Manastiri u zlatu, sela u blatu

dlugomir

stari roker
Moderator
Poruka
211.012
Stalno pričamo o tome kako nam sela propadaju, i nažalost jeste tako. Ipak, ne propada baš sve.

Manastiri u zlatu, sela u blatu​

Kako se dogodilo da fruškogorski manastiri blistaju u pozlaćenim oplatama i sveže okrečenim fasadama dok sela oko njih propadaju? I ako je većina meštana otišla, a ostali su uglavnom stari i siromašni – kome služe tolike crkve? Čini se da klasna razlika između Crkve i vernika koji žive u senci njenih zvonika nije bila veća od srednjeg veka naovamo​


Bešenovo, selo u podnožju Fruške gore je prema popisu iz 2011. imalo 841 stanovnika. Čekajući konačne podatke novog popisa, meštani kažu da ih danas “na spavanju” nema više od 600. Većina kuća deluje kao da u njima niko ne živi, a neke su se i srušile. U centru sela nalazi se Crkva Svetog arhangela Gavrila iz 1814. čiji je prednji deo sa tornjem sveže okrečen u žutu i belu boju.
Napušteni nekadašnji Dom kulture i Zadružni dom koji danas izgleda kao set za snimanje horor filmova. U kancelarijama leže razbacani ugovori o zakupu zemlje, na zidovima grafiti koji optužuju Tadića za “izdaju Kosova”, bina sa koje se nekada nastupalo prekrivena šutom i smećem, krov “zinuo”, vidi se mesec..
Bešenovo Prnjavor, naselje koje je, kao i svi ostali “prnjavori”, nastalo uz manastir. Prozori napuštenog Doma kulture u Bešenovačkom Prnjavoru izlepljeni su umrlicama. Ispred je bista Sime Relića, prvog komandanta Fruškogorskog partizanskog odreda. Prema popisu iz 2011, selo je imalo 83 stanovnika, danas ima dosta vikendica u koje vlasnici povremeno dolaze, ali se veruje da “na spavanju” nema više od 20 ljudi. Iznad sela nalazi se “Umetnički kamp Fruška gora” čije kapije čuvaju dve drvene skulpture. Slikarka Branka Kolundžić i vajar Miroslav Kovačević Koča, iz Rume, pre 15 godina su došli u Bešenovački Prnjavor. Ovde, na proplanku na 300 metara nadmorske visine, odlučili su da sviju porodično gnezdo i osnuju umetnički kamp “Fruška gora”. Međutim, Koča je umro u leto 2020. pa i to imanje danas deluje prilično pusto.
Posle ovog jada i čemera u Bešenovu i Bešenovačkom Prnjavoru, stižemo pred moćne kapije Manastira Bešenovo, koji je, po predanju, osnovao srpski kralj Dragutin krajem 13. veka. Do 2013. ovo je bio više lokalitet nego naznaka bilo kakvog manastira. Podignut je drveni zvonik i najavljen početak rada na obnovi ovog najteže stradalog fruškogorskog manastira. Kopanje temelja za novu manastirsku crkvu i građevinski radovi na obnovi manastira počeli su septembra 2013. Zahvaljujući prilozima dobrotvora, izliveni su temelji hrama i prva ploča, a pored je izgrađen zvonik na koji su vraćena originalna manastirska zvona. Krst je postavljen 2015. godine.

Prema tvrdnjama meštana, u Grgetegu danas živi 28 meštana, a polovina njih je sa prvim mrazovima napustila selo kako bi prezimila u Novom Sadu ili nekom od većih mesta. Dakle, do proleća ih je ostalo 14. Rezultati ovogodišnjeg popisa stanovnika još nisu stigli, a prema prošlom, Grgeteg je imao 76 stanovnika. U selu je poslednje dete rođeno 1988. godine. Ako se ništa ne promeni, na popisu 2031. ovde neće biti stanovnika. Uprkos tome što su prema Grgetegu priroda i istorija bili veoma darežljivi, ovde nema prodavnice, škole, ambulante, pošte… U selu ima pet momaka kojima je vreme za ženidbu, a nijedna devojka, sve su otišle za poslom i boljim životom. Grgeteg nema ni vodovod mada je mreža urađena pre nekoliko godina, ali voda nikako da poteče iz slavina. I pored najava lokalne vlasti da će rešiti taj problem, meštani muku muče sa pijaćom i tehničkom vodom.
Na kraju sela je manastir Grgeteg, koji danas ima čak 37 monahinja, skoro dvostruko više nego meštana sela. Prolazim kroz raskošnu kapiju manastira, u dvorištu primećujem dvadesetak košnica, vredne monahinje proizvode svoj med. U toku je večernja služba. Jedna monahinja ubija bube koje su se sjatile oko poda na ulaznim vratima. U hramu je dvadesetak vernika učestvovalo u bogosluženju u gotovo potpunom mraku, koji je osvetljavala samo svetlost sveća.
Kuća u Grgetegu
1685886739353.png

