Када се Гага Антонијевић ухватио пројекта о Јасеновцу, био сам скептик, стрепио сам како ће то испасти и да се не претвори у наручен пропагандни филм уз неизоставну "политичку коректност", што би била катастрофа, Његов рад ми није улијевао повјерење, посебно филм "Спаситељ" гдје се под плаштом наводног антиратног филма крије наручени пројекат кроз који ће се приказати ови балкански дивљаци у складу са жељама америчког наручиоца. Разумијем да је често такав приступ обавезан, но код мене изазива гађење.
Ипак, погријешио сам, "Дара из Јасеновца" испала је пуно боља него ли сам очекивао, одличан филм кроз који се реафирмисала та наша болна прича и никад зацијљена рана. Комплетној екипи на филму похвале. Због филма се Гага нашао на удару и аутошовинистичког крда међу Србљем и у комшилуку. Немам појма како је овај Бјелогрлић који је имао тако својевремено дружење са једним крвинком српских војника, доживио филм, не би му толико замјерио што је кренуо физички на Гагу, ко зна који су мотиви, можда има и до алкохола али заиста не знам шта му је требало да у том растројству вришти "је.бала тзе Дара". Можда и ту има мало и дио алкохола, мада и пијан каже што тријезан мисли.