Родитељ Три
Primećen član
- Poruka
- 736
(О моделу о којем говорим најбоље се упознати у сфери економије:https://forum.krstarica.com/threads/kako-da-napravite-svoj-ekonomski-sistem.891524/)
Квалитативна страна субјекта одређује квалитативну страну објекта,
и то називамо описивање.
Квантитативна страна субјекта одређује квантитаивну страну објекта,
и то називамо мерење.
(Квалитет објекта се описује а квантитет мери)
Ја сам квалитативну страну субјекта назвао “идеја”(можда и реконцептуализовајући тај појам).
Квантитативну страну субјекта сада називам “мера”.
Квалитатвну страну објекта назвао сам “опис”.
А квантитаивну страну објекта називам “мерљивост”(не знам како другачије то да назовем).
Међутим не постоји суштинска разлика(по себи) између квалитета субјекта и објекта,
као ни између квантитета субјекта и објекта.
Ми их раздвајамо ради практичности увида.
Иначе, квалитет је парадигма субјекта(у основи је субјекта),
а квантитет објекта(у основи је објекта),
зато што је перцепција парадигма субјекта а акција објекта.
(Материјалистички) реалисти тврде да квалитет објекта постоји по себи,
али непосредан увид нам говори да то није тако, да он постоји само по субјекту.
То је зато што је квалитет пардигма субјекта.
Са друге стране, постављамо питање о квантитету субјекта, односно мери,
која је и главна категорија ове теме:
- да ли квантитет субјекта(мера) постоји по себи?
И аналогно заблуди (материјалистичких)реалиста, можемо рећи да квантитет субјекта постоји само по објекту.
Ово је важно уочити.
Сада ћу вам све ово објаснити на примерима да би лакше разумели:
Покојни Стојан Ненадовић, највећи српски економиста, и један од највећих економиста света, творац теорије о три димензије вредности (трошак, цена и корисност) која ће водити човечанство у наредним вековима, сматрао је да је новац мера вредности.
Он је говорио да као што метром меримо три димензије простора (дужину, ширину и висину),
тако и новцем меримо три димензије вредности (трошак, цену и корисност).
Ја сам се дописовао са њим преко мејла, и нисам могао потпуно да разумем ту тезу, па се нисам слагао са њим.
Сада то морам да исправим, зато што сада знам шта је то мера.
Мера је квантитативна страна субјекта.
А новац је квантитаивна страна економског субјекта, тако да је истина да је новац мера вредности.
Заправо укупна количина новца у функцији од брзине обрта мери укупну створену вредност у привреди и то њену највећу димензију - корисност.
Тада ће цене остати непромењене а вредност производње ће расти.
(наравно новац који ствара удружење потрошача а не банке..)
Jа сам мислио да је субјекат парадигма само друштвених наука.
На “западу” оно што зову “humanities” сматрају фикцијом,
а оно што зову “science” сматрају истином у религијском(онтолошком) смислу.
Тако је “science” постала последња тврђава материјализма и позитивизма.
Међутим и та тврђава је пала.
Узмимо на пример физику, а исто је и у свим другим наукама.
Шта је заправо физичка теорија?
То је идеални модел - квалитативна страна субјекта (којим се описује објекат).
А шта је физичка величина?
То је мера - квантитативна страна субјекта (којом се мери објекат).
Дакле метар, секунд, грам итд.. су мере а мера је квантитативна страна субјекта.
Узмимо на пример шипку од једног метра у Паризу.
Она је објекат.
Али један метар, односно метар, је квантитативна страна субјекта (којом се мери објекат).
Узмимо на пример да је та шипка плава.
Шта је плава боја?
Она је квалитативна страна субјекта (којом се описује тај објекат).
Дакле, идеја и мера..
Квалитативна страна субјекта одређује квалитативну страну објекта,
и то називамо описивање.
Квантитативна страна субјекта одређује квантитаивну страну објекта,
и то називамо мерење.
(Квалитет објекта се описује а квантитет мери)
Ја сам квалитативну страну субјекта назвао “идеја”(можда и реконцептуализовајући тај појам).
Квантитативну страну субјекта сада називам “мера”.
Квалитатвну страну објекта назвао сам “опис”.
А квантитаивну страну објекта називам “мерљивост”(не знам како другачије то да назовем).
Међутим не постоји суштинска разлика(по себи) између квалитета субјекта и објекта,
као ни између квантитета субјекта и објекта.
Ми их раздвајамо ради практичности увида.
Иначе, квалитет је парадигма субјекта(у основи је субјекта),
а квантитет објекта(у основи је објекта),
зато што је перцепција парадигма субјекта а акција објекта.
(Материјалистички) реалисти тврде да квалитет објекта постоји по себи,
али непосредан увид нам говори да то није тако, да он постоји само по субјекту.
То је зато што је квалитет пардигма субјекта.
Са друге стране, постављамо питање о квантитету субјекта, односно мери,
која је и главна категорија ове теме:
- да ли квантитет субјекта(мера) постоји по себи?
И аналогно заблуди (материјалистичких)реалиста, можемо рећи да квантитет субјекта постоји само по објекту.
Ово је важно уочити.
Сада ћу вам све ово објаснити на примерима да би лакше разумели:
Покојни Стојан Ненадовић, највећи српски економиста, и један од највећих економиста света, творац теорије о три димензије вредности (трошак, цена и корисност) која ће водити човечанство у наредним вековима, сматрао је да је новац мера вредности.
Он је говорио да као што метром меримо три димензије простора (дужину, ширину и висину),
тако и новцем меримо три димензије вредности (трошак, цену и корисност).
Ја сам се дописовао са њим преко мејла, и нисам могао потпуно да разумем ту тезу, па се нисам слагао са њим.
Сада то морам да исправим, зато што сада знам шта је то мера.
Мера је квантитативна страна субјекта.
А новац је квантитаивна страна економског субјекта, тако да је истина да је новац мера вредности.
Заправо укупна количина новца у функцији од брзине обрта мери укупну створену вредност у привреди и то њену највећу димензију - корисност.
Тада ће цене остати непромењене а вредност производње ће расти.
(наравно новац који ствара удружење потрошача а не банке..)
Jа сам мислио да је субјекат парадигма само друштвених наука.
На “западу” оно што зову “humanities” сматрају фикцијом,
а оно што зову “science” сматрају истином у религијском(онтолошком) смислу.
Тако је “science” постала последња тврђава материјализма и позитивизма.
Међутим и та тврђава је пала.
Узмимо на пример физику, а исто је и у свим другим наукама.
Шта је заправо физичка теорија?
То је идеални модел - квалитативна страна субјекта (којим се описује објекат).
А шта је физичка величина?
То је мера - квантитативна страна субјекта (којом се мери објекат).
Дакле метар, секунд, грам итд.. су мере а мера је квантитативна страна субјекта.
Узмимо на пример шипку од једног метра у Паризу.
Она је објекат.
Али један метар, односно метар, је квантитативна страна субјекта (којом се мери објекат).
Узмимо на пример да је та шипка плава.
Шта је плава боја?
Она је квалитативна страна субјекта (којом се описује тај објекат).
Дакле, идеја и мера..
Poslednja izmena od moderatora:
Nisam stigao sve da procitam, vraticu se, ali nekako mi se cini da je ovo Kant za pocetnike.
