Quantcast

Međunarodna nezavisna komisija - Nije bilo genocida u Srebrenici

zx16

Aktivan član
Poruka
1.483
Hahaha ajme koji skup i prikaz krivih podataka sa katastrofalnim zaključkom na razini osobe sa posebnim potrebama.
Bez uvrede.

1) Dao si neku tabelu sa navodnim popisom u Austrijskom carstvu iz 1846. zajedno sa linkom, kojeg očito nisi pogledao ili razumio.

Nikakvog popisa nije bilo te godine ili prije sa takvim podacima, niti će ih biti sljedećih 40 godina.

Link koji si dao vodi na Etnografski atlas Austrijske monarhije iz 1846. Heinricha Berghausa, pruskog geodeta i kartografa koji se najviše bavio Pruskom i njemačkim područjima. Znači nikakav austrijski popis, nego nagađanje.
Pogledajte prilog 949264

Od kuda mu podaci za naša područja možemo prilično točno nagađati kada se vidi naziv za Rumunje (Rumuni) koje koristi samo jedan narod ili kada se svi južni Slaveni nazivaju Srbima što je na tragu jednog šepavca koji se motao u to vrijeme njemačkim govornom područjem i izdao knjigu "Srbi svi i svuda" , "koji sami sebe odbijaju zvati Srbima" kako je ipak priznao.

Što se tiče broja Hrvata koji je tebi manji od Slovenaca treba znati nešto iz povijesti.

Hrvatska je tada bila zakinuta za područja koja su bila izdvojena u Vojnu krajinu i za Dalmaciju i Istru koji je bili direktno pod Bečom. Znači daleko manje područje.
Kako su ta područja bila većinski kajkavska i nešto čakavska, to je očito prepušteno da budu Hrvati tj. Srbo Iliri.
Pogledajte prilog 949269
Rozo: Banska Hrvatska

Pod Srbi Ilire su strpani i Slovenci koji su nastanjivali dosta veća područja od današnje Slovenije koja nije tada postojala niti imala granice.

Vojna krajina je izgleda pripisana isključivo Srbima koji su činili tek oko 30 posto stanovništva na tom području, vidljivo iz kasnijih popisa.

Znači Srbi nisu ni mogli "ispariti" jer ih nije ni bilo u broju koji ti pretpostavljaš, niti su se Hrvati uvećali na štetu Srba jer su Hrvati oduvijek na tom području daleko brojniji.

Što se tiče smanjenja nataliteta u ratno vrijeme pa ništa čudno.
Gubici su isto tako poznati iz popisa žrtava rata te izračunati za ukupne gubitke sa stradalima na neprijateljskoj strani.
Ne treba izostaviti ni kolonizaciju Vojvodine Srbima iz Hrvatske i BiH koja je dokumentirano do popisa 1948. iznosila oko 53 000 Srba iz Hrvatske i 40 000 iz BiH koji su posljedično falili u tim republikama na popisu 1948., ali popisani kao živi u Srbiji.
Хахахаха....и ти са овим хоћеш да докажеш....ШТА?
Да је све фалсификат?

62156006_1529723280495160_7349910373241192448_n.jpg

62171082_1529721330495355_3179232082098388992_n.jpg


Генеза зла:
Д р Александар Животић Универзитет у Београду – Филозофски факултет ХРВАТСКО ДОМОБРАНСТВО У СРБИЈИ 1914.
САЖЕТАК: У раду се на основу постојеће литературе и историјских извора српске провенијенције реконструишу операције 42. домобранске дивизије аустроугарске армије током три неуспеле офанзиве на Србију од августа до децембра 1914. Рад садржи приказ и анализу командног кадра и начина попуне дивизије, њених задатака током ратовања у Србији, начина извођења борбених дејстава, губитака које је доживела и ратних злочина у којима је учествовала. КЉУЧНЕ РЕЧИ: 42. домобранска дивизија, Аустроугарска, Србија, Хрватска, Први светски рат, војне операције, Цер, Колубара, Подриње
РАТНИ ЗЛОЧИНИ
Краткотрајне операције 42. дивизије у Србији су биле праћене и масовним ратним злочинима њених припадника над цивилним становништвом. Констатовано је да су јединице њеног 26. и 28. пука биле снабдевене распрскавајућом муницијом чија је употреба била забрањена хашким конвенцијама. 38 Забележено је и да су војници 27. и 28. пука убијали заробљене српске рањенике у околини Крупња. 39 По завршетку аустроугарске офанзиве је утврђено да су јединице ове дивизије код Зворника убиле око 30 цивила. 40 Командант допунског батаљона 25. пука мајор Славко Штанцер41, касније један од челних људи Независне Државе Хрватске, лично је издао наређење за најсуровије поступање према цивилном становништву. У првим данима операција је тешко рањен и остао без десне руке. 42 Већ 22. августа, командант српске Треће армије ђенерал Павле Јуришић Штурм је известио Штаб Врховне команде о зверствима 42. домобранске дивизије посебно истичући: „На целом путу (Крупањ– Зворник) којим је маршевала Моравска дивизија другог позива, сазнао сам о страховитом зверству које је на свом путу непријатељска војска починила: деца и жене нису ни мало штеђени, но су их убијали или зверски унакажене остављали…”43
Током српске контраофанзиве трупе Моравске дивизије другог позива у селу Шљивовици сусреле су се са стравичним злочинима хрватских домобрана. У том селу је један од војних свештеника Моравске дивизије опојао 16 жртава, а у једној од кућа је пронађено још 12 лешева закланих жена, девојака и деце. 44 Посебно одређен официр од стране Штаба Треће армије да изврши увиђај у долини Јадра је утврдио да је у местима кроз која је прошла 42. домобранска дивизија – селима Томичавци, Мојковић, Шљивова, Ставе, Бастав и Врбић, побијено и поклано 23 мушкараца, 8 жена и двоје деце, а да су аустроугарски војници/хрватски домобрани са собом одвели тројицу младића о чијој се судбини ништа није знало. 45 Који су били узроци почињених злочина? Почетак 20. века донео је и крупну промену у односима између Србије и Аустроугарске. Промена аустроугарске политике према Србији започета у последњим годинама владавине Александра Обреновића се нарочито осетила након Мајског преврата 1903.
У годинама које ће уследити Аустроугарска ће у склопу својих дугорочних планова продирања ка Истоку појачати притисак на Србију која ће са своје стране настојати да се одупре покушају суштинског поништења њене државне независности. Непосредно по Мајском преврату почињу да се шире гласине о Србији као земљи убица и претњи европском миру. Постепено интензивирање антисрпског расположења у аустроугарском јавном мњењу је кулминирало у време Анексионе кризе, појачало се у време балканских ратова, а врхунац доживело непосредно по Сарајевском атентату. Пропаганда која се граничила с распиривањем расне, верске и националне нетрпељивости имала је за циљ стварање таквог расположења код аустроугарског грађанства које би се у случају оружаног сукоба претворило у отворену мржњу и спремност на потпуно физичко уништење српског народа.
На удару пропаганде су се нашли „сељачки краљ Петар”, наводне примитивне и дивљачке особине и обичаји српског народа, православна црква, војска која је представљана као легло краљеубица и завереника, као и обично становништво коме су замерани „опасни обичаји” и фанатизам. 46 Непосредно по отпочињању агресије, аустроугарске војне команде су потчињеним јединицама издале посебне наредбе за изузетно строго поступање према цивилном становништву. Српска Врховна команда је већ првих дана рата дошла у посед једне од таквих наредаба коју је генерал Хорштајн, командант Деветог корпуса, на основу упутстава виших команди издао својим трупама за држање према становништву у Србији. Истицао је да почиње рат против земље чије је становништво испуњено фанатичном мржњом према Аустроугарској и које јуначки слави мучко убиство „као што је оно у Сарајеву”47 Хорштајн је наглашавао да је свака хуманост према српском становништву штетна и стога наређивао да се током ратних операција према свакоме поступа с највећом строгошћу и неповерењем. Изричито је забранио заробљавање наоружаних лица без униформе и наредио њихово убијање на лицу места. Исти поступак је био наређен и у случају лица за која би се могло посумњати да припадају некој оружаној групи. Ради безбедности сопствених трупа наредио је узимање талаца из реда најугледнијих људи у свим насељеним местима. 48 Из текста наредбе се јасно видело да је издата на основу упутстава аустроугарске Врховне команде и да су иста или слична упутства својим трупама издали и остали команданти корпуса који су учествовали у нападу на Србију. Пред сам почетак операција аустроугарски официри су настојали да посебно мотивишу своје војнике за борбу у Србији говорећи им како Срби наводно масакрирају рањенике и ратне заробљенике, трудећи се да их тако подстакну не само на одлучну борбу већ и на сурово поступање према српским војницима и цивилном становништву. 49 На тај начин се јасно стављало до знања потчињеним трупама да рат против Србије има карактер казнене експедиције и да сурово поступање према српском становништву није само препоручљиво већ и императивно, а војници инвазионих трупа, махом неписмени, непросвећени или слабо образовани припадници јужнословенских народа стављали у улогу директних извршилаца. Изложени таквој ратној пропаганди, многи Срби и Хрвати – ратни припадници 42. дивизије, чинили су масовне и свирепе ратне злочине уверени да тиме потврђују своју оданост Двојној монархији, а да притом нису исказивали ни најмању одговорност за учињено. Штавише, многи су се, годинама по завршетку рата, хвалили почињеним неделима, препричавали детаље почињених злочина и отворено говорили о свом невојничком понашању током минулог рата. 50 Сем тога, стрељања српских војника другог и трећег позива са којима су се у борбама сусретале јединице 42. домобранске дивизије, од којих је други позив имао само понешто од војне опреме а трећи искључиво наоружање, и који су ратовали у свом народном оделу, говоре о њиховом третирању од стране непријатеља као наоружаних цивила и стриктној примени упутстава више команде. Велики број стрељаних српских ратних заробљеника из трећег позива потицао је и одатле што су трупе трећег позива чиниле окосницу српских снага намењених заштити граничног фронта, па су се аустроугарске снаге, конкретно у овом случају трупе хрватског домобранства, са њима сусреле већ у првим борбама на граници.

Извор
 

Mej bregami

Elita
Poruka
15.856
Ne tvrdim ja, piše u presudi. Osim toga, nisu oni učestvovali tako što su ih vezali već ubijali.
Čitaj jbm te glupa.
Tvoja je tvrdnja o preko 2000 ubijenih.
Pazi, ti nas ovdje uvjeravaš da su dva Hrvata od ukupno spomenutih 14 vojnika iz strijeljačkih vodova ubili više nego ostalih dvanaest vojnika zajedno.
Pa kakve su to tvrdnje izvučene iz nosa.
 

Mej bregami

Elita
Poruka
15.856
Хахахаха....и ти са овим хоћеш да докажеш....ШТА?
Да је све фалсификат?

Pogledajte prilog 949279
Pogledajte prilog 949282

Генеза зла:
Д р Александар Животић Универзитет у Београду – Филозофски факултет ХРВАТСКО ДОМОБРАНСТВО У СРБИЈИ 1914.
САЖЕТАК: У раду се на основу постојеће литературе и историјских извора српске провенијенције реконструишу операције 42. домобранске дивизије аустроугарске армије током три неуспеле офанзиве на Србију од августа до децембра 1914. Рад садржи приказ и анализу командног кадра и начина попуне дивизије, њених задатака током ратовања у Србији, начина извођења борбених дејстава, губитака које је доживела и ратних злочина у којима је учествовала. КЉУЧНЕ РЕЧИ: 42. домобранска дивизија, Аустроугарска, Србија, Хрватска, Први светски рат, војне операције, Цер, Колубара, Подриње
РАТНИ ЗЛОЧИНИ
Краткотрајне операције 42. дивизије у Србији су биле праћене и масовним ратним злочинима њених припадника над цивилним становништвом. Констатовано је да су јединице њеног 26. и 28. пука биле снабдевене распрскавајућом муницијом чија је употреба била забрањена хашким конвенцијама. 38 Забележено је и да су војници 27. и 28. пука убијали заробљене српске рањенике у околини Крупња. 39 По завршетку аустроугарске офанзиве је утврђено да су јединице ове дивизије код Зворника убиле око 30 цивила. 40 Командант допунског батаљона 25. пука мајор Славко Штанцер41, касније један од челних људи Независне Државе Хрватске, лично је издао наређење за најсуровије поступање према цивилном становништву. У првим данима операција је тешко рањен и остао без десне руке. 42 Већ 22. августа, командант српске Треће армије ђенерал Павле Јуришић Штурм је известио Штаб Врховне команде о зверствима 42. домобранске дивизије посебно истичући: „На целом путу (Крупањ– Зворник) којим је маршевала Моравска дивизија другог позива, сазнао сам о страховитом зверству које је на свом путу непријатељска војска починила: деца и жене нису ни мало штеђени, но су их убијали или зверски унакажене остављали…”43
Током српске контраофанзиве трупе Моравске дивизије другог позива у селу Шљивовици сусреле су се са стравичним злочинима хрватских домобрана. У том селу је један од војних свештеника Моравске дивизије опојао 16 жртава, а у једној од кућа је пронађено још 12 лешева закланих жена, девојака и деце. 44 Посебно одређен официр од стране Штаба Треће армије да изврши увиђај у долини Јадра је утврдио да је у местима кроз која је прошла 42. домобранска дивизија – селима Томичавци, Мојковић, Шљивова, Ставе, Бастав и Врбић, побијено и поклано 23 мушкараца, 8 жена и двоје деце, а да су аустроугарски војници/хрватски домобрани са собом одвели тројицу младића о чијој се судбини ништа није знало. 45 Који су били узроци почињених злочина? Почетак 20. века донео је и крупну промену у односима између Србије и Аустроугарске. Промена аустроугарске политике према Србији започета у последњим годинама владавине Александра Обреновића се нарочито осетила након Мајског преврата 1903.
У годинама које ће уследити Аустроугарска ће у склопу својих дугорочних планова продирања ка Истоку појачати притисак на Србију која ће са своје стране настојати да се одупре покушају суштинског поништења њене државне независности. Непосредно по Мајском преврату почињу да се шире гласине о Србији као земљи убица и претњи европском миру. Постепено интензивирање антисрпског расположења у аустроугарском јавном мњењу је кулминирало у време Анексионе кризе, појачало се у време балканских ратова, а врхунац доживело непосредно по Сарајевском атентату. Пропаганда која се граничила с распиривањем расне, верске и националне нетрпељивости имала је за циљ стварање таквог расположења код аустроугарског грађанства које би се у случају оружаног сукоба претворило у отворену мржњу и спремност на потпуно физичко уништење српског народа.
На удару пропаганде су се нашли „сељачки краљ Петар”, наводне примитивне и дивљачке особине и обичаји српског народа, православна црква, војска која је представљана као легло краљеубица и завереника, као и обично становништво коме су замерани „опасни обичаји” и фанатизам. 46 Непосредно по отпочињању агресије, аустроугарске војне команде су потчињеним јединицама издале посебне наредбе за изузетно строго поступање према цивилном становништву. Српска Врховна команда је већ првих дана рата дошла у посед једне од таквих наредаба коју је генерал Хорштајн, командант Деветог корпуса, на основу упутстава виших команди издао својим трупама за држање према становништву у Србији. Истицао је да почиње рат против земље чије је становништво испуњено фанатичном мржњом према Аустроугарској и које јуначки слави мучко убиство „као што је оно у Сарајеву”47 Хорштајн је наглашавао да је свака хуманост према српском становништву штетна и стога наређивао да се током ратних операција према свакоме поступа с највећом строгошћу и неповерењем. Изричито је забранио заробљавање наоружаних лица без униформе и наредио њихово убијање на лицу места. Исти поступак је био наређен и у случају лица за која би се могло посумњати да припадају некој оружаној групи. Ради безбедности сопствених трупа наредио је узимање талаца из реда најугледнијих људи у свим насељеним местима. 48 Из текста наредбе се јасно видело да је издата на основу упутстава аустроугарске Врховне команде и да су иста или слична упутства својим трупама издали и остали команданти корпуса који су учествовали у нападу на Србију. Пред сам почетак операција аустроугарски официри су настојали да посебно мотивишу своје војнике за борбу у Србији говорећи им како Срби наводно масакрирају рањенике и ратне заробљенике, трудећи се да их тако подстакну не само на одлучну борбу већ и на сурово поступање према српским војницима и цивилном становништву. 49 На тај начин се јасно стављало до знања потчињеним трупама да рат против Србије има карактер казнене експедиције и да сурово поступање према српском становништву није само препоручљиво већ и императивно, а војници инвазионих трупа, махом неписмени, непросвећени или слабо образовани припадници јужнословенских народа стављали у улогу директних извршилаца. Изложени таквој ратној пропаганди, многи Срби и Хрвати – ратни припадници 42. дивизије, чинили су масовне и свирепе ратне злочине уверени да тиме потврђују своју оданост Двојној монархији, а да притом нису исказивали ни најмању одговорност за учињено. Штавише, многи су се, годинама по завршетку рата, хвалили почињеним неделима, препричавали детаље почињених злочина и отворено говорили о свом невојничком понашању током минулог рата. 50 Сем тога, стрељања српских војника другог и трећег позива са којима су се у борбама сусретале јединице 42. домобранске дивизије, од којих је други позив имао само понешто од војне опреме а трећи искључиво наоружање, и који су ратовали у свом народном оделу, говоре о њиховом третирању од стране непријатеља као наоружаних цивила и стриктној примени упутстава више команде. Велики број стрељаних српских ратних заробљеника из трећег позива потицао је и одатле што су трупе трећег позива чиниле окосницу српских снага намењених заштити граничног фронта, па су се аустроугарске снаге, конкретно у овом случају трупе хрватског домобранства, са њима сусреле већ у првим борбама на граници.

Извор
To nema veze jedno sa drugim.
 

dragon x

Buduća legenda
Poruka
31.887
Tvoja je tvrdnja o preko 2000 ubijenih.
Pazi, ti nas ovdje uvjeravaš da su dva Hrvata od ukupno spomenutih 14 vojnika iz strijeljačkih vodova ubili više nego ostalih dvanaest vojnika zajedno.
Pa kakve su to tvrdnje izvučene iz nosa.
Kakvih 14 idiote glupi? 7 ljudi iz dva puta su vršili strijeljanje. Jesi glup jbt.
 

zx16

Aktivan član
Poruka
1.483
Према попису аустоугарских власти из 1910. године, аустроугарска провинција Босна и Херцеговина је имала 1.898.044 становника.
По занимању 88% становништва се бавило пољопривредом, а остатак углавном трговином.
По вероисповести је било 825.418 српско-православних, 612.137 муслимана, 434.061 римокатолика, 8.136 гркокатолика, 11.868 јевреја и 6.342 протестаната.
 

cetka

Ističe se
Poruka
2.506
Ne, nego jednostavna matematika za drugi razred osnovne škole.

Ako se ima oko 8000 ubijenih umasakru u Srebrenici, a dva Hrvata su bila u većoj skupini koja je ubila oko 1000 ljudi, netko je morao ubiti ostatak do 8000, a kako se za njih ne spominje ni jedan Hrvat zaključak izvedi sam. Dajem ti vremena do kraja života, valjda ćeš uspjeti jednog dana.
Prvo, ost na koji sam se vezao pominje ubistvo 8000 zarobljenika (ti sada uvodiš razliku od 7000),što asolutno ne odgovara istini jer nije bilo 8000 zatvorenika ni u jednom momentu u Srebrenici. Takođe je epska laž o ubijenih 8000 u toj akciji. Kada lažeš bar pokušaj da budeš uverljiviji.
Nakon proboja u Tuzlu, prebrojani su pripadnici 28 divizije i rezultat je začuđujuć, osim toga oko 1000 pripdanika tih formacija iz Žepe je prešlo Drinu u Srbiju gde su popisani i zbrinuti. Osim tih vojnika koji su bili u Tuzli i Srbiji i žene, deca i starci koji su hteli su prebaeni na teritoriju MH federacije i kako god okreneš nema za 8000 ubijenih - nikako, što ne spreava sud da radi kako radi i donosi sulude presude.
 

dragon x

Buduća legenda
Poruka
31.887
Pročitaj još jednom,ali polako sa razumijevanjem.

Genocid / Dražen Erdemović, egzekutor srebreničkih Bošnjaka: Strijeljali smo ih 1.200​


Kada su okončali ovaj zvjerski čin, rečeno im je da ''u selu Pilica ima još 500 zarobljenika koje treba pogubiti''. Erdemović je ustvrdio da su to odbili učiniti. Sjedeći u obližnjoj krčmi čuli su eksplozije i pucnjavu iz Doma kulture u Pilicama. Kasnije su vidjeli i tijela zarobljenika koje su umjesto njih pogubili njihovi saborci.
Njegovi saborci iz jedinice osuđeni su na sudovima u Haagu, Sarajevu i Beogradu, i to Franc Kos na 35 godina, Stanko Kojić (Savanović) zvani Geza na 32 godine, Vladimir Golijan na 15, Zoran Goronja 30 godina, a Brano Gojković i Marko Boškić na po deset godina zatvora.
 

Mej bregami

Elita
Poruka
15.856

Genocid / Dražen Erdemović, egzekutor srebreničkih Bošnjaka: Strijeljali smo ih 1.200​


Kada su okončali ovaj zvjerski čin, rečeno im je da ''u selu Pilica ima još 500 zarobljenika koje treba pogubiti''. Erdemović je ustvrdio da su to odbili učiniti. Sjedeći u obližnjoj krčmi čuli su eksplozije i pucnjavu iz Doma kulture u Pilicama. Kasnije su vidjeli i tijela zarobljenika koje su umjesto njih pogubili njihovi saborci.
Njegovi saborci iz jedinice osuđeni su na sudovima u Haagu, Sarajevu i Beogradu, i to Franc Kos na 35 godina, Stanko Kojić (Savanović) zvani Geza na 32 godine, Vladimir Golijan na 15, Zoran Goronja 30 godina, a Brano Gojković i Marko Boškić na po deset godina zatvora.
Da, jasno piše da je Erdemović sa svojom grupom ubijao na farmi kod Pilica, dok je 500 zarobljenika u kulturnom centru Pilica ubio netko drugi , što su oni bili odbili i kasnije mogli čuti eksplozije i pucnjavu kojom je ubijeno tih 500.

Logično je za pretpostaviti da ako jedan vod ubije 1200 ljudi da je ostalih 7000 moralo ubiti više vodova.
Među ostalim Škorpioni koji su se pri tome snimali kamerom.
 

dragon x

Buduća legenda
Poruka
31.887
Da, jasno piše da je Erdemović sa svojom grupom ubijao na farmi kod Pilica, dok je 500 zarobljenika u kulturnom centru Pilica ubio netko drugi , što su oni bili odbili i kasnije mogli čuti eksplozije i pucnjavu kojom je ubijeno tih 500.

Logično je za pretpostaviti da ako jedan vod ubije 1200 ljudi da je ostalih 7000 moralo ubiti više vodova.
Među ostalim Škorpioni koji su se pri tome snimali kamerom.
Nije neko drugi nego njegovi saborci, piše ti i čak se i nabrajaju.
 

zauvek branilac

Aktivan član
Poruka
1.406
Ma sve je tačno samo je ushićenost mnogih litijama i buđenje novobratsko jedinstvenog sentimenta u nekih Srba bilo komično.
Autohtona Crna Gora je SRBIJA! CCCC 🇷🇸
- ND "kvaziCG" je antisrpska genocidna proustaška tvorevina 👀
- uz podršku lokalne genocidne antisrpsko kolonizovane staroturčinske Muslimanije i lokalne genocidne antisrpsko kolonizovane staroturčinske Šiptarije! :vudu::vudu:
 

dragon x

Buduća legenda
Poruka
31.887
Da, jasno piše da je Erdemović sa svojom grupom ubijao na farmi kod Pilica, dok je 500 zarobljenika u kulturnom centru Pilica ubio netko drugi , što su oni bili odbili i kasnije mogli čuti eksplozije i pucnjavu kojom je ubijeno tih 500.

Logično je za pretpostaviti da ako jedan vod ubije 1200 ljudi da je ostalih 7000 moralo ubiti više vodova.
Među ostalim Škorpioni koji su se pri tome snimali kamerom.
Opet lupaš gluposti. Mjesto na kojem su Škorpioni (paravojna jedinica) ubili 6 ljudi je Trnovo a to je 150 km dalje od Srebrenice.

Ne provaljuj se.
 

Boris Grušenko

Elita
Moderator
Poruka
21.128
Autohtona Crna Gora je SRBIJA! CCCC 🇷🇸
- ND "kvaziCG" je antisrpska genocidna proustaška tvorevina 👀
- uz podršku lokalne genocidne antisrpsko kolonizovane staroturčinske Muslimanije i lokalne genocidne antisrpsko kolonizovane staroturčinske Šiptarije)! :vudu::vudu:

Jedna je činjenica nepromenjiva.

Većina u Crnoj Gori nije naklonjana bliskim odnosima sa Srbijom već sa nato paktom.

Većina Crnogoraca koji su se doselili u Srbiju su projugoslovenski nastrojeni i prstom nisu mrdnuli kada se Crna Gora osamostaljivala referendumski.
 

zauvek branilac

Aktivan član
Poruka
1.406
Jedna je činjenica nepromenjiva.

Većina u Crnoj Gori nije naklonjena bliskim odnosima sa Srbijom već sa NATO paktom.

Većina Crnogoraca koji su se doselili u Srbiju su projugoslovenski nastrojeni i prstom nisu mrdnuli kada se Crna Gora osamostaljivala referendumski.
Na referendumu 1992 u Crnoj Gori je za zajedničku državu sa Srbijom (za srpsku državu SR Jugoslaviju) glasalo više od 63% birača 🇷🇸 ,
a na popisu stanovništva u Crnoj Gori 2003 (za vreme DZ Srbija i Crna Gora) je srpski jezik kao "maternji" (otadžbinski) navelo više od 63% stanovništva CG! 🇷🇸

Većina stvarne vlasti u Crnoj Gori (oko 1/3 stanovništva CG) nije naklonjena bliskim odnosima sa Srbijom već sa NATO paktom i kvazi EU! CCCC :vudu::vudu::vudu:
 

Boris Grušenko

Elita
Moderator
Poruka
21.128
Na referendumu 1992 u Crnoj Gori je za zajedničku državu sa Srbijom (za srpsku državu SR Jugoslaviju) glasalo više od 63% birača 🇷🇸 ,
a na popisu stanovništva u Crnoj Gori 2003 (za vreme DZ Srbija i Crna Gora) je srpski jezik kao "maternji" (otadžbinski) navelo više od 63% stanovništva CG! 🇷🇸

Većina stvarne vlasti u Crnoj Gori (oko 1/3 stanovništva CG) nije naklonjena bliskim odnosima sa Srbijom već sa NATO paktom i kvazi EU! CCCC :vudu::vudu::vudu:
Crnogorci ne žele zajednicu sa Srbijom na bilo kom nivou.

Da je žele delovali bi sasvim drugačije.

Osim toga, sklonost klanovskom ponašanju koje su ovde pokazali je neprihvatljiva.

Apsolutno nemam ništa protiv njih samo iznosim činjenice.
 

zauvek branilac

Aktivan član
Poruka
1.406
Crnogorci ne žele zajednicu sa Srbijom na bilo kom nivou.

Da je žele delovali bi sasvim drugačije.

Osim toga, sklonost klanovskom ponašanju koje su ovde pokazali je neprihvatljiva.

Apsolutno nemam ništa protiv njih samo iznosim činjenice.
Referendum o nezavisnosti Crne Gore iz 2006 je prevara, ni 50% stanovništva CG nije glasalo za razbijanje zajedničke države sa Srbijom a kamoli 55,5% :rtfm:
(u istočnim rubnim delovima Crne Gore, gde žive Muslimani i Šiptari, nije bilo nikakve kontrole referenduma, a tamo su se masovno ubacivali fiktivni glasovi)! 👀

P.S.: Velikopohrvaćeni antisrpski kvazicrnogorci kao većinsko stanovništvo naseljavaju teritoriju veličine Luksemburga u Crnoj Gori! CCCC 🇷🇸
 

Boris Grušenko

Elita
Moderator
Poruka
21.128
Referendum o nezavisnosti Crne Gore iz 2006 je prevara, ni 50% stanovništva CG nije glasalo za razbijanje zajedničke države sa Srbijom a kamoli 55,5% :rtfm:
(u istočnim rubnim delovima Crne Gore, gde žive Muslimani i Šiptari, nije bilo nikakve kontrole referenduma, a tamo su se masovno ubacivali fiktivni glasovi)! 👀

P.S..: Velikopohrvaćeni antisrpski kvazicrnogorci kao većinsko stanovništvo naseljavaju teritoriju veličine Luksemburga u Crnoj Gori! CCCC 🇷🇸
Kada se takva uzurpacija narodne volje dogodi, narod ustane i zbaci uzurpatore.

Ali u Crnoj Gori je to prošlo glatko.

Terazijski Crnogorci čak ni mali protest nisu napravili tim povodom u Beogradu.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.