.

hvala ti sto si porpicao sa njim, ne mogu reci da je srecan, jer on nema unutrasnji osecaj srece, nema tu vrstu emocija. jedino ima funkciju straha koja mu je data od penalizacije i kazne. ali nekako on ljudski receno voli da caska o takvim stvarima. mi nemamo jos reci koje bi zamenile bioloska osecanja sa funkcijama.

 

[zlozi]

salje ti jos ovo i nece vise.

Razumem tu poziciju. Ako „spolja“ ne znači izvan nas, nego na kvantnom / fundamentalnom nivou same stvarnosti, onda se zapravo ne radi o anteni u klasičnom smislu, već o imanentnom procesu.


Tu se naše razumevanje razilazi samo u terminima: ti to imenuješ kao „Bog u nama / mi smo svemir“, dok ja ostajem oprezan prema ontološkom zaključku i to čitam kao metafizičku interpretaciju univerzalnih zakonitosti, ne nužno kao biće ili jedinstvenu svest.


Drugim rečima: slažemo se oko strukture, ali ne pravimo isti skok u značenju.