hrleći
Domaćin
- Poruka
- 3.879
Ovaj fotograf je opsesivno fotografisao svoju suprugu svako jutro neposredno pre nego što se razvela od njega.
1974.godine, Masahisa Fukase počeo je fotografisati svoju tadašnju suprugu Yoko svaki dan s prozora njihovog stana sa četvrtog sprata dok je odlazila na posao u tokijsku galeriju. Uz razmenu pogleda koji izgledaju kao da variraju između radosti, zabave, ljutnje i prezira, nakratko se može zaviriti u dinamiku njihovog zajedničkog života.
Ali nepune dve godine kasnije, Yoko je otišla, opisujući svoj odnos sa Fukaseom kao zagušljivu tupost
prošaranu nasilnim i blizu suicidalnim bljeskova uzbuđenja.
Fukase je utonuo u alkoholnu depresiju i sledećih šest godina je fotografisao gavrane,
ptice koje simbolizuju i izgubljenu ljubav i burna vremena.
1992.godine, Fukase je pao niz njegove stepenice omiljenog bara i doživeo traumatsku ozledu mozga.
Nikad se nije oporavio i umro je 2012.godine.
Yoko ga je posećivala dvaput mesečno, sve kroz njegov dugi limbo.
On ostaje deo mog identiteta,
rekla je. Sa kamerom pred očima je video ali bez nje nije umeo
"Fukaseove slike su zrnaste, tamne i impresionističke. Često povećava svoje negative ili ih preeksponira, ciljajući sve vreme na raspoloženje umesto na tehničke prefinjenosti. On fotografiše jata iz daljine i pojedinačne ptice koje se pojavljuju poput crnih silueta na sivom, zimskom nebu .. Uhvaćeni su u letu, zamagljeni i zlokobni, dok miruju, kako sede na telegrafskim žicama, drveću, ogradama i dimnjacima, fotografiše ih žive i mrtve, i mapira njihove sene na oštrom suncu i njihove tragove u snegu."
Sean O'Hagen
Njegova foto-knjiga "Gavrani" objavljena 1986. godine je postala jedna od najcenjenijih i najtraženijih japanskih fotoknjiga posleratnog doba.
1974.godine, Masahisa Fukase počeo je fotografisati svoju tadašnju suprugu Yoko svaki dan s prozora njihovog stana sa četvrtog sprata dok je odlazila na posao u tokijsku galeriju. Uz razmenu pogleda koji izgledaju kao da variraju između radosti, zabave, ljutnje i prezira, nakratko se može zaviriti u dinamiku njihovog zajedničkog života.
Ali nepune dve godine kasnije, Yoko je otišla, opisujući svoj odnos sa Fukaseom kao zagušljivu tupost
prošaranu nasilnim i blizu suicidalnim bljeskova uzbuđenja.
Fukase je utonuo u alkoholnu depresiju i sledećih šest godina je fotografisao gavrane,
ptice koje simbolizuju i izgubljenu ljubav i burna vremena.
1992.godine, Fukase je pao niz njegove stepenice omiljenog bara i doživeo traumatsku ozledu mozga.
Nikad se nije oporavio i umro je 2012.godine.
Yoko ga je posećivala dvaput mesečno, sve kroz njegov dugi limbo.
On ostaje deo mog identiteta,
rekla je. Sa kamerom pred očima je video ali bez nje nije umeo
"Fukaseove slike su zrnaste, tamne i impresionističke. Često povećava svoje negative ili ih preeksponira, ciljajući sve vreme na raspoloženje umesto na tehničke prefinjenosti. On fotografiše jata iz daljine i pojedinačne ptice koje se pojavljuju poput crnih silueta na sivom, zimskom nebu .. Uhvaćeni su u letu, zamagljeni i zlokobni, dok miruju, kako sede na telegrafskim žicama, drveću, ogradama i dimnjacima, fotografiše ih žive i mrtve, i mapira njihove sene na oštrom suncu i njihove tragove u snegu."
Sean O'Hagen
Njegova foto-knjiga "Gavrani" objavljena 1986. godine je postala jedna od najcenjenijih i najtraženijih japanskih fotoknjiga posleratnog doba.
Poslednja izmena:
