Nema ni proroka ni proročanstava. Tajna društva ih naručuju, “proroci” ih pišu, tajna društva ih opet ispunjavaju, a vernici veruju... Kakva genijalna igra. Kao, proročanstvo treba da se ispuni, pa onda se kao ispuni, a kad se kao ispuni, onda se osuđuju njegovi akteri, koji kao treba da ispune proročanstvo, i kao ispune ga, a kad ga ispune onda se osuđuju, kao nisu znali šta čine... Strašno.
Jevrejska elita je veoma davno, verovatno kada su se Jevreji organizovali kao narod, osnovala brojna tajna društva. Jedno od njih, ujedno i najopasnije, bilo je „B'Nai B'Rith”, odnosno „Sinovi zaveta”. Njihov primarni interes i cilj bilo je uspostavljanje što je moguće šire vladavine jevrejske elite; njihov sekundarni cilj bio je da od bistrijih ljudi odaberu „proroke”, kojima će naložiti da pišu proročanstva, koja će oni ispunjavati. I to se i dogodilo. Imali smo gomilu proroka u Starom zavetu koji su pisali „proročanstva“, Sinovi zaveta su ih ispunjavali - a slepe narodne mase su verovale da se proročanstva ispunjavaju do detalja.
Proročanstva ne postoje. Pripadnici tajnih društava ih naručuju, pišu i ispunjavaju, a ljudi sa ispranim mozgom veruju u njih. I to je to.
E, a, kako se to proročanstvo pojavljuje tek posle, a ne pre nekog događaja? Malo je to simptomatično. Nikad se proročanstvo ne oglasi pred sam događaj, nego kad se nešto dogodi onda “proroci” izađu iz mišjih rupa i prde kako su oni to pogodili.
Slične prevare rađene su sa Nostradamusom, koji je pisao stihove bez pominjanja bilo kakvih imena i godina, ali čim se nešto dogodi - “tumači” dođu i kažu kako se “to poklapa sa ovim ili onim”...
Slično je i sa Kremanskim proročanstvom. Čitao sam izdanje iz 1940. i 1992. godine, sredinom 90-tih. U izdanju iz 1940. nigde se ne pominje ni WW II, ni Hitler, ni Tito, ni televizija, ni čovek na Mesecu, ma ništa; u izdanju iz 1992. piše kako su Tarabići sve to pogodili. Pa nisam budala, namerno sam ih paralelno čitao. A u izdanju iz 2001. piše da će u Srbiji na vlast doći čovek koji se preziva slično kao što se zove selo iz koga potiče, te da je Koštunica iz Koštunića, da će “srediti” Srbiju itd. A nije se pominjao tokom 90-tih. A on je došao 2000. I kako je to “sredio Srbiju”?
Takođe i biblijska proročanstva. Dođe neki propovednik i kaže, otprilike, ovako: “Taj i taj prorok je pre 2700 godina rekao da će se dogoditi to i to, to se dogodilo pre 2300 godina. Eto, to je proročanstvo koje se ispunilo.” Pa nije. Ono što se dogodilo pre, recimo, 2300 godina, a „prorečeno“ je pre 2700 godina, iz današnjeg ugla posmatrano, nije proročanstvo. Želim da vidim “proročanstvo” koje danas govori o sutra... I željno sam iščekivao 21.12.2012. I kad je taj dan došao, i to „proročanstvo“ se nije obistinilo, shvatio sam da je i to histerija i prevara.
Evo ga jedan banalan primer disfunkcije proročanstva, pardon, „proročanstva“:
1. “božji” sin je rekao Judi da ide i da ga izda, jer je tako “prorečeno” (a već smo diskutovali o tome kako se proročanstva naručuju, pišu i ispunjavaju i kako lakoverni veruju u njih);
2. zatim avramski bog osuđuje onoga ko je izdao “božjeg” sina za to što je učinio, kao da nije ni bilo “prorečeno”.
Iskaz broj 1 u potpunosti pobija iskaz broj 2, i obrnuto. Nekome ovde nije dobro, a to nisam ja.
Namaste.
ili cemo da ih analiziramo ,da tako kazem .
