Nadam se da ce neko opisati i''prijatno''secanje na manijake iz busa...Ja bash ne pamtim takve...U sushtini sam magnet razne''bisere'',a i mentalne bolesnike, pa su se moje drugarice chak i smijale tome, kako lik prodje ceo bus, i zaobice njih, okrene se meni i jadan pochne da pricha kako je vozach Formule 1, pa u krivini vruuuuuum itd...i tako ko zna koji put, da mi prichaju svashta, npr, on je neuropsihijatar i hoce da mi pomogne itd, razne priche.Chak stigoh sresti i egzibicionistu ili njegov...hm...Jutrom ranim likovi shto se''igraju''izvirujuci iza trafika i zbunova su mi odavno''normalna''pojava, kao i djedovi shto te odpozadi u punim busevima, tramvajima cherupaju i cheskaju svojim..hm...Odvratno...A jedan me lik bash isprepadao...Vidjeh ga blizu zenskog wc-a, a neshto sam trchala tamo-amo sva u konfuziji. Kroz 30 min, chekam bus na stanici, pogledam isti krupan chovjek, naslonjen na zidic. Vidim jednu drugaricu i rasprichamo se skoro 40-tak minuta, busevi prolaze, lik je i dalje tu i gleda nas.''Ajd' sluchajnost''. Udjem u pun bus, na zadnja vrata...on se zalijepio iza mene...neugodan osjecaj...Guram se napred, slobodna dva mesta, sjednem, on pored mene, gleda me mutnim pogledom, da se najezish...Zalepio se, uzalud se pribijam prozoru, pogledam ga...ne odmiche se...Boze, shta god da mu kazem, moze reci''ajd' glupacho ne fantaziraj ili me zveknuti negdje posle''. Krenem da ustanem...iznenadio se...krene za mnom...sidjem...vratim se u bus...on sve to isto radi!!! Krenem na treca vrata, vec mi frka, sidjem na sledecoj i vratim se...on sve to isto radi, a poluprazan bus ne mora da izlazi zbog putnika, a ja se uplashila, ne znam shta hoce...novac, tel, shta??? Krenem prema drugim vratima...lik stalno izviruje''da mu ne izmaknem'', kondukter me chudno gleda, ja mu u prolazu tiho kazem''prati me neki chovek, na zadnjim je vratima''i molim Boga da ne pomisli da sam ludacha...Video ga je i reche mi''ostani u busu do okretnice''. Medjutim, meni hiljadu misli''shta mi ko moze pomoci...nishta mi nije uradio...moze me tako pratiti i do stana'', bus stoji na stanici, ovaj me gleda da li cu izaci, zatvaraju se vrata i krece bus, ja pritrchavam do prvih vrata i kazem NAJOCHAJNIJIM glasom vozachu''molim vas, molim vas,otvorite mi vrata,samo prva vrata otvorite!!!'' Chovek negoduje''Shta ti je, staj'o sam tri minuta na stanici'', ali ih JE OTVORIO i ja ispadoh napolje, a ovaj me gleda kroz staklo. Tresla sam se...Desetak dana je proshlo, zove me drugarica:''Zamisli, ja danas ulazim u zenski wc, a onaj''tvoj udvarach''lezi licem na prljavim plochicama, da bi mogao da vidi zenske u kabini wc-a (jer vrata pochinju malo iznad poda), a cure unutra i ne znaju...zvala sam obezbedjenje...kad su ushli, on ushao u jednu kabinu i popeo se na zidic, pa da gvirne i odozgo...Mislim, nije nishta strashno bilo, ali nije prijetno...
Doduse, desilo se mami moje drugarice,da ju je presreo jedan u pola dana,otvorio svoj mantil i vrisnuo BAAAAA.Onda je mama te drugarice uzela svoj kaput,isto tako ga naglo otvorila i dreknula i ona BAAAA.Ista mama je imala tako slucaj da se silom prilika vracala po noci kuci sa ogromnim kesama i cula da ide neko iza nje.Ubrza ona,taj ubrza,ona skrene,taj skrene.Na kraju kada joj je vec disao za vratom ona se okrenula i upitala ga: "Oces mi molim te poneti ove kese" ... Nosio je do kuce hehe...
