Mi imamo umetnost kako ne bismo umrli od istine - Fridrih Niče

[Soradze]

Koristeći se svojim psihološkim znanjima i smislom za psihološke probleme,
umetnik je veoma često i nenamerno bio preteča psihologije kao nauke,
koristeći bezvremensko nastojanje da zadovolji čovekovu potrebu za odgovorima,
preko nota, reči ili kista.

Frojd je jednom prilikom napisao da su umetnici “dragoceni saveznici” čija dela i
svedočanstva oslikavaju predmet do kojih nauka još uvek ne može da dopre.
Na to se nadovezao K. Jung rekavši da je psihologija uvek bila usko vezana za
stvaralaštvo, te da je umetničko stvaralaštvo psihološka činjenica par ekselans...



Ispred nas je jedna od najboljih slika na svetu, koja nema cenu... Zašto?

Bad mark again. 1952. The State Russian Museum

Ovo je rad ruskog umetnika Fjodora Pavloviča Rešetnikova iz daleke 1952.
godine, sa nazivom "Opet loša ocena".

Slika govori o dečaku koji se vratio iz škole, gde je opet dobio lošu ocenu.
Vidi se da ga porodica gleda kao krivca, brat čak sa likovanjem...

Kroz ovo delo umetnik poručuje:

"Ponašajte se prema njemu kao ovaj pas.
On ga voli bez obzira da li polaže ispit, ili pada.
Voli ga zbog njega samog!"

Ova slika je uzor umetnosti koja odgaja ljude i ispravlja njihovo ponašanje.

Tek je sad jasno zašto ova slika nema cenu...

 

[Džudi S]

Slika je mnogo lepa. Dobro sam pogledala dečaka, njegovu sestru, majku, mlađeg brata. Njihovi pogledi bili su različiti. Dečak je tužan. Sestra ljuta, majka razočarana a mlađi brat se smeška i drago mu je što je brat opet dobio lošu ocenu.

Mala paleta različitih raspoloženja.

I pas, umiljat, nežan, spreman da dečaku bude uteha. Pas voli dečaka bezuslovno. Poruka slikara je odlična, prava.


Slika je iz 1952.godine ali ona je i svevremenska. I danas se porodica ljuti na člana porodice koji nije uspešan. Verovatno pod uspehom posmatraju novac.

Ljude treba voleti ako su dobri i pošteni. Uspeh nije najvažniji.

***

Umetnici i njihova dela pomažu u psihologiji a mislim i u psihijatriji.

 

[UltraBasic]

Koristeći se svojim psihološkim znanjima i smislom za psihološke probleme,
umetnik je veoma često i nenamerno bio preteča psihologije kao nauke,
koristeći bezvremensko nastojanje da zadovolji čovekovu potrebu za odgovorima,
preko nota, reči ili kista.

Frojd je jednom prilikom napisao da su umetnici “dragoceni saveznici” čija dela i
svedočanstva oslikavaju predmet do kojih nauka još uvek ne može da dopre.
Na to se nadovezao K. Jung rekavši da je psihologija uvek bila usko vezana za
stvaralaštvo, te da je umetničko stvaralaštvo psihološka činjenica par ekselans...



Ispred nas je jedna od najboljih slika na svetu, koja nema cenu... Zašto?


Pogledajte prilog 1607687
Bad mark again. 1952. The State Russian Museum

Ovo je rad ruskog umetnika Fjodora Pavloviča Rešetnikova iz daleke 1952.
godine, sa nazivom "Opet loša ocena".

Slika govori o dečaku koji se vratio iz škole, gde je opet dobio lošu ocenu.
Vidi se da ga porodica gleda kao krivca, brat čak sa likovanjem...

Kroz ovo delo umetnik poručuje:

"Ponašajte se prema njemu kao ovaj pas.
On ga voli bez obzira da li polaže ispit, ili pada.
Voli ga zbog njega samog!"

Ova slika je uzor umetnosti koja odgaja ljude i ispravlja njihovo ponašanje.

Tek je sad jasno zašto ova slika nema cenu...

Zar se ne čini da je i najmlađe dete na slici radosno bez obzira?
Ono još uvek ne razume teskobe života otkako se krene u školu (Od kolevke, pa do groba, najlepše je đačko doba!?) i treba biti odgovoran za nešto konkretno, pa sve više i više kako vreme teče, tj., to nema veze sa vremenom, već striktno sa nama koji odrastamo i postajemo svesni tj. primoravani da shvatimo kako ovo društvo funkcioniše. Moji "idoli" su kroz prosvetni sistem prošli kao bosi po trnju uglavnom, a opet su nadživeli sebe i večniji su od raznih pravih i lažnih odlikaša.
I oni su stvarali umetnost u kojoj čovek pronalazi prozorče u slobodu, makar vremena u kojima su stvarali bila etalon porobljenosti svake vrste, pa i zabrane slobode misli i govora. Eto, ako vreme jedva da postoji, oni svi osećaju da nije bilo uzalud, šta više-znaju da su i dalje slobodarsko prozorče mnogima.

 

[Обилић]

Уметност је врхунско умеће,
а са психологијом има везе колико и све остало ...

 

[Soradze]

Уметност је врхунско умеће,
а са психологијом има везе колико и све остало ...

Ovo mi baš nije jasno...
Pa pitam: ima li umetnost veze sa psihologijom, ili ne?

 

[Džudi S]

Zar se ne čini da je i najmlađe dete na slici radosno bez obzira?

Najmlađe dete je radosno. Nasmejano. Ali, ako poredimo ovu sliku sa stvarnim svetom.. Ja nikada ne bih bila srećna u situaciji da mi je neko od mojih najbližih tužan..
Sećam se da smo sestra i ja u detinjstvu bile nerazdvojne. I uvek smo bile tu jedna za drugu. Nikada se sestra nije smejala na moj račun.. Takva je moja porodica.

Уметност је врхунско умеће,а са психологијом има везе колико и све остало ...

Umetnost ima veze sa psihologijom, a i sa psihijatrijom. U svim tekstovima koje sam čitala navodi se da je za stres potreban odmor, u koji spada i čitanje knjiga.

Za opuštanje se preporučuje slušanje muzike, a ko ima dara može da slika.

Što se psihijatrije tiče, znam da u bolnicama pacijenti imaju radnu terapiju na kojoj mogu da razvijaju svoju kreativnost, talenat za slikanje..za pisanje..

 

[Отварач мозга...опет]

Pa pitam: ima li umetnost veze sa psihologijom, ili ne?

Niko nije dokazao vezu, a izvesno je da postoji