Ulaz u manastir

ManastirGrgeteg2-768x576.jpg

https://www.vreme.com/mozaik/manastiri-u-zlatu-sela-u-blatu/

I tako dalje, ima još dosta o tome u podugačkom tekstu. Sad se postavlja pitanje - ako sela nestaju - kome će onda uopšte trebati crkve i manastiri?
 
Ako se sela prazne,treba i manastiri da nestaju??Ne shvatam šta je pisac htio da kaže?
Ako nisi shvatio Dlugomir je odlucio da zivi na selu,obnovi jednu staru kucu i ide da se moli Bogu u manastire.Poziva i sve ostale gradjane da postanu seljaci.A ja vam garantujem da ce vam se zivot promjeniti na bolje.Ili kako bi rekli na reklami 9 od 10 ispitanika se izjasnilo da im je zivot postao ljepsi.
 
Stalno pričamo o tome kako nam sela propadaju, i nažalost jeste tako. Ipak, ne propada baš sve.

Manastiri u zlatu, sela u blatu​

Kako se dogodilo da fruškogorski manastiri blistaju u pozlaćenim oplatama i sveže okrečenim fasadama dok sela oko njih propadaju? I ako je većina meštana otišla, a ostali su uglavnom stari i siromašni – kome služe tolike crkve? Čini se da klasna razlika između Crkve i vernika koji žive u senci njenih zvonika nije bila veća od srednjeg veka naovamo​


Bešenovo, selo u podnožju Fruške gore je prema popisu iz 2011. imalo 841 stanovnika. Čekajući konačne podatke novog popisa, meštani kažu da ih danas “na spavanju” nema više od 600. Većina kuća deluje kao da u njima niko ne živi, a neke su se i srušile. U centru sela nalazi se Crkva Svetog arhangela Gavrila iz 1814. čiji je prednji deo sa tornjem sveže okrečen u žutu i belu boju.
Napušteni nekadašnji Dom kulture i Zadružni dom koji danas izgleda kao set za snimanje horor filmova. U kancelarijama leže razbacani ugovori o zakupu zemlje, na zidovima grafiti koji optužuju Tadića za “izdaju Kosova”, bina sa koje se nekada nastupalo prekrivena šutom i smećem, krov “zinuo”, vidi se mesec..
Bešenovo Prnjavor, naselje koje je, kao i svi ostali “prnjavori”, nastalo uz manastir. Prozori napuštenog Doma kulture u Bešenovačkom Prnjavoru izlepljeni su umrlicama. Ispred je bista Sime Relića, prvog komandanta Fruškogorskog partizanskog odreda. Prema popisu iz 2011, selo je imalo 83 stanovnika, danas ima dosta vikendica u koje vlasnici povremeno dolaze, ali se veruje da “na spavanju” nema više od 20 ljudi. Iznad sela nalazi se “Umetnički kamp Fruška gora” čije kapije čuvaju dve drvene skulpture. Slikarka Branka Kolundžić i vajar Miroslav Kovačević Koča, iz Rume, pre 15 godina su došli u Bešenovački Prnjavor. Ovde, na proplanku na 300 metara nadmorske visine, odlučili su da sviju porodično gnezdo i osnuju umetnički kamp “Fruška gora”. Međutim, Koča je umro u leto 2020. pa i to imanje danas deluje prilično pusto.
Posle ovog jada i čemera u Bešenovu i Bešenovačkom Prnjavoru, stižemo pred moćne kapije Manastira Bešenovo, koji je, po predanju, osnovao srpski kralj Dragutin krajem 13. veka. Do 2013. ovo je bio više lokalitet nego naznaka bilo kakvog manastira. Podignut je drveni zvonik i najavljen početak rada na obnovi ovog najteže stradalog fruškogorskog manastira. Kopanje temelja za novu manastirsku crkvu i građevinski radovi na obnovi manastira počeli su septembra 2013. Zahvaljujući prilozima dobrotvora, izliveni su temelji hrama i prva ploča, a pored je izgrađen zvonik na koji su vraćena originalna manastirska zvona. Krst je postavljen 2015. godine.

Prema tvrdnjama meštana, u Grgetegu danas živi 28 meštana, a polovina njih je sa prvim mrazovima napustila selo kako bi prezimila u Novom Sadu ili nekom od većih mesta. Dakle, do proleća ih je ostalo 14. Rezultati ovogodišnjeg popisa stanovnika još nisu stigli, a prema prošlom, Grgeteg je imao 76 stanovnika. U selu je poslednje dete rođeno 1988. godine. Ako se ništa ne promeni, na popisu 2031. ovde neće biti stanovnika. Uprkos tome što su prema Grgetegu priroda i istorija bili veoma darežljivi, ovde nema prodavnice, škole, ambulante, pošte… U selu ima pet momaka kojima je vreme za ženidbu, a nijedna devojka, sve su otišle za poslom i boljim životom. Grgeteg nema ni vodovod mada je mreža urađena pre nekoliko godina, ali voda nikako da poteče iz slavina. I pored najava lokalne vlasti da će rešiti taj problem, meštani muku muče sa pijaćom i tehničkom vodom.
Na kraju sela je manastir Grgeteg, koji danas ima čak 37 monahinja, skoro dvostruko više nego meštana sela. Prolazim kroz raskošnu kapiju manastira, u dvorištu primećujem dvadesetak košnica, vredne monahinje proizvode svoj med. U toku je večernja služba. Jedna monahinja ubija bube koje su se sjatile oko poda na ulaznim vratima. U hramu je dvadesetak vernika učestvovalo u bogosluženju u gotovo potpunom mraku, koji je osvetljavala samo svetlost sveća.
Kuća u Grgetegu
Pogledajte prilog 1353353
Ulaz u manastir

Pogledajte prilog 1353357
https://www.vreme.com/mozaik/manastiri-u-zlatu-sela-u-blatu/

I tako dalje, ima još dosta o tome u podugačkom tekstu. Sad se postavlja pitanje - ako sela nestaju - kome će onda uopšte trebati crkve i manastiri?
Naravoučenije. Šali sina ili ćerku za popa.
 
@dlugomir ponavlja drugosrbuljske teze o Crkvi.One u ovom slučaju glase ovako:Neka sela su pusta,ali manastiri u njihovoj blizini se dobro održavaju.Za drugosrbuljke jedino objašnjenje ovog nesklada je da manastiri prosperiraju na račun sela.Desetine drugih,logičnih objašnjenja ni ne uzimaju u razmatranje.Naravno,to proističe iz činjenice da drugosrbuljci nisu baš najbistrija grupa.
 
Ako se sela prazne,treba i manastiri da nestaju??Ne shvatam šta je pisac htio da kaže?
Одакле и чему више оволико пљување на крстарици по манастирима и Православљу? Кога је православље само по себи убило или уништило?

Некада смо гинули за то православље, а данас гинемо од позападњења...би ми да смо већи атеисти од модерних Енглеза, Немаца...
 
Одакле и чему више оволико пљување на крстарици по манастирима и Православљу? Кога је православље само по себи убило или уништило?

Некада смо гинули за то православље, а данас гинемо од позападњења...би ми да смо већи атеисти од модерних Енглеза, Немаца...
To ti je sad moderno,što viśe pljuješ po Crkvi veći si "Europejac"
 
Одакле и чему више оволико пљување на крстарици по манастирима и Православљу? Кога је православље само по себи убило или уништило?

Некада смо гинули за то православље, а данас гинемо од позападњења...би ми да смо већи атеисти од модерних Енглеза, Немаца...
Čuj, nema većeg pljuvanja nego gay parade, a njih štiti policija. Eto, onaj lik što je blasfemsao, pored Hila i ostalih,
ni dlaka mu sa glave nije pala... dakle, ovo nije blasfemisanje, nego logično pitanje, na osnovu poraznih činjenica....
 

Back
Top