Кад год помислим да си као и остали жути у бескрупулозности, лажима и нечасном понашању дотакао дно - увек ме изнова изненадиш.
Па, ***... ШТА ЈЕ ОВДЕ ЛАЖ???
Кликни на сајт да ти сада не преносим постове са друге теме ПА ЗАБОДИ НОС И ЧИТАЈ
Šta nam otkriva najnoviji Vikiliks dokument kodiran kao „VZCZCXRO7590“, čije je polazna „pošta“ bila Američka ambasada u Beogradu, datiran 5-og Februara, 2010, označen kao stroga tajna i prosleđen: Hilari Klinton, američkom Nacionalnom savetu za bezbednost u Vašingtonu, Američkoj vojnoj komandi za Evropu u Vaihingenu u Nemačkoj, američkom državnom Sekretaru odbrane i američkom predstavniku pri britanskom ratnom vazduhoplovstvu, kao i 18 američkih ambasada i konzulata u širem regionu!? Na prvi pogled ne tako mnogo, ali na „drugi pogled“ i čitanjem između redova i više nego dosta…
Prvo sama klasifikacija dokumenta, a potom i spisak onih kojima su upućene kopije izveštaja, već govori dovoljno o značaju dokumenta. Naravno kada su u pitanju diplomatski dokumenti ove vrste, nerealno je očekivati da će se u njima naći isuviše kompromitujućih činjenica, ali je realno očekivati da ćemo naići na kompromitijući sadržaj- u ovom slučaju taj sadržaj je i više nego kompromitujući za „srpski“ vladajući režim. Krenimo redom:
Savetnik za spoljnu politiku predsednika Srbije, Jovan Ratković se sastao sa američkom ambasadorkom Vorlik u Beogradu, i tom prilikom su diskutovali više tema, pre svega Kosovo, ulazak Srbije u NATO, odnose sa Hrvatskom, Crnom Gorom i Makedonijom, ulazak Srbije u EU itd. Ovde je važno reći da se „srpska“ strana nije više otvoreno zalagala za povratak Kosova pod Srpski suverenitet, već za održavanje „statusa kvo“ neformalne podele Kosova, i da je Ratković preneo Tadićevu čvrstu opredeljenost da „uvede“ Srbiju u NATO.
Ratković je ambasadorki Vorlik preneo opredeljenost Srbije da nastavi tesnu saradnju sa SAD po pitanju „veoma osetljivih“ obaveštajnih sadržaja, kao i da će pojačati vojnu saradnju sa američkom nacionalnom gardom iz Ohaja, radi treninga za „mirovne operacije“. Takođe je obećao slanje 50 dodatnih pripadnika žandarmerije na Haiti, kao i „mirovnjaka“ u Liban. Po pitanju Kosova ambasadorka je izrazila zabrinutost zbog konfronirajućeg stava jednog dela srpske vlade, na šta je Ratković izjavio da će se Srbija potruditi da pitanje Kosova „reši“ na miroljubiv način tako što će se i Albanci i Srbi osećati kao „pobednici.“ Ratković je izjavio da planovi Amerike i Pitera Fejta da se sever Kosova stavi pod kontrolu vojnom intervencijom NATO-a nisu dobri jer bi izazvali nestabilnost u samoj Srbiji i ugrozili poziciju „srpske“ vlade. Ambasadorka je negirala vojne planove za zauzimanje severa, ali je potvrdila da SAD i EU imaju planove da „nametnu“ integraciju srpskog Severa u okviru „albanskog Kosova“.
Ratković je preneo ambasadorki lična uveravanja predsednika Tadića da Srbija „neće moći“ još dugo da ostane van NATO-a, kao i da je raspoloženje u srpskom narodu za ulazak u NATO sve veće(!?). Naglasio je da „Srbija“ preduzima praktične korake ka ulasku u NATO, i da povećava saradnju sa tom organizacijom, da je poslala srpskog ambasadora u sedište NATO-a , kao i da će predsednik Tadić lično posetiti Brisel da bi zvanično otvorio to „srpsko“ predstavništvo pri NATO-u, u junu ili julu i da se nada da će tada moći lično da se obrati Severnoatlantskom Savetu.
