Много се последњих година филозофира око мастурбације те да лупим и ја нешто о томе из мог угла. Природа каже да животиње које самују нешто више мастурбирају за разлику од животиња које су сексуално активне и оне то ређе раде али је и тада присутна. Дакле у природи је мастурбација нешто што је нагонска потреба, поготово у периодима кад се самује, док је религија искључива и децидирано забрањује то без обзира на околности али верска правила као да нису предвидела чињеницу да мушкарац или жена могу остати без партнера дуго након што постану полно зрели. Целибат и суздржавање од било каквог сексуалног задовољства често се користио кроз историју и вероватно најпознатији примери су спартанци и јањичари. И увек видимо да су те методе примењивали људи који су се бавили неким позивом који одскаче од живота обичног човека.
С обзиром да се тестостерон лучи у тестисима и једним мањим делом у надбубрежној жлезди наука каже да суздржавање од мастурбације доводи до тога да надбубрежна жлезда преузима примат што доводи до тога да тестостерон добија улогу уз адреналин те на психу делује тако што изазива већи фокус али и агресивније понашање што је рецимо за спартанце вероватно било пресудно али ту је улогу играла и физичка активност у комбинацији са тим. Укратко повећава се активност надбубрежне жлезде па је самим тим и јача производња хормона који су везани за њу. Отуда и наша потреба за мастурбирањем или сексом јер суздржавање пребацује лопту на надбубрежну жлезду и онда нас она бомбардује хормонима попут кортизола, адреналина па и тестостерона који је у порасту и онда ако мушкарац у том периоду нема изражену физичку активност сва та енергија се слива у психу и долази до разних облика фрустрације.....Зато је рецимо монашки живот усмерен ка томе да се предупреде негативни ефекти суздржавања док обичан човек нема тај луксуз, живот му је седелачки, брз и ако не отпушта те вентиле живот му постаје несносан па је сад ту питање да ли религијске догме уопште могу да опстану, а са друге стране није баш ни да смо се приближили природи, напротив - удаљили смо се и од природе.
С обзиром да се тестостерон лучи у тестисима и једним мањим делом у надбубрежној жлезди наука каже да суздржавање од мастурбације доводи до тога да надбубрежна жлезда преузима примат што доводи до тога да тестостерон добија улогу уз адреналин те на психу делује тако што изазива већи фокус али и агресивније понашање што је рецимо за спартанце вероватно било пресудно али ту је улогу играла и физичка активност у комбинацији са тим. Укратко повећава се активност надбубрежне жлезде па је самим тим и јача производња хормона који су везани за њу. Отуда и наша потреба за мастурбирањем или сексом јер суздржавање пребацује лопту на надбубрежну жлезду и онда нас она бомбардује хормонима попут кортизола, адреналина па и тестостерона који је у порасту и онда ако мушкарац у том периоду нема изражену физичку активност сва та енергија се слива у психу и долази до разних облика фрустрације.....Зато је рецимо монашки живот усмерен ка томе да се предупреде негативни ефекти суздржавања док обичан човек нема тај луксуз, живот му је седелачки, брз и ако не отпушта те вентиле живот му постаје несносан па је сад ту питање да ли религијске догме уопште могу да опстану, а са друге стране није баш ни да смо се приближили природи, напротив - удаљили смо се и од природе.