AleX
Ističe se
- Poruka
- 2.501
Научници који се баве ергономијом (проучавањем интеракције човека и машине) дали су следеће сугестије у циљу елиминисања потенцијалних проблема:
Најчешће сметње настају с очима. Очи су тако грађене да најефикасније виде на даљину. Рад с екраном захтева интензивну концентрацију на ствар у близини. При промени фокуса очију са даљине, штоје њихово природно стање, на близину, активирају се разни мишићи којима се врши акомодација сочива ока. Други мишићи усмеравају поглед оба ока према унутра тако да посматрају само један знак на екрану, док опет, неки други мишићи померају усмерање очију брзо са једног знака у речи на други. Поред тога, појачана пажња при гледању у екран доводи до смањења природног број трептаја, па се због тога око више не влажи нормално.
Користити столицу са могућностима прилагођавања која би омогућила кориснику правилан положај у односу на екран. Код нас је уобичајена пракса да се томе не посвећује посебна пажња, већ се екран постави где стане, и како може, на столу. Екран мора да буде удаљен 35 до 50 сm од очију корисника. Када усправно седи и поглед усмерава право, корисник треба да види горњу ивицу екрана под углом од 10°, а центар екрана под углом од -20° у односу на овако усмерен поглед.
Да би се спречила честа велика померања очију и главе, материјал који се гледа треба да буде што ближе екрану. Корисна је примена сталака за држање материјала. Поред тога, овај материјал треба да буде на истој удаљености од очију као и екран, јер се тиме спречава промена фокуса приликом гледања у екран или материјал. Честе промене фокуса доводе до честог активирања мишића очију што замара очи.
Осветљење околине такође треба да буде прилагођено. Иако потребе за осветљењем варирају од особе до особе, осветљење екрана треба да буде 3 до 5 пута веће негс светло у соби. То значи да осветљење околине при раду са рачунаром треба да буде мање него што је уобичајено. За друге радове на столу треба користити локализована светла, на пример покретне лампе. Оне су засењене и могу да се подесе да се избегне рефлексија радне површине на екрану.
Контраст треба подесити тако да се знаци добро виде у односу на позадину на екрану.
Минимизирати рефлексију с екрана постављањем екрана тако да прозор или други извори светлости буду иза корисника. Никада не треба екран тако поставити да корисник седи лицем према незасењеном прозору. За спречавање рефлексије могу се користити различити филтери који се стављају преко екрана. Неки од ових филтера имају могућност уземљења, чиме се осим рефлексије, смањује и зрачење с екрана.
Да би се одмориле руке, уз тастатуре се постављају одговарајући ослонци за шаке. Слични ослонци постоје и за подлошке за миша. Међутим, иакоје код нас уобичајено да се подлошка за миша постави на ивицу стола, па тако лакат приликом рада са мишем виси у ваздуху, постављању миша треба поклонити дужну пажњу и поставити га тако ла при раду са мишем цела подлактица, укључујући и лакат, буде ослоњена.
Правилно седење је значајан чинилац очувања здравља, јер неправилно седење може да изазове тешке деформације и обољења. Треба седети усправно и на читавој столици, усправљене кичме. Стопала треба да су једно поред другог или да је једна нога истурена напред. Није здраво седети прекрштених ногу јер то омета правилну циркулацију крви.
Одмарање може да реши већину ових проблема. С обзиром на то да рад на рачунару захтева интензивну концентрацију на екран и документе са којима се ради, важан је одмор. Препоручује се 15 минута одмора на свака два сата континуалног рада за кориснике који имају умерене визуелне захтеве или оптерећење (мање од 60% гледања у екран у току рада). За кориснике који имају велике визуелне захтеве (на пример, технички цртачи, дизајнери, итд.), велико радно оптерећење или радне операције које се понављају, препоручује се 10 - 15 минута одмора на сваки сат рада.
Преузето из књиге за I разред средње школе ,,Рачунарство и информатика".
Најчешће сметње настају с очима. Очи су тако грађене да најефикасније виде на даљину. Рад с екраном захтева интензивну концентрацију на ствар у близини. При промени фокуса очију са даљине, штоје њихово природно стање, на близину, активирају се разни мишићи којима се врши акомодација сочива ока. Други мишићи усмеравају поглед оба ока према унутра тако да посматрају само један знак на екрану, док опет, неки други мишићи померају усмерање очију брзо са једног знака у речи на други. Поред тога, појачана пажња при гледању у екран доводи до смањења природног број трептаја, па се због тога око више не влажи нормално.
Користити столицу са могућностима прилагођавања која би омогућила кориснику правилан положај у односу на екран. Код нас је уобичајена пракса да се томе не посвећује посебна пажња, већ се екран постави где стане, и како може, на столу. Екран мора да буде удаљен 35 до 50 сm од очију корисника. Када усправно седи и поглед усмерава право, корисник треба да види горњу ивицу екрана под углом од 10°, а центар екрана под углом од -20° у односу на овако усмерен поглед.
Да би се спречила честа велика померања очију и главе, материјал који се гледа треба да буде што ближе екрану. Корисна је примена сталака за држање материјала. Поред тога, овај материјал треба да буде на истој удаљености од очију као и екран, јер се тиме спречава промена фокуса приликом гледања у екран или материјал. Честе промене фокуса доводе до честог активирања мишића очију што замара очи.
Осветљење околине такође треба да буде прилагођено. Иако потребе за осветљењем варирају од особе до особе, осветљење екрана треба да буде 3 до 5 пута веће негс светло у соби. То значи да осветљење околине при раду са рачунаром треба да буде мање него што је уобичајено. За друге радове на столу треба користити локализована светла, на пример покретне лампе. Оне су засењене и могу да се подесе да се избегне рефлексија радне површине на екрану.
Контраст треба подесити тако да се знаци добро виде у односу на позадину на екрану.
Минимизирати рефлексију с екрана постављањем екрана тако да прозор или други извори светлости буду иза корисника. Никада не треба екран тако поставити да корисник седи лицем према незасењеном прозору. За спречавање рефлексије могу се користити различити филтери који се стављају преко екрана. Неки од ових филтера имају могућност уземљења, чиме се осим рефлексије, смањује и зрачење с екрана.
Да би се одмориле руке, уз тастатуре се постављају одговарајући ослонци за шаке. Слични ослонци постоје и за подлошке за миша. Међутим, иакоје код нас уобичајено да се подлошка за миша постави на ивицу стола, па тако лакат приликом рада са мишем виси у ваздуху, постављању миша треба поклонити дужну пажњу и поставити га тако ла при раду са мишем цела подлактица, укључујући и лакат, буде ослоњена.
Правилно седење је значајан чинилац очувања здравља, јер неправилно седење може да изазове тешке деформације и обољења. Треба седети усправно и на читавој столици, усправљене кичме. Стопала треба да су једно поред другог или да је једна нога истурена напред. Није здраво седети прекрштених ногу јер то омета правилну циркулацију крви.
Одмарање може да реши већину ових проблема. С обзиром на то да рад на рачунару захтева интензивну концентрацију на екран и документе са којима се ради, важан је одмор. Препоручује се 15 минута одмора на свака два сата континуалног рада за кориснике који имају умерене визуелне захтеве или оптерећење (мање од 60% гледања у екран у току рада). За кориснике који имају велике визуелне захтеве (на пример, технички цртачи, дизајнери, итд.), велико радно оптерећење или радне операције које се понављају, препоручује се 10 - 15 минута одмора на сваки сат рада.
Преузето из књиге за I разред средње школе ,,Рачунарство и информатика".
Poslednja izmena:
,a i ne bih zamarao toliko oci
