Mane kao potreba

[ceca881]

Misljenja sam da smo svi od rodjenja obuceni u isto odelo, vrline koje su istog kroja i svima lepo stoje, svima isto odgovraju i svi ih lepo nose.
Dok mane, mane su ono sto nas izdvaja kao jedinku, sto nas cini osobom.
Ima ih tako mnogo. Cesto kazem da je covek sastavljen od par vrlina i milion mana. Ali po meni sto vise mana to kompleksnija licnost, jer mane su pozeljne, ako ih oblikujemo kako zelimo, zadrzimo svaku i usadimo na mesto gde treba da stoji, dobijamo licnost, individuu, i koliko god kompleksna bila to, isto je cini jednostavnim.

I rekoh nekada nekome, nije lose i ako te mane imaju bolje i gore dane, zavisno od onoga koliko im dozvolimo, ali treba da ih zadrzimo i skupimo sto vise u sto manjoj meri.

Koliko ste "manicni" ?

Skupljate li ih i prilagodjavate, ili secete u korenu?

 

[Butterfly effect]

Imam zilion mana i neke me bas ko sto si rekla cine takvom kakva jesam.
Mnoge su destruktivne pa se bas i ne ponosim njima. One stecene pokusavam da izbacim, a one urodjene na koje ne mogu toliko bas da uticem pokusavam da snagom volje umanjim na minimum.

 

[TUTU]

Ono sto neko smatra manom, drugome je ideal vrline.

Ako napises koje ljudske ili svoje osobine smatras manama, mozda ce razgovor krenuti dobrim tokom.

Eto moje vrline su: najlepsi, najpametniji, najbrzi, najsnazniji...
Imam samo jednu manu: najskromniji.

 

[gost 170870]

Volm svoje mane. Da, nazalost.
Mogu da se zalim na njih kada me uhvate zute minute, mogu da ih priznam i sebi i drugima,
mogu da odlucim da ih iskorenim, ali duboko, najintimnije, uplasim se sebe bez njih.
To su one vezane za impulsivnost, neodgovornost, i lose navike koje stalno ponavljam. One koje su ocigledne, benigne.

Vise me brinu one kojih ni sama nisam u potpunosti svesna. Ako postoje, jel
Jer svi smo mi u neku ruku ograniceni sopstvenim egom, i ne primecujemo kada predjemo granicu i postajemo malogradjani, ili kada postajemo ljubomorni, kada se u nama zametne klica zavisti. Kada postajemo ogorceni ili sujetni, ili pomalo zli.
Mozda se to vec desava dok nadmeno posmatramo drugog i mislimo :"hm..kakav nadobudan, nadmen lik"

Dobro je pitanje TUTUa sta je mana? Cesto pomislim da su mi mane neke stecene karakteristike, da mi neka nacela ne dozvoljavaju da se brze i lakse snalazim (da jemana sve sto u datom trenutku nije korisno, ili in, ili sto drugi ne odobravaju)
da ponekad ispadam naivno smesna, i potpuno neprakticna
ali ipak treba dobro proceniti meru u kojoj cemo se prilagoditi okolnostima, a u kojoj cemo ostati dosledni sebi.
U svakom slucaju sve kriticare koji si daju za pravo da donose sud treba poslati u ....khm.

 

[gost 198065]

Volm svoje mane. Da, nazalost.

Da, nažalost.

 

[gost 223714]

Misljenja sam da smo svi od rodjenja obuceni u isto odelo, vrline koje su istog kroja i svima lepo stoje, svima isto odgovraju i svi ih lepo nose.
Dok mane, mane su ono sto nas izdvaja kao jedinku, sto nas cini osobom.
Ima ih tako mnogo. Cesto kazem da je covek sastavljen od par vrlina i milion mana. Ali po meni sto vise mana to kompleksnija licnost, jer mane su pozeljne, ako ih oblikujemo kako zelimo, zadrzimo svaku i usadimo na mesto gde treba da stoji, dobijamo licnost, individuu, i koliko god kompleksna bila to, isto je cini jednostavnim.

I rekoh nekada nekome, nije lose i ako te mane imaju bolje i gore dane, zavisno od onoga koliko im dozvolimo, ali treba da ih zadrzimo i skupimo sto vise u sto manjoj meri.

Koliko ste "manicni" ?