Naglasio je, da je Tadić lično dao nalog ministarstvu spoljnih poslova i ministarstvu odbrane da povećaju učešće u austrijskom “PfP”akcionom modelu (borbi protiv kriminala na južnom Balkanu), pošto je to učešće preduslov za članstvo u NATO.
Što se tiče ulaska Srbije u EU, tu je Ratković demonstrirao pesimizam zbog „EU zasićenosti“ novim članstvom, i pritom se požalio na opstrukciju od strane Nemačke koja smatra nove članice EU ekonomskim balastom, a ne „napretkom“- što sve to, po Ratkoviću, čini pristup u EU sve više političkim, a ne tehničkim pitanjem. Ratković je potom po pitanju EU pokušao da bude optimističan i naglasio je da će desetogodišnjica „oktobarske demokratske“ revolucije i državnog udara protiv Miloševićovog režima ove godine, biti prilika „srpskim“ vlastima da podsete svet na demokratske tekovine te „revolucije.“
Što se tiče Hrvatske, tu je Ratković naglasio da predsednik Tadić radi sa Hrvatskom „diskretno“ na rešavanju bilateralnih pitanja. Po pitanju Bosne, Ratković je izjavio da uprkos činjenice da bi većina građana Republike Srpske želela da se odvoji od BiH i ujedini sa Srbijom, pozicija predsednika Tadića je da Srbija pre svega podržava teritorijalni integritet BiH. Na kraju je naveo da je u Crnoj Gori organizovani kriminal veliki problem, ali da je Srbija i dalje otvorena za saradnju sa Crnom Gorom.
Ovde sada nailazimo na deo dokumenta, na koji je američka ambasadorka stavila zabelešku da se „zaštiti“, a to je deo u kome Ratković opisuje tajne razgovore sa engleskim ambasadorom u Beogradu o planovima predsednika Tadića za Kosovo, pod tri opcije-
Opcija A: Delimičan suverenitet države Srbije na severu Kosova kao i nad 5 manastira na jugu- u tom slučaju bi Srbija prihvatila postojanje „države“ Kosovo, ali ga ne bi formalno priznala.
Opcija B: Podela Kosova.
Opcija C: Srbija pravi izbor: ili Kosovo, ili EU.
Po američkoj ambasadorki za Beograd je izgleda najprihvatljivija opcija A i za istu se najviše zalaže, ali će odbijanje srpskih vlasti da formalno priznaju Kosovo, verovatno „odložiti“ ulazak Srbije u EU na neodređeno vreme.
Iz ovog tajnog dokumenta se jasno vidi da predsednik Tadić radi iza leđa svom narodu i Narodnoj Skupštini, i uveliko priprema Srbiju za ulazak u NATO. Takođe vidimo da je „srpski“ režim svestan od ulaska u EU nema ništa, i da priznaje da to pitanje nije - kako se nama svakog dana sa državno kontrolisanih medija prezentuje- „samo“ tehničke prirode već političke, što opet potpuno razotkriva njegov ucenjivački karakter.
Na kraju po pitanju Kosova, vidimo da se „srpski“ režim opredeljuje za opciju kojom se prihvata postojanje separatističke „države“ Kosovo- uskraćeno za formalno priznanje- pod uslovom da se Beogradu da ograničeni suverenitet nad srpskim severom i nad pet manastira, s tim što bi pravi suverenitet nad kosovskim Srbima i srpskim svetinjama u stvarnosti pripao lažnoj „državi“ Kosovo. Ako je i od „našeg“ predsednika- mnogo je!
Referenca:
http://wikileaks.ch/cable/2010/02/10BELGRADE25.html
*********************************
