- Poruka
- 57.404
Verujem da je većina vas koji posećuju ovu diskusiju upoznata sa konceptom mema, o kojima je dosta pisao legendarni Ričard Dokins. Kao što ćemo videti, hrišćanstvo ima dosta osobina koje ga lako svrstavaju u ovu grupu.
Za one koji ne znaju, memi nisu previše različiti od virusa, i često ih nazivamo drugim imenom - virusi uma. Inače, znamo da su virusi sićušni delići žive materije - neznatno komplikovaniji od fragmenta DNK koji ne mogu sami da se reprodukuju. Jednom kada dospeju u ćeliju domaćina, virusi preotimaju mašineriju ćelije u svrhu sopstvenog razmnožavanja. Iako ovaj proces obično uništi pomenutu ćeliju, sam domaćin obično preživljava taj proces. Začudo, virusi koji su uspešni u preuzimanju prevelikog broja ćelija u organizmu domaćina nisu toliko uspešni jer smrt organizma značajno smanjuje mogućnost virusa da zarazi nove domaćine. Najuspešniji virusi menjaju organizam domaćina tako da direktno pospešuju sopstveno širenje. Prehlada, na primer, izaziva kijanje i curenje nosa što direktno potpomaže njenom daljem širenju.
Kao i virusi, i memi ne mogu reprodukovati sami sebe. I njima je potreban domaćin koga će zaraziti i njihov uspeh umnogome zavisi o mogućnosti da promene ponašanje sostvenog domaćina. Neki autori ovaj mehanizam nazivaju mehanizmom udice a mem Hrišćanstva je veoma sofisticiran i sadrži mnoštvom ovih "udica".
Za razliku od virusa, međutim memi imaju drugi problem, a to je zadržavanje sopstvenog integriteta u toku vremena. Memi su sastavljeni od ideja i kocepata koji mutiraju i koji nisu međusobno čvrsto vezani. Nasuprot tome, organski virusi se drže zajedno stabilnim hemijskim vezama. Takođe, virusima veoma koristi osobina DNK da sam može da ispravlja greške i koji živim organizmima omogućava konzistentnost genetskog materijala kroz generacije. Uspešan mem (kompleks) mora biti grupa ideja i kocepata koji pojačavaju jedan drugog i nekako onemogućavaju degradaciju i promenu ovih ideja. Ipak, mem hrišćanstva izlazi na kraj sa problemima očuvanja integriteta jako dobro kao što ćemo videti u daljem tekstu.
Prenošenje, infekcija, očuvanje integriteta, i promene ponašanja domaćina su glavni izazovi uspeha jednog mema. Podsetimo se da je jedini cilj mema da preživi. Suština mema nije ništa drugo nego evolutivna adaptacija njegovim izazovima - sve ostalo što on nosi je samo suvišan prtljag. Pogledajmo pažljivo kako mem hrišćanstva evoluira da bi odgovorio pomenutim izazovima održanja integriteta, prenošenja, infekcije i promene ponašanja domaćina.
Održanje integriteta
Vekovima, za integritet hrišćanskog mema je bila presudna uloga sveštenstva. Ono i dan danas biva konsultovano u vezi svih pitanja koja se odnose na interpretaciju hrišćanske vere. Pored toga, sveštenstvo je utvrdilo hrišćanski mem kroz ritual i ceremoniju. Ponavljanje i tradicija su glavni faktori u njegovom održavanju.
Za mem kompleksan i star kao što je mem hrišćanstva, trajna memorija mora biti deo njegovog koda. Za mem hrišćanstva, ova perzistentna memorija je Bibilja (kao i religiozne tradicije, koje igraju značajnu ulogu u održavanju njegovog integriteta). Biblija je sveta knjiga hrišćanstva i predstavlja vrlo je čestu referencu. Ona ima nekoliko verzija i štampa se već vekovima. Svakako, pronalazak štampe doveo je do široke rasprostranjenosti Biblije, i samim tim učvršćenju samog mema.
Biblija kao kôd integriteta hrišćanskog mema vodi ka dva paradoksa - prvi, Biblija kao knjiga ima dosta nekonzistentnih tačaka, kontradikcija i grešaka u naučnom smislu. Iznenađujuće, za mem nije bitno da bude potpuno konzistentan ili istinit da bi očuvao svoj integritet. Kao što ću pokazati, ove inkonzistencije će pomoći da shvatimo u kojim situacijama mem hrišćanstva vodi "prave hrišćane" u smeru nemoralnog ponašanja. Drugi paradoks je činjenica da Biblija nije u celini deo mema hrišćanstva. Sama Biblija je obimno delo koje se sastoji od velikog broja priča i povezanih simbola. Samo podskup ovih priča biva istaknut po crkvama. Različite denominacije izabiraju različite priče da istaknu svoje stavove, i kultovi bazirani na hrišćanstvu stalno niču, ističući najblaže rečeno dvosmislene Biblijske pasuse.
Prenošenje
Prenošenje mema odnosi se na načine na koje se potencijalni domaćin njemu izlaže. Kao što sam pomenuo ranije, uspešni memi menjaju ponašanje domaćina da bi olakšali dalje prenošenje. Mem hrišćanstva postiže ovo kroz isticanje važnosti preobraćanja drugih ljudi u hrišćane. Termin koji ovo opisuje naziva se proselitizacija. Suštinska osobina mema hrišćanstva je vera da će domaćin imati posmrtni život zahvaljujući vrlini svoje vere i da će i drugi steći ovaj večni život religioznim preobraćanjem. Hrišćani su obavezni da prenose mem hrišćanstva pod pretnjom prokletstva ili provođenja večnosti u paklu.
Proselitizacija se ne događa samo na nivou osobe, nego čak i na institucionalnom nivou. Crkve podržavaju proselitizaciju u većem obimu kroz podršku misionarima, verskim dobrotvornim organizacijama, kao i kontinuiranoj indoktrinaciji mladih. Često, proselitizacija je usmerena prema onima koji su u nevolji, mentalno bolesnima, ili onima koji ne mogu razmišljati kao emocionalno zrele osobe. Jednostavno rečeno, oni koji su u mogućnosti da brinu sami o sebi i koji su sposobni da pravilno zaključuju nisu lak plen za infekciju, pa stoga hrišćanski mem nema ovaj sloj za ciljnu grupu. Mladi su naročito povoljni kao žrtve, jer je njima lakše manipulisati kao i zbog njihovog kontinuiranog potencijala da proselitiziraju i podržavaju organizacije koje još više produbljuju uticaj mema hrišćanstva kroz novčana sredstva i njihov direktan uloženi rad, da i ne pominjem njihove potomke. Bez sumnje, najefektniji način prenošenja hrišćanskog mema je sa roditelja na dete.
Mem hrišćanstva ide i korak dalje - trudi se da preuzme svaku instituciju u koju može dospeti. Jednostavni primeri uključuju stavljanje Biblija u fioke po hotelskim sobama, čekaonicama, zatvorima, kao i molitve koje se u nekim slučajevima praktikuju pre početka raznih događaja. Još podmukliji institucionalni upadi uključuju škole, bračne zajednice, porodicu, pa čak i vlade. Primer za ovo je trenutna debata oko kreacionizma ili prikazivanja deset zapovedi u sudnicama i školama koja se vodi u Americi. Hrišćansko isticanje takozvanih "porodičnih vrednosti" bez sumnje proističe iz priznavanja da hrišćanski mem najefikasnije biva prenošen u okviru porodice. Istorijski gledano, mem hrišćanstva je olakšao konverziju paganstva u hrišćanstvo dodavanjem hrišćanske simbolike inače paganskim praznicima. Dva najveća hrišćanska praznika, Uskrs i Božić su veoma bliski letnjoj ravnodnevnici i zimskom solsticiju, tradicionalnim paganskim vremenima praznovanja. Uskršnji zec i uskršnja jaja su zaostavština paganskih simbola plodnosti a ukrašena novogodišnja jelka predstavlja paganski simbol pobede života nad smrću.
Pod nekim uslovima, mem hrišćanstva aktivno potiskuje suparničke meme kroz svesno umanjivanje vrednosti njihovih ideala pa čak i kroz kompletno uništavanje kultura. Razmislite kako su spaljivanje knjiga i pokušaji cenzure vrlo često predvođeni hrišćanskim grupama. Gušenje suparničkih religija nastavlja se i danas. Hrišćani kontinuirano karakterišu pagane kao sklone idolatriji prema demonima i vešticama. Uništavanje actečke kulture od strane španskih konkvistadora je čist primer kompletne kulturne anihilacije. Mem hrišćanstva danas nažalost cveta na svim kontinetima.
Infekcija
Nije dovoljno samo da domaćin bude izložen memu. Sam mem mora proizvesti neki prijatan razlog da bi ga domaćin prihvatio. Idealno, mem će pružiti mehanizam da što duže ostane aktivan kod domaćina. Infekcija je neophodna da bi mem pruzeo kontrolu ponašanja domaćina kako će biti objašnjeno u daljem tekstu.
Bez sumnje, najprivlačnija "udica" koju mem hrišćanstva koristi je moć. Dva glavna načela hrišćanstva - obećanje večnog života i sticanje koristi od svemogućeg Boga kroz molitvu - izuzetno prijaju čovekovoj želji za moć. Mem hrišćanstva nudi moć u zamenu za strahove: čovek se ne mora plašiti smrti jer je verniku obećan blaženi život u Božjem kraljevstvu; čovek se ne mora plašiti društva koje ga okružuje, jer je društvo hrišćana koji ga okružuju navodno uređeno po najfinijim moralnim načelima; čovek se ne mora plašiti bolesti i drugih nevolja jer će molitva Bogu navodno doneti kraj takvim patnjama. U političkoj areni, hrišćanske grupe koriste svoju moć, vrlo često onako kako to radi organizovana mafija. Pripadanje grupi daje utisak bivanja na strani dobra, na strani Boga. U isto vreme, mem hrišćanstva nudi nekažnjavanje za dela učinjena "u ime Boga". (Razmislite o ubistvima "nevernika" za vreme krstaških ratova ili na psihološki teror izazvan nasilnom konverzijom homoseksualnih osoba.) Postoji li išta privlačnije od posedovanja moći bez odgovornosti?
Na ličnom nivou, religiozno preobraćanje očigledno menja "hemiju" mozga kod velikog broja ljudi. Uzvišeno stanje hrišćanina je stanje euforije sa osobinama zavisnosti. Mem hrišćanstva samo treba da pruži religiozno objašnjenje za uzvišenost, poput recimo "božanske ljubavi", da bi izazvao jaku infekciju. Za neke, hrišćanstvo predstavlja zavisnost bežanja od neprijatne realnosti života.
Benignija "udica" hrišćanskog mema je povezana sa vrlinama i pravednošću. Hrišćanstvo je religija ponuđena direktno od strane Boga i prihvatanje iste čoveka čini čistim, vrlim, naprosto daje čoveku božanske kvalitete. Težina proučavanja Biblije povećava još više ovaj osećaj vrline. Može se reći da je mera hrišćanstva u stvari intenzitet bezuslovne vere u Boga (ili intenzitet infekcije memom hrišćanstva). Oni koji su veoma inficirani smatraju se za "prave hrišćane".
Infekcija memom hrišćanstva se održava kroz vreme raznim mehanizmima kreiranja zavisnosti. Hrišćanska filozofija koja neopravdano tvrdi da su svi ljudi grešni je samo način uspostavljanja osećaja krivice i stida koji se jedino da rešiti prihvatanjem života u milosti Božjoj, tj. u inficiranju ovim memom do kraja života. Mem hrišćanstva potiskuje nezavisnu misao ili religiozni kriticizam. Biblija ističe zlu prirodu znanja i besmislenost intenzivnog obrazovanja, pa umesto razmišljanja, hrišćanstvo nudi jednostavna rešenja za kompleksne probleme. Na primer, način za borbu protiv nasilja (i oružja) u školama zapada hrišćanske organizacije vide u isticanju 10 svetih zapovesti na zidovima učionica i uvođenje obaveznih molitvi u škole. Kao zamena za stvarno rešavanje problema, poruka koju šalje mem hrišćanstva je da pojača bezuslovnu veru u Boga i količinu molitvi i da se mole njemu da reši te probleme. U suštini poruka predstavlja oduzimanje moći individue prenoseći njena dela na nepostojeći tj. transcendentalni plan.
Kada mem hrišćanstva uspe u inficiranju domaćina, promena ponašanja je način na koji se data infekcija održava i prenosi dalje. Već sam pomenuo važnost proselitizacije za prenos hrišćanstva. Preobraćanjem drugih u hrišćanstvo, hrišćanin veruje da je učinio ultimativno dobro - "spasao" nečiju dušu za večnost. Različita ponašanja su osnažena kroz društvene i institucionalne strukture koje postavlja ovaj mem. Krivica, stid, nasilna jedankost, strah od večnog prokletstva su negativna osećanja, a osećanja statusa i blagoslova predstavljaju pozitivna. Među ponašanjima koja su takođe kontrolisanja su i odlasci u crkvu (mesto gde se učvršćuje infekcija osobe i njene porodice), prilozi (gde osoba podržava institucije koje održavaju mem hrišćanstva), i politički izbor (gde mem uspostavlja nove teritorije uticaja). Lukavije promene ponašanja u domaćina podrazumevaju sabotažu čovekove vere u sopstvenu odluku ("To je Božja volja!"), toleranciju nemoralnosti kod drugih (izbegavanje prosuđivanja tuđih odluka, "Bog će mu suditi") kao i kontrolu ljudskog reproduktivnog procesa.
Eto, voleo bih da čujem komentar od vas, i hrišćana i ostalih, naravno pod uslovom da već ne spavate za tastaturom...
Za one koji ne znaju, memi nisu previše različiti od virusa, i često ih nazivamo drugim imenom - virusi uma. Inače, znamo da su virusi sićušni delići žive materije - neznatno komplikovaniji od fragmenta DNK koji ne mogu sami da se reprodukuju. Jednom kada dospeju u ćeliju domaćina, virusi preotimaju mašineriju ćelije u svrhu sopstvenog razmnožavanja. Iako ovaj proces obično uništi pomenutu ćeliju, sam domaćin obično preživljava taj proces. Začudo, virusi koji su uspešni u preuzimanju prevelikog broja ćelija u organizmu domaćina nisu toliko uspešni jer smrt organizma značajno smanjuje mogućnost virusa da zarazi nove domaćine. Najuspešniji virusi menjaju organizam domaćina tako da direktno pospešuju sopstveno širenje. Prehlada, na primer, izaziva kijanje i curenje nosa što direktno potpomaže njenom daljem širenju.
Kao i virusi, i memi ne mogu reprodukovati sami sebe. I njima je potreban domaćin koga će zaraziti i njihov uspeh umnogome zavisi o mogućnosti da promene ponašanje sostvenog domaćina. Neki autori ovaj mehanizam nazivaju mehanizmom udice a mem Hrišćanstva je veoma sofisticiran i sadrži mnoštvom ovih "udica".
Za razliku od virusa, međutim memi imaju drugi problem, a to je zadržavanje sopstvenog integriteta u toku vremena. Memi su sastavljeni od ideja i kocepata koji mutiraju i koji nisu međusobno čvrsto vezani. Nasuprot tome, organski virusi se drže zajedno stabilnim hemijskim vezama. Takođe, virusima veoma koristi osobina DNK da sam može da ispravlja greške i koji živim organizmima omogućava konzistentnost genetskog materijala kroz generacije. Uspešan mem (kompleks) mora biti grupa ideja i kocepata koji pojačavaju jedan drugog i nekako onemogućavaju degradaciju i promenu ovih ideja. Ipak, mem hrišćanstva izlazi na kraj sa problemima očuvanja integriteta jako dobro kao što ćemo videti u daljem tekstu.
Prenošenje, infekcija, očuvanje integriteta, i promene ponašanja domaćina su glavni izazovi uspeha jednog mema. Podsetimo se da je jedini cilj mema da preživi. Suština mema nije ništa drugo nego evolutivna adaptacija njegovim izazovima - sve ostalo što on nosi je samo suvišan prtljag. Pogledajmo pažljivo kako mem hrišćanstva evoluira da bi odgovorio pomenutim izazovima održanja integriteta, prenošenja, infekcije i promene ponašanja domaćina.
Održanje integriteta
Vekovima, za integritet hrišćanskog mema je bila presudna uloga sveštenstva. Ono i dan danas biva konsultovano u vezi svih pitanja koja se odnose na interpretaciju hrišćanske vere. Pored toga, sveštenstvo je utvrdilo hrišćanski mem kroz ritual i ceremoniju. Ponavljanje i tradicija su glavni faktori u njegovom održavanju.
Za mem kompleksan i star kao što je mem hrišćanstva, trajna memorija mora biti deo njegovog koda. Za mem hrišćanstva, ova perzistentna memorija je Bibilja (kao i religiozne tradicije, koje igraju značajnu ulogu u održavanju njegovog integriteta). Biblija je sveta knjiga hrišćanstva i predstavlja vrlo je čestu referencu. Ona ima nekoliko verzija i štampa se već vekovima. Svakako, pronalazak štampe doveo je do široke rasprostranjenosti Biblije, i samim tim učvršćenju samog mema.
Biblija kao kôd integriteta hrišćanskog mema vodi ka dva paradoksa - prvi, Biblija kao knjiga ima dosta nekonzistentnih tačaka, kontradikcija i grešaka u naučnom smislu. Iznenađujuće, za mem nije bitno da bude potpuno konzistentan ili istinit da bi očuvao svoj integritet. Kao što ću pokazati, ove inkonzistencije će pomoći da shvatimo u kojim situacijama mem hrišćanstva vodi "prave hrišćane" u smeru nemoralnog ponašanja. Drugi paradoks je činjenica da Biblija nije u celini deo mema hrišćanstva. Sama Biblija je obimno delo koje se sastoji od velikog broja priča i povezanih simbola. Samo podskup ovih priča biva istaknut po crkvama. Različite denominacije izabiraju različite priče da istaknu svoje stavove, i kultovi bazirani na hrišćanstvu stalno niču, ističući najblaže rečeno dvosmislene Biblijske pasuse.
Prenošenje
Prenošenje mema odnosi se na načine na koje se potencijalni domaćin njemu izlaže. Kao što sam pomenuo ranije, uspešni memi menjaju ponašanje domaćina da bi olakšali dalje prenošenje. Mem hrišćanstva postiže ovo kroz isticanje važnosti preobraćanja drugih ljudi u hrišćane. Termin koji ovo opisuje naziva se proselitizacija. Suštinska osobina mema hrišćanstva je vera da će domaćin imati posmrtni život zahvaljujući vrlini svoje vere i da će i drugi steći ovaj večni život religioznim preobraćanjem. Hrišćani su obavezni da prenose mem hrišćanstva pod pretnjom prokletstva ili provođenja večnosti u paklu.
Proselitizacija se ne događa samo na nivou osobe, nego čak i na institucionalnom nivou. Crkve podržavaju proselitizaciju u većem obimu kroz podršku misionarima, verskim dobrotvornim organizacijama, kao i kontinuiranoj indoktrinaciji mladih. Često, proselitizacija je usmerena prema onima koji su u nevolji, mentalno bolesnima, ili onima koji ne mogu razmišljati kao emocionalno zrele osobe. Jednostavno rečeno, oni koji su u mogućnosti da brinu sami o sebi i koji su sposobni da pravilno zaključuju nisu lak plen za infekciju, pa stoga hrišćanski mem nema ovaj sloj za ciljnu grupu. Mladi su naročito povoljni kao žrtve, jer je njima lakše manipulisati kao i zbog njihovog kontinuiranog potencijala da proselitiziraju i podržavaju organizacije koje još više produbljuju uticaj mema hrišćanstva kroz novčana sredstva i njihov direktan uloženi rad, da i ne pominjem njihove potomke. Bez sumnje, najefektniji način prenošenja hrišćanskog mema je sa roditelja na dete.
Mem hrišćanstva ide i korak dalje - trudi se da preuzme svaku instituciju u koju može dospeti. Jednostavni primeri uključuju stavljanje Biblija u fioke po hotelskim sobama, čekaonicama, zatvorima, kao i molitve koje se u nekim slučajevima praktikuju pre početka raznih događaja. Još podmukliji institucionalni upadi uključuju škole, bračne zajednice, porodicu, pa čak i vlade. Primer za ovo je trenutna debata oko kreacionizma ili prikazivanja deset zapovedi u sudnicama i školama koja se vodi u Americi. Hrišćansko isticanje takozvanih "porodičnih vrednosti" bez sumnje proističe iz priznavanja da hrišćanski mem najefikasnije biva prenošen u okviru porodice. Istorijski gledano, mem hrišćanstva je olakšao konverziju paganstva u hrišćanstvo dodavanjem hrišćanske simbolike inače paganskim praznicima. Dva najveća hrišćanska praznika, Uskrs i Božić su veoma bliski letnjoj ravnodnevnici i zimskom solsticiju, tradicionalnim paganskim vremenima praznovanja. Uskršnji zec i uskršnja jaja su zaostavština paganskih simbola plodnosti a ukrašena novogodišnja jelka predstavlja paganski simbol pobede života nad smrću.
Pod nekim uslovima, mem hrišćanstva aktivno potiskuje suparničke meme kroz svesno umanjivanje vrednosti njihovih ideala pa čak i kroz kompletno uništavanje kultura. Razmislite kako su spaljivanje knjiga i pokušaji cenzure vrlo često predvođeni hrišćanskim grupama. Gušenje suparničkih religija nastavlja se i danas. Hrišćani kontinuirano karakterišu pagane kao sklone idolatriji prema demonima i vešticama. Uništavanje actečke kulture od strane španskih konkvistadora je čist primer kompletne kulturne anihilacije. Mem hrišćanstva danas nažalost cveta na svim kontinetima.
Infekcija
Nije dovoljno samo da domaćin bude izložen memu. Sam mem mora proizvesti neki prijatan razlog da bi ga domaćin prihvatio. Idealno, mem će pružiti mehanizam da što duže ostane aktivan kod domaćina. Infekcija je neophodna da bi mem pruzeo kontrolu ponašanja domaćina kako će biti objašnjeno u daljem tekstu.
Bez sumnje, najprivlačnija "udica" koju mem hrišćanstva koristi je moć. Dva glavna načela hrišćanstva - obećanje večnog života i sticanje koristi od svemogućeg Boga kroz molitvu - izuzetno prijaju čovekovoj želji za moć. Mem hrišćanstva nudi moć u zamenu za strahove: čovek se ne mora plašiti smrti jer je verniku obećan blaženi život u Božjem kraljevstvu; čovek se ne mora plašiti društva koje ga okružuje, jer je društvo hrišćana koji ga okružuju navodno uređeno po najfinijim moralnim načelima; čovek se ne mora plašiti bolesti i drugih nevolja jer će molitva Bogu navodno doneti kraj takvim patnjama. U političkoj areni, hrišćanske grupe koriste svoju moć, vrlo često onako kako to radi organizovana mafija. Pripadanje grupi daje utisak bivanja na strani dobra, na strani Boga. U isto vreme, mem hrišćanstva nudi nekažnjavanje za dela učinjena "u ime Boga". (Razmislite o ubistvima "nevernika" za vreme krstaških ratova ili na psihološki teror izazvan nasilnom konverzijom homoseksualnih osoba.) Postoji li išta privlačnije od posedovanja moći bez odgovornosti?
Na ličnom nivou, religiozno preobraćanje očigledno menja "hemiju" mozga kod velikog broja ljudi. Uzvišeno stanje hrišćanina je stanje euforije sa osobinama zavisnosti. Mem hrišćanstva samo treba da pruži religiozno objašnjenje za uzvišenost, poput recimo "božanske ljubavi", da bi izazvao jaku infekciju. Za neke, hrišćanstvo predstavlja zavisnost bežanja od neprijatne realnosti života.
Benignija "udica" hrišćanskog mema je povezana sa vrlinama i pravednošću. Hrišćanstvo je religija ponuđena direktno od strane Boga i prihvatanje iste čoveka čini čistim, vrlim, naprosto daje čoveku božanske kvalitete. Težina proučavanja Biblije povećava još više ovaj osećaj vrline. Može se reći da je mera hrišćanstva u stvari intenzitet bezuslovne vere u Boga (ili intenzitet infekcije memom hrišćanstva). Oni koji su veoma inficirani smatraju se za "prave hrišćane".
Infekcija memom hrišćanstva se održava kroz vreme raznim mehanizmima kreiranja zavisnosti. Hrišćanska filozofija koja neopravdano tvrdi da su svi ljudi grešni je samo način uspostavljanja osećaja krivice i stida koji se jedino da rešiti prihvatanjem života u milosti Božjoj, tj. u inficiranju ovim memom do kraja života. Mem hrišćanstva potiskuje nezavisnu misao ili religiozni kriticizam. Biblija ističe zlu prirodu znanja i besmislenost intenzivnog obrazovanja, pa umesto razmišljanja, hrišćanstvo nudi jednostavna rešenja za kompleksne probleme. Na primer, način za borbu protiv nasilja (i oružja) u školama zapada hrišćanske organizacije vide u isticanju 10 svetih zapovesti na zidovima učionica i uvođenje obaveznih molitvi u škole. Kao zamena za stvarno rešavanje problema, poruka koju šalje mem hrišćanstva je da pojača bezuslovnu veru u Boga i količinu molitvi i da se mole njemu da reši te probleme. U suštini poruka predstavlja oduzimanje moći individue prenoseći njena dela na nepostojeći tj. transcendentalni plan.
Kada mem hrišćanstva uspe u inficiranju domaćina, promena ponašanja je način na koji se data infekcija održava i prenosi dalje. Već sam pomenuo važnost proselitizacije za prenos hrišćanstva. Preobraćanjem drugih u hrišćanstvo, hrišćanin veruje da je učinio ultimativno dobro - "spasao" nečiju dušu za večnost. Različita ponašanja su osnažena kroz društvene i institucionalne strukture koje postavlja ovaj mem. Krivica, stid, nasilna jedankost, strah od večnog prokletstva su negativna osećanja, a osećanja statusa i blagoslova predstavljaju pozitivna. Među ponašanjima koja su takođe kontrolisanja su i odlasci u crkvu (mesto gde se učvršćuje infekcija osobe i njene porodice), prilozi (gde osoba podržava institucije koje održavaju mem hrišćanstva), i politički izbor (gde mem uspostavlja nove teritorije uticaja). Lukavije promene ponašanja u domaćina podrazumevaju sabotažu čovekove vere u sopstvenu odluku ("To je Božja volja!"), toleranciju nemoralnosti kod drugih (izbegavanje prosuđivanja tuđih odluka, "Bog će mu suditi") kao i kontrolu ljudskog reproduktivnog procesa.
Eto, voleo bih da čujem komentar od vas, i hrišćana i ostalih, naravno pod uslovom da već ne spavate za tastaturom...