Skupljate li ih i prilagodjavate, ili secete u korenu?

pa ne mogu da ih secem u korenu jer se toliko srodim sa njima da ih ne dozivljavam kao mane, jednostavno su moje , cak imaju i poseban tretman kao nestasno dete koje volimo bas zato sto je takvo kakvo je..... neke krupnije stecene mane koje mi bitno remete kvalitet zivota pokusavam da ublazim, eliminisem mada je sve to jako diskutabilno koliko u tome uspevam.... recimo da je neki recept koji primenjujem da ih koliko mogu drzim pod kontrolom, tj, ne dozvolim da dominiraju i remete bitno zivot..

 

[bezibre!]

ne delim stvari strogo da dobre i loše kao ni ljudsko ponašanje i osobine na strogo pozitivno ili negativno... uglavnom sve računam da je na nekom dijapazonu sivkastom od crnog do belog, ništa nije apsolut... činjenica je da je uvek lakše potonuti nego isplivati i uvek upasti u loše nego u dobro.... imam milion falinki ali ne razmišljam o njima osim ako baš izrazito ne utiču loše na okolinu i na mene samog

 

[gost 271475]

Misljenja sam da smo svi od rodjenja obuceni u isto odelo, vrline koje su istog kroja i svima lepo stoje, svima isto odgovraju i svi ih lepo nose.
Dok mane, mane su ono sto nas izdvaja kao jedinku, sto nas cini osobom.
Ima ih tako mnogo. Cesto kazem da je covek sastavljen od par vrlina i milion mana. Ali po meni sto vise mana to kompleksnija licnost, jer mane su pozeljne, ako ih oblikujemo kako zelimo, zadrzimo svaku i usadimo na mesto gde treba da stoji, dobijamo licnost, individuu, i koliko god kompleksna bila to, isto je cini jednostavnim.

I rekoh nekada nekome, nije lose i ako te mane imaju bolje i gore dane, zavisno od onoga koliko im dozvolimo, ali treba da ih zadrzimo i skupimo sto vise u sto manjoj meri.

Koliko ste "manicni" ?

Skupljate li ih i prilagodjavate, ili secete u korenu?

Ne može mana da bude vrlina, osim ako je negiraš kao manu. A teško da manu možeš konstruktivno da iskoristiš, tako da sva ova priča o poželjnosti ne znači ništa ako te mane uguše sve vrline... ili ako dominiraju. Bitno je naći neki balans, jer mane jesu poželjne ali samo za formiranje karaktera... ako se ne zalivaju, već obrezuju. Ali, za tako nešto ih moraš i priznati, ne pretvarati u nešto pozitivno.
Čak ne mislim ni da je svaka vrlina vrlina... ono što bi neko okarakterisao kao vrlinu, meni može da liči na nedostatak stava, kao što je recimo preterano praštanje, ili popustljivost.
Bitniji je stav i karakter i način na koji ih nosimo (vrline i mane), način na koji ih ispoljavamo, kanališemo i prezentujemo. Biti pun vrlina je neka vrsta mane... jer nema prirodnog odbrambenog sistema.

 

[Џорџи]

Uh ajde nek mi neko nabroji neke pozitivne mane

 

[Egreta27]

Mane su mane, da se ne lagimo.
Ne valjaju.
Oket su, da postoje, tu su.
Ali, borba, "ćeranje", nema druge...
I sa sobom i sa drugima...
A ne, prihvatanje, pasivnost i X izgovora i pravdanja "takav/takva sam"...
Covjek nije sam na planeti. A interakcija sa drugima podrazumijeva i borbu (misljenja) i kompromise i ustupke i (samo)kritiku itd ...

 

[gost 271475]

Imam ružan običaj da loše postupke pravdam sa "bilo je jače od mene" ili ovo što si rekla "takva sam kakva sam, uzmi, ili ostavi", kao da je to nešto što ne mogu da kontrolišem. Istina je da neću (uvek)... i tužno što mi se toleriše od strane okoline (uglavnom).
A priznavanje mane je valjda vrlina. Toliko za početak, jer još uvek nisam sasvim svesna da mi promena više treba radi sebe, manje radi drugih. Drugi će te ili prihvatiti, ili odbaciti... a taj dualitet u sebi je nešto što zahteva redukovanje, nikako prihvatanje i mirenje, što ja radim uglavnom.
I onda imaš sukobe u sebi, kajanje i grižu savesti... a neke stvari ne možeš više da vratiš.
Po svemu sudeći, imam volju, ali izgleda da ne mogu sama... ili se ne trudim dovoljno. Ili opet tražim izgovor da bih išla linijom manjeg otpora.

edit: prestala sam čak i da se izvinjavam, licemerno mi zvuči, jer ne mogu sebi u oči da pogledam posle izvinjenja, znajući da ću možda ponoviti istu stvar. ebeno...

 

[louiskrstic]

Što više mana to smo dalje od harmoničnijeg, zadovoljnijeg, ispunjenijeg i srečnijeg života. To smo dalje od spoznaje svoje prave prirode.

 

[TUTU]

Što više mana to smo dalje od harmoničnijeg, zadovoljnijeg, ispunjenijeg i srečnijeg života. To smo dalje od spoznaje svoje prave prirode.

Sreca i Spoznaja su oduvek suprotstavljene. ("blazeni siromasni duhom")

Ma sta vi uopste smatrate manama?

 

[Karlito Brigante]

Sreca i Spoznaja su oduvek suprotstavljene. ("blazeni siromasni duhom")

Ma sta vi uopste smatrate manama?

Partnera biraš po manama a ne po vrlinama. Ko još danas može da živi sa nekim savršenstvom? Prodje ti onda ceo život u traženju njegovih ili njenih mana. Ovako ako je pun ili puna mana, kad nazreš makar skromnu crtu neke vrline ispuni te neki divan i blaženi osećaj.

 

[TUTU]

Vaistinu blazen osecaj.
Ako partnera biramo po manama, da li i vlast biramo po manama?
Jer i vlast nam je partner, komplement nasem mazohizmu.
?
Kako se ponasamo kada kod prijatelja uvidimo mane? Isto kao kod partnera ili vlasti? ili njega otkacimo, zato sto mozemo, a partnera i vlast ne mozemo?
Bojim se da se ovde stvari pomalo komplikuju. Tesko uspevam da ispratim nijanse, da stavim granitnu medju na mesto na kome mane od dobrih postaju lose.

 

[gost 271475]

Pa biraš manje zlo... nešto što ćeš moći da prihvatiš i eventualno zavoliš.
Samo je zeznuto to što masa ljudi negira mane, ili misli da može da ih neutrališe, da promeni partnera... a kada skonta da to i nije tako lako kako na prvi pogled deluje, u večini slučajeva te mane postanu i uzrok razdora. U stvari samo treba prihvatiti, lakše je.
Osim toga, ako nekoga zavoliš sa svim njegovim manama i vrlinama, onakvog kakav je, čemu potreba za menjanjem. Poslednje što želim je da nekoga redukujem prema sebi i svojim potrebama... kao što ne želim da iko mene koriguje. Šta od nas ostaje u tom slučaju?
Pričate kao da su stvari crne i bele, otkačiti, ili prihvatiti... ako ćemo tako, da onda lepo svako od nas počne prvo od sebe.

 

[VisionOfDisorder]

Obichno volish... prejaka rech.. poshtujesh...prejaka rech.. Druzish se sa nekim zbog njegovih mana, jer mozesh da ih podnesesh.
Ne valja ih skupljati, ionako ih imamo u izobilju.

 

[Violetna]

Skupljate li ih i prilagodjavate, ili secete u korenu?

Sagledavam ih i ako vidim da nema ništa od menjanja istih, preokrenem ih u nešto gde mogu da budu i korisne. Tako ih usmeravam i na kraju ispadne da su one te "varnice" koje omogućavaju korak napred. Da ih nema bio bi status quo

 

[Sally_Solomon]

Mane nisu dobre kako god okrenes, ljudi koji se ponose svojim manama i slicne baljezgarije, ne misle na realne mane, nego na neke osobine koje neko tumaci kao dobre, neko kao lose. Recimo tvrdoglavost i slicno..
Realne mane bi bile recimo... osoba je glupa, ogranicena, zla, zavisna, zatucana, povrsna, isprazna, dosadna. Ko bi se ponosio time, da cujem?
Nego niko ne misli za sebe da ima bilo koju od ovih mana..nego ce navesti neke budalastine tipa previse sam dobra, naivna, to mi je mana.
Ili... previse sam lepa pa me mrze - to mi je mana

U svakom slucaju, tacno je da svi imamo neke mane, ali nit je to ono sto nas cini individuuom, nit svi imamo iste vrline, daleko od toga..

 

[dobra predskazanja]

Recimo tvrdoglavost i slicno..

ili sebicnost do odredjene granice. da nismo tu i tamo sebicni bili bi rastrgnuti na sve strane od strane drugih ljudi. ne bi zadovoljili svoje potrebe, prohteve i zelje.
naravno cak i kada su u pitanju mane koje nas odrzavaju u ovom svetu, mora postojati granica tj. balans izmedju tvrdoglavosti, koaj omogucava uspeh i one koja dovodi do razbijanaj galve o zid. ili sebicnosti koja, je nuzna da bi bili zadovoljni, i sebicnosti, koja moze coveka uciniti nezadovoljnim, u sustini, mozda cak i podsvesno.