Maske u japanskom „No” teatru

[Mita Komita]

Maske u japanskom „No” teatru

Smatra se da nō maske imaju tzv. „posrednički izraz” koji omogućava glumcu da ukaže, bez menjanja maske, na radost ili tugu lika koga tumači. Ovo je upravo razlog zašto maske ne izražavaju jedinstvena i nepromenjena osećanja, već omogućavaju glumcu da sam menja izraze minimalnim pomeranjem glave, tj. nagibom maske i njenom sposobnošću da prelama svetlost. Tako da spuštanje (kumorasu) ukazuje na tugu, a podizanje maske (terasu) joj daje izraz sreće.

 

[Mita Komita]

Simboličnim slikama, maska određuje stav i pokret glumca, koji, veruje se, preuzima neke pokrete lutke marionetskog pozorišta prošlosti; uskoro zapažamo kako se njen preteran i nadnaravni izraz, zavodeći čula, utiskuje u vazduh čitave pozornice: iz nje izbija zvuk godinama star.

 

[Mita Komita]

Ne nose svi glavni izvođači na bini maske u no teatru. Obično shite (prvi glumac) i tsure (glumac koji nastupa odmah nakon prvog) nose maske i povremeno postoje slučajevi gde će i ai (glumac koji nastupa u sredini prestave). Waki (pomagač glavnom glumcu, sporedna uloga) po pravilu, igra lik koji živi u sadašnjosti, ne nosi masku. Ovo se zove hitamen ili "direktna maska".

Međutim, čak i bez nošenja maske, izvođač ima za cilj da im "lice napravi maskom". Izvođač mora da ubrizga snagu i emocije u svoj performans, a da pri tom ne koristi svoje lice za izražavanje. U nekom genzai noh, čak ni shite ili tsure ne nose maske.

 

[Mita Komita]

Izraz No maske: Teru i Kumoru

Kako je često teško reći stvarna osećanja izražena u no maski, kaže se da se ona prave sa "neutralnim" izrazom lica. Izradjivač maski pokušava da usadi razne emocije u masku.

Na izvođaču je da masku oplemeni emocijama. Jedna od tehnika koja se koristi u ovom zadatku je da se maska blago nagne gore ili dole. Sa terasu (naginjanjem nagore) maska izgleda blago nasmejana ili nasmejana i izraz se donekle razvedri. Dok kumorasu (naginje nadole), proizvodi blago mrštenje i može da izrazi tugu ili plakanje. U osnovi, korišćenjem minimalnih pokreta, izvođač je u stanju da se izrazi u potpunosti.

 

[Mita Komita]

U japanskoj istoriji, pominje se ugrubo tri hiljade različitih imena maski i, ako prođemo kroz njih, možemo izdvojiti oko šeststo različitih modela.

Okina maske predstavljaju božanstva koja donose mir i balans u društvu.

Jo-men maske predstavljaju starce, bogove u vidu staraca ili stare bogove.

Kishin-men maske predstavljaju demone.

Otoko-men maske predstavljaju mladiće, pripadnike aristokratskog društva i mlađe dečake.

Onna-men maske predstavljaju ženske likove.

Onrjo-men su maske koje predstavljaju duhove prokletih, duhove prožete nesnosnom mržnjom ili ljubomorom.

No je naročito bogat i likovima iz istorije i literature, pa su tako tu i maske određenih istorijskih ličnosti ili božanstava.

Pozlaćene maske sugerišu na prisustvo natprirodnog.

I na kraju, sve No maske se pažljivo odlažu u svilene torbice, kako se ne bi oštetile, da bi se zatim poređale u drvene kredence, posebno pravljene za maske.

 

[Mita Komita]

Dokumentarni program o No maskama

Ovaj dokumentarac vas vodi duboko u svet noh maski: od drveća od kojih su napravljene, preko njihovog rezbarenja i slikanja; od njihove selekcije pre nastupa, do njihovog rukovanja nakon nastupa; i od ruku kolekcionara do najnovijih kreacija, a sve to istovremeno otkrivajući ogromnu raznovrsnost maski i likova noha. Ovaj film služi kao odličan uvod u noh sa svojim pregledom noh istorije i forme, njegovim snimcima performansa i pronicljivim snimcima iza pozornice